Osnovi Odrzavanja As

7/28/2019 Osnovi Odrzavanja As

1/137

OSNOVI ODRAVANJA-skripta-

autori:Prof. dr Branislav Jeremi, dipl. ma. in.Doc. dr Petar Todorovi, dipl. ma. in.

mr Ivan Maui, dipl. ma. in.

Mainski fakultet u KragujevcuMart 2008.


2/137


3/137

1

OSNOVI PROBLEMATIKE ODRAVANJA I ISTORIJSKI RAZVOJ

Razvoj pristupa odravanju od poetka do sadanjeg vremena

Rast oekivanja od odravanja


4/137

2

Uticaj vrste odravanja na nivo raspoloivosti tehnikih sistema

Raspoloivost se odnosi na vremenski stepen iskorienja opreme i definie sekao:

Or= 100To

TgTo100

To

Tr

= (%)

Pri tome su:

Or - raspoloivostTo - raspoloivo vremeTr - vreme na radu iTg - vremenski gubici .

SVAKO IMA SVOJU STRATEGIJU ODRAVANJA


5/137

3

ODRAVANJE U SAVREMENOJ INDUSTRIJIOdravanje se danas definie kao proces u kome se sve aktivnostisprovode prema unapred definisanim kriterijumima cilja (trokovi,raspoloivost, efektivnost, pouzdanost itd.). ire posmatrano, sistem

odravanja predstavlja deo poslovnog sistema i kroz njegovodizajniranje/redizajniranje treba da se integriu: optimalna organizacija,relevantne tehnologije, informacioni sistem kao osnov objedinjavanjaraspoloivih resursa (materijalni, ljudski, finansije, tehnologije itd.) iinenjerska ekonomija.

Razvoj proizvodne opreme u oblasti obrade metala

OD ODRAVANJA U SADANJEM I BUDUEMVREMENU NAJVIE E ZAVISTI:

! KVALITET PROIZVODA I USLUGA,! PRODUKTIVNOST,! PROFITABILNOST,! ZATITA IVOTNE OKOLINE,! BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I! POBOLJANJE PERFORMANSI POSTOJEIH TEHNIKIH

SISTEMA

A.KVALITETNivo i konstantnost kvaliteta proizvoda su apsolutno zavisni od nivoaodravanja proizvodne opreme.

godina

tehnoloki

nivo


6/137

4

B.PRODUKTIVNOSTVreme ispravnog stanja tehnikih sistema odnosno proizvodneopreme je bitan faktor u ostvarivanju eljene produktivnosti.Maksimalno vreme ispravnog stanja (kroz optimalno ulaganje)postie se planiranim aktivnostima odravanja.

C.PROFITABILNOSTUloena sredstva u proces proizvodnje se u najveem obimu revalorizuju krozefikasnije korienje energije i dui rad opreme.

KOD NAS U RAZVIJENIM ZAMLJAMA

BDP-Bruto domai proizvodPPE -Primarna potrona energije

PPE/BDP-Energetski odnos

D.ZATITA IVOTNE OKOLINEStroiji uslovi u pogledu zatite ivotne okoline nameu i znaajniju panju kojuovome pitanju treba posvetiti. Ovo se prvom planu odnosi na sve tehnikesisteme, koji zbog promene nivoa sposobnosti za rad dovode do proizvodnje iliisputanja materija tetnih po okolinu. Pravilnom tehnologijom odravanja se uznaajnoj meri moe poboljati zatita ivotne okoline.

Zraenje je u dozvoljenim granicama!!!!!


7/137

5

E.BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADUPostoje takvi proseci i tehniki sistemi u industriji gde se pri nastanku otkazamogu dogoditi havarije i tragedije veih razmera. Ovo se odnosi na eksplozije ipoare, paralelno i na kobne posledice za one koji rukuju ovim sistemima. Svese ovo moe spreiti primenom pravilne tehnologije odravanja.

Lepo je znati da imaju sigurnu obuu i zatitne lemove, ali to nije i dovoljno

Ovako je obino u praksi

F. POBOLJANJE PERFORMANSI POSTOJEIHTEHNIKIH SISTEMADananji nivo razvoja tehnike i tehnologije ukazuje na brzo zastarevanje

tehnikih sistema u smislu njihove sposobnosti da zadovlje savremene trendovepri eksploataciji (proizvodnost, bezbednost itd.). Izvoenjem odreenihaktivnosti odravanja kroz modifikaciju i rekostrukciju mogu se zastarelimsistemima poboljati eksploatacijsko tehnike karakteristike.

ODRAVANJE U NAOJ ZEMLJI

! nedovoljno se koristi raspoloivo radno vreme svih uesnika naposlovima odravanja,

! u malom broju sluajeva se planiraju aktivnosti na poslovimaodravanja,


8/137

6

! oni koji planiraju i sprovode aktivnosti odravanja preko radnihnaloga, ne prate izvravanje,

! u veoma malom broju sluajeva se prati uspenost odravanja ina osnovu toga donose korektivne mere,

! zbog nedovoljnog planiranja aktivnosti uvodi se prekovremenirad na odravanju,

! u najveem broju sluajeva ne postoji preventivno odravanje paak ni u elementarnom obliku (ienje i podmazivanje)

! skoro uopte se ne prate trokovi odravanja,! veoma visoki gubitci (energija, vreme, itd) pri eksploataciji

tehnikih sistema zbog loeg odravanja.

II.TEHNOEKONOMSKI ASPEKT

KARAKTERISTIKE TEHNIKIH SISTEMA

Tehniki sistem je vetaki sistem koji je nastao posrednim ili neposrednimmdelovanjem oveka.Veina svojstava tehnikih sistema ima karakteristikeprirodnih sistema.

U ove karakteristike spadaju :- celovitost- adaptivnost- stabilnost- zatvorenost (otvorenost),- povratna veza itd.Ukoliko je vie prisutna celovitost i adaptivnost, utoliko su tehniki sistemi

savreniji jer poseduju neke bitne karakteristike prirodnih sistema.Tehnikim sistemima po svojoj prirodi pripadaju obini alati i pribor

(runa stega, dizalica itd.) kao i savremene kosmike letelice, roboti, automobili,alatne maine itd.Svaki tehniki sistem (TS) je sastavljen od podsistema, odnosno od

elementarnih ili osnovnih podsistema (OSi). Navedeni osnovni sistemi sumeusobno povezani relacijama(Reij), koje su prisutne i kod odnosa sistema iokoline.


9/137

7

Opta struktura tehnikog sistema

Univerzalna glodalica MAHO MH 300C1-Kabina, 2- Vertikalna glava glodalice, 3-Kuite vretena, 4- Glavni motor, 5-

Pogonski motor kuita vretena za Z-osu, 6-Stub maine, 7- Upravljaka jedinica, 8-

Razvodni elektro ormar, 9- Pogonski motor za X-osu, 10-Pogonski motor za Y-osu,11- Postolje maine i 12- Rezervoar za SHP.

Tehniki sistemi su dinamiki i deterministiki. Dinaminost odreujuupravljake akcije koje dovode do promene stanja sistema u vremenu. Ovepromene se odvijaju zbog prenosa i transformacije energije, materije iinformacija.Deterministika je prisutna zbog mogunosti definisanja stanja sistema u svakomvremenskom trenutku i prognoziranja buduih stanja u zavisnosti od dejstva

upravljakih akcija. Sa aspekta karakteristika moe se pojaviti irok spektarrazliitih tehnikih sistema. To navodi i na specifine i razliite pristupe koddefinisanja strategije i metoda njihovog odravanja.


10/137

8

STANJE SISTEMA

U toku eksploatacije tehniki sistem je izloen dejstvu okoline (vlaga ,prljavtina, toplota, vibracije). Osim navedenog postoji i unutranje dejstvo, iji

je izvor sam sistem.Ovo dejstvo je vezano za :

! parametre procese eksploatacije (sila , temperatura, brzina kretanja,oscilacije) i! naslee ( eksploatacijsko i tehnoloko).

Sve reeno se moe najbolje sagledati na primeru alatne maine

Alatna maina sa karakteristinim dejstvima

Potpuna identifikacija karakteristinih unutranjih dejstava je oteana zbognjihove meusobne povezanosti. Tako na primer kod alatne maine (kaonajprisutnijeg tehnikog sistema u industriji) mehanizam unutranjeg dejstva

je veoma sloen .Ulazne veliine vezane za strukturu sistema i procese koje se u njima odvijaju suobeleene sa Ui i Ui(t).

Unutranja dejstva kod alatne maine za obradu rezanjem


11/137

9

U toku eksploatacije dolazi do promena karakteristika strukturnih elemenata(habanje, srtarenje, ,curenje, deformisanje itd.) , a samim tim i do promenastanja tehnikog sistema kao celine .Ako se izvri generalizacija, bilo koji tehniki sistem sa karakteristinimveliinama moe se prikazati kao na sledeoj slici.

Osnovni prikaz tehnikog sistema

Sa tehnikog aspekta , stanje sistema se definie skupom fizikih parametara.Praenjem i uporeivanjem njihovih promena u vremenu donosi se zakljuak ostanju sistema.

Karakteristine veliine sa slike, mogu se predstaviti kao viedimenzionalni

vektori tj.:! ulaz U(u1,u2, ............un),! unutranje veliine ili karakteristike reima rada sistema S(s1,s2,......,sm) i! izlaz I( i1,i2,............ ,ir).

Na osnovu izlaza definiu se i pokazatelji pouzdanosti tehnikog sistema. Takose u sutini stanje sistema uvek identifikuje prema vrednosti izlaza (vektor

stanja), a za tano definisani ulaz (vektor kontrolisanog upravljanja).U istom vremenskom trenutku stanje (sistem ) moe biti :

1. U radu : I = (U,S,t)2. U otkazu: I*= *(U,S*,t)

Oigledno je da izlaz pri kontrolisanom ulazu zavisi samo od karakteristikareima rada tj. unutranjih veliina sistema.

ODRAVANJE I EFEKTIVNOST PROIZVODNE OPREME

Unapreenje procesa proizvodnje se ostvaruje kroz porast produktivnosti,odnosno minimiziranje ulaza i maksimiziranje izlaza.


12/137

10

Meusobna zavisnost ulaza i izlaza u procesu proizvodnjeKoliina proizvoda i kvalitet, trokovi i vreme isporuke, bezbednost i moralnostanje zapoljenih u najveoj meri zavise od stanja proizvodne opreme.Sistem odravanja treba da omogui maksimiziranje izlaza zadravanjemidealnih radnih uslova i poveanjem efikasnosti opreme.

Sistemski pristup definisanja uticaja odraavanja na efektivnost tehnikihsistema

Visoka efektivnost proizvodne opreme se postie minimizacijom uticaja estdominantnih faktora. Ovi faktori se odnose na :

A.ZASTOJ:1. Otkaz opreme (habanje, lom itd.) i2. Putanje u rad i podeavanje (promena alata , pribora itd.)

B. PROMENU BRZINE RADA3. Prazni hodovi i manja zaustavljanja ( izazvana pogrenim radom senzora,

blokadom spojnica itd.) i4. Smanjenje brzine rada ( u sluajevima kada se ne moe postii zadata brzina)

C .GREKE:5. Greke u tehnolokom procesu (pojava odstupanja u pogledu kvaliteta i

tanost i obrade) i6. Stabilnost procesa (zbog neophodnog vremenskog perioda od poetka rada

maine pa do obezbeenja stabilne produkcije).


13/137

11

Efektivnost opreme

Primer: Automatska linija za punjenje mineralne vode u PET bocenominalnog kapaciteta Q=5000 (boca/as), gde se toku jedne smenenapuni 28000 bocapri emu je 900loih boca (nezatvorene, nedovoljnonapunjene, bez etiketa itd.)

RASPOLOIVOST OPREME (Or)Radno vreme u toku jedne smene je 7.5h (450 min.) odnosno To=450 min.

Planske aktivnosti odravanja su 25 min,Ukupno vreme u otkazu je 20 min i

Podeavanje 15 min. i putanje u rad linije 15 min.Ukupni vremenski gubici su: Tg = 75 min.U navedenom primeru vreme u radu je: Tr = To Tg = 450 min.- 75 min.=375 min.

Or= 3.83100450

375100

To

Tr100

To

TgTo===

%

ISKORIENJE PERFORMANSI (Ip)Teorijsko vreme ciklusa za jednu bocu je: t0 = 60/Q=60/5000=0.012 min/boc.U toku jedne smene se napuni 28000 boca tj. No =28000

%6.89100

375

28000012.0100

T

NtI

r

00p =

=

=


14/137

12

STEPEN KVALITETA PROIZVODA (Kp)Broj loih boca (nezatvorene, nedovoljno napunjene, bez etiketa itd.) je 900 tj. N=900

%8,9610028000

90028000100

No

NNoKp =

=

=

Ukupna efektivnost navedene automatske linije za punjenje mineralne vode je :

E=Orx Ip x Kp = 83.3 x 89.6 x 96.8 =72.2 (%)

Svetska globalizacija i konkurencija su postavili kriterijume:! raspoloivost 100%! iskorienje performansi 100%! stepen kvaliteta proizvoda 100%

III.POGODNOST TEHNIKIH SISTEMA ZAODRAVANJE

A.DEFINISANJE POGODNOSTI ODRAVANJAPogodnost odravanja se definie kao:! karakteristika dizajna i same instalacije (tehniki sistem i sva pratea oprema) i

izraava se kao verovatnoa da e neki deo (funkcionalna celina tehn.sistem ilipratee opreme) zadrati ili se vratiti u specificirane uslove u datom vremenskomperiodu, kada je odravanje sprovedeno saglasno sa propisanim uslovima iresursima. (MIL-STD-721C Department of Defense,Washington, DC,1980)NAPOMENA: Specificirani uslovi se odnose na kriterijume cilja obavljanja

funkcije u definisanim radnim uslovima

! karakteristika dizajna i same instalacije i izraava se kao verovatnoa da zasprovoenje svih aktivnosti odravanja nije potrebno vie odxasova u datomvremenskom periodu kada sistem obavlja svoju funkciju saglasno propisanoj

proceduri i sa personalom koji je adekvatno edukovan.! karakteristika dizajna i same instalacije i izraava se kao verovatnoa da trokovi

odravanja nee biti vei ody novanih jedinica u datom vremenskom periodukada sistem obavlja svoju funkciju i odrava se saglasno propisanoj proceduri.

Primer

1. Verovatnoa je 0.98 da e se kod automatske maine za pakovanje kapaciteta3000 kom/h (proizvoa A) na kompletno odravanje utroiti ne vie od 22 sata utoku jednog meseca pri radu u jednoj smeni.

2. Verovatnoa je 0.98 da e se kod automatske maine za pakovanje kapaciteta


15/137

13

3000 kom/h (proizvoa B) na kompletno odravanje utroiti ne vie od 34 sata utoku jednog meseca pri radu u jednoj smeni.

Kog proizvoaa (A ili B) je automatska maina za pakovanje pogodnija zaodravanje?

Kvantificiranje pogodnosti odravanja je zasnovano na uzimanju u obzir pokazateljako to su:

! Srednje vreme izmeu aktivnosti odravanja, to ukljuuje korektivno ipreventivno odravanje,

! Srednje vreme izmeu zamene nekog elementa (rezerevnog dela),! Vreme zastoje zbog odravanja, ili ukupno vreme dok tehniki sistem nije u

funkciji. Ovo vreme ukljuuje direktne poslove rada na tehnikom sistemu,vreme kanjenja logistike i vreme kanjenja administracije,

! Vreme rada osoblja na poslovima odravanja na jednom tehnikom sistemu po

smeni, radnom danu , nedelji itd. i! Trokovi odravanja jednog tehnikog sistema po smeni, radnom danu , nedeljiitd. i

B. POGODNOST ODRAVANJA U FAZI DIZAJNIRANJA

Pogodnost odravanja je specifina karakteristika koja mora biti kvantificirana u fazidizajniranja svakog tehnikog sistema. Definiu je atributi koji se odnose na: lakou,

preciznost, bezbednost i ekonominost u izvoenju aktivnosti odravanja.Svaki tehniki sistem treba da bude dizajniran tako da:! vreme za sprovoenje aktivnosti odravanja bude minimalno,! minimalno ugroava ovekovu okolinu i! ulaganje u resurse u procesu odravanja (radna snaga, potroni

materijal,rezervni delovi itd.) bude minimalno.

C. KVANTIFICIRANJE POGODNOSTI ODRAVANJA

Ovo se ostvaruje preko:! FAKTORA POUZDANOSTI,! FAKTORA POGODNOSTI ODRAVANJA,! LJUDSKOG FAKTORA,! FAKTORA LOGISTIKE PODRKE,! FAKTORA RASPOLOIVOSTI,! EKONOMSKIH FAKTORA I! FAKTORA EFEKTIVNOSTI


16/137

14

C.1 FAKTORI POUZDANOSTI

Pouzdanost je verovatnoa da e tehniki sistem uspeno obavljati funkciju u datomvremenskom periodu uz zadovoljenje postavljenih kriterijuma cilja u definisanim

radnim uslovima.Osnovni pokazatelji pouzdanosti su zakon raspodele, intenzitet otkaza i srednjevreme izmeu otkaza Tot! Intenzitet otkaza=broj otkaza/ukupno vreme u radu! srednje vreme izmeu otkaza Tot=1/ (za eksponencijalnu raspodelu)

PrimerDeset istih tehnikih sistema (TS) se testira u jednakim uslovima u toku 600 sati rada,pri emu je pet uspeno prolo test a za ostalih pet otkazi se pojavljuju na sledei

nain:TS No6 otkaz posle 75 satiTS No7 otkaz posle 125 satiTS No8 otkaz posle 130 satiTS No9 otkaz posle 325 satiTS No10 otkaz posle 525 sati

Po definiciji intenzitet otkaza je:=broj otkaza/ukupno vreme u radu

=5/(75+125+130+325+525+5 x 600)=0.001196 (otkaza/sat)Primer

Za tehniki sistem vremenska slika stanja zbog odravanja je:

Vremena u radu Vreme u zastojutur1=24.2 sata tuo1=2.1 sattur2=7.1 sata tuo2=7.1 sattur3=27.4 sata tuo3=4.2 satatur4=35.3 sata tuo4=1.8 satitur5=6.3 sata tuo5=3.5 satitur6=46.7 sata tuo6=8.3 sati

tur7=5.0 sati

Ukupno vreme u radu je 152 sataBroj otkaza je 6Po definiciji intenzitet otkaza je:=broj otkaza/ukupno vreme u radu

=6/152=0.03947 (otkaza/sat)Po definiciji srednje vreme izmeu otkaza Tot=1/ (za eksponencijalnu raspodelu)

Tot= 1/0.03947= 25.336 (sati)


17/137

15

C.2 FAKTORI POGODNOSTI ODRAVANJA

! Vremenski parametri,! Parametri uestanosti aktivnosti i! Parametri trokova

C.2.1 Vremenski parametri! Srednje vreme korektivnog odravanja Tko! Srednje vreme preventivnog odravanja Tpo

Vremenski odnosi u procesu odravanja


18/137

16

Ciklus korektivnih aktivnosti

C.2.2 Parametar uestanosti aktivnosti

Mera uestanosi koja uzima u obzir neplanirane i planirane aktivnosti odravanja,moe da se definie pomou izraza:

p.odT/1n.odT/1

1odT

+=

Tod.n-srednje vreme izmeu neplaniranih (korektivnih) aktivnosti

Tod.p - srednje vreme izmeu planiranih (preventivnih) aktivnosti


19/137

17

Rezultat korektivnih (neplaniranih) aktivnosti najbolje se ilustruje preko sledeeslike. Od ukupno 200 aktivnosti (100%) samo kod108 (54%) greka je verifikovana ipopravka zavrena.

Neplanirane aktivnosti odravanja

C.2.3Parametri trokova

! Trokovi odravanja po radnom satu tehnikog sistema! Trokovi po aktivnosti odravanja! Meseni trokovi odravanja! Odnos trokova odravanja i ukupnih trokova u ivotnom ciklusu tehnikog

sistema

C.3 LJUDSKI FAKTORI

Ljudski ili ergonomski faktor je bitan element u pokuaju maksimiziranjapogodnosti odravanja.Ergonomskom aspektu pripada sve to se odnosi na:! antropometriju (ljudske dimenzije u interakciji sa tehnikim sistemom)! psihologiju i ljudske senzore (tj. efekti od visokih vibracija, visoke temperature,

visoke buke, mogue radijacije, toksinih materija itd.). Navedeno dovodi doslabe motorike, smanjenog kapaciteta ljudskih senzora i porasta rizika greke uobavljanju aktivnosti odravanja.

C.4 FAKTORI LOGISTIKE PODRKE

Faktori logistike podrke se uglavnom odnose na:! snabdevanje (rezervni ili popravljeni delovi-koliina i upravljane zalihama)! opremu za dijagnostiku i pomonu opremu (elektronski merni ureaji, pomoni

pribori, pomone platforme itd.)! personal i organizaciju! lokaciju izvoenja aktivnosti! dokumentaciju! kompjuterske resurse i softver


20/137

18

C.5 FAKTOR RASPOLOIVOSTIRadna raspoloivost predstavlja verovatnou da e tehniki sistem obavljati funkcijuna zadovoljavajui nain u trenutku kada je to potrebno u datim radnim uslovima uzaktuelnu logistiku podrku.

Or= ToTgTo

Toraspoloivo vremeTgvremenski gubici

C.6EKONOMSKI FAKTORIOdluke doneene u najranijoj fazi dizajna i razvoja obino imaju znaajan uticaj na

sve kasnije faze u toku ivotnog ciklusa nekog tehnikog sistema.

C.7FAKTORI EFEKTIVNOSTIOsnovni faktori efektivnosti se odnose na raspoloivost, iskorienje performansiopreme i kvalitet proizvoda koji se na toj opremi stvara. Tako se ukupna efektivnostmoe izraziti pomou sledee jednaine.

E= Orx Ipx KpOr-Raspoloivost opreme

Ip - Iskorienje performansi opremeKp-Kvalitet proizvoda

IV. METODE ODRAVANJAPostoji dosta podela sa aspekta strategije, koncepta, politike, tipa i oblika

odravanja. ire posmatrano, odravanje moe biti planirano ili neplanirano ato u sutini ini i osnovnu njegovu podelu.

Podela odravanja


21/137

19

KOREKTIVNO ODRAVANJEKod korektivnog odravanja se doputa eksploatacija tehnikog sistema do pojaveotkaza, a bez predhodnih pregleda i praenja stanja tog sistema.Zadatak korektivnog odravanja je da element i/ili sistem iz stanja u otkazudovede u stanje u radu. Element koji je pri tome otkazao popravlja se ili zamenjuje

novim.Ako se ne poznaje zakonitost promene stanja elemenata tehnikog asistema (a to jenajee sluaj kod nas u praksi), otkazi tada pripadaju stohastikom procesu. Tadae i vek trajanja elemenata ili funkcionisajna celina (koje ine strukturu tehnikogsisteme) imati stohastiku prirodu.

Polazei od injenice o uvek prisutnoj neodreeniosti promene stanja elemenata,pojavu dugih zastoja, tj. prekida u eksploataciji pri korektivnom odravanju, trebaprihvatiti kao neminovnost .

Kod veeg broja tehnikih sistema koji su istovremeno u eksploataciji, moe doi dopreklapanja vremenskih intervala (tuo) kada su oni u otkazu.Ovo je ilustrovano nasledeoj slici.

Vremenska slika stanja grupe tehnikih sistema

Najprikladniji nain interpretacije korektivnog odravajna je pomou funkcijepouzdanosti R(t) za sluaj kada se vri zamena dotrajalog elementa tehnikogsistema, kao to je prikazano na sledeoj slici.

Funkcija pouzdanosti sa karakteristim veliinama


22/137

20

Ukupan raspoloivi resurs se definie kao :UR=IR+NR

Pri tome je :Ir- iskorieni resurs i

Nr- neiskorieni resus.

Ekvivalent iskorienom resursu je srednje vreme u radu do pojave otkaza- rT .Kod korektivnog odravanja se ide na skoro potpuno iskorienje raspoloivogresursa, odnosno :

Ir>>Nr Ur Ir

PREDNOST! Racionalno korienja raspoloivog resursa, to na neki nain predstavlja skoru

jedinu prednost.

NEDOSTATCI! Nemogunost predvianja ukupnog broja otkaza, trenutka njihovog nastanka i

vremena trajanja. U takvim uslovima nemogue je planirati bilo kakve detaljneaktivnosti u cilju racionalizacije poslova na odravanju.

! Pojava meusobno povezanih vie otkaza. Ovo dovodi do dugotrajnih zastojaopreme kao i visokih trokova odravanja.

KOREKTIVNO ODRAVANJE-ZAKLJUAK

Iz svega napred navedenog, generalno se moe rei da korektivno odravanje nijepreporuljivo kod sloenih i skupih tehnikih sistema gde otkazi mogu

prouzrokovati duge zastoje, visoke trokove odravanja i ugroavanje tehnolokogprocesa, ljudi i okoline.

PREVENTIVNO ODRAVANJE

Uloga i znaaj preventivnog odravanja se najbolje shvataju ako se zna da suMarfijevi zakoni nali najiru primenu kod eksploataciije tehnikih sistema. To znaida se otkaz pojavljuje u najgore mogue vreme, odnosno kada nam je oprema

najpotrebnija (otkaz na sistemu hlaenja leti, otkaz na sistemu grejanja zimi, kada senajvie uri dobra cena proizvoda na tritu -velika mogunos prodaje itd.)


23/137

21

Vreme otkaza u ovakvim sluajevima traje od nekoliko asova do nekoliko dana.Najbolje je ako sluba odravanja kroz preventivne aktivnosti, tj.prvenstveno prekopregleda stanja- tehnike dijagnostike, registruje potencijalni problem i u pogodnovreme intervenie i sprei pojavu otkaza.

Pravei paralelu izmeu prednosti i nedostataka preventivnog odravanja moe se

rei da su prednosti znatno izraajnije. U veini sluajeva odnos izmeu prednosti inedostataka varira u zavisnosti od vrste preventivnog odravanja.Tako na primer kod veoma skupih i sloenih tehnikih sistema preventivnoodravanje prema stanju je bolje u poreenju sa preventivno planskim odravanjem.

PREDNOST PREVENTIVNOG ODRAVANJA1.Kvalitetnije upravljanje proizvodnim procesomPreventivno odravanje se planira unapred i njegovim aktivnostima se spreava

pojava otkaza i pojava zastoja u procesu proizvodnje.

2.Vee iskorienje raspoloivih resursaNa osnovu plana za izvoenje preventivnog odravajna, unapred se vri preraspodelaradnih zadataka na raspoloive resurse ili se angauju dodatna oprema i radna snaga.

3.Obezbeenje eljenog kvaliteta proizvodaDobro preventivno odravanje obezbeuje kvalitetan izlaz iz tehnikog sistema. Ako

je u pitanju proizvodna oprema to znai da e se na njoj postizati eljeni kvalitet itanost obrade.

4.Poveanje efikasnosti opreme

Za preventivno odravanje troi se samo manji procenat vremena od onoga koje bibilo potrebno za korektivno odravanje. Veoma je retka pojava otkaza na opremi utoku njene eksploatacije.


24/137

22

5.Poveanje produktivnosti proizvodnog sistemaPreventivnim odravanjen se minimiziraju problemi vezani za : trenutak pojaveotkaza, vreme trajanja zastoja, pojavu karta,itd.

6.Normiranje poslovaZbog prirode ponavljanja, aktivnosti na preventivnom odravanju se mogu takonormirati da budu izvedene na najbolji nain. To znai da svaka procedura mora biti

poboljana do nivoa savrenstva. Za ovo je neophodno obezbediti obuku i kolovanjekadrova za odravanje.

7.Smanjenje prekovremenog radaPrekovremni rad na odravanju moe biti smanjen ili potpuno elimisan jer sesmanjuje uestanost pojave iznenadnih otkaza.

8.Racionalno planiranje rezervnih delova

Kod preventivnog odravanja unapred se planiraju rezervni delovi i potronimaterijal. Pri tome se tano zna koji deo i kada e biti upotrebljen. Neophodno jenapomenuti da je uvek potrebna i manja zaliha rezervnih delova kod preventivnognego kod korektivnog odravanja. To znai i racionalnije poslovanje sa aspektaizdvajanja za kamate i skladini prostor.

9.Poveanje bezbednosti i bolja kontrola zagaenja okolineAko ne postoji preventivni i kontrolni pregled ili ugraeni senzori , kod opreme semoe pogoravati stanje do take gde ona vie nije bezbedna za korienju ili previezagauje okolinu.Promena stanja opreme u eksploataciji se odvija kao to je to

prikazano na sledeoj slici

Eksploatacija nekog tehnikog sistema bez preventivnog (a)i sa dobrim preventivni odravanjem (b)

Pri eksploataciji dolazi do pogoranja stanja i aktivnostima odravanja ono se vraana poetni nivo. Dobra tehnika dijagnostika treba da upozori, pre nego to

performanse dostignu nivo kada eksploatacija tehnikog sistema nije vie bezbedna.


25/137

23

NEDOSTATCI PREVENTIVNOG ODRAVANJAUprkos svim prednostima koje upuuju na uvoenje preventivnog odravanja ,

postoje i neki problemi koji moraju biti identifikovani i minimizirani.Ovo se odnosina :

1. Mogunost pojave oteenjaU toku preventivnih intervencija dodiruju se pokreu i koriste prekidai, poluge zaupravljanje ili neki drugi elementi tehnikog sistema. Pri tome postoje mogunosti

pojave oteenja. Ono se pojavljuje zbog propusta ili ignorisana odreenih komandipri testu, nasilnog rada ili pogrene procedure. Na alost, opremu najvie pouzdanostiobino odravaju nepouzdani ljudi.

2. Visok nivo ranih otkazaNovi rezervni elementi (ugraeni kroz preventivno odravanje) imaju veuverovatnou pojave otkaza u poetnoj nego u kasnijoj fazi eksploatacije. Kodrezervnih delova je esto prisutna i pojava da kvalitrt i test njihove pouzdanosti nisuisti kao za delove koji se koriste za prvu ugradnju. Iz navedenog je oigledno da

postoji rizik pojave visokog nivoa ranih otkaza.

3. Neiskorieni raspoloivi resursZameniti neki element pri preventivnom odravanju (pre pojave otkaza) je daleko

bolje nego saekati da se otkaz pojavi. Pri tome je oigledno da se u potpunosti nekoristi raspoloivi resurs zamenjenog elementa. Zbog toga se poveava njegovapotronja u eksploatacijskom veku tehikog sistema. Interesantno je analizirati odnoscene rezervnog dela, vrednost rada na njegovoj zameni i vremena zastoja. Cenarezervnog dela je obino znatno manja od rada na njegovoj zameni i trokovazastoja.

4. Visoke poetne trokoveVezujui vrednost novca za vreme tj. za inflaciju, moe se zakljuiti da je veoma

bitno kada se ovaj novac investira u preventivno odravanje. Rezervni delovi kupljeniznatno ranije nego to e biti iskorieni i preuranjeni preventivni zahvati na opremimogu biti izvor visokih poetnih trokova.

5. esto prekidanje procesa eksploatacije opremeZa opremu koja radi u velikoserijskoj ili masovnoj proizvodnji glavno pitanje seodnosi na mogunost prekidanja procesa u cilju izvoenja aktivnosti preventivnogodravanja .Proizvodnja i odravanje moraju uvek usasiti termine za izvoenje pregleda stanja isprovoenje ostalih neophodnih preventivnih aktivnosti na opremi.


26/137

24

PREVENTIVNO ODRAVANJE -ZAKLJUAKPreventivno odravanje je uvek bolje nego korektivno, a moe biti po obimu

nedovoljno ili preobimno. Samo na prvi pogled je najbolje i najlake preventivno neraditi nita, jer to prividno i najmanje kota. Kod optimalno kreiranog preventivnogodravanja, postignut profit viestruko prevazilazi uloena sredstva u odravanje.

PLANIRANJE PROGRAMA PREVENTIVNOG ODRAVANJAPolazni osnov za planiranje programa preventivnog odravanja je sistematizacija

podataka o otkazima a to se pre svega odnosi na:

! formiranje baze podataka o otkazima i! istraivanje uzroka nastanka otkaz i njihova klasifikacija

Baza podataka o otkazima sadri:

a. Tipine probleme koji se sreu u eksploataciji tehnikih sistema i njihovekodove (V-vibracije, B buka, T- pregrevanje, Z curi ili proputa itd.),

b. Uzroke nastanka otkaza i njihove kodove (10 spoljanji ulaz energije, 11 glavno napajanje, 20 habanje, 30 uticaj okolina, 40 operator, P

preventivno odravanje itd.) ic. Aktivnosti koje treba preduzeti i njihove kodove ( C centriranje, A

podeavanje potronje,R izgradnja elemenata i zamena, K ienje, L podmazivanje, P preventivno odravanje itd.).U sluaju primene informacionog sistema i praenja odravanja pomou raunara,mora se koristiti skraeno obeleavanje pomou navedenih kodova. Pri tome kodtreba vezati za odreenu baznu veliinu koja ukazuje na prethodnu eksploatacijutehnikog sistema (radni sati, potroena energije itd.).

Kodovi zavise od specifinosti tehnikih sistema na koje se odnose. Kodovi e sesigurno razlikovati za tehnike sisteme kod kojih dominira optika i pneumatika uodnosu na sisteme gde dominira elektronika.

Istraivanje uzroka nastanka otkaza i njihova klasifikacija

Na osnovu praenja tipa otkaza, njegovog delovanja i kritike analize, razraene susavremene metode poveanja eksploatacijske pouzdanosti tehnikih sistema.

Neophodne informacije koje se pri tom koriste su uestanost pojave svakog problemasa uzrokom i zakljukom o tome ta se dogaa ako se pojavi otkaz.Pri sistemskom pristupu kod analize, za svaki element nekog tehnikog sistema uvekse postavlja pitanje -Da li e otkazati? Ako otkae kako i zato?.


27/137

25

PRIMER:Uzroci otkaza mehanikih sistema i komponenti! prisustvo abraziva,! korozija,! prljavtina,! slabljenje i razdvajanje veza,

! poveano trenje,! poveano habanje,! ekstremne temperature,! visoko optereenje,! dinamiko optereenje,! zamor,! vibracije,! nepravilna upotreba i! nemarnost otpora


28/137

26

OSNOVNE AKTIVNOSTI U PREVENTIVNOM ODRAVANJU

Generalno se moe rei, da su osnovne aktivnosti u preventivnom odravanju.aktivnosti :! ienje i podmazivanje tehnikog sistema! pregled ( praenje stanja)! popravke.

Kod preventivno planskog odravanja je zastupljen pregled stanja, dok kodpreventivnog odravajna prema stanju to su dijagnostika i monitoring (praenje).Kod pregleda stanja se koriste relativno jednostavne metode i instrumentizacija zadetekciju stanja tehnikih sistema. Skoro u najveem broju sluajeva u naimuslovima to su ula onog ko izvodi pregled.

OSOBLJE NA SPROVOENJU PROGRAMA PREVENTIVNOG ODRAVANJA

Savremeni pristup podrazumeva da svi koji uestvuje na tehnikim poslovima(operator na tehnikom sistemu, osoblje na poslovima odravanja itd.) moraju bitiukljueni u proces odravanja.Sve ovo podrazumeva i kontinualnu edukaciju.

to se tie broja angaovanog osoblja samo na poslovima odravanja, neophono jenapomenuti da postoji optimum i vezuje se za minimalne trokove odravanja.

Zavisnost trokova odravanja odbroja angaovanog osoblja


29/137

27

OSNOVNI PREDUSLOVI ZA USPENO UVOENJE PREVENTIVNOGODRAVANJA

Za uspeno uvoenje programa preventivnog odravanja neophodno je obezbediti:

!

jednoznano identifikovanje tehnikih sistema preko vidno prikazanoginventarskog i serijkog broja, kao i oznake tipa,! tanu predistoriju tehnikih sistema,! informacije vezane za otkaze (problem, uzrok, preduzete aktivnosti)! iskustvene podatke o slinoj opremi,! preporuke proizvoa opreme,! uputstvo za odravanje,! podatke o elementima koji otkazuju i zamenjuju se,! iskusno i edukovano ljudstvo na poslovima odravanja,! alate i odgovarajuu opremu za pregled stanja, dijagnostiku ili monitoring,! jasne instrukcije za pregled sa dokumentacijom za evidentiranje stanja,! dobru saradnju sa operatorom na opremi i! pomo od strane menadmenta.

PROCENA USPENOSTI PREVENTIVNOG ODRAVANJA

Razvijen je veliki broj metoda za ocenu uspenosti preventivnog odravanja.

Tako se na primer pomou sledeeg testa veoma pouzdano moe oceniti uspenost ilinivo primene preventivnog odravanja. Navedeni test ima 17 pitanja. Zbir poenamanji od 55 ukazuje da treba uloiti odreene napore u cilju unapreenja programa

preventivnog odravanja. Ako je zbir poena manji od 20 to znai da realno ne postojiprogram preventivnog odravanja.

Test pitanja su sledeca:

1. Da li je propisan i organizovan program preventivnog odravanja i da lise isti sprovodi?

Da 5 ( )Samo neformalno 1-4 ( )Ne 0 ( )

2. Da li odgovornost za preventivnog odravanja snosi samo jedna osoba?Da 5 ( )Ne 0 ( )

3. Da li je osoblje za pregled stanja predvidjeno za obavljanje samo ovihposlova?

Da 5 ( )

Ponekad 1-4( )Nikad 0 ( )


30/137

28

4. Da li je tano definisan i normiran redosled izvodjenja aktivnosti kodpregleda stanja opreme?

Da 5 ( )Ponekad 1-4( )Nikada 0 ( )

5. Da li se pregled obavlja po propisanoj proceduri sa evidentiranjemstanja?

Da 5 ( )Delimin provera 1-4( )Bez provere 0 ( )

6. Da li se izvetaj o pregledu moe prihvatiti kao pouzdan?Da 5 ( )Ponekad 1-4( )

7. Da li se periodino izvodi pregled stanja kompletne opreme?Da 5 ( )Delimino 1-4( )

8. Da li se potencijalni problemi (koji brzo dovode do oteenja i otkaza)odamah prikazuju u obliku izvetaja o pregledu?Da i otkaz je izbegnut 5( )Ponekad 1-4( )Ne 0( )

9. Da li se podmazivanje obavlja prema unapred definisanom programu?

Da 5 ( )Ponekad 1-4( )Ne 0 ( )

10. Da li se povremeno vri kontrola zahteva u pogledu podmazivanja i naosnovu toga smanjuje broj razliitih maziva u primeni?

Da 5 ( )Ne 0 ( )

11. Da li hodogram kod podmazivanja uveden i planiran na bazi studije

vremena?Da 5 ( )Ponekad 1-4( )Ne 0 ( )

12. Da li izvetaj o zastojima podnosi na uvid rukovodiocu sistema odravanja ?Da 5 ( )Ponekad 1-4( )Ne 0 ( )

13. Da li se trend zastoja registruje i o njemu podnosi izvetaj?

Da 5 ( )Ponekad 1-4( )


31/137

29

Ne 0 ( )

14. Koliki je procenat zastoja?8% ili manji 5( )Vie od 8% 1-4 ( )Nije poznato ili se ovaj podatak ne koristi 0 ( )

15. Da li se analiziraju izvetajui o otkazima i utvrdjuju uzroci koji do ovogadovode i da li se na osnovu toga vri korekcija programa preventivnogodravanja?

Da 5 ( )Ponekad 1-4( )Ne 0 ( )

16. Da li se obraeni podaci o pregledima koriste za izradu programapreventivnog odravanja?

Da 5 ()Delimino koriste 1-4( )Ne 0 ( )

17. Da li se posebno vode pojedine aktivnosti preventivnog odravanja i njihovitrokovi?

Da 5 ( )Delimino 1-4( )Ne 0 ( )

Rezultati navedenog testa su utoliko pouzdaniji ukoliko treba u njemu dauestvuje strunije osoblje, koje veoma dobro treba da proceni svaki odgovor idodeli mu odgovarajui broj poena.Ovo treba da poslui za realno sagledavanjestatusa preventivnog odravanja i ukae na mogue pravce koje treba preuzetiu cilju njegovog poboljanja.

USPENO I KOREKTIVNO I PREVENTIVNO ODRAVANJE !!!!


32/137

30

PREVENTIVNO PLANSKO ODRAVANJE

Najvei broj onih koji rade u oblasti odravanja, pod pojmom preventivno planskoodravanje podrazumevaju fiksne intervale u kojima se izvode odreene aktivnosti.

Ove aktivnosti se izvode sedmino, meseno, kvartalno, sezonski ili po nekim drugimunapred odreenim intervalima.

Izvoenje aktivnosti odravanja po planiranim intervalima je samo po sebi koraknapred prema sistemu odravanja zasnovanim na stvranim potrebama.

Dva glavna elementa preventivnog odravanja sa fiksnim intervalima su tehnolokipostupak i disciplina.

Uspena primena odreenog tehnolokog postupka je zasnovana na:! Detaljnom spisku opreme koja se odrava,

! Glavnom godinjem planu preventivnog odravanja iz koga proizilazemeseni, nedeljni i dnevni zadaci,

! Odreivanju odgovornog osoblja za sprovoenje predvienih zadataka,! Kontroli obavljenih zadataka,! Izvetaju koji ukazuje na to kada je preventivna aktivnost sprovedena i kada

je treba ponovo uraditi i! Izvoenju korektivnih mera kod pojave bilo koje protivurenosti.

PODMAZIVANJE I RAZVOJ PROGRAMA PODMAZIVANJAPri relativnom kretanju kontaktnih elemenata nekog tribomehanikog sistema unjemu dolazi do rasipanja energije i mase (habanja). Intenzitet rasipanja u najveojmeri zavisi od vrste i prisutne koliine maziva u zoni kontakta.Mazivo (najee ulje ili mast) smanjuje trenje i habanje u zoni kontakta. Pored togamazivo jo obezbeuje i :! smanjenje zagrevanja kontaktnih elemenata,! spreavanje kontaminanata da uu u zonu kontakta,! zatitu od korozije i

! iznoenje produkata habanja iz zone kontakta.

Postoje etiri glavna izvora informacija za razvoj dobrog programa podmazivanja.Ovi izvori su:! Proizvoa opreme,! Proizvoa (prodavac) maziva,! Ostali korisnici slinih ili istih tehnikih sistema i! Sopstvena iskustva.


33/137

31

Treba uvek znati:! Kvalitet i kvantitet maziva su dva najvanija faktora kod bilo kog programa

podmazivanja,! Karakteristike maziva moraju biti paljivo odabrane tako da zadovolje

postavljene zahteve sa aspekta uslova ekslpoatacije,

! Viskozitet i aditivi su veoma vani kod svih vrsta maziva i! Postoji optimalna koliina maziva - nedovoljna koliina maziva je nepovoljnija

u poreenju sa vikom maziva.! PRIMER:Dijagram podmazivanja za obradni centar MAHO MC 50

Kod uvoenja programa podmazivanja treba po fazama sprovesti sledee aktivnosti:! Identifikovati svaki tehniki sistem koji zahteva podmazivanje,! Obezbediti da se svaki tehniki sistem jednoznano identifikuje, prvenstveno

preko uoljivo prikazanog broja (ifre),! Obezbediti evidenciju sa tanom fizikom lokacijom tehnikih sistema! Definisati taan ploaj svakog TMS koji treba da bude podmazan,! Odrediti mazivo koje treba da bude korieno,! Definisati najbolji metod primene,

! Utvrditi frekventnost ili interval podmazivanja,! Definisati da li oprema bezbedno moe biti podmazana dok radi ili je trebaiskljuiti iz eksploatacije,

! Odrediti ko e biti odgovoran za bilo kakav meusobni nesporazum,! Standardizovati metod podmazivanja,! Uvesti proceduru za uvanje i rukovanje mazivima,! Obezbediti procedure inoviranja programa podmazivanja sa aspekta razvoja

novih maziva,! Uvesti metodologiju za brzu intervenciju ako doe do problema kod primene

nekog maziva! Povezati sve napred navedeno u okviru modula informacionog sistemaodravanja.


34/137

32

PREGLED STANJA TEHNIKIH SISTEMAZa navedenu vrstu aktivnosti esto se kod nas sreu i pojmovi: inspekcija (ire

prihvaeno u praksi zapadnih zemalja i literaturi na engleskom jeziku), tehnikipregled, periodini pregled itd.Prvo pitanje koje se uvek postavlja je: ta podvrgnuti pregledu? Kriterijumi za

odluivanje su dati na sledeoj slici.

Nain odluivanja i kriterijumi za izvoenjepregleda stanja tehnikih sitema

Faktor stanja tehnikog sistemaKs je:

NpaCpa

)CpoCgpCp(NotKs

++=

Not - godinji broj otkaza na tehnikom sistemu,Npa - godinji broj ciklusa preventivnih aktivnosti na tehnikom sistemu,Cp - srednji trokovi popravke,Cgp - trokovi zbog gubitka u proizvodnji,Cpo - trokovi popravke ostale opreme, koja je otkazala zbog pojave otakza na

posmatranom tehnikom sistemu iCpa - srednji trokovi preventivne aktivnosti.

Znaajnija je oprema sa veom vrednou faktora stanja. Kod nje treba intenziviratipreglede i ostale aktivnosti oz oblasti preventivnog odravanja.


35/137

33

PRIMERZa pregled je odabran kai na prenosniku. Predvieno je da se pregled izvodi

jedanput meseno. Kroz dui period eksploatacije utvreno je da navedeni kaiotkazuje posle priblino 12 meseci. Ako se uporede trokovi pregleda i zamene kaia

dolazi se do sledeeg zakljuka. Najbolje je da se bez pregleda kai menja posle 8meseci (jere toliko sigurno trajati).

ire posmatrano pregled stanja tehnikog sistema obuhvata dve osnovne grupeaktivnosti i to:! preventivni pregled i! kontrolni pregledPreventivni pregledPreventivni pregled se vri po unapred utvrenom programu. Cilj mu je da se uz to

manje ulaganje utvrdi stanje tehnikog sistema. Na ovaj nain se dobijaju dragoceneinformacije koje slue za sprovoenje aktivnosti na tehnikom sistemu u ciljuspreava pojava otkaza i zadrava eksploatacione pouzdanosti na zahtevanom nivou.Kontrolni pregledKontrolni pregledi su slini preventivnim, a na njihovo sprovoenje obavezuje zakon.U veini sluajeva oni se izvode na tehnikom sistemu u cilju unapreenja

bezbednosti i zdravlja na radu, spreavanja zagaenja okoline, zatite od poara ieksplozije itd. Krajnji cilj im je da se utvrdi nivo sigurnosti i zatite radnog osoblja iokoline pri eksploataciji tehnikih sistema.Planiranje pregledaDa li e pregled biti dnevni, nedeljni, meseni, polugodinji ili godinji ne moe seodluiti bez ozbiljnije analize tehnikog sistema. Neki od izvora informacijaneophodnih za donoenje pravilne odluke su:! Uputstvo za odravanje i rukovanje,! Iskustvo osoblja na odravanju i! Isporuioci rezervnih delova.


36/137

34

PRIMERPreporuke jedne japanske fabrike iz metalopreraivake industrije za intenzitet

pregleda savremenih tehnikih sistema.

Intenzitet pregleda stanja

Na poetku i pri kraju eksploatacije tehnikih sistema dolazi do estih pojava otkaza.To znai da u navedenim periodima treba intenzivirati preglede, odnosno, sve

preventivne aktivnosti na odravanju treba prilagoditi obliku krive prikazane nasledeoj slici.

Karakteristine faze i aktivnosti pri eksploataciji tehnikih sistema


37/137

35

Trokovi odravanja su najrelevantniji kod ocene intenziteta pregleda stanja(vremenskog perioda tp izmeu dva uzastopna pregleda).Sa aspekta uestanosti izvoenja, pregledi stanja (kao ti je prikazano na sledeojslici) se mogu grupisati u tri kategorije i to:! preobimni (a)

! optimalni (b) i! nedovoljni (c).

Uticaj vremenskog intervala izmeu pregledana trokove odravanja

Metode za identifikaciju stanja pri pregledu

Uobiajeno korienje metoda za identifikaciju stanja zasnovane su na:1.Ljudskim ulima

vid, miris, sluh, ukus i dodir

2.Registrovanju temperature termometar,

termopar, termistor, termoosetljiva boja, infracrveno zraenje i

3.Registrovanju vibracija i habanja mera ubrzanja brzine i pomeranja, udarni impuls, stetoskop, merai duina (mehaniki, elektrini, laserski itd.),

4.Registrovanju defekata u materijalu magnetizam,


38/137

36

penetrirajue boje, vrtlone struje, radiografija, ultrazvuk, tvrdoa zvuna rezonanca, emitovanje korone i optiko vlakno

5.Registrovanju taloenja, korozije i erozije ultrazvuk, radiografija, katodni potencijal, teina,

6.Registrovanju protoka i pritiska neonsko-freonski detektor,

manometar i mikroturbinski mera

7.Registrovanju elektrinih parametara mera neispravnosti kablova, mera frekvencije, mera faznog ugla, univerzalni instrument za proveru elektrinih kola i mera napona u prelaznim procesima

8.Registrovanju optreenja dinamometri (mehaniki, hidraulini i elektrini)

9.Registrovanju fiziko-hemijskih veliina spektrograf, mera vlanosti, mera gasova O2 i CO2, mera pH vrednosti,

mera viskoziteta i mera prisustva metalnih estica u sredstvu za podmazivanje

Preventivni pregleda i izvetaj

Izvetaj o pregledu treba bude : Jednoznaan Koncizan Pregledan i

Lak za itanje


39/137

37

PRIMER Ventilator dimnog gasa u termoenergetskom postrojenju

L1-L4 uleitenja,1-elektromotor, 2-spojnica, 3-nosai leaja, 4-radno kolo savratilom

IZVETAJ O PREVENTIVNOM PREGLEDUTehniki sistem Oznaka Datum Vreme

Ventilator dimnog gasa VDG K3 1.12.2005. 8.30

IDENTIFIKACIJA STANJE I ZAHTEV

NAZIV

POZICIJA

BROJ

NORMALN

O

PODMAZA

TI

PODESITI

ZAMENITI

OISTITI

VIBRACIJ

E

ZAGREVA

NJE

OTPUTE

NO

PRIMED

BA

ELEKTROMOTOR L1 L2 fundament

1

SPOJNICA 2 saosnost

PREVENTIVNO ODRAVANJE PREMA STANJU

Ovakvo odravanje je zasnovano na periodinom ili neprekidnom praenju(monitoringu) tehnikih sistema i registrovanju problema koji dovode do pojaveotkaza.To omoguava da se blagovremeno pripreme i obezbede odgovarajui rezervnidelovi i osoblje i otklone problemi pre nego to dovedu do otkaza sa veoma ozbiljnim

posledicama.

Kod tehnikih sistema se odabiraju najuticajniji parametri sa aspekta kvalitetaobavljanja funkcije i preko njih vri monitoring i dijagnostika stanja.

Navedeni parametri predstavljaju fizike veliine koje se relativno lako registrujupomou davaa, pojaavaju analogni signali iz davaa, diskretizuju u A/Dkonvertoru, grupiu u odreene baze podataka, obrauju i analiziraju pomouadekvatnih softvera.


40/137

38

Dobar monitoring, ali samo jo doktor da zna ta mu treba

Podobnost tehnikih sistema za odravanje prema stanju

Promena intenziteta otkaza u vremenu je najrelevantniji pokazatelj podobnostitehnikog sistema za odravanje prema stanjuPRIMER Promena intenziteta otkaza komponenata vazduhoplovaKriva inteziteta otkaza u obliku kade dugo je smatrana za standardni oblik.Meutim, samo 4% svih komponenata aviona ima ovakvu prirodu promene intezitetaotkaza.

Kriva intenziteta otkaza u obliku kade

Elektromehanike komponente koje su tipine za navedenu vrstu tehnikog sistema u68% sluajeva imaju zakonitost inteziteta otkaza kao na sledeoj slici.

Otkaz elektromehanikih komponenata Konstantan intenzitet otkaza


41/137

39

Priroda promene intenziteta otkaza zbog nestrunog rukovanja i nestrunog radaosoblja na poslovima odravanja je kao na sledeoj slici. Ovo je karakteristino kadaosoblje prvo pritegne dugme za start pa tek onda ita uputstvo za rukovanje.

Otkazi kao posledica nestrunog rukovanja i odravanja

Za 5% komponenata uoen je stalni trend poveanja inteziteta otkaza u toku celogeksploatacijskog veka.

Poveanja intenziteta otkaza u toku eksploatacije

Preostalih 2% komponenata imaju neznatne rane otkaze, rade stabilno u dugomvremenskom periodu i poinju na kraju da otkazuju mahom zbog pohabanosti. Ovo je

prikazano na sledeoj slici.

Otkazi posle dueg stabilnog perioda eksploatacije


42/137

40

Za 89 % komponenata iz navedenog primera je najbolje uvesti monitoring zapraenje i tehniku dijagnostiku za utvrivanje stanja. Ovo se odnosi na sluajeve gdese ustali intenzitet otkaza u duem vremenskom periodu.

Promena intenziteta otkaza kada se uvodi odravanje prema stanju

ta i kako obezbeuje preventivno odravanje prema stanju ?Ovim odravanjem se ne moe u potpunosti eliminisati korektivno i preventivno-

plansko odravanje, ali se pri tome znaajno smanjuje broj nepredvienih otkaza.Na osnovu iskustva industrijski razvijenih zemalja, procenjuje se da se programodravanja prema stanju moe uvesto za najmanje tri godine uz angaovanje veegtima strunjaka iz ove oblasti.Pri tome se mogu oekivati sledei rezultati:

Smanjenje trokova odravanja 50-80% Smanjenje broja zastoja 50-60% Smanjenje koliine rezervnih delova 20-30% Smanjenje ukupnog vremena zastoja 50-80% Smanjenje prekovremenog rada 20-50% Poveanje eksploatacijskog veka opreme 20-40% Poveanje produktivnosti 20-30% Poveanje profita 25-60%

Analizirajui savremene tehnike sisteme, moe se rei da danas u svetu :

vibracije, temperatura i produkti habanja u ulju,


43/137

41

predstavljaju najee fizike veliine koje se kontinualno registruju i pratitiintenzitet njihove promene. Ovo slui za donoenje relevantnih odluka o aktivnostimaodravanja koje treba sprovesti.

Osnovne aktivnosti u sprovoenju programa odravanja prema stanju

Osnovne aktivnosti kod odravanja prema stanju

Identifikacija tehnikog sistema


44/137

42

Aktivnosti iz oblasti monitoringa i dijagnostike

Prognoziranje stanja


45/137

43

PROAKTIVNO ODRAVANJE

Koncept proaktivnog odravanja se relativno skoro pojavio u industrijskoj praksi.Prvi rezultati su ukazali na potpunu opravdanost kod ovakvog pristupa.

Proaktivni pristup problemu odravanja tehnikih sistema baziran je na stalnompraenju i kontroli osnovnih uzronika otkaza i aktivnostima na njihovomeliminisanju ili znaajnom smanjenju negativnog dejstva.

Proaktivni koncept ne prihvata otkaz kao normalno i mogue stanje, ve se sprovodiniz adekvatnih mera da do otkaza uopte ne doe. Jednostavno reeno tei se da svakitehniki sistem "vodi zdrav ivot" i da mu se na taj nain maksimalno produi vekeksploatacije.

Postoje sutinske razlike izmeu preventivnog i proaktivnog odravanja, kao to je

navedeno u sledeoj tabeli.

STRATEGIJA ODRAVANJA

PROAKTIVNO PREVENTIVNO

PREDMETAKTIVNOSTI

uzronici otkaza simptomi i rani pokazateljiotkaza

TEHNOLOGIJE

KOJE SE KORISTE

kontrola kontaminacije,dinamiko uravnoteavanje-

balansiranje,podeavanje saosnosti

vibrodijagnostika,termovizija,

analiza produkata habanja

REZULTATI ICILJEVI

rad bez otkaza, produenjeeksploatacionog veka,

rano otkrivanje greaka iotkaza

Osnovni princip u proaktivnom odravanju je identifikacija i eliminacija uzronikaotkaza. Iskustvo je pokazalo da i pored velikog broja moguih uzronika samo jenekoliko njih odgovorno za najvei deo problema (prihvaeno je da je samo 10% svih

moguih uzronika otkaza odgovorno za vie od 90% problema).Primena proaktivnog odravanja je pokazala najbolje rezultate kod hidraulikihsistema, prvenstveno zbog jasne i nesumnjive identifikacije glavnog "krivca" -kontaminacije radnog fluida. Kontaminacija nastaje zbog prisustva vrstih estica(produkti habanja), vlage, vazduha, mikroorganizama, hemikalija i promene fiziko-hemijskih osobina radnog fluida (viskoznost, sadraj kiselih i baznih materija, nivooksidacije itd.).


46/137

44

KARAKTERISTINI PRIMERI! Nippon Steel uvoenjem programa kontrole kontaminacije hidraulikih

sistema i znaajnim poboljanjem u sistemima za filtriranje, smanjio jeuestanost otkaza hidrauli

kih pumpi 5 puta, dok je ukupna u

estanost svih

tribolokih otkaza smanjena 10 puta u odnosu na stanje bez proaktivnogodravanja. Ovo je pratilo i smanjenje potronje radnih fluida od 83%.

! U eliani Kawasaki Steel uvoenjem programa kontrole kontaminacijehidraulikih sistema smanjen je broja otkaza hidraulikih sistema za 96%.Potronja radnih fluida je smanjena za 80%.

! Studija Britanske asocijacije (BHRA - British Hidraulics ResearchAssociation) ukazuje da se povienjem istoe hidraulikih sistema , uzavisnosti od dostignutog nivoa, moe produiti vreme izmeu dva otkaza od

10 do 50 puta.! Istraivanja SAD na avionskim hidraulikim pumpama ukazuju da se sa

poboljanjem filtracije radnog fluida od 66% postie etvorostruko poveanjeeksploatacionog veka pumpi, dok se sa poboljanjem filtracije od 93% "ivot"

pumpama produuje za 13 puta.! Izvetaji sa istraivanja sprovedenog na Univerzitetu u Oklahomi govore da

desetostruko poveanje nivoa istoe radnog fluida, moe produitieksploatacioni vek hidraulikim pumpama i do 50 puta.

PROAKTIVNO ODRAVANJE -ZAKLJUAKPrimena proaktivnog odravanja je pokazala najbolje rezultate kod hidraulikihsistema.Ovaj pristup iako nov u budunosti e sigurno biti iroko prihvaen zahvaljujuirazvoju senzora za identifikaciju uzronika otkaza.

SAVREMENI PRISTUP-ODRAVNJE NIJE TROAKVEPROFITNA AKTIVNOST

PROFITNO ORIJENTISANO ODRAVANJE

OSNOVE KONCEPTA PROFITNO ORIJENTISANOG ODRAVANJA SU:!Profitno orijentisano odravanje je program u kome je odravanje profitna

aktivnost a ne troak! Osnovni zadatak odavanja je da ostvari maksimalnu korist od investicija u

resurse uz minimalne trokove.

OSNOVNI KRITERIJUMI ZA SPROVOENJE PROGRAMA PROFITNO ORIJENTISNOGODRAVNAJA SU:

! Stalno nastojanje za maksimiziranjem finansijskih efekata preko minimiziranjatrokova,


47/137

45

! Optimizacija tehnikih aktivnosti funkcije odravanja tj. definisanje odnosaodravanja prema stanju, preventivno planskog i korektivnog odravanja ucilju dobijanja maksimalne profitabilnosti,

! Smanjenje potrebe za odravanjem a samim tim i permanentno smanjenjetrokova odravanja,

!Reinenjering poslovnih procesa odravanja i!Maksimalno korienje podataka iz baza informacionog sistema odravanja.

Reinenjering poslovnih procesaodravanja

Reininjering odravanja zahteva fundamentalnu promenu shvatanja i radikalniredizajn u cilju ostvarenja znaajnih unapreenja i osavremenjavanja poslovnih

procesa. Drugim reima, treba izvriti snimanje i analizu postojeeg stanjaposlovnih procesa u sistemu odravanja, odbaciti sva loa stara reenja i uvestiradikalno nova.

PRIMER Trokovi odravanja elektrane

0

20

40

60

80

100

120

Trokoviodravanja%

K O PPO O PS PO O

Vrsta odravanja

Relativni odnos trokova odravanja elektrane u zavisnosti od vrste odravanja

KO - korektivno odravanjePPO - preventivno plansko odravanje

OPS odravanje prema stanjuPOO profitno orijentisano odravanje

TOTALNO PRODUKTIVNO ODRAVANJE - TPO

Totalno produktivno odravanje se najee definie kao '' odravanje koje totalnoukljuuje sve inioce procesa'', t.j TPO podrazumeva potpunu podrku radnika iukljuivanje kompletnog menadmenta.

U definiciju TPO ukljueno je sledeih pet elemenata1. TPO ima za cilj maksimiziranje efektivnosti opreme ( sveobuhvatna efektivnost)


48/137

46

2. TPO se bazira na preventivnom odravanju opreme u toku njenog ivotnogciklusa

3. TPO se implementira pomou razliitih funkcija preduzea (proizvodnja,ekonomika, odravanje itd)

4. TPO ukljuuje sve zapoljene, od glavnog menadera do radnika u proizvodnji

5. TPO je bazirano na promovisanju preventivnog odravanja kroz motivacijumenadmenta : samostalne aktivnosti timova

Re TOTALNO u TOTALNO PRODUKTIVNOM ODRAVANJU ima tri znaenjakoja opisuju osnovne karakteristike:! Totalna efektivnost ukazuje na tenju kod TPO ka ekonomskoj efikasnosti ili

profitabilnosti (prethodno - taka 1.)! Sistem totalno poduktivnog odravanja obuvata prevenciju odravanja ( dizajn

sa konceptom bez odravnja: maintenance- free design), poboljanje pogodnosti

odravanja (popravke ili modifikacije opreme u cilju spreavanja otkaza iliobezbeenja lakoe odravanja) kao i unapreenje preventivnog odravanja(prethodno - taka 2.)

! Totalno uee svih zapoljenih (prethodno - taka 3, 4 i 5 ) ukljuuje radnikeodravanje i operatore na opremi kroz timske aktivnosti.

Oigledno je da u konceptu TPM postoji:o Totalna efektivnost koja ukazuje na tenju ka profitabilnosti ,o Totalni sistem odravanja koji ukljuuje Prevenciju odravanja, Poboljanje

pogodnosti za odravanje kao i Preventivno odravanje io Totalno uee svih zapoljenih

Sa aspekta dananjeg nivoa tehnolokog razvoja i globalnog svetskog tritaimplementacija koncepta TPM je potpuno opravdana jer namee:o Organizovanost,o Poznavanje opreme ( njeno funkcionisanje, specifinosti, mane i slabosti),o Praenje dnevnih rezultata na osnovu definisanih ciljeva,o Ukljuivanje svih zapoljenih u aktivnosti: prikupljanja podataka, nadzora rada,

evidentiranja i implementiranja novih inovativnih ideja, unapreivanje znanja,odravanje motivisanosti, itd.,

o Kompariranje sa preduzeem slinog ili istog karaktera (proces implementacijeTPM, metode, tehnike, uspenost itd. ) tj. sprovoenje benmarkinga.Svaka uspena kompanija tei savrenstvu svog funkcionisanja. Da bi se u

ovome uspelo treba ostvariti sledee:o nula otkaza ,o nula zaustoja io nula akcidenata.

Na dananjem nivou razvoja, koncept TPM karakterie :o Inovativni pristup usmeren na stalno unapreenje procesa proizvodnje kroz

optimizaciju funkcionisanja proizvodne opreme i minimizaciju tehnikogrizika,


49/137

47

o Inkorporiranje savremenih tehnologija i metoda odravanja na kompletnuproizvodnu opremu tokom njenog ivotnog ciklusa,

o Obavezna saradnju na svim upravljakim nivoima preduzea. Od glavnogmenadera pa do srednjeg menadmenta , rukovaoca opremom i radnika na

poslovima odravanja stvaraju se timovi koji zajedno rade i sarauju.o Usklaivanje funkcionisanja svih sektora preduzea i stalna saradnja visoko

edukovanog kadra, rukovaoca opremom i osoblja odravanja, io Promovisanje i implementacija timskih aktivnosti u cilju pojave to manjeg

broja otkaza i zastoja na opremi, to manje defekata gotovih prozvoda i toniih trokova.

o

CILJEVI I KARAKTERISTIKE TPM KONCEPTA

Ciljevi TPM koncepta grupisani u 6 kategorija (PQCDSM) su:

P - proizvodnjao Ukupna efektivnost fabrike treba da bude minimalno 80%,o Ukupna efektivnost proizvodne opreme treba da bude minimalno 90% io Obezbediti besprekidni rad proizvodne opreme ( ak i tokom pauza)

Q - kvaliteto Raditi na takav nain da nema reklamacija.

C - trokovio Smanjiti trokove proizvodnje za 30%.

D - isporukao Postii 100% uspeh u isporuci dobara prema zahtevu kupca.

S - bezbednosto Odrati radno okruenje bez akcidenata.

M - motivacijao Poveati broj predloga za unapreenje 3 puta. Razvijati univerzalne,

svestrane i fleksibilne radnike.

Postoji 8 osnovnih nosioca koncepta TPM i to:1. 5s,2. Autonomno odravanje,3. Kaizen,4. Planirano odravanje,5. Odravanje kvaliteta,6. Obuka,7. Administrativna oblast8. Bezbednost, zdravlje i zatita okoline


50/137

48

Nosioci koncepta TPMNOSILAC1 5S

Fundament koncepta za uspstavljane reda poinje sa 5S

Japanskiizraz

Engleskiizraz

Domaiizraz ire znaenje

Seiri Clearing up Sortirati Ukloniti to netreba a drati totreba

Seiton Organizing Sistematizovati Staviti stvari tako da uvek buduna dohvat ruke kada zatrebaju

Seiso Cleaning Spremiti Odravati istou na radnommestu bez prljavtine i otpadaka

Seiketsu Standardizing StandardizovatiStandardizovati aktivnosti u ciljulakeg sprovoenja i eliminisanjagreaka

Shitsuke Self-Discipline Samo-disciplinovatiKroz samodisciplinu biti

posveen sprovoenjuprihvaenog koncepta 5S

Identifikacija problema je prvi korak ka unapreenju odravanja.


51/137

49

Sortirati (Seiri)Pod ovim pojmom podrazumeva se organizovanje stvari u grupe po

kriterijumima prioriteta i frekvenciji upotrebe .Operacionalizacija aktivnosti koje seodnose na sortiranje dovodi do skraenja vremena pretraivanja.

Prioritet Frekvencija upotrebe ta uraditi, gde odloiti

Nizak Jednom godinje ili ree Baciti ili uskladititi daljeod radnog mesta

Srednji Jednom nedeljno, jednom meseno, najmanje 2-6 puta meseno. Skladititi zajedno, blizu radnogmestaVisok Jednom dnevno uvati na radnom mestu

Sistematizovati (Seiton)Ovo podrazumeva da svaka stvar ima svoje jedno i samo jedno mesto. Stvar

traba da bude vraena na svoje mesto posle upotrebe. Identifikacija u pretraivanjatreba da bude jednoznana , laka i brza.Spremiti (Seiso)

Ovo obuhvata odravanje istoe na radnom mestu bez prljavtine (praina,tragovi ulja i masti..,) i otpadaka iz procesa proizvodnje.Standardizovati (Seiketsu)

Zaposleni treba da u meusobnoj diskusiji odlue o standardima za odravanjeistoe i urednosti radnog mesta, opreme, transportnih puteva i ostalog prostora uokviru preduzea. Utvreni standardi se primenjuju u celom preduzeu uz

povremeno proveravanje.

Samo-disciplinovati (Shitsuke)Prihvatanje i sprovo

enje koncepta 5S od strane svih zaposlenih u preduze

u

treba da bude njihov nain ivota i rada.


52/137

50

NOSILAC 2 AUTONOMNO ODRAVANJE (JISHU HOZEN)

Ovaj nosioc usmerava rukovaoce na obavljanje jednostavnijih zahvata naodravanju, oslobaajui obuene odravaoce za sloenije i kompleksnije poslove.Rukovaoci su zadueni da odravaju svoju opremu kako bi je zatitili od pojavestanja u otkazu.

NOSILAC 3 KAIZEN

Kaizen je sloenica od dve japanske rei i toKaito znaipromena iZento znai dobro (na bolje). U osnovi Kaizen obuhvata male promene koje se izvodekontinualno i ukljuuju sve ljudske resurse u jednom preduzeu. Kaizen jesuprotnost velikim spektakularnim promenama i ne zahteva ili su mu potrebne jakomale investicije. Osnovni princip na kome se zasniva Kaizen je taj da su u sistemu

odravanja mnogobrojna mala poboljanja u kontinuitetu mnogo efektivnija negonekoliko velikih promena.

NOSILAC 4 PLANIRANO ODRAVANJE

Ovo odravanje je usmereno na rad opreme bez otkaza odnosno opremu kojatreba da stvori proizvod koji e potpuno da zadovolji potrebe kupca. Planiranimodravanjem se menja pristup i od reaktivnih postepeno prelazi na proaktivne metodeuz korienje obuenog osoblja iz odravanja da pomogne u obuci rukovaocima u

boljem odravnju svoje opreme.

Planirano odravanje integrie odreene segmente do sada poznatih pristupakoji se odnosi na:1. Korektivno odravanje,2. Preventivno odravanje,3. Prevenciju odravanja i4. Pogodnost za odravanje

NOSILAC 5 ODRAVANJE KVALITETA

Ovaj nosilac je usmeren na proizvodnju bez karta i postizanje potpunogzadovoljstva kupca najviim kvalitetom proizvoda. Uoavanjem bitnih elemenataopreme vri se eliminisanje uzroka (reaktivno) a onda i potencijalnih uzroka pojavenekvalitetnog proizvoda (proaktivno). Na ovaj nain se sa reaktivnog koncepta(Kontrola kvaliteta) prelazi na proaktivni koncept (Obezbeenje kvaliteta).

Aktivnosti iz okvira nosioca odravanja kvaliteta treba da obezbede stanjeopreme koje e da iskljui defekte na proizvodu (kart) a sve zasnovano na injenicida savreno odravanje opreme odrava savren kvalitet proizvoda.

NOSILAC 6 OBUKA

Cilj je obezbediti visokomotivisane rukovaoce sa to irim opsegom vetina,eljne da svoje poslove obavljaju efikasno i samostalno. Edukacija rukovaoca se vri


53/137

51

u cilju unapreenja njihovih znanja i vetina. Vie nije dovoljan samo pristup Know- how, ve treba takoe uiti i Know - why. U pristupu Know-how se na osnovuiskustva preduzimaju aktivnosti za prevazilaenje problema. U ovom sluaju se radi

bez uputanja u sr problema i razloge zbog ega se neto radi. Potrebno je obuitizaposlene za savremeni pristup Know-why.

Kroz dole navedene 4 faze sticanja novih vetina moe se stvoriti fabrika punaeksperata.Faza 1: Ne znamFaza 2: Poznajem teoriju ali ne umem da uradimFaza 3: Mogu da uradim ali ne umem da obuimFaza 4: Mogu da uradim i da obuim

NOSILAC 7 ADMINISTRATIVNA OBLAST

Proces implementacije nosioca Administrativna oblast treba da zapone kada seaktiviraju etiri nosioca koncepta TPM i to: Autonomno odravanje, Kaizen,Planirano odravanje i Odravanje kvaliteta. Nosilac Administrativna oblast mora

biti usmeren na poveanje produktivnosti, efikasnosti i identifikaciju i eliminisanjegubitaka administrativne prirode. Ovo ukljuuje analizu procesa i procedura ka

poveanju automatizacije administracije.

NOSILAC 8 BEZBEDNOST, ZDRAVLJE I ZATITA OKOLINE

Ciljevi koje treba ostvariti prilikom izgradnje ovog nosioca su:

1. Nula akcidenata koji ugroavaju radnu sredinu i okolinu,2. Nula smrtnih sluajeva i povreda na radu kao i oteenja zdravlja usled uslovarada,

3. Nula poara.

Hejnriijeva raspodela ishoda akcidenataU ovoj oblasti fokus je usmeren ka stvaranju sigurnog radnog okruenja i

okoline koji nesmeju biti ugroeni procesima i procedurama koji se odvijaju u

preduzeu. U okviru ovog nosioca TPM koristi Why-Why analizu za istraivanjekorena uzronika u Hejnriijevoj raspodeli akcidenata.


54/137

52

DVANAEST AKTIVNOSTI RAZVOJA TPO

FAZA AKTIVNOST DETALJI

1.Najava odluke top menadmenta ouvoenju TPO

Izjava o politici uvoenja TPO ukompaniju, pisane broure,itd.

2.Pokretanje edukacije i kampanje zauvoenjeTPO

Menaderi:seminariGeneralno: video prezentacije

3.Kreiranje organizacije za promociju TPOOformiti specijalne odbore nasvakom nivou za promociju TPO,postaviti glavni odbor sa osobljem.

4.Utvrivanje osnovne politike i ciljeva TPOAnalizirati postojee stanje,postaviti ciljeve, predvideti rezultate

Priprema

5.Formulisanje osnovnog plana za razvoj

TPO

Pripremiti detaljni plan

implementacije za pet osnovnihaktivnosti.

Preliminarna

implementacija

6.Zadravanje implementacije TPO napoetku

Pozvati klijente, partnere ikoperante i upoznati sa preduzetimaktivnostima na uvoenju TPO

7.Poboljanje efektivnosti kompletne opremeOdabrati opremu i formiratiprojektni tim

8. Razvoj autonomnog programa odravanjaza operatore (prestaje ja radim-ti

popravlja)

Promovisati koncept sedamkoraka,stvoriti rutinu za dijagnozu iutvrditi procedure za proveru iocenu radnika

9.Razvoj sistema odravanja za sektorodravanja (koordinirano sa takom 8)

Metode odravanja i upravljanjeresursima(materijalni, finansijski iradna snaga)

10.Uvoenje obuke za poboljanje rutinekod rukovanja i odravanja opreme

Uvebati lidere zajedno; lideriprenose informacije na lanovetimova.

TPO

implementacija

11.Razvoj rane faze programa menadmentaopremom (nova oprema)

Dizajn za prevenciju odravanja,

komisioni prijem i analiza trokovau toku ivotnog ciklusa opreme.

Sttabili-

zacijja

12.Usavravanje implementacije i podizanjenivoa TPO

Procena koristi od TPO ipostavljanje viih ciljeva


55/137

53

PRIMER Sedam koraka kod razvoja autonomnog programa odravanja zaoperatore

KORAK AKTIVNOST

1. ienjeistiti do eliminisanja praine i prljavtine napoljanjim povrinama opreme, podmazati iritegnuti,otkriti problem i korigovati ga.

2.Protivmere na izvoru problema

Spreiti uzrok pojave praine, prljavtine injihovo rasturanje; unaprediti elemente tekeza ienje i podmazivanje; smanjiti vremeienja i podmazivanja.

3.Norme za ienje i podmazivanje

Postaviti norme koji smanjuju vremepotrebno za ienje, podmazivanje ipritezanje (specificirati dnevne i periodinezadatke).

4.Generalni pregledSprovoenje aktivnosti je po uputstvu zapregled, lanovi grupe otkrivaju i koriguju

minorne nedostatke opreme.5.Autonoman pregled Razviti i koristiti autonomnu listu za proveru

6.Organizacija i urednost

Normirati kategorije kontrole pojedinihradnih mesta ; potpuno sistematizovatikontrolu odravanja:onorme pregleda ienje i podmazivanjaonorme ienja i podma zivanja na radnom

mestuonorme za registrovanje podatakaonorme za alat koroen u odravanju

7. Potpuno autonomno odravanje

Razviti politiku kompanije i unaprediti

ciljeve; poveati regularnost primenepoboljanih aktivnosti. Usaglasiti analizuzastoja i preduzetog redizajna opreme.

POPRAVKENezavisno od tipa odravanja, aktivnost koja se sprovodi u cilju otklanjanja utvrenihneispravnosti pri pregledu (preventivno plansko) odnosno monitoringu (odravanje

prema stanju) naziva se popravka. Ove popravke po svom obimu mogu biti:! male,!

srednje,! velike.

Male popravkeMale popravke (MP) obuhvataju zamenu ili regeneraciju elemenata sa

najkraim vekom trajanja. To znai da se navedena aktivnost odnosi na elementeTMS sa visokim intenzitetom habanja i funkcionalne celine koje zahtevaju eukontrolu i podeavanje radnih parametara.

Kod ove vrsti popravki, demontaa se vri do nivoa funkcionalnih celina(agregata), a izuzetno do nivoa sastavnih elemenata. Pri tome se, na primer, alatna

maina iskljuuje iz eksploatacije, ali se ne transportuje sa lokacije gde obavlja svojufunkciju.


56/137

54

Srednje popravkeSrednje popravke (SP) se odnose na zamenu ili regeneraciju elemenata sa

duim vekom trajanja. Po obimu aktivnosti su znaajnije od onih koje se izvode kodmale popravke. Pri tome se laki tehniki sistemi transportuju sa lokacije gde

obavljaju svoju funkciju. Ovo se ne odnosi na teku i po gabaritima neprikladnuopremu za transport. U ovakvim sluajevima, popravka se izvodi na licu mesta.Pri srednjoj popravci sprovode se sledee aktivnosti:! demontaa do nivoa sastavnih elemenata! pranje i ienje demontiranih elemenata! utvrivanje stanja elemenata (defektaa)! regeneracija! obezbeenje novih elemenata (koji treba da zamene dotrajale, t.j. one koji

se ne mogu regenerisati)! montaa funkcionalnih celina i provera osnovnih funkcija! zavrna montaa i podeavanje radnih parametara! instaliranje! probni rad i utvrivanje nivoa radne sposobnosti! primopredaja, odnosno uvoenje u proces eksploatacije! dostavljanje pratee dokumentacije (koja esto sadri uvedena nova

tehnoloka reenja) i davanje garancije.Srednje popravke obuhvataju i sve aktvnosti iz oblasti malih popravki.

Velike popravke i remontni ciklus

Velike popravke (VP) koje se esto zovu i generalne, predstavljaju najobimnijeaktivnosti koje se mogu izvoditi na nekom tehnikom sistemu. Pri tome se radnasposobnost tehnikom sistemu vraa na poetni nivo t.j. onaj na kome se on nalaziokod prvog ukljuenja u proces eksploatacije.

Uobiajeno je da se za velike popravke planira vreme u toku godinjeg odmoraili praznika.

Vremenski period izmeu dve velike popravke u praksi se najee nazivaremontni ciklus.Tako je, na primer, za alatne maine u obradi rezanjem (lake i srednje

teke) struktura remontnog ciklusa je sledea:VP-MP-MP-SP-MP-MP-SP-MP-MP-VP

Kao to se vidi, struktura remontnog ciklusa sadri est malih i dve velike popravke.

POBOLJANJE KARAKTERISTIKA TEHNIKIH SISTEMAAko se analizira razvoj i proizvodnja tehnikih sistema i garantni period

proizvoaa za snabdevanje rezervnim delovima, dolazi se do toga da je ovaj periodrelativno kratak. Po isteku obaveze za snabdevanjem rezervnim delovima, korisnikustoje na raspolaganju samo dve osnovne mogunosti i to:

- Iskljuiti tehniki sistem iz dalje eksploatacije


57/137

55

- Izvriti modifikaciju postojeih kritinih reenja ili izvesti kompletnurekonstrukciju tehnikog sistema

Iskljuivanje nekog tehnikog sistema iz eksploatacije je ekonomski potpunoneopravdano, jer vie od 70 % njegovih sastavnih elemenata ima vek trajanja koji jeviestruko vei od garantovanog perioda za snabdevanje rezervnim delovima.

U okviru rekonstrukcije izvodi se zamena itavih podsklopova, agregata i sistema sareenjima koja predstavljaju aktuelni nivo razvoja tehnike.Poboljanje karakteristika tehnikih sistema pripada strunjacima odravanja, kojinavedene sisteme najbolje i poznaju. Moe se rei da e u budunosti sve viedobijati na znaaju angaovanje odravanja na poslovima modifikacije irekonstrukcije.

ZAKLJUAKU budunosti e sve intenzivnije biti izraeni zahtevi za poboljanjem karakteristika

tehnikih sistema zbog:! konanih rezervi pojedinih materijalnih resursa,! stalnog porasta zahteva za kvalitetom proizvoda i usluga i! razvoja komponenata visokih performansi (elektronika, hidraulika, pneumatika

itd.)

V.TROKOVI ODRAVANJA

Osnovni cilj u poslovanju svakog sistema je da se ostvari maksimalna produktivnostuz minimizaciju trokova koji se pri tome pojavljuju. Kod proizvodnih sistema saoptimalnom strategijom upravljanja, koja obezbeuje minimalne trokoveodravanja, moraju se uspostaviti meusobne veze kao to je to prikazano na sledeojslici:

Blok dijagram sistema odravanja


58/137

56

Stanje tehnikog sistema u toku eksploatacije se menja a doputeni nivopogoranja je prvenstveno definisan poslovnom strategijom odnosno strategijomodravanja.

Sa sledee slike se vidi da je uvek na poetku eksploatacije novog tehnikogsistema stanje vrlo dobro. U toku vremena eksploatacije se uvek moe registrovati

potencijalni otkaz P i ako se ne preduzimaju aktivnosti odravanja nastaje potpuniodnosno totalni otkaz T kada prestaje obavljane funkcije tehnikog sistema. P-Tinterval se odnosi na period izmeu idetifikacije potencijalnog otkaza pa do nastankatotalnog otkaza. Ovo je ujedno i raspoloivo vreme da se preduzmu odreeneaktivnosti kako nebi nastao taotalni otkaz koji za posledicu ima veoma visoketrokove odravanja u koje se ukljuuje i visoka kolateralna teta koja moe nastati(povreda radnika, poar, indukovani otkazi i znaajno oteenje opreme itd.).

Promena stanja tehnikog sistema u toku vremena

Stanje tehnikog sistema u toku vremena se menja a posledino i trokoviodravanja. U ranoj fazi pri identifikovanju potencijalnog otkaza P (trokovispreavanja otkaza su znaajno manji u odnosu na trokove kasne faze T, odnosnotrokove otklanjanja otkaza.

Uticaj stanja tehnikog sistema na trokove odravanja


59/137

57

Moe se zakljuiti da doputeno stanje tehnikog sistema u eksploatacijiiskljuivo zavisi od strategije odravanja. Sa druge strane ukupni trokovi odravanjakao i priroda interakcije ovih trokova i profita preduzea zavise od primenjenestrategije odravanja.

Preko politike i koncepta odravanja se upravlja trokovima odravanja ali

unapreuje i ukupno poslovanje proizvodnog sistema.Ukupni trokovi odravanja daju samo optu sliku uspenosti sistemaodravanja a njihova struktura omoguava da se ovim trokovima i upravlja.

Ako se analiziraju ukupni trokovi odravanja isti se mogu svesti na dve grupe i to: direktne (trokovi neposrednog odravanja) indirektne (trokovi posrednog odravanja)

Direktnim trokovima (zavisno od metode odravanja) pripada: pronalaenje neispravnih elemenata na tehnikom sistemu (pregled

stanja, monitoring i dijagnostika),

zamena neispravnih elemenata i popravka ili regeneracija neispravnih elemenata.

To znai da u strukturu trokova neposrednog odravanja ulaze trokovi ivograda kao i trokovi minulog rada (rezervni delovi, potroni materijali kao to su ulja imasti itd).

U prvom priblienu trokovima posrednog odravanja pripadaju:

neplanirani vremenski gubitci u proizvodnji (zastoji), oteenje opreme nastalo zbog otkaza i

pad kvaliteta proizvoda, odnosno kart.

Struktura trokova odravanja

Ako se prihvati prethodna podela trokova odravanja i ne pristupi nasistematski nain analizi strukture ovih trokova, esto se mogu doneti sasvim

pogreni zakljuci. Ovo je tim pre tano ako se zna da su direktni trokovi vidljivi ilako se kvantificiraju.


60/137

58

Postoji i onaj deo nevidljivih ili indirektnih trokova odravanja koji moe bitiviestruko vei od direktnih trokova. Ovo se najbolje moe prikazati pomou efektaledenog brega.

Direktni trokovi odravanja kao vrh ledenog brega

Indirektni ili nevidljivi trokovi su svi oni koji mogu rasti zbog nesprovoenjakao planiranih tako i neplaniranih aktivnosti odravanja.

Ako se analiziraju samo trokovi radne snage i razliiti pristupi odravanjuproizvodne opreme (reaktivni i napredni) dolazi se do seledeeg zaljuka.

Kod korektivnog odravanja vreme se troi na:o ekanje rezervnih delova,o ekanje na informacije, crtee, instrukcije itd,o ekanje na iskljuenje opreme da se pristupi poslu,o ekanje na ureaje i pribore koji se angauju po ugovoru,o ekanje na radnike u odravanju koji zavravaju prethodni posao io Rad od hitnog do hitnog sluaja

Kod naprednog koncepta odravanja:o Sve aktivnosti se planiraju unapred,o Organizacija posla se usklauje sa proizvodnjom,o Svi rezervni delovi su blagovremeno nabavljeni i postoje u magacinu,o Svi ureaji i pribori su spremni za angaovanje io Skoro potpuno eliminisane hitne intervencije.

Analizirajui samo prethodno navedeno jasno je kakvi se ukupni efektiposlovanja mogu ostvariti kod primene jednog ili drugog koncepta odravanja.


61/137

59

Na dananjem nivou tehniko tehnolokog razvoja sasvim je evidentno da seodravanje mora posmatrati kao potencijalno generiua funkcija profita . Ovo je

prvenstveno zbog uticaja na fleksibilnost proizvodnje, kvalitet proizvoda, ukupnetrokove poslovanja, radnu sredinu, ovekovu okolinu itd. U praksi i kroz istraivanja

je potvreno da se preko naprednijeg i efektivnijeg odravanje stvara profit.

Vanost uticaja trokova odravanja na poslovnu strategiju moe bitiparadoksalan. Sa jedne strane naprednije odravanje pozitivno doprinosi ostvarenjusvih stratekih ciljeva nekog proizvodnog sistema i treba za top menament da budesamo beznaajno poveanje finansijskih izdataka zbog poveanja obima aktivnosti.Umesto ovakvog pristupa implementacija savremenog koncepta odravanja od stranetop menadmenta moe biti akceptirana kao povean troak a to je veoma opasno.Ako se ulaganje u odravanje smanjuje i smatra trokom onda proces odravanjasigurno dovodi do ruenja poslovne strategije.

Generalno, unapreenje odravanja u cilju poboljanja kvaliteta proizvoda ismanjenja indirektnih trokova odravanja treba kvantifikovati preko relevantnihfinasijskih pokazatelja. Ovo se mora uraditi pre i posle odreenih unapreenjasistema odravanja.

Sledei primer ilustruje meusobne zavisnosti koliine dobrih proizvoda Q iukupnih trokova po jedinici proizvoda Tu zavisnosti od unapreenja odravanja. Uanalizi se polazi od pretpostavke da proizvod ima konstantnu cenu C i da se nemenjaju inputi u procesu prizvodnje (cena rada, materijala, energije itd.).

Ukupni trokovi su sastavljeni od promenljivih i fiksnih trokova. Promenljivi

trokovi po jedinici kvalitetnog proizvoda su konstantni dok se fiksni trokovismanuju sa poveanjem koliine proizvoda. Ako se koliina kvalitetnih proizvoda Q1proizvede primenom nekog koncepta odravanja, to rezultira ukupnim trokovima pojedinici proizvoda T1 . Ako preduzee unapredi postojei koncept odravanja iliimplementira nov a to zahteva novu investicijuI, ovo treba da rezultira poveanjemkoliine kvalitetnih proizvoda Q2. Ako se pretpostavi da druge aktivnosti nisusprovoene, ukupni trokovi po jedinici proizvoda su T2. Konsekventno, uticaj na

profitabilnost preduzea se moe kvantifikovati na sledei nain:Profit posle unapreenja sistema odravanja je:

P2 = Q2 (C- T2 )Profit pre unapreenja sistema odravanja je:

P1 = Q1 (C- T1 )Neto profit je :

NP = P2 - P1


62/137

60

Odnos koliine kvalitetnih proizvoda i ukupnih trokova po jedinici proizvoda

Ako je ostvareni neto profit vei od trokova unapreenja sistama odravanjaodnosno nove investicije I, predvia se porast ukupne uspenosti poslovanja. Mora se

priznati da je jako sloeno sagledati relacije izmeu investiranja u novi konceptodravanja i efekata koji e se postii.Ali u svakom sluaju uvek treba imati na umuda nivo unapreenja odravanja ima granicu posle koje ulaganje ne doprinosi

poboljanu poslovanja odnosno ukupnoj profitabilnosti preduzea.

Ako se na primer intenzivira odravanje Io proizvodne opreme, dolazi do smanjenjaindirektnih trokova zbog zastoja Cz a poveanja direktnih trokova odravanja Cd.To ukazuje na postojanje optimalnog intenziteta Iopt. sa aspekta minimalnih trokovaodravanja.

Uticaj intenziteta odravanja na trokove

Kroz prethodno razmatranje je ukazano na to kako se kroz poveanje direktnihtrokova odravanja mogu znaajno smanjiti indirektni trokovi i poveati

profitabilnosti.

Osnovne zakonitosti promene trokova se mogu sagledavaju i iz analize uticajaintenziteta odravanja i postavljanja kriterijuma vezanih za gotovost i pouzdanosttehnikog sistema.

Gotovost predstavlja verovatnou da e tehniki sistem stupiti u dejstvo (rad)uz obezbeenje izlaznih parametara u okviru zadatih granica u predvienom vremenui u datim uslovima.


63/137

61

Uticaj gotovosti na trokove odravanja

Za odreene tehnike sisteme posebnu panju treba posvetiti njihovojpouzdanosti u toku eksploatacije. Zahtevana eksploatacijska pouzdanost mora da

bude realno odreena jer ista ima bitan uticaj ny izbor metoda odravanja, a samimtim i trokove koji se pri tome stvaraju, to je prikazano na sledeoj slici.

Uticaj zahtevane eksploatacijske pouzdanosti na trokove odravanjaOznake na datoj slici su:

R pouzdanost,Ropt- optimalna pouzdanost,Ci- indirektni trokovi odravanja,Cr- trokovi rada,

Cm- trokovi monitoringa i dijagnostike iCe- trokovi rezervnih elemenata(delova) i materijala.

Definisanje komponenatnih trokova odravanja vri se na osnovu podatakakoji egzistiraju u okviru postojeih baza podataka informacionog sistema, a presvega : podataka iz radnih naloga, podataka iz zahteva za odravanje, podataka iz trebovanja, podataka iz tehnolokih postupaka odravanja i radnih lista odravanja,

knjigovodstvenih podataka i podataka za proces proizvodnje.


64/137

62

Ukupni trokovi odravanja se mogu iskazati na vie naina: za odreeni period (mesec, kvaratal, godina), po vrsti odravanja (korektivno, preventivno, proaktivno itd.), za tehniki sistem, tehnoloku liniju, pogon; itd.

Datum Radni nalog br.

Zahtev broj: Naruilac (korisnik) ifra naruioca

Odgovorno lice odravanja: Datum poetka Rok zavretka Datumzavretka

ifra:

OPREMA SKLOP REZERVNI DEOInv.broj: ifra: ifra:

PRILOZI (uzorak, crte, trebovanje, radna lista, predajnica, zahtev za doradu)Oznaka Naziv priloga Napomena

SPECIFIKACIJA AKTIVNOSTIifra Naziv aktivnosti Instrukcija odravanju J-mere Vreme

SPECIFIKACIJA REZERVNIH DELOVAPozicija ifra Naziv rezervnog dela Naziv proizvoaa J-mere Koliina

SPECIFIKACIJA MATERIJALAifra Naziv materijala Naziv proizvoaa J-mere Koliina

SPECIFIKACIJA RADNIKA IZVRILACA

ifra Prezime i ime Uputstvo izvriocuUkupnoasova

Nalog izdao Nalog primio

Obrazac br.x.xx.xxx.Struktura radnog naloga


65/137

63

ZAKLJUAKto je koncept odravanja napredniji, indirektni trokovi odravanja se vie smanjujua diretni poveavaju. Efekat poveanja direktnih trokovi je esto beznaajan uodnosu na smanjenje indirektnih trokova i ukupni profit koji se pri tome ostvaruje.Za odreene uslove i postavljene zahteve trokovi odravanja se mogu minimizirati.

VI.TEHNIKA DIJAGNOSTIKA

OPTE RAZMATRANJETehnika dijagnostika je nauno - tehnika disciplina kojoj pripadaju teorija,

metode i sredstva za prepoznavanje stanja tehnikih sistema u uslovima ogranienihinformacija.

U procesu dijagnostike postavlja se dijagnoza i ona se odnosi na zakljuivanje,odnosno definisanje stanja tehnikog sistema.

Dijagnoza slui za preduzimanje pravovremenih aktivnosti odravanja .

U eksploataciji tehnikih sistema, visoka pouzdanost, raspoloivost i gotovost seu najveoj meri obezbeuju pravilnom strategijom odravanja zasnovanoj na

tehnikoj dijagnostici.

Upravljane odravanjem na bazi tehnike dijagnostikeOsnovni zadatak dijagnostike je da otkrije i sprei potencijalni otkaz

Merenjem karakteristinih parametara, koji se nazivaju i dijagnostiki, utvruje sestanje tehnikog sistema.

Kod sloenih tehnikih sistema postoje definisane relacije podsistema(elemenata), upravljanja i procesa. Pri tome dijagnostika je usmerena na

identifikaciju kvaliteta funkcije i procesa.Analogno tome, dijagnostiki parametri su vezani za funkciju tehnikog sistema(direktni) ili kvalitet obavljanja procesa (indirektni).


66/137

64

Na primeru alatne maine, mera kvaliteta obavljanja procesa se odnosi na tanost ikvalitet obraene povrine.

Dijagnostiki pristup kod alatne maine

Izvori greaka u procesu obrade


67/137

65

Postoje odreeni dijagnostiki parametri koji moraju biti praeni kontinualno(monitoring), za sve vreme rada tehnikog sistema, ili u toku pojedinih radnihciklusa.

PRIMER:! Temperatursko ponaanje brzohodnih radnih vretena (za sve vreme rada alatne

maine)! Otpori rezanja (samo u toku obrade) i stanje alata ( pre poetka obrade)

Uestanost dijagnostike

Dijagnoza nastalog otkaza


68/137

66

Savreni pristup dijagnostici tehnikih sistema preko elektronskih veza

Za donoenje pouzdane dijagnoze mora se raspolagati sa dovoljnim brojemrelevantnih podataka. Osnovni izvori podataka kod savremenih tehnikih sistema suinformacije:! iz dijagnostike jedinice,! dobijene dopunskom dijagnostikom i! zapaanja operatora i osoblja na poslovima odravanja

Tok procesa dijagnoze


69/137

67

DIJAGNISTIKI PARAMETARI I METODE

Tehniki sistemi nam govore

na svoj nain u kakvom su stanju.

Da li razumemo njihov govor ?

U tome nam pomau dijagnostikiparametri i zato je bitno izabrati one prave.

Dijagnostiki parametar je meriva fizika veliina (vibracije, buka, temperatura,produkti habanja u ulju za podmazivane itd.) prisutna u procesu obavljanja funkcije

tehnikog sitema.Da bi se neki parametar primenio kao dijagnostiki, mora da zadovolji nekeosnovne zahteve koji se uglavnom odnose na:

! Jednoznanost promene,! Dovoljnu osetljivost promene i! Pristupanost i lakou merenja.

Kod tehnikih sistema, koji su danas u upotrebi, najee se primenjujudijagnostike metode zasnovane na praenju:

! vibracija,! termikog stanja i

! produkata habanja u ulju.

48 %

29%

23%

0

10

20

30

40

50

VIBRODIJAGNOSTIKA TERMOVIZIJA DIJAGNOSTKA ULJA

(%)

Dijagnostike metode u tehniki razvijenim zemljama


70/137

68

Najei problemi i dijagnostike metode

DIJAGNOSTIKA ZASNOVANA NA PRAENJU VIBRACIJA

Svi tehniki sistemi iju strukturu ine pokretni elementi , u normalnimuslovima eksploatacije, generiu dinamike sile. One su posledica procesa koji se

odvijaju u leitima, prenosnicima, spojnicama, voicama, pogonskim sistemima itd.Ove sile dovode do oscilatornog kretanja (vibracija) u odnosu na referentnu -najee ravnotenu poziciju.

Vibracije u svakodnevnom ivotu


71/137

69

Korisne vibracije

Vibracioni sistem i osnovne karakteristike

U procesu oscilovanje dolazi do transformacija energije iz kinetike u potencijalnu iobratno.

Slobodne nepriguene oscilacije


72/137

70

Osnovi parametri vibracija

Karakteristine veliine oscilatornog ponaanja kao to su pomeraj, brzina i ubrzanjesu meusobno povezane. Merenjem jedne od navedenih, ostale dve mogu se dobitidiferenciranjem ili integraljenjem.

Pomeraj, brzina i ubrzanje


73/137

71

Uzrok pobudnihsila:

debalans, nesaosnost, udar, pohabanost, trenje, ...

Parametristrukturesistema:

masa, krutost, priguenje.

Parametrivibracija:

ubrzanje, brzina, pomeranje.

Interakcija sila i vibracija

Da bi utvrdili da li nivoi vibracija prelazestandardima propisane nivoe (spreavanje ot

Documents

Osnovi Odrzavanja As