ORGANSKI OSNOVI PSIHIČKOG ŽIVOTA ČOVEKA

ORGANSKA OSNOVA PSIHIČKOG ŽIVOTA

Žlezdemišići

čulaPored nervnog sistema veliku ulogu imaju i čula, mišići i žlezde.

Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu.

Organsku osnovu psihičkog života čini organizam u celini, pre svega nervni sistem.

Neuron se sastoji od nervnih ćelija i nervnih vlakana. Neuroni se nadovezuju jedni na druge i čine nervni sistem.

NERVNI SISTEM

neuroni

kapilar

čulo mišići

AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT

U čulima se nalaze receptori, nervne ćelije koje su osetljive na odredjene vrste draži.

Drazi u tim receptorima izazivaju nervni impuls, koji se kroz nervna vlakna prosledjuje u određ-ene delove mozga gde se stvaraju odgovarajući ose-caji.

Ovaj put od čula preko nervnih vlakana do mozga se naziva aferentni put, a nervna vlakna koja vode ove impulse aferentna vlakna.

Kod voljnih pokreta nervni impuls kreće iz moždane kore.

Preko nervnih vlakana duž kičmene moždine impuls odlazi do mišića.

Stezanjem mišića nastaju pokreti.

Ovaj put od mozga preko nervnih vlakana do mišića se naziva eferentni put, a nervna vlakna koja vode ove impulse eferentna vlakna.

čula

PUT NERVNOG IMPULSA

dražmišići

mozak

pokret

ČULA

• vida• sluha• ukusa• mirisa• dodira• za bol• za toplo, za hladno

Preko čula se dolazi do informacija o procesima u spoljašnjem svetu i u samom organizmu.

AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT

Čovek na određeni reaguje na primljene informacije. To najčešće čini putem pokreta koji mogu da budu:• namerni pokreti (voljni) ili• refleksni pokreti (nezavisni od volje čoveka) - refleks hvatanja, odbrambeni...

POKRET

Razlikuju se:

• Centralni nervni sistem mozak i kičmena moždina

CNS

2. Periferni nervni sistemneuroni koji se nalaze izvan mozga i kičmene moždine, u mišićima, čulima i organima

PNS

Nervni sistem Periferni centralniAutonomni somatski k.moždina mozak simpatički parasimpatički

Somatski nervni sistem nam omogućava da svojevoljno pokrećemo poprečnoprugastu muskulaturu i svjesno doživljavamo osjete kakvi su bol, dodir, temperatura.

Autonomni nervni sistem kontroliše rad organa i na njegov rad ne možemo uticati (osim u rijetkim slučajevima) niti njegove osjete svjesno doživljavati. Аутономни нервни систем обухвата центре у кичменој мождини, можданом стаблу и хипоталамусу. Овај систем делује несвесно најчешће путем висцералних рефлекса. Сензорни (аферентни) сигнали улазе у поменуте центре са периферије, а из центара се шаљу рефлексни одговори (еферентни сигнали) назад у висцералне органе, чиме се регулише њихова активност. Еферентни (нисходни сигнали) се преносе до органа путем два система са супротним фунцијама: симпатичког и парасимпатичког. Аутономном нервном систему припада још и ентерички нервни систем, који се налази у цреву. Иако се зове аутономни нервни систем не може се говорити о аутономности тј.независности. Регулација висцералних и др.функција у организму зависи од различитих можданих структура; при томе регулациони механизми за једноставне рефлексне реакције зависе од нижих делова ЦНС, а компликованије функције регулишу нјегови виши делови. У том смислу се може говорити о хијарархијској организације нервних центара.

Симпатички и парасимпатички систем

Симпатички и парасимпатички систем су две компоненте аутономног нервног система са претежно супротним функцијама. Симпатичка стимулација стимулише рад неких органа, док делује инхибиторно на друге. Парасимпатичка стимулација такође може деловати стимулативно и инхибиторно на различите органе. Када симпатички систем неке органе стимулише, тада их парасимпатички систем углавном (али не увек) инхибише и обратно, када симпатикус инхибише, тада парасимпатикус стимулише. Симпатикус се углавном активира када постоји нака опасност, нека нагла промена, он припрема организам ”за борбу или бег”. Парасимпатикус је активанији у стању мировања. Преганглијска симпатичка влакна ослобађају на својим крајевима неуротрансмитер ацетил холин. Постганглијска симпатичка влакна ослобађају на својим крајевима претежно неуротрансмитер норадреналин, На преганглијским парасимпатичким влакнима ослобађа се неуротрансмитер ацетил холин, а на постганглијским такође овај неуротрансмитер (ацетил холин)

Аутономни нервни систем или вегетативни нервни систем

zadnji srednji prednji

Mali mozak

Most Produžena moždina-

Reguliše ravnotežu i kontroliše motoriku

Spavanje,budnost, disanje i kretanje

Rad srca,krvni pritisak,disanje

Mozak

Retikularna formacija

Stanje budnosti i pažnje

Čine skupine neurona

Kontrolišu-refleksno širenje zenice i pokrete očiju

talamushipotalamus Limbički sistem

Veliki mozak

Uloga-prenosi poruke iz čula do kore velikog mozga

Utiče na spavanje i pažnju

Lijeva i desna

Čeoni tjemeni slepoočni i potiljačni

Podijeljene na 4 režnja

Kora velikog mozga

Kontrolise rad ANS i endokrinog sistema

Glavne funkcije

Regulacija disanja,TT,TAA, emocionalne i nagonske reakcije

Cine ga:

Amigdal-oidna jedra,hi-pokampus,girus cinguli,septum

Utice na pamcenje ,emocije ,nagone

Dijeli se na dvije hemisfere:

Najvažniji deo nervnog sistema je kora velikog mozga koja se sastoji od velikog broja nervnih ćelija i vlakana.

MOŽDANA KORA

DO

ŽIVLJAJ

REA

KC

IJA

Uz pomoć moždane kore čovek može da misli, govori i pamti.

Zahvaljujući moždanoj kori čovek može da stvara doživljaj spoljašnjeg sveta i da reaguje na njega.

MOŽDANA KORA

To je područje mozga zaduženo za “više psihičke funkcije” kao:

Percepcija različitih osjeta

Upravljanje pokretima i motoričkim vještinama

Mišljenje

Pamćenje

Jezik i govor

I sve ostale kognitivne i više mentalne funkcije

Omogućava svjesnost o emocijama

Izvršne funkcije i kontrolu ponašanja

DVE HEMISFERE

Kao i mozak, i kora se deli na dva dela, dve hemisfere.

Leva hemisfera kontroliše desnu polovinu tela, a desna kontroliše levu polovinu tela.

D

L

L

D

LIJEVA – DESNA HEMISFERA ?

Izvor: Pinel (2002);Biološka psihologija, Naklada Slap

LOKALIZACIJA PSIHIČKIH FUNKCIJA

Svaka psihička aktivnost ima svoju nervnu osnovu. U moždanoj kori postoje:

Asocijacione zone Frontalna zona i svi drugi delovi kore koji nisu obuhvaćeni senzornom i motornom zonom nazivaju se asocijacione zone.

Ove zone su zadužene za složene psihičke procese kao što su planiranje, učenje, pamćenje, kontrola ponašanja i dr.

Primarne senzorne zone U njima se završavanu nervni impulsi koji dolaze iz čula i stvaraju se osećaji.

• vizuelna senzorna zona – smeštena u okcipitalnoj zoni• auditivna senzorna zona – smeštena u temporalnoj zoni

Primarne motorne zone U njima se nalaze centri za obavljanje namernih pokreta – smeštene su između frontalne i parijetalne zone.

1. Nervni sistem reguliše funkcije pojedinih organa našeg tela. (mišiće, žlezde)

2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo na njega.

ULOGA NERVNOG SISTEMA

3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske (učenje, pamćenje)

luči pojačano

adrenalin

povećava se količina šećera u krvi

srce počinje ubrzano da kuca

krv brže struji kroz oranizam

Povećana koncentracija, jačanje mišića

STRAH

čulo mišići

Uticaj je obostran. S jedne strane organizam utiče na psihički život pojedinca, a sa druge strane od psihičkog života pojedinca zavisi funkcionisanje organizma.

VEZA IZMEĐU ORGANIZMA I PSIHIČKOG ŽIVOTA

→ Npr. Neki naučnici uzrok mnogih bolesti traže u psihičkom životu. S druge strane od stanja organizma zavise psihički procesi.

ORGANIZAM PSIHIČKI ŽIVOT

• Fascinantne činjenice o mozgu Poboljšava li inteligenciju sviranje ili slušanje glazbe? Je li veći mozak i inteligentniji? Čuju li slijepci bolje od onih koji vide? I zašto ne možete izbaciti iritantnu melodiju iz glave?U svojoj zanimljivoj knjizi neurolozi Sandra Aamodt i Sam Wang objašnjavaju neke od zanimljivih tajni naših sivih stanica.

• Mit: Koristimo tek 10 posto mozgaIako ovo misli polovica čovječanstva, u stvarnosti svakodnevno koristimo cijeli mozak. Naime, čak i najmanji zadaci potiču aktivnost po cijelom mozgu. . Činjenica: Zijevanje budi mozak Zijevanje povezujemo s pospanošću i dosadom, no u biti ono pomaže buđenju moždanih aktivnosti. Ulazak zraka u pluća i kisika u krv čini nas budnijima. Mit: Slijepci bolje čuju / Činjenica: Slijepi bolje pamte Nakon testiranja slijepih osoba, uočeno je da nisu ništa bolji od ostalih u detektiranju slabih zvukova. No, slijepi ljudi ipak imaju bolju memoriju. Činjenica: Kompjuterske igrice izoštravaju sposobnost osoba da rade više stvari odjednom

.

Mit: Mozak odraslog čovjeka ne proizvodi nove živčane stanice

"Desetljećima se uzimalo kao zdravo za gotovo ideju da se ljudi rađaju sa svim moždanim stanicama koje će ikad imati", piše The New York Times. Premda su još 1965. eksperimenti provedeni na nekim životinjama pokazali da njihov mozak stvara nove živčane stanice, mnogi su neurolozi smatrali da kod ljudi to nije slučaj. Međutim, tijekom prošlog desetljeća prikupljeno je mnogo dokaza koji pokazuju da mozak ipak proizvodi nove živčane stanice i da je moguće da se konstantno obnavlja. Prošle godine istraživači su otkrili da se nove stanice formiraju u dijelu čovjekovog mozga koji je povezan s kratkotrajnim pamćenjem. Neki znanstvenici sada vjeruju da je "moguće da se mozak stalno obnavlja".

Činjenica: Tjelesna vježba održava vaš mozak u formi.

Zaboravite križaljke jer tjelovježba je ono što vaš mozak održava zdravim. Kako vaše tijelo stari, tako teže dovodi kisik do mozga. Tjelesna aktivnost, poput brzog hodanja najmanje 30 minuta po nekoliko puta na tjedan, poboljšat će vaš krvotok.

Starenjem krvožilnog sustava dotok krvi neuronima, tj. stanicama mozga se smanjuje. One trebaju kisik i glukozu, a starenje ih izgladnjuje.

Redovita tjelovježba povećava dotok krvi, tj. kisika i glukoze.

No, da bi bila djelotvorna, tjelovježba treba trajati više od 30 minuta, ponoviti se nekoliko puta tijekom tjedna i ubrzati rad srca, no ne mora biti iznimno na****a. Brzo hodanje vrlo je efikasno.

Činjenica: Mozak troši manje elektriciteta od lampe u hladnjaku

Poruke između stanica mozga i ostalih dijelova tijela prenose se putem elektriciteta, no sasvim male količine.

Mozak koristi tek 12 vata. Pa ipak treba silnu energiju. Naime, iako teži tek 3 posto tjelesne mase, troši jednu šestinu totalne energije.

Energija potrošena na mozganje je zanemariva, najveći dio odlazi na svakodnevno održavanje sustava.

Na što se troši ta silna energija?

Usporedbe bi nam trebale pomoći da razumijemo složenost našeg mozga, no one ponekad dovode do zabluda. Primjerice, sredinom 18. stoljeća bilo je popularno uspoređivati mozak sa strojem. Kasnije, kad su telefonske centrale postale simbol napretka, ljudi su uspoređivali mozak s centralom na kojoj radi telefonist koji prima mnoštvo poziva i donosi odluke. Danas, kada kompjutori izvršavaju složene zadatke, neki uspoređuju mozak s kompjutorom. Objašnjava li ta usporedba u potpunosti rad mozga?

Između mozga i kompjutora postoje značajne temeljne razlike. Mozak je u osnovi kemijski, a ne električni sustav. U svakoj njegovoj stanici odvijaju se brojne kemijske reakcije, a to je nešto potpuno drugačije od principa rada jednog kompjutora. Osim toga, prema zapažanju dr. Susan Greenfield, "mozak uopće nitko ne programira: to je organ koji sam predviđa i unaprijed rješava probleme te radi sam od sebe", za razliku od kompjutora koji netko mora programirati.

Neuroni međusobno komuniciraju na kompleksan način. Mnogi neuroni reagiraju na 1000 ili više sinaptičkih podražaja. Da bismo shvatili što to znači, osvrnimo se na istraživanje jednog neurobiologa. Želeći otkriti kako prepoznajemo mirise, proučavao je jedno područje u donjem dijelu mozga koje se nalazi malo iznad unutarnjeg dijela nosne šupljine.

"Čak i u tom naizgled jednostavnom zadatku — koji djeluje kao dječja igra u usporedbi s dokazivanjem nekog geometrijskog teorema ili s razumijevanjem neke Beethovenove skladbe za gudački kvartet — sudjeluje otprilike šest milijuna neurona, s tim da svaki neuron prima od drugih neurona možda čak 10.000 podražaja", kaže.

Međutim, mozak nije samo puka nakupina neurona. Na svaki neuron dolazi po nekoliko glija-stanica. Osim što povezuju mozak u jednu cjelinu, one pružaju neuronima električnu izolaciju, suzbijaju infekcije te se udružuju tvoreći zaštitnu barijeru krv-mozak. Istraživači smatraju da glija-stanice možda imaju i neke druge funkcije koje još nisu otkrivene. "Sličnost s kompjutorima, koje je proizveo čovjek i kod kojih se obrađuju elektronske informacije u digitalnom obliku, možda je toliko neprimjerena da čak navodi na krivi zaključak, rezimira časopis Economist.

Mit: Slušanje Mozarta razvija inteligenciju kod beba

Za ovu izjavu ne postoje nikakvi znanstveni dokazi. Jedino istraživanje izvedeno je na studentima 1993. Znanstveni časopis Nature iznio je podatke da je 10-minutno slušanje Mozarta studentima naknadno poboljšalo rezultate na testu.

Činjenica: Sviranje instrumenta poboljšava inteligenciju

Djeca koja uče svirati neki glazbeni instrument imaju bolje moždane sposobnosti. Centar za matematiku smješten je u dijelu mozga koji se pri tome naročito aktivira.

Činjenica: Glupe melodije teško zaboravljamo

Kad vam se glupi pjesmuljak počne iznova i iznova vrtjeti po glavi okrivite sposobnost vašeg mozga da pamti sekvence.

Ista sposobnost omogućava pamćenje pokreta za potpis vlastitog imena, spravljanja kave ili korigiranja rute na putu kući.

Kako razbiti iritantni zvuk? Pronađite drugu pjesmu.

• Mit: Veći mozak nas čini inteligentnijima

Zapravo veličina mozga ne reflektira nečiju inteligenciju. Einsteinov mozak nije bio ništa veći od prosječnog.

Međutim, inteligencija je, čini se, ovisna o tome kada su stvorene sinapse mozga. One se formiraju tijekom djetinjstva i tinejdžerskih godina, a način na koji se to zbiva može utjecati na inteligenciju

• Mit: Mozak odraslog čovjeka ne proizvodi nove živčane stanice • tijekom prošlog desetljeća prikupljeno je mnogo dokaza koji pokazuju da

mozak ipak proizvodi nove živčane stanice i da je moguće da se konstantno obnavllja

• Činjenica: Tjelesna vježba održava vaš mozak u formi. Zaboravite križaljke jer tjelovježba je ono što vaš mozak održava zdravim. Kako vaše tijelo stari, tako teže dovodi kisik do mozga

• Mit: Slušanje Mozarta razvija inteligenciju kod beba

• Činjenica: Sviranje instrumenta poboljšava inteligenciju Djeca koja uče svirati neki glazbeni instrument imaju bolje moždane sposobnosti. Centar za matematiku smješten je u dijelu mozga koji se pri tome naročito aktivira. Činjenica: Glupe melodije teško zaboravljamo Kad vam se glupi pjesmuljak počne iznova i iznova vrtjeti po glavi okrivite sposobnost vašeg mozga da pamti sekvence. Ista sposobnost omogućava pamćenje pokreta za potpis vlastitog imena, spravljanja kave ili korigiranja rute na putu kući. Kako razbiti iritantni zvuk? Pronađite drugu pjesmu

Zanimljivosti o mozgu

• Suprotno mišljenju da je ljudski mozak na vrhuncu između 18. i 26. godine, najnovije istraživanje Larsa Larsena s danskog sveučilišta u Aarhusu govori suprotno. Naime, naucnici su utvrdili da inteligencija ostaje stabilna i idućih dvadesetak godina te da se, štoviše, dodatno izoštrava. Dapače, govorne se sposobnosti značajno povećavaju.

• naucnici naglašavaju kako, uz "vježbanje", boljem funkcioniranju mozga pomaže i zdrav način živote te fizička aktivnost. U svakom slučaju, znanost je odavno dokazala da sve što se ne upotrebljava brže propada pa tako i mozak.