of 108/108
1 Osnovi monetarne ekonomije I deo 1. Navedite i objasnite osnovna načela novca i monetarne ekonomije. Osnovna načela veoma su bitna za shvatanje dešavanja u svetu finansija danas, kao i promena koje de se nesumnjivo dogoditi u bududnosti. Tih pet načela zasnivaju se na: Vremenu Riziku Informacijama Tržištima Stabilnosti Prvo osnovno načelo monetarnih finansija je: vreme je novac. Ved na osnovnom nivou svi znamo za ovo pravilo. Ako se neko zaposli u lokalnom supermarketu, koji se sada otvaraju širom Srbije, gotovo je izvesno da de za vreme provedeno na poslu biti pladen. Vreme svakog od nas bukvalno ima svoju cenu. Vreme deluje i na vrednost finansijske transakcije. Vedina ugovora o kreditiranju omoguduje zajmotražiocu da kredit otpladuje tokom nekog ugovorenog vremena. Ako saberete sve vaše mesečne isplate kredita, otkridete da ukupno ispladena suma daleko prevazila iznos uzetog kredita. Dakle, novčana sredstva koja se pozajmljuju predstavljaju oportunitetni trošak za zajmodavca, pa zato zajmodavac plada kamatu za njihovo korišdenje. Načelo da je vreme novac takođe se može videti i u analizi akcija, obveznica, ali i drugih finansijskih instrumenata. Koliko je investitor voljan da plati za akciju ili obveznicu? Kada utbrđujemo koje su investicione alternative povoljne, mi ih poredimo, što znači da vrednuje različite isplate na neki datum u bududnosti. Isto načelo se koristi i kada investitor analizira koliko treba da investira danas da bi ostvario cilj u bududnosti. Drugo osnovno načelo: rizik zahteva naknadu. Život je prepun neizvesnosti. U vedini slučajnih događaja, ishodi mogu da budu povoljni ili nepovoljni. Efikasno poslovanje u uslovima postojanja različitih rizika zahteva da razmotrimo i analiziramo rizike kako bismo umanjili njihovo dejstvo, pojedine rizike uklonimo, a pojedine prenesemo na nekog drugog. To znači da rizik zahteva naknade ako se dogodi gubitak. Kasko osiguranje automobila je običan primer pladanja nekom drugom ko prihvata rizik, jer vlasnik automobila ne želi da preuzme rizik na sebe. Visina naknade za rizik zavisi i od toga da li de zajmotražilac biti u stanju da otplati odobreni kredit u celini ili u dogovoreno vreme. U SAD, džan obveznice omogudavaju firmama pred stečajem da se izvuku, a te obveznice obezbeđuju visoke prinose investitorima, ali investitori moraju prihvatiti i ogromne rizike. Dakle, svaki rizik zahteva naknadu, a ta naknada se ugrađuje u kamatnu stopu. Trede osnovno načelo: informacije su osnova odlučivanja. Vedina tržišnih učesnika prikuplja informacije pre nego što donesu bilo kakve odluke. Važnije odluke zahtevaju mnogo više informacija. Prikupljanje i obrada informacija su osnova finansijskog sistema. Pre nego što banka odobri kredit, kreditni referent u manjem broju slučajeva, a kreditni odbor uvek mora analizirati finansijske uslove pojedinca i firmi koji su podneli kreditni zahtev banci. To praktični znači da banke u svom poslovanju troše puno vremena na prikupljanjui informacija neophodnih za evaluaciju kreditnog rejtinga posnosioca kreditnog zahteva. Najrazličitije vrtse finansijskih transakcija su tako organizovane da kupci ne moraju da znaju bilo šta o prodavcu. Kada broker uzme gotov novac od kupca, nema potrebe da brine o njegovom identitetu.

Osnovi Monetarne Ekonomije I

  • View
    85

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of Osnovi Monetarne Ekonomije I

  • 1

    Osnovi monetarne ekonomije I deo

    1. Navedite i objasnite osnovna naela novca i monetarne ekonomije.

    Osnovna naela veoma su bitna za shvatanje deavanja u svetu finansija danas, kao i promena koje de

    se nesumnjivo dogoditi u bududnosti. Tih pet naela zasnivaju se na:

    Vremenu

    Riziku

    Informacijama

    Tritima

    Stabilnosti

    Prvo osnovno naelo monetarnih finansija je: vreme je novac. Ved na osnovnom nivou svi znamo za

    ovo pravilo. Ako se neko zaposli u lokalnom supermarketu, koji se sada otvaraju irom Srbije, gotovo je

    izvesno da de za vreme provedeno na poslu biti pladen. Vreme svakog od nas bukvalno ima svoju cenu.

    Vreme deluje i na vrednost finansijske transakcije. Vedina ugovora o kreditiranju omoguduje

    zajmotraiocu da kredit otpladuje tokom nekog ugovorenog vremena. Ako saberete sve vae mesene

    isplate kredita, otkridete da ukupno ispladena suma daleko prevazila iznos uzetog kredita. Dakle,

    novana sredstva koja se pozajmljuju predstavljaju oportunitetni troak za zajmodavca, pa zato

    zajmodavac plada kamatu za njihovo koridenje.

    Naelo da je vreme novac takoe se moe videti i u analizi akcija, obveznica, ali i drugih finansijskih

    instrumenata. Koliko je investitor voljan da plati za akciju ili obveznicu? Kada utbrujemo koje su

    investicione alternative povoljne, mi ih poredimo, to znai da vrednuje razliite isplate na neki datum u

    bududnosti. Isto naelo se koristi i kada investitor analizira koliko treba da investira danas da bi ostvario

    cilj u bududnosti.

    Drugo osnovno naelo: rizik zahteva naknadu. ivot je prepun neizvesnosti. U vedini sluajnih dogaaja,

    ishodi mogu da budu povoljni ili nepovoljni. Efikasno poslovanje u uslovima postojanja razliitih rizika

    zahteva da razmotrimo i analiziramo rizike kako bismo umanjili njihovo dejstvo, pojedine rizike

    uklonimo, a pojedine prenesemo na nekog drugog. To znai da rizik zahteva naknade ako se dogodi

    gubitak. Kasko osiguranje automobila je obian primer pladanja nekom drugom ko prihvata rizik, jer

    vlasnik automobila ne eli da preuzme rizik na sebe. Visina naknade za rizik zavisi i od toga da li de

    zajmotrailac biti u stanju da otplati odobreni kredit u celini ili u dogovoreno vreme. U SAD, dan

    obveznice omogudavaju firmama pred steajem da se izvuku, a te obveznice obezbeuju visoke prinose

    investitorima, ali investitori moraju prihvatiti i ogromne rizike. Dakle, svaki rizik zahteva naknadu, a ta

    naknada se ugrauje u kamatnu stopu.

    Trede osnovno naelo: informacije su osnova odluivanja. Vedina trinih uesnika prikuplja informacije

    pre nego to donesu bilo kakve odluke. Vanije odluke zahtevaju mnogo vie informacija. Prikupljanje i

    obrada informacija su osnova finansijskog sistema. Pre nego to banka odobri kredit, kreditni referent u

    manjem broju sluajeva, a kreditni odbor uvek mora analizirati finansijske uslove pojedinca i firmi koji su

    podneli kreditni zahtev banci. To praktini znai da banke u svom poslovanju troe puno vremena na

    prikupljanjui informacija neophodnih za evaluaciju kreditnog rejtinga posnosioca kreditnog zahteva.

    Najrazliitije vrtse finansijskih transakcija su tako organizovane da kupci ne moraju da znaju bilo ta o

    prodavcu. Kada broker uzme gotov novac od kupca, nema potrebe da brine o njegovom identitetu.

  • 2

    etvrto osnovno naelo: trite odreuje cene i vri alokaciju resursa. Trita su osnova ekonomskih

    sistema. Ona su mesto, u fizikom i virtuelnom smislu, gde se susredi kupci i prodavci, na kojima firme

    emituju akcije i obveznice, i na kojima pojedinci kupuju razliitu imovinu. Dobro razvijena finansijska

    trita su neophodan preduslov za zdrav i stabilan ekonomski rast. Vedi stepen razvijenosti finansijskih

    trita jedne zemlje znai bri ekonomski rast. Ukljuivanjem cena razliitih finansijskih instrumenata,

    akcija, obveznica, trita obezbeuju osnovu za alokaciju kapitala. Ako finansijsk atrita nisu dobro

    regulisana ona kao i da ne funkcionisu. Za pojedince koji su voljni da uestvuju na finansijskim tritima,

    izuzetno je bitno da njihovo funkcionisanje bude regulisano. Na taj nain, stvara se i vrlo bitna uloga

    drave u funkcionisanju finansijskih trita. Kada drava zatiti investitore na finansijskim tritima, ona

    onda bolje funkcioniu.

    Peto osnovno naelo: stabilnost poboljava blagostanje. Stabilnost je poeljna karakteristika ne samo u

    linom ivotu pojedinca, nego i u celokupnom finasijskom sistemu. Sve dok pojedinci mogu da eliminiu

    mnotvo najrazliitijih rizika koji deluju na njihovu imovinu i ivot, pojedini rizici mogu biti samo

    umanjeni merama monetarne politike centralne banke i ekonomske politike vlade. Fluktuiranje

    poslovnih ciklusa je dobar primer nestabilnosti koju pojedinci ne mogu da eliminiu u smislu njihovog

    uticaja na imovinu i ivot pojedinca. Kreatori monetarne politike mogu ublaiti ekonomsko usporavanje

    paljivim prilagoavanjem kamatnih stopa, a stabilizovanjem celokupnog ekonomskog sistema mogu da

    otklone one rizike koje pojedinci ne mogu. Stabilizovanje ekonomije i finansijskog sistema je jedna od

    osnovnih funkcija centralnih banaka. Dakle, funkcija centralnih banaka je da odre nisku i stabilnu stopu

    inflacije, kao i visok i stabilan ekonomski rast. Centralna banka uspeno obavlja svoje funkcije ako

    smanjuje: rizike zbog kojih pojedinci mogu da ostanu bez zaposlenja i neizvesnost sa kojom se suoavaju

    firme.

    2. Pojam, merenja, nominalni i realni BDP i stopa inflacije

    Kako se BDP izraunava, ta je inflacija i kako se meri stopa inflacije? Bez objanjenja tih pojmova

    monetarne finansije se mogu teko razumeti. Definiciju koja najpraktinije oslikava BDP dao je Cechetti.

    Po toj definiciji, Bruto Domadi Proizvod je trina vrednost finalnih proizvoda i usluga proizvedenih u

    jednoj zemlji tokom jedne godine.

    Trinja vrednost vri se sabiranje trine cene prozvoda A x koliina proizvedenih proizvoda A

    + trina cena prozvoda B x koliina proizvedenih proizvoda B

    Finalni proizvodi i usluge Uzimaju se samo cene finalnih proizvoda i usluga koje kupe pojedinci.

    Meuproizvodi koji su korideni za proizvodnju nekog proivoda ne ulaze u obraun.

    U jednoj zemlji Ukoliko srpska firma poseduje firmu u Somaliji, proivodnja te firme u Somaliji

    obuhvata se obraunom somalijskog BDP-a.

    Tokom jedne godine- Neophodno je odrediti vremenski period za obraun. Najede je to jedna

    godina.

    Prvi tip obrauna je dakle:

    BDP u X godini = (trina cena proizvoda A u X godini x koliina proizvedenog proizvoda A u X godini) +

    (trina cena proizvoda B u X godini x koliina proizvedenog proizvoda B u X godini)

  • 3

    Drugi tip obrauna:

    BDP moemo izmeriti na osnovu ukupno ispladenih prihoda izvrenih proizvodnim iniocima koridenim

    u proizvodnji proizvoda i usluga. To praktino znai prihode ispladene zaposlenima, vlasnicima kapitala i

    vlasnicima zemlje. BDP se tako izraunava kao suma svih prihoda koje su zaradili proizvodni inioci u

    jednoj zemlji, bez obzira na to da li je re o rezidentima ili ne. Prema amerikom nacionalnom izvetaju o

    prihodima i proizvodima, razlikujemo pet kategorija:

    zarade zaposlenih

    neto kamatnih prihodi

    prihodi od iznajmljivanja

    profiti korporacija

    prihodi vlasnika

    Tredi tip obrauna:

    Treda definicija BDP uzima u obzir injenicu da svaka finalna prodaja jednog proizvoda ili usluge

    predstavlja poslednju instancu koja mora obuhvatiti vrednost svih aktivnosti koje su omogudile da

    proizvod ili usluga postanu dostupni kupcima. Obuhvadene su sve aktivnosti od kojih se svaka tretira kao

    dodata vrednost.1

    Nominalni i realni BDP i stopa inflacije

    Uzmimo da je BDP u Srbiji na kraju 2004. 1 434 343,10 dinar, a na kraju 2005. 1 750 000,00 dinara.

    Stopa rasta BDP u Srbiji 2005. = ((1 750 000,00-1 434 343,10) / 1 434 343,10) x 100 = 22,2653%

    u odnosu na 2004.

    Ovaj rezultat pokazuje koliki je ukupan rast koliine proizvoda i promene cena.

    Odvojimo sada promene u koliinama proizvedenih proizvoda i usluga od promene u cenama, to je

    uslov za izraunavanje realnog BDP-a. Potrebno je prvo izabrati baznu godinu (u kojoj vae stalne cene

    koja drava odreuje), a to je u Srbiji 2002. godina. Tako de realni BDP za X godinu biti:

    Realni BDP za X godinu = (cena proizvoda A u baznoj godini x koliina proizvedenog proizvoda A) + (cena

    proizvoda B u baznoj godini x koliina proizvedenog proizvoda B)

    Pogledajmo sada jednainu za raunanje razlike izmeu realnog BDP godine X u odnosu na godinu Y.

    Realni BDP u godini X u = realni BDP u godini Y realni BDP u godini X / realni BDP u X godini

    odnosu na godinu Y

    3. Deflator BDP-a i stopa inflacije

    Zapoinjemo analizu injenicom da je nominalni BDP jednak proizvodu realnog BDP-a i stope rasta cena:

    Nominalni BDP = realni BDP x stopa rasta cena

    Iz toga sledi da deljenjem nominalnog BDP-a sa realnim BDP-om dobijamo stopu rasta cena, u literaturi

    poznatiji kao deflator BDP.

    1 Radi lakeg razumevanja pogledati primer bureta piva u udbeniku Osnovi monetarne ekonomije Doc. dr Sinia Ostojid 2008. str. 17

  • 4

    deflator BDP u X godini = nominalni BDP u X godini / realni BDP u X godini

    Stopa inflacije definie se kao stopa rasta opteg nivoa cena.

    Stopa inflacije = deflator BDP u Y godini deflator BDP u X godini/ deflator BDP u X

    Poto je realni BDP namenjen da izuzme uticaj promene cena, stopa inflacije bi trebalo da bude jednaka

    stopi rasta nominalnog BDP umanjenog za stopu rasta realnog BDP.

    stopa inflacije = stopa rasta nominalnog BDP u X godini stopa rasta realnog BDP u X godini

    Meutim u Srbiji se koristi indeks potroakih cena za izraunavanje stope inflacije.

    4. Indeks potroakih cena

    Jedno od centralnih podruja monetarnih finansija i novca je indeks potroakih cena, koje slui kao

    zvanina mera i najeda mera stope inflacije u jednoj zemlji. Indeks potroakih cena se definie kao

    mera prosene promene cena fiksne korpe i usluga koje domadinstva kupuju radi zadovoljenja svojih

    potreba. Ovim indeksom obuhvadeni su najvaniji proizvodi i usluge koje domadinstva kupuju radi

    potronje, ali ne i kupovina polovne robe, primanja u naturi, ivotno osiguranje i pokloni. Lista proizvoda

    redovno se revidira da bi se sauvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potronje i navika

    potroaa. Proizvodi se ukljuuju u listu kada se njihov udeo u potronji domadinstava poveda iznad

    0,1%. Prosena mesena cena proizvoda izraunava se prvo na nivou grada, zatim za centralnu Srbiju i

    AP Vojvodinu i na kraju za Republiku Srbiju. Da bismo videli kako ovo funkcionie, predstavljamo primer.

    Pretpostavimo da pojedinci troe 25% svojih prihoda na hranu, 50% na trokove stanovanja i 25% na

    trokove transporta. Primeri cena dati su u narednoj tabeli.

    GODINA CENE HRANE CENE

    STANOVANJA CENE

    TRANSPORTA Trokovi

    potroake korpe Indeks

    potroakih cena

    2007. 100 200 100 150 100

    2008. 110 205 140 165 110

    2009. 120 210 180 180 120

    cena potroake korpe u 2007. godini = 0,25 x cena hrane + 0,50 x cena stanovanja + 0,25 x cena

    transporta = 150 dinara

    Ako sada izaberemo 2007. godinu za baznu, iznos veliine indeksa bide:

    indeks potroakih cena (CPI) = (trokovi potroake korpe u tekudoj god. / trokovi potroake korpe u

    baznoj god.) x 100

    CPI(2008) = 165 / 150 x 100 = 110

    CPI(2009) = 180 / 150 x 100 = 120

    Stopa inflacije 2008 = CPI2008 - CPI2007/CPI2007 x 100 = (110 100) / 100 = 10 %

    Stopa inflacije 2009 = (120 110) / 110 = 9,09%

    Pojedinci mogu izbedi inflaciju zamenjujudi proizvode i usluge koji su pretrpeli manju inflaciju za one

    proizvode koji su pretrpeli viu inflaciju.

  • 5

    5. Pojam, funkcije i karakteristike novca

    Novac je vrlo ograniena, sa aspekta koliine, vrlo retka roba, koju koristimo da bismo kupili neku drugu

    robu. Da bi ekonomski sistemi uopte mogao funkcionisati, novac je nezamenjivo sredstvo. To znai da

    ulogu novca ne moemo potceniti, kao to je to raeno u nekadanjim socijalistikim sistemima, u

    kojima je novac koriden kao obino sredstvo za ostvarivanje targetiranih stopa ekonomskog rasta.

    Novac nije dobro ni precenjivati.

    Prema miljunju starogrkog filozofa Aristotela sve mora biti izraeno u novcu, zbog toga to nam to

    uvek omoguduje razmenu proizvoda i usluga i ini ivot u zajednici mogudim. Bogatstvo izraeno u

    novcu ima jedno vrlo vanu karakteristiku, a to je da novac moemo direktno zameniti za drugu imovinu.

    Znai, novac je likvidni deo imovine, odnosno bogatstva. Imovina je likvidna ako se moe zameniti za

    proizvode i usluge:

    bez viskokih transakcionih trokova

    uz relativnu sigurnost odstupanja od nominalne vrednosti, odnosno vrednosti koja nije znatno

    umanjena za iznos stope inflacije

    FUNKCIJE NOVCA

    Novac ima 4 osnovne funkcije:

    sredstvo pladanja

    sredstvo ouvanja imovine

    mera vrednosti, odnosno obraunska jedinica

    sredstvo odgoenog pladanja

    Novac kao sredstvo pladanja znai da novac slui kao sredstvo razmene i da ga svi uesnici na tritu

    prhvataju kao sredstvo pladanja. Specijalizacija je pretpostavka svake efikasne ekonomije. U procesu

    specijalizacije pojedinci kupuju vedinu proizvoda umesto da ih sami proizvode. Praktino pojedinci de se

    specijalizovati u proizvodnji onih dobara ili usluga za koje imaju najvie vetina i sposobnosti.

    Novac kao sredstvo ouvanja vrednosti2

    U odreenim situacijama, dranje novca kao sredstva ouvanja vrednosti moe takoe biti troak za

    vlasnika.. Ako novac dri na tekudem raunu u banci, bez kamate, vlasnik tekudeg rauna tada ima

    oportunitetni troak ako nastoji da dranjem novca u banci novac bude sredstvo ouvanja vrednosti.

    Oportunitetni troak predstavlja zarada od tog novca koju bi ostvario dranjem u nekom drugom obliku,

    npr. oroena tednja koja donosi prihod po osnovu kamate.

    Novac kao obraunska jedinica znai da je novac sredstvo na osnovu koga se iskazuje vrednost

    proizvoda i usluga. Na ovaj nain vrednujemo odreene proizvode i usluge u odnosu na druge proizvode

    i usluge. Osim ove injenice, novac je mera vrednosti koja omoguduje svi trinim uesnicima poreenje

    relativne vrednosti razliitih proizvoda i usluga. Tako vidimo koji je proizvod skuplji ili jeftiniji.

    Novac kao sredstvo odloenog pladanja

    Ova funkcija podrazumeva i funkciju novca kao sredstva pladanja i kao obraunske jedinice. To pravilo je

    u pojedinim zemljama izuzeto, tako to se dug izraavao u novcu koji je imao funkciju obraunskog

    sredstva, a dug ispladivao u nekoj drugoj valuti.

    2 Radi lakeg razumevanja pogledati primer ribara u udbeniku Osnovi monetarne ekonomije Doc. dr Sinia Ostojid 2008. str. 27

  • 6

    Zato su bitne funkcije novca? Odgovor je jednostavan yato to determiniu novac, to znai da ako

    neki novac ne obavlja sve etiri funkcije, onda to i nije novac. Mnogo je primera u kojima je u jednoj

    dravi novac obavljao samo odreene funkcije kao to je funkcija sredstva pladanja, dok su druge

    funkcije obavljale valute stranih drava.

    KARAKTERISTIKE NOVCA

    Osim svojih funkcija, novac ima i vane karakteristike:

    prenosivost pogodan z anoenje i kupovinu na raliitim mestima

    trajnost vrlo je bitna fizika postojanost novca. Ukoliko novac nije trajan, vrlo brzo gubi svoju

    vrednost

    deljivost mora postojati mogudnost da se novac podeli na jednake manje delove. Meutim,

    nekada novac nije bilo mogude podeliti na manje jedinice jer je za novac koridena krava, a

    delovi krave se razlikuju od cele krave.

    standardizovanost novac mora biti standardizovan u smislu kvaliteta i fizikog izgleda.

    prepoznatljivost to znai da se novac mora lako prepoznati. Ako je neprepoznatljiv, onda

    uesnici mogu da pomisle da se radi o falsifikatu.

    6. Karakteristike nenovanih i novanih sistema

    Nenovani ekonomski sistemi

    Istorija novca zapoinje onda kada su pojedinci poeli da razmenjuju proizvode i usluge, na taj nain to

    su ono to su samostalno proizvodili razmenjivali za ono to im je bilo potrebno. Da bi razmenili

    proizvode, pojedinci su bili prinueni da pronau nekog drugog ko je spreman da zameni svoj proizvod

    za njihov. Novac se pojavio u uslovima bartera odnosno trampe, to znai da su to bili takvi sistemi u

    kojima je postojala direktna razmena proizvoda i usluga izmeu pojedinaca. Pojedinac koji je eleo da

    poseduje odreeni proizvod morao je da trai drugog pojedinca koji je voljan i spreman da razmeni te

    proizvode i usluge. Neophodan uslov da bi dolo do razmene proizvoda jeste dvostruka podudarnost

    elja. Pretpostavimo da imamo 4 proizvoda u jednom nerazvijenom ekonomskom sistemu: A, B, C, D.

    Praktini znai da imamo sledede cene: A:B, A:C, A:D, B:C, B:D, C:D. Sa etiri proizvoda u razmeni imamo

    6 razliitih cena. U takvim sistemimam gde imamo ogranien broj proizvoda i usluga, barter ili trampa

    mogu dobro funkcionisati. Ali, kada se broj proizvoda poveda i kad se razmena izmeu pojedinaca ubrza,

    trokovi bartera premaide koristi koje prua naturalna razmena bez upotrebe novca. Ipak, treba

    podsetiti da u Srbiji postoje oblici bartera jo uvek.

    Mogu se utvrditi slededi nedostaci:

    nepostojanje naina ouvanja opte kupovne modi. Neki proizvodi su inferiorni u pogledu

    ouvanja kupvne modi, npr. hleb, koji ved sutradan gubi svoj kvalitet i ukus.

    nepostojanje zajednike merne i vrednosne jedinice. U sistemu bartera, moraju se izraziti cene

    svake robe i usluge u jedinicama svih roba i usluga. Naime, u sistemu bartera broj cena se

    rapidno povedava kako se povedava broj proizvoda koji uestvuju u razmeni. To se moe

    prikazati formulom:

    RB=Nx(N-1)/2

  • 7

    Koridenjem novca, smanjuje se broj cena, jer u novanom sistemu svi proizvodi izraavaju svoje cene u

    novcu.

    nepostojanje odreene obraunske jedinice u ugovorima koji zahtevaju pladanje na neki datum

    u bududnosti. U sistemu bartera teko se pronalazi proizvod ili usluga koji mogu posluiti kao

    obraunska jedinica za obavljanje pladanja u bududnosti, a koji bi bio istovremeno prihvatljiv za

    obe strane.

    Zbog nedostatka istog bartera, u pojedinim ekonomskim sistemima poela su se traiti organizovana

    mesta razmene proizvoda i usluga. Uspostavljanjem mesta trgovanja, korist ostvaruju i kupci i prodavci.

    Kupci smanjuju svoje trokove traenja proizvoda, a prodavac smanjuje trokove traenja potencijalnog

    kupca.

    Novani ekonomski sistemi

    Upravo injenica da se u pojedinim sistemima organizovanog bartera pojavljuje neki proizvod kao

    sredstvo pladanja uticala je na to da novac postoji u najrazliitijim oblicima. Najede koridena vrsta

    novca je robni novac. Rani oblici novca su kukurz, perje, duvan. Razvijeniji ekonomski sistemi poeli su

    koristiti zlato i srebro kao robni novac, jer je taj novac bio prepoznatljiv i trajan, alko prenosiv,

    standardizovan, jer se mogla meriti istoda, ali i teina. U isto vreme zaltni i srebrni novac mogao se

    fiziki kovati u manje apoene, pa je bio i deljiv. Novac se dakle kovao u zlatu i srebru kao punovredni

    novac, ija je nominalna vrednost bila jednaka njegovoj trinoj ceni. Meutim, ni upotreba robnih

    standarda nije eliminisala inflaciju. Pensatorni sistem pladanja propisivao je tano dozvoljeno odstupanje

    istode zlata i teine kovanog novca. U numeratornom sistemu novac nije morao imati identinu

    nominalnu i trinu cenu, ako to je to sluaj u pensatornom. Meutim u oba sistema pojavljivala se

    inflacija. Ako bi se cena zlata povedala, usled naglog rasta trokova proizvodnje zlata, povedala bi se i

    trina cena zlatnog novca merena koliinom proizvoda i usluga. Tako bi zbog skoka cene zlata, mereno

    koliinom proizvoda i usluga po jedinici zlata i trina cena zlatnog novca porasla, a vlasnici svog novca

    mogli su topiti takav novac, jer su imali zakonsko pravo da novac koriste i u nemonetarne svrhe. U

    uslovima zlatnog standarda pojavljuju se novanice, uporedo sa zlatnicima i srebrnjacima, a to je primer

    reprezentativnog punovrednog novca. To je vrsta novca koji ima zanemarljivo malu vrednost, ali iza

    njega stoji neki proizvod u koji papirni novac moe da bude pretvoren, a to su najede srebro i zlato.

    Upotrebom ovog novca smanjili su se transakcioni trokovi zbog smanjenja prenosa novca u zlato i

    srebro.

    Fiducijarni ili fiat novac

    U vedini zemalja pladanje se obavlja papirnim i kovanim novce, ija je emisija u nadlenosti centralnih

    banaka i depozitnih institucija, odnosno komercijalnih banaka. Za razliku od prethodnih novanih

    sistema, u kojima je novac predstavljao neki proizvod, najede zlato ili srebro, kao to je bilo u sistemu

    robnog standarda, u fiducijarnom novanom sistemu novac nema zlatnu podlogu. To znai da se u ovom

    sistemu vrednost pladanja zasniva na verovanju, odnosno na poverenju da de uesnici u razmeni

    zameniti novac za odreene proizvode ili usluge. Dve su vrlo bitne karakteristike fiat novca:

    prihvatljivost

    predvidljivost vrednosti novca

    Prihvatljivost znai da je fiat novac opteprihvadeno sredstvo pladanja u razmeni za proizvode ili usluge.

    Pojedinci ga prihvataju zato to veruju da de modi da zamene taj novac za odreeni proizvod ili uslugu.

  • 8

    Predvidljivost vrednosti fiat novca znai da se vrednost novac moe predvideti na osnovu odnosa

    izmeu ukupne ponude novca i ukupne tranje za novcem. U sluaju da centralna banka i bankarski

    sistem povedaju ponudu novca u uslovima stabilne tranje za novcem, vrednost novca de se smanjiti,

    odnosno njegova kupovna mod de opasti, tj. nudide se veda koliina novca za istu koliinu proizvoda ili

    usluga, te u takvim uslovima pojedinci nede modi da predvide vrednost novca i odustade od prihvatanja

    takvog novca, a prihvatide neki drugi novac, zbog ega nastaju procesi dolarizacije i valutne supstitucije u

    pojedinim zemljama.

    7. inioci koji su delovali na razvoj i evoluciju novca

    Zadatak je objasniti ekonomske inioce koji su uticali da se privrede razvijaju, od onih koja koriste

    naturalnu razmenu do kompleksnog finansijskog sistema u kome se koristi fiducijarni novac, kao to je to

    danas u razvijenim trinim privredama.

    Postoje dva razloga zato to inimo:

    prvo, fiducijarni novac do skora je bio eksperiment,

    drugo, mnoge se stvari mogu nauiti ako se razumeju novani sistemi bazirani na robi.

    Istorija novca se krece od bartera, pa do novanih sistema baziranih na robi, zlatnici i srebrnjaci. Tako je

    evolucija novca vezana za trokove koji se postepeno smanjuju sa

    uvoenjem novca u fiducijarnom obliku. Ti trokovi se jednom reju nazivaju TROKOVIMA RAZMENE,

    koji se dele na:

    Trokove ekanja

    Transakcione trokove

    1. Trokovi ekanja (Waiting costs), najjednostavniji su trokovi koje snosi pojedinac prilikom ekanja

    kako bi obavio razmenu za eljenu robu ili usluge.

  • 9

    2. Transakcioni trokovi (Transaction costs) su eksplicitni trokovi koje snosi odreeni pojedinac prilikom

    obavljanja trgovine nekom robom ili uslugom. 3

    3. Ukupni trokovi razmene jednaki su zbiru trokova ekanja i transakcionih trokova.

    3 Radi lakeg razumevanja pogledati primer kupovine automobilskih guma u udbeniku Osnovi monetarne ekonomije Doc. dr Sinia Ostojid

    2008. str. 37

  • 10

    4.Trokovi razmene i evolucija novca

    8. Zlatni standard i monopolistiki model emisije novca u zlatnom standardu i smanjenje

    vrednosti novca i inflacija u sistemu zlatnog standarda

    U sistemu zlatnog standarda zlato je i dalje predstavljalo osnovu monetarnog sistema. Naime, ylatne

    poluge su bile osnova zlatnog standarda, to znai da je novac u opticaju imao stoprocentno pokride u

    zlatnim polugama , tj. zlatu. U uslovima zlatnog standarda, cene proizvoda i usluga ne mere se u

    jedinicama zlata, cene se mere novanim jedinicama, kao to je dolar po jedinici proizvoda i usluga.

    Vrednost novca je vezana za zlato, a to je uinjeno tako to je uspostavljen kurs razmene izmeu

    nacionalne valute i zlata. U vedini sluajeva, centralne banke odreivale su fiksni kurs razmene neke

    valute u odnosu na zlato. To je znailo da su centralne banke bile spremne i voljne da kupe i prodaju

    bilo koju koliinu zlara po fiksnom kursu neke valute za zlato. Koliina novca u zlatnom standardu ima

    dve vrlo bitne komponente. Jednu komponentu ini zlatni novac precizno izmeren i odreene nominalne

    vrednosti koje funkcionie kao novac, odnosno sredstvo pladanja. Drugu komponentu ine papirni i

    kovani novac iza koga stoji zlato. Dakle, postaji zlatno pokride. To znai da je centralna banka u sistemu

    zlatnog standarda mogla da utie i na koliinu novca i na koliinu zlatnih poluga, delujudi na ponudu

    novca, smanjenjem ili povedanjem ponude novca. Takoe, centralna banka moe delovati i na nivo cena

    proizvoda i usluga u zlatnom standardu. Naime, bududi da centralna banka odreuje vrednost papirnog i

    kovanog novca u odnosu na jedinicu zlata, ravnotea na tritu zlata de i dalje odreivati ravnoteni nivo

    cena proizvoda i usluga, mereno zlatom. Stabilizovanjem cene zlata centralna banka moe stabilizovati

    nivo cena proizvoda i usluga.

    Monopolistiki model emisije novca u sistemu zlatnog standarda

    U uslovima funkcionisanja zlatnog standarda, centralna banka je dobila monopol na emisiju papirnog i

    zlatnog novca, smanjujudi ili povedavajudi ponudu novca, i stabilizovala je cene proizvoda i usluga u

    sistemu zlatnog standarda. Centralna banka je jedina institucija koja emituje zlatni novac i ona je u

    mogudnosti da odredi cenu zlatnog novca PGC merenu jedinicom proizvoda i usluga po jedinici zlatnog

    novca.

  • 11

    Praktino, to znai da ce se granini prihod MR centralne banke u emisiji zlatnog novca, a koji se prihod

    ostvaruje na osnovu proizvedene jedinice (komada) dodatnog zlatnog novca, i menja se sa povedanjem

    proizvedenih zlatnika, to je predstavljeno krivom graninog prihoda MR na sleddem grafikonu.

    Pretpostavieemo i da je granini troak konstantan. To znai da je kriva graninog troka MR u

    proizvodnji zlatnog novca vodoravna, to znai da centralna banka ima iste trokove u proizvodnji

    dodatne jedinice zlatnog novca. To takoe znai da je prosean ukupni troak (ATC) u proizvodnji

    zlatnog novca jednak graninom troku MC u proizvodnji zlatnog novca MC.

    Ako pretpostavimo da je cilj proizvodnje zlatnika centralne banke maksimalno povedanje profita, onda

    de centralna banka u uslovima zlamog standarda proizvoditi zlatni novac do one take u kojoj je granini

    prihod MR u proizvodnji zlatnog novca jednak graninom troku MC u proizvodnji zlatnog novca pri

    koliini GCO.

    Ako centralna banka proizvede manju koliinu zlatnog novca od GCo onda de granini prihod MR, dobijen

    proizvodnjom vede koliine zlatnog novca, premaiti granini troak MC proizvodnje zlatnog novca, ime

    de centralna banka povedati proizvodnju zlatnog novca. Ako centralna banka proizvede vie zlatnog

    novca od nivoa GCo, tada bi granini trroak MC proizvodnje zlatnog novca bio vedi od graninog prihoda

    MR, te de centralna banka smanjiti svo ju proizvodnju zlatnog novca. Pri rome, ukupan prihod centralne

    banke u proizvodnji zlatnog novca jednak je proizvodu cene proizvodnje zlatnog novca PGC pomnoeno

    brojem, odnosno koliinom proizvedenog zlatnog novca GCo. To znai R = PGCo x GCo. S druge strane,

    ukupni troak u proizvodnji zlatnog novca bio bi jednak prosenom ukupnom troku proizvodnje zlatnog

    novca, znai C = PUT X GCo. Na grafikonu emisiona dobit je predstavljena osenenom povrinom kao razlika izmeu ukupnih

    trokova (PUT X GCa) i ukupnog prihoda (PGCO X GCo) koju ostvaruje centralna banka. Emisiona dobit se

    realizuje uvek kada je cena zlatnog novca, odnosno kupovna mod zlatnog novca iznad prosenog

    ukupnog troka. Takoe, vano je primetiti i da je centralna banka jedini trailac zlatnog novca,

    kada pojedinci taj novac ele da zamene za odreenu koliinu zlatnih poluga. Ako bi centralna

    banka dozvolila graanima da koriste i druge vrste novca, onda bi tranja za zlatnim novcem, koji

    ona emituje, opala. To bi smanjilo ukupan prihod centralne banke, a onda i emisionu dobit, pa time

    i znatan deo dravnih prihoda. Zato centralna banka i drava propisuju stroge kazne zbog koridenja

    drugih oblika novca.

  • 12

    Smanjenje vrednosti novca i inflacija u sistemu zlatnog standarda

    ta bi se dogodila, ako bi centralna banka smanjila sadrinu zlata u zlatnom novcu, odnosno ako bi

    zlatni novac imao manju sadrinu zlata a vie nekog drugog metala. To bi znailo da centralna banka

    smanjuje granine trokove MC u emisiji novca, a onda i povedanje emisione dobiti. Emisija zlatnog

    novca bi bila mnogo jeftinija ako bi umesto 100% zlata, novac sadrao svega 10% zlata i 90% bakra.

    U monetarnoj istoriji, uobiajen nain smanjenja vrednosti zlatnog novca predstavljalo je smanjenje

    sadraja zlata. U takvim uslovima, kada se prosean ukupni troak PUT i granini troak MC emisije

    zlatnog novca smanjuju, centralna banka ostvaruje sve vedu emisionu dobit. To motivie centralnu

    banku da poveda emisiju zlatnog novca sa GCo na GC1. U isto vreme, centralna banka smanjuje

    cenu zlatnog novca, odnosno kupovnu mod zlatnog novca mereno koliinom proizvoda i usluga po

    jedinici zlata, odnosno cena pada sa PGO na PG1. Smanjenjem sadraja zlata u zlatnom novcu

    ostvaruje se veda emisiona dobit, to i jeste, kao to vidimo, najvaniji razlog smanjenja sadraja

    zlata u zlatnom novcu - emisiona dobit, koju prisvaja drava.

    Kad kupovna mod ili cena zlatnog novca opada, nivo cena proizvoda i usluga raste. Smanjenjem

    sadraja zlata u zlatnom novcu povedava se emisiona dobit, a rast emisione dobiti povedava

    inflaciju.

    9. Monetarni agregati Evropske centralne banke, FED-a i NBS

    Da bi centralne banke mogle uspeno da upravljaju monetarnom politikom, to zahteva definisanje novca

    i svega onoga to obuhvata novac, odnosno jasnu meru pojedinih monetarnih agregata. Primarni novac

    obuhvata novanice i metalni novac, odnosno gotov novac i rezerve banaka, odnosno obavezne rezerve

    depozitnih institucija. Ali, ini se da ce biti lake objanjavati razliite monetarne agregate na praktinim

    primerima onako kako to koriste Evropska centralna banka, ameriki FED i NBS.

  • 13

    Kao to se vidi iz priloenih definicija razliitih monetarnih agregata u SAD, evrozoni i Srbiji, primarni

    novac, ili monetarna baza ili novac velike snage, najua je definicija novca. Monetarna baza, dakle,

    jedinstveno obuhvata gotov novac u rukama nemonetarnih institucija i trezoru, odnosno blagajni

    komerci jalnih banaka. Takoe, ona obuhvata i depozite komercijalnih banaka, odnosno ukupne rezerve

    banaka. Depoziti po vienju, znai tekudi rauni u bankama, jesu visokolikvidne obaveze banke, a

    procentuaini deo tog iznosa depozita predstavlja obavezne rezerve. Drugi deo ukupnih rezervi

    bankarskog sistema odnosi se na viak rezervi ili slobodne rezerve.

    monetarna baza H = Go + OR

    UR = OR + VR

    OR = r X D

    gde je Go - gotov novac u opticaju, OR - obavezne rezerve, UR ukupne rezerve i VR viak rezervi ili

    slobodne rezerve, r - stopa obaveznih rezervi i DE depoziti po vienju.

  • 14

    Slededi monetarni agregat u vedini monetarnih sistema jeste ua definicija novca ili mone tarni agregat

    M1. On obuhvata gotov novac u opticaju, ali gotov novac nebankarskog sektora i depozite nebankarskog

    sekrora. To su depoziti koji se mogu koristiti za pladanje proizvoda i usluga i sa kojih se na zahtev

    vlasnika tekudeg rauna moe podidi gotov novac. Dakle, to su depoziti po vienju koji su likvidna

    obaveza bankarskog sistema i koji su isplativi na zahtev vlasnika tekudeg rauna. Oni se, dakle, ponekad

    predstavljaju kao depoziti po vienju, a nekad kao tekudi rauni. Razlika u monetarnom agregatu M1 je u

    irini obuhvata (SAD definicija je sveobuhvatnija) i obuhvatu depozita po vienju i tednih depozita,

    odnosno depozita koji ne pladaju i koji pladaju kamatu.

    Kao to vidimo, u mnogim monetarnim sistemima postaji i agregat M2. To je ira definicija novca u

    odnosu na M1, ali manje sveobuhvatna nego to je monetarni agregat M3. Postavlja se pitanje da li i u

    vezi sa agregatom M2 postoje razlike unutar pojedinih sistema.

    Za razliku od monetarnag agregata M2 u SAD, u evrozoni, monetarni agregat M2 obuhvata samo tedne

    depozite nemonetarnih finansijskih institucija. Dakle, panovo je amerika definicija monetarnog

    agregata M2 ira u odnosu na evrozonu.

    Konano, monetarni agregat M3 predstavlja iri monetarni agregat i on obuhvata M2 plus imovinu koja

    se takoe ne moe direktno koristiti kao sredstvo pladanja. Prema definiciji M3 u SAD ukljueni su saldo

    uzajamnih fondava trita novca, oroeni depoziti velikih denominacija iznad 100.000$, ugovori o

    reotkupu dravnih hartija od vrednosti i saveznih agencija, kao i evrodolari. Upravo su evrodolari

    razlika u odnosu na definiciju monetarnog agregata u evrozoni. Evrodolari su inae depoziti

    amerikih banaka u njihovim inostranim filijalama kao i depoziti izraeni u $ u bankama u Velikoj

    Britaniji i Kanadi.

    10. Direktni i indirektni tokovi finansiranja

    Direktni tokovi finansiranja

    Svrha finansijskog sistema je u prenosu novanih sredstava i hartija od vrednosti od tedno pozitivnih

    prema tedno negativnim ekonomskim jedinicama, na to je mogude efikasniji nain. Taj prenos

    novanih sredstava i HOV odvija se direktnim ili lndirektnim tokovima finansiranja, koji se najede

    nazivaju finansijsko posredovanje.

  • 15

    Direktni tokovi finansiranja znae da tedno negativne ekonomske jedinice, odnosno zajmotraioci,

    prodaju direktno svojim zajmodavcima, odnosno tedno pozitivnim ekonomskim subjektima hartije od

    vrednosti (HOV) na finansijskim tritima. Najede, drava i korporativno organizovane firme, dakle

    korporacije, ili akcionarska drutva, finansiraju svoje poslovanje na ovaj nain. Obveznica - dravna i

    korporativna - dokaz je obedanja koje je dala korporacija ili drava u pogledu pladanja odreenog iznosa

    novca u zamenu za kredit korporaciji ili dravi. I obveznica je deo imovine investitora, a obaveza

    zajmotraioca, odnosno drave i korporacije.

    Najznaajniji nain prenosa novanih sredstava od tedno suficitnih ka tedno deficitnim ekonomskim

    subjektima, koji olakavaju taj prenos novanih sredstava su:

    privatni plasman - najjednostavniji nain transfera novanih sredstava. Na ovaj nain tedno

    deficitne ekonomske jedinice, na primer korporacija, prodaje celokupnu emisiju hartija od

    vrednosti jednom institucionalnom investitoru bez posrednika.

    Investicione banke - Investicione banke pomazu tedno deficitnim ekonomskim jedinicama

    prilikom emisije pri marnih HOV, a esto se takav postupak naziva inicijalna javna ponuda. Ako

    invesriciona banka prihvati posao, to znai da investiciona banka kupuje celokupnu emisiju

    akcija ili obveznica od tedno deficitne ekonomske jedinice po garantovanoj ceni, a onda ponovo

    prodaje te HOV pojedinanim investitorima po viim cenama, a taj proces je poznat pod nazivom

    pokrovitelj emisije.

    Brokeri i dileri - brokeri ne kupuju i ne prodaju HOV, nego samo izvravaju naloge svojih

    klijenata, i to po najboljim mogudim cenama, odnosno pruaju usluge posredovanja u kupovini i

    prodaji HOV u svoje ime, a za raun nalogodavca, odnosno u ime i za raun nalogodavca. Za

    razliku od brokera, dileri se bave kupovinom i prodajom HOV u svoje ime i za svoj raun sa ciljem

    da ostvare dobit takoe, osim ovih poslova, dileri se bave i poslovima "make markers" , a to je

    obavezna kupovina i prodaja HOV u svoje ime i za svoj raun po ceni koju unapred odrede.

  • 16

    Indirektni tokovi finansiranja Postoje HOV ija je nominalna vrednost izuzetno visoka, kao npr. blagajniki zapisi NBS (100 000 din). Daleko manji broj pojedinanih investitora moe kupiti dunike HOV sa takom visokom nominalnom vrednodu. Takoe, u direktnom nainu finansiranja zajmotraioca moraju da pronau zajmodavca koji eli direktno da razrneni svoj novac za emitovanje HOV zajmotraioca. Finansijski posrednici mogu da ree navedene probleme. Oni posluju izmeu zajmotrailaca i zajmodavaca, kupuju direktno od zajmotrailaca njihove finansijske instrumente, sa odreenim karakterisrikama kao to su, na primer, rok dospeda, nominalni iznos, transformiu ih u indirektne tokove finansiranja, odnosno finansijski posrednici emituju tada svoje instrumente sa kratim rokovima dospeda i manjim nominalnim iznosima, kako bi potencijalni kupci tih finansijskih instrumenata mogli biti i mali investitori sa skromni jim iznosom tednje. Taj proces transformacije naziva se finansijsko posredovanje, a firme koje uestvuju u tim poslovima nazivaju se finansijske institucije ili finansijski posrednici.

    11. Uloge, korisnost i vrste finasijskih posrednika

    Finansijski posrednici ili finansijske institucije jesu firme koje posluju s ciljem da ostvare dobit. One

    kupuju i prodaju specijalizovane finansijske proizvode. Poslujudi izmeu zajmotrailaca i zajmodavaca,

    finansijski posrednici omoguduju da finansijske transakcije budu jeftinije. Takoe, zajmodavci u

    direktnim finansijskim tokovima moraju samostalno da provere kreditnu sposobnost zajmotrailaca, to

    je vrlo skupo, a i mnogi zajmodavci ne znaju da nadziru svoje zajmotrazioce. Sva ta ogranienja doprinela

    su da finansijski posrednici imaju tri vrlo vane prednosti:

  • 17

    Prvo, smanjuju transakcione trokove specijalizujudi se u emisiju standardnih finansijskih

    instrumenata. Finansijski posrednici mogu specijalizacijom da ostvare ekonomiju obima. Na taj

    nain, finansijski posrednici smanjuju transakcione trokove proveravanja kreditne sposobnosti

    zajmotraioca.

    Drugo, fmansijski posrednici lake reavaju problem asimetrinih informacija. Oni svojim

    poslovanjem prikupljaju vrlo vane informacije o kreditnoj sposobnosti zajmotrailaca.

    Problem negativnog izbora4, nastaje pre nego to se izvri transakcija. Na primer, kao i kod

    polovnih automobila, tako i na finansijskim tritima, novac trae zajmotraioci koji nose najvii

    rizik nevradanja duga. Zato su strane koje najede uzrokuju negativan izbor upravo one koje i

    najvie ele da se upuste u transakciju, odnosno oni pojedinci koji preuzimaju veliki rizik, ili

    prevaranti, najede oni koji trae zajam, jer znaju da ga verovatno nede ni vratiti.

    Drugi problem koji nastaje na osnovu asimetrinih informacija jeste problem moralnog

    hazarda5. On nastaje zato to zajmotraioci znaju vie nego zajmodavci o nainu na koji de biti

    koridena pozajmljena novana sredstva i pokuavaju da prihvate investicioni projekat. Moralni

    hazard uznemirava oba finansijska trita, i vlasnika i dunika, oteavajudi poslovanje svih

    uesnika na tim finansijskim tritima, a naroito velikih i dobro poznatih firmi. Moralni hazard

    nastaje nakon to se dogodi odreena transakcija na finansijskim tritima.

    Treda korisnost finansijskih posrednika je ocena kreditne sposobnosti zajmotrailaca. Finansijski

    posrednici to mogu zato to poznaju poslovanje zajmotrailaca, znaju istoriju njihovog

    poslovanja i njihove karakteristike.

    Uloga finansijskih posrednika

    U procesu prenosa novanih sredstava u finansijske instrumente, finansijski posrednici, vre zamenu

    direktnih finansijskih instrumenata za indirekrne finansijske instrumente i na taj nain obavljaju poslove:

    Obezbeuju deljivost direktnih finansijskih instrumenata velikih nominalnih iznosa. Finansijski

    posrednici stvaraju finansijske instrumente najrazliitijih nominalnih iznosa jer povezuju veliki

    braj malih tedia i tada njihovu imovinu ulau u direktne finansijske instrumente velikog

    nominalnog iznosa.

    Obezbeuju zamenu valuta. Finansijski posrednici finansiraju izvozne poslove kupujudi

    finansijske instrumente nominalne vrednosti izraene u jednoj valuti i prodaju finansijske

    instrumente izraene u drugoj valuti.

    Obezbeuju fleksibilnije rokove dospeda finansijskih instrumenata. Finansijski posrednici mogu

    da emituju finansijske instrumente razliitih rokova dospeda, a mogu i da kupuju i na osnovu tih

    finansijskih instrumenata emituju indirektne, odnosno svoje finansijske instrumente sa kradim

    rokovima dospeda.

    Omoguduju diverzifikaciju kreditnog rizika. Kupujudi razliite finansijske instrumente, sa

    razliitim karakteristikama u smislu njihove rizinosti, finansijski posrednici mogu da raire rizik

    na sve finansijske instrumente.

    Obezbeuju likvidnost finansijskih instrumenata. Npr., tekudi rauni, odnosno depoziti po

    vienju omoguduju vlasnicima da kupe neku imovinu ili otplate dug, uz nominalne transakcione

    trokove.

    4 Radi lakeg razumevanja pogledati primer dva automobila u udbeniku Osnovi monetarne ekonomije Doc. dr Sinia Ostojid 2008. str. 62-63

    5 Radi lakeg razumevanja pogledati primer o poaru u udbeniku Osnovi monetarne ekonomije Doc. dr Sinia Ostojid 2008. str. 64

  • 18

    Vrste finasijskih posrednika

    1) Depozitne finansijske institucije , odnosno komercijalne banke, tedionice i tedno-kreditne

    zadruge jesu najprepoznatljivije finansijske institucije. U Srbiji funkcionie 41 komercijalna banka

    univerzalnog tipa. Za razliku od komercijalnih banaka, tedionice i tedno-kreditne zadruge

    prikupljaju svoja novana sredstva otvaranjem tekudih rauna (depozita po vienju), tednih i

    oroenih depozita.

    2) Ugovorno-tedne finansijske institucije prikupljaju svoja novana sredstva purem dugoronih

    ugovornih aranmana i investiraju ih u finansijske instrumente trita kapitala. Takve firme su

    osiguravajuda drutva i dobrovoljni penzijski fondovi.

    Osiguravajuda drutva mogu biti:

    Osiguravajuda drutva ivotnim osiguranjem koja prikupljaju svoja sredstva prodajom polisa

    ivotnog osiguranja koja tite od gubitka prihoda zbog prerane smrti ili prevremenog

    penzionisanja. U sluaju smrti korisniku osiguranja se ispladuje naknada, a ako se radi o

    prevremenom penzionisanju, onda se osigurana suma ispladuje osiguraniku.

    Osiguravajuca drutva imovinskog i osiguranja od odgovornosti prodaju zatitu od gubitaka

    imovine usled poara, krae, saobradajne nesrede, nehata i ostalih uzroka koji se mogu

    aktuarski predvideti. Njihove prihode ostvaruju prodajom polisa imovinskog i osiguranja od

    odgovornosti.

    Dobrovoljni penzioni fondovi prikupljaju svoja sredstva iz uplate doprinosa zaposlenih i poslodavaca

    tokom godina radnog staa i obezbeuju mesenu isplatu nakon penzionisanja. Svoj novac investiraju u

    korporativne obveznice i akcije. Svrha dobrovoljnih penzionih fondava je da pomognu zaposlenima da

    planiraju svoje prihode na celovit i sistematski nain nakon odlaska u penziju.

    3) Investicioni fondovi prodaju svoje akcije potencijalnim investitorima, a tako prikupiljena novana

    sredstva koriste za kupovinu direktnih finansijskih instrumenata kao to su akcije, dravne obveznice

    i korporativne obveznice. Postoje:

    otvoreni investicioni fondovi

    zatvoreni investicioni fondovi

    privatni investicioni fondovi

    uzajamni investicioni fondovi

    uzajamni fondovi trita novca

    12. Pojam, vrste i struktura finasijskih trita

    Finansijski posrednici kupuju finansijske instrumente od drugih uesnika i prodaju svoje finansijske

    instrumente na finansijskim tritima.

  • 19

    Finansijska trita imaju tri vrlo vane uloge u finansijskom sistemu:

    obezbeuju likvidnost trinim uesnicima, kao i operativnu efikasnost,

    pruaju informacije trinim uesnicima,

    vre jasnu alokaciju rizika i resursa.

    Likvidnost smo ved do sada definisali kao lakodu transformacije neke imovine u novcu, bez velikih

    gubitaka. Bez finansijskih trita i na njima prisutnih finansijskih posrednika, koji svojim funkcionisanjem

    podravaju funkcionisanje finansijskih trita, kupovina i prodaja finansijskih instrumenata bila bi

    oteana.

    Obezbeivanje informacija trinim uesnicima. Vana karakteristika finansijskih trita je da su to

    mesta na kojima se prikupljaju precizne i tane informacije o relativnoj vrednosti finansijskih

    instrumenata. Tome slue prospekti i skradeni prospekti koje uesnici finansijskih trita podnose da bi

    se ustanovio njihov kreditni rejting. Pomou preciznih i jasnih informacija investitori odreuju koja

    investicija je vredna - takve investicije imaju visokooekivane prinose za dati nivo rizika - i tada

    prihvataju ili odbijaju investicionu alternativu.

    Vre jasnu alokaciju resursa i rizika. Alokativna efikasnost je oblik ekonomske efikasnosti koja utie na

    to da se novana sredstva investitora alociraju na najproduktivnije HOV.

    Vrste finansijskih trita

    U osnovi, u teoriji postoji slededa podela finansijskih trita:

    primarna i sekundarna

    centralizovana i ona koja funkcioniu preko altera

    dunika i vlasnika u odnosu na trita derivata

    trita kapitala i trita novca

    Primarna finansijska trita su ona na koj ima se emituju novi finansijski instrumenti, odnosno vri

    njihova prva emisija.Sekundarna finansijska trita slue za razmenu prethodno emitovanih finansijskih

    instrumenata.

    Centralizovana finansijska trita i ona koja funkcioniu preko altera. Kada se jednom emituju HOV,

    njima se moe trgovati ili na centralizovanim mestima ili preko altera. Over- the- counter je izraz koji se

    odnosi na neformalan sistem telefonskih i kompjuterskih veza izmeu dilera i brokera koji nisu lanovi

    berze, nego su lanovi sopstvenih udruenja kao to je to NASD u SAD.

    Dunika i vlasnika finansijska trita, nasuprot tritima derivata. Podela na dunika i vlasnika

    finansijska trita izvrena je sa aspekta trgovanja bilo dunikim HOV - obveznicama, bilo vlasnikim

    HOV - akcijama (OK). Trita derivata su trita na koj ima se trguje finansijskim instrumentima kao to

    su:

    opcije - standardizovan ugovor kojim kupac stie pravo, uz obavezu placanja opcione premije, da

    kupi ili proda predmet ugovora po ceni utvrenoj ugovorom, a da prodavac kupi ili proda

    predmet ugovora.

    fjuersi - prenosivi standardizovan ugovor kojim se kupac obavezuje da unapred plati cenu na

    dan dospeda utvrenu ugovorom, a prodavac da na taj dan isporui predmet ugovora.

  • 20

    13. Pojam, vrste i rizici finansijskih instrumenata

    Finansijski instrumenti ili hartije od vrednosti slue kao instrument prenosa novca od tednopozitivnih

    ekonomskih jedinica ka tednonegativnim ekonomskim ekonomskim jedinicama. Hartija od vrednosti je

    prenosivi elektronski dokument kojim se trguje na finansijskim tritima. Njihove bitne karakteristike su:

    standardizovanost,

    prenos informacija, HOV daju najvanije detalje o emitentima HOV

    Sa aspekta vrsta HOV razlikujemo:

    akcije, to su HOV koje glase na deo osnovnog kapitala njenog izdavaoca,

    dunike HOV, njih emituju drave i druge dravne institucije, ali i korporacije,

    varanti - to su HOV koje vlasniku daju pravo da kupi, odnosno proda HOV, odreenog dana,

    u odreenom periodu, prema unapred odreenoj ceni,

    depozitne potvrde - to su HOV koje izdaju banke, koje poseduju inostrane akcije ili

    obveznice kod banke u inostranstvu, te akcije su ekvivalentne domadim akcijama, odnosno

    inostrane obveznice koje su ekvivalent domadim obveznicama.

    Rizici finansijskih posrednika i finasijskih instrumenata

    Postoje slededi rizici:

    Kreditni rizik - Kada finansijski posrednik odobri kredit ili investira u odreene HOV, suoava se

    sa kreditnim rizikom ili rizikom nepladanja.

    Rizik kamatne stope jeste rizik fluktuiranja cene HOV ili prihoda od reinvestiranja usled

    promene trine kamatne stope. Pojam kamatni rizik se odnosi ne samo na HOV nego i na

    finansijske izvetaje finansijskih institucija.

    Rizik promene trine cene HOV predstavlja rizik fluktuiranja cena HOV, ali i finansij skih

    derivata, odnosno cene predmeta opcionog ili fjuers ugovora.

    Rizik deviznog kursa je rizik koji moze nastati i koji negativno deluje na finansijski rezultat i

    kapital, zbog promene deviznog kursa.

    Tri navedena rizika: rizik kamatne stope, rizik deviznog kursa i rizik promene cena HOV predstavljaju

    zajedniki trini rizik.

    Rizik likvidnosti nastaje u nekoj finansijskoj instituciji zato to ona ima vedi odliv nego to je njen

    priliv novanih sredstava.

    Politiki rizici nastaju usled aktivnosti domade ili strane vlade. Ako zemlja domadin izmeni uslove

    regulisanja finansijskih institucija, mogu delovati na finansijske rezultate i kapital.

  • 21

    14. Teorija kreditno raspoloivih novanih sredstava i teorija preferencije likvidnosti i

    nominalna i realna kamatna stopa

    Teorija kreditno raspoloivih sredstava deli trine uesnike u etiri kategorije:

    potroae

    firme

    dravu

    strane uesnike

    Unutar svake kategorije postaje jedinice koje predstavljaju obe strane, i zajmodavce i zajmotraioce.

    Pojam kreditno raspoloiva sredstva" predstavlja kredit koji trae svi zajmotraioci i odnosi se na

    celokupne izvore finansiranja koje obezbeuju svi zajmodavci. Kada se sva dunika finansijska trita

    agregiraju, teorija kreditno raspoloivih sredstava smatra da se nerizina kamatna stopa odreuje

    meusobnim odnosom ponude i tranje celokupno kreditno raspoloivih sredstava.

    Uoptavanje teorije kreditno raspoloivih sredstava je lako izvodljivo analizom ponude i tranje za

    kreditno raspoloivim sredstvima.

    Grafikon 4.1 pokazuje opti okvir funkcionisanja kreditno raspoloivih sredstava. Nerizina kamatna

    stopa predstavljena je na vertikalnoj osi, dok je novani iznos kreditno raspoloivih sredstava

    predstavljen na horizontalnaj osi. Kriva tranje za kreditno raspoloivim sredstvima (DF) nagnuta je

    prema donjoj desnaj strani, pokazujudi da zajmotraioci trae vede iznose kreditno raspoloivih

    sredstava po niim kamatnim stopama. Kriva ponude kreditno raspoloivih sredstava (SF) nagnuta je

    prema gornjoj desnoj strani (pozitivno nagnuta) i pokazuje da kada su vie kamatne stope, zajmodavci

    nude vede iznose kreditno raspoloivih sredstava. Presek te dve krive odreduje ravnotenu kamatnu

    stopu if, i iznos kredita QL.

  • 22

    Teorija preferencije likvidnosti

    Teoriju preferencije likvidnosti zastupao je Kejnz. On je bukvalno napao teoriju kreditno raspoloivih

    sredstava, tvrdedi da tednja pojedinca ne zavisi od kamatne stope kao nagrade za odloenu potronju,

    nego suprotno, tednja, po teoriji preferencije likvidnosti koju je zastupao Kejnz, zavisi od prihoda kojim

    raspolae pojedinac. On je smatrao da agregatni (ukupni) prihodi pojedinca fluktuiraju, a kada su ukupni

    prihodi iznad nekog osnovnog nivoa koji je potreban da pojedinac zadovolji svoje potrebe, on de tedeti

    ak i kada je kamatna stopa jednaka nuli. To znai da kamatna stopa ima drugorazredni uticaj na tednju.

    Kamatna stopa je posledica ponude i tranje za novcem, a nije ona ta koja stimulie tednju.

    Prema njegovom miljenju ponuda novca je fiksirana i zavisi od centralne banke, to je predstavljeno na

    slededem grafikonu krivom Ms, koja je ucrtana vertikalno. Kriva tranje za novcem Md, prema njegovom

    miljenju, ima negativan nagib, a jedini mogud nain objanjenja negativnog nagiba krive tranje za

    novcem nalazi se u oportunitetnim trokovima.

    Ukupno bogatstvo pojedinca deli na nekamatonosni novac i kamatonosnu imovinu, vrlo likvidnu. Kada

    su kamatne stope niske, pojedinci ce oekivati da sledede pomeranje kamata bude navie, to znai da

    de se kamate povedati. Kada se kamatne stope povedaju, cene kamatonosne likvidne imovine se

    smanjuju i pojedinac tada ostvaruje gubitak; zbog rasta kamata smanjuje se cena realne imovine. U

    Kejnzovoj teoriji preferencije likvidnosti najvanije je uvoenje oekivanja i neizvesnosti. Iz grafikona se

    vidi da se kriva tranje za novcem pomera kada se oekuje da kamatne stope porastu. Kriva tranje za

    novcem moe se pomeriti na gore na nivo M2 tako da de onda to pritiskati rast kamata sa nivoa io na

    nivo i1. Ako se ponuda novca poveda, sa Mso na Ms1,kamatna stopa de ostati na nivou i0. Rezime teorije:

    realna kamatna stopa zavisi od ponaanja cena i veliine promene cena zasnovane na tekudim oekivanjima,

    nominalna kamatna stopa se odreuje u zavisnosti od tranje za novcem i od ponude novca, tranja za novcem zavisi od nivoa cena, nivoa ekonomske stabilnosti, ali i od elje pojedinca

    da dri odreenu koliinu novca zbog neizvesnosti, stepen neizvesnosti utie na fluktuiranje trauje za novcem, a takoe na fluktuiranje

    nominalne kamame stope, ponuda novca je nezavisna od tranje za novcem i pretpostavlja se da je ponuda novca

    fiksirana od monetarne vlasti.

  • 23

    Nominalna i realna kamatna stopa Pri donoenju investicione odluke, vaan cilj je da se proceni novani iznos koji investitor plada danas, u razmenu za neki odreeni novani iznos u nekom bududem periodu. U tom procesu, koristi se nominalna kamatna stopa, to predstavlja kamatnu stopu izra enu u novanom iznosu. Meutim, inflacija moe da promeni kupovnu mod ostvarenog vedeg iznosa na kraju perioda investiranja. Za razliku od nominalne kamatne stepe, realna kamatna stopa je nominalna kamatna stopa prilagoena, odnosno korigovana za iznos stope inflacije. Odnos izmeu nominalne i realne kamame stope moe se izraziti jednainom:

    i = rr + pe + (rr x p

    e)

    gde je i - nominalna kamatna stopa, rr - realna kamatna stopa, pe - oekivana stopa inflacije. U stabilnim

    ekonomskim uslovima, proizvod unutar zagrade, realne kamatne stope i oekivane stope inflacije je relativno mala veliina, to naravno nije sluaj kad je re o visokoj stopi inflacije jer je tada inflacija visoka i nepredvidljiva. Zanemarivanjem proizvoda u zagradi, dobijamo:

    i = rr + pe

    Kamatna stopa je, dakle, cena koja alocira raspoloiva novana sredstva zajmotraiocima.

    15. Organizacija, vrste i upravljanje CB

    Sa aspekta organizovanosti CB, mogu se ustanoviti tri osnovna modela:

    1) JEDINSTVENA CB: Danas u svetu dominiraju jedinstvene centralne banke, to znai da su funkcije

    monetarne vlasti koncentrisane u jednom pravnom subjektu, pri emu pravilo koje se potuje pri

    organizovanju CB glasi: jedna drava jedna CB. Tako organizovana CB, radi uspenije realizacije

    svojih ciljeva, moe osnivati manje organizacione jedinice:

    - koje mogu biti formalno i faktiki samostalne

    - ili samo faktiki samostalne, to znai da su formalno CB.

    Broj i mrea unutranjih orhanizacionih oblika zavise od veliine banke i njenih zakonski definisanih

    poslova. Zato CB, svoje organizacione delove aspodeljuju prema poslovima odnosno funkcijama koje

    obavljaju. Preteno su podeljene na departmane ili sektore i odeljenja i uvek je njihova organizacija

    funkcionisanja takva.

    2) SLOENI SISTEM CB: Drugi model organizacije CB je sloeni sistem centralnih banaka. Od ovih CB u

    svetu, ameriki FED je najsloeniji, odnosno sa najsloenijom strukturom. Formalna struktura FED-a

    prema autorima Zakona o Federalnim rezervama, rebalo je da podeli mod meu regijama, privatnim

    sektrorima, dravama, bankama i najiroj javnosti. Tako su nastali slededi organizacioni delovi:

    - sistem Federalnih rezervi

    - banke Federalnih rezervi svaka od 12 regija ima svoju glavnu banku

    - odbor guvernera FED-a lociran u Vaingtonu

    - federalni komitet za operacije na otvorenom tritu

    - federalno savetodavno vede i oko 2700 banaka lanica

  • 24

    3) SUPRANACIONALNA CB: Tredi model centralne banke je supranacionalna centralna banka. Te banke

    su karakteristine za monetarne unije odreenog broja drava. Monetarna unija predstavlja visok

    stepen ekonomske integracije. Drave lanice se odriu svojih monetarnih suvereniteta, prenose je

    na jednu zajedniku banku, utvruje se zajednika valuta i usklauje se monetarna politika.

    Danas je najvanija i jedna od vodedih centralnih banaka u svetu supranacionalnog karaktera

    Evropska Centralna Banka (ECB) koja je osnovana 1.juna 1998. kao Evropski sistem centralnih

    banaka. Naime taj ESCB komponuje ECB i nacionalne centralne banke zemalja lanica Evropske Unije

    ukljuujudi one koje ne uestvuju u monetarnoj uniji. To znai da ESCB ine i one zemlje koje nisu

    prihvatile evro kao valutu. Evrosistem obuhvata ECB i nacionalne centralne banke zemalja koje su

    prihvatile evro kao sredstvo pladanja.

    Kao to su organizacione strukture centralnih banaka razliite, tako su i upravljanje i vlasnika struktura

    CB razlii. Mogu se razlikovati tri oblika vlasnitva:

    1) CB U PRIVATNOM VLASNITVU CB vajcarske je primer centralne banke u privatnom vlasnitvu.

    Banka je osnovana kao akcionarsko drutvo sa akcijama odnosno osnovnim kapitalom od 25 miliona

    CHF. Najvii institut upravljanja i funkcionisanja vajcarske Narodne Banke je Upravni odbor koji je

    odgovoran za voenje monetarne politike.

    2) CB U DRAVNOM VLASNITVU Centralna banka Velike Britanije (Bank of England) je jedna od

    najstarijih CB u svetu. Na samom poetku funkcionisanja tom bankom je upravljao odbor direktora

    na ijem elu se nalazio guverner. U prvim danima funkcionisanja banka je finansirala vladine

    rashode i emisiju novca. Obavljala je uobiajne poslove kao komercijalna banka, otvarala depozite

    po vienju i ispladivala raune. Usvajanjem novog Zakona o centralnoj banci Velike Britanije bankom

    upravlja odbor direktora, banka je dobila ovladenja da sama odreuje kamatne stope, ali vlada

    moe odbiti neke odluke banke, tako da banka nije u potpunosti nezavisna.

    3) CB U KOMBINOVANOM VLASNITVU (PRIVATNOM I DRAVNOM) Banka Japana je primer ovog

    oblika vlasnitva. Zakonom je predvieno da Banka Japana realizuje monetarnu politiku

    upravljanjem ponudom novca kako bi osigurala cenovnu stabilnost i stabilan razvoj. Monetarnom

    politikom upravlja Odbor za monetarnu politiku.. kapital Banke Japana iznosi 100 miliona jena (yen) i

    55% osnovnog, odnosno akcijskog kapitala pripada vladi tj. dravi.

    16. CB kao bankar drave i kao bankar banaka i funkcije

    Najvanije funkcije CB su:

    Centralna banka je nankar drave

    Upravljajudi kamatnim stopama, sprovodi monetarnu politiku kontroliudi raspoloivu

    koliinu novca i kredita

    Centralna banka je banka banaka, odobrava kredite za likvidnost tokom finansijskih kriza

    garant likvidnosti bankarskog sistema

    Uestvuje u platnom sistemu putem meubankarskih pladanja

    Nadzire finansijeske institucije, kako bi obezbedila stabilnost finansijskog sistema

    Upravlja deviznim rezervama i spoljnim dugom

    Upravlja deviznim kursom

  • 25

    CENTRALNA BANKA KAO BANKAR DRAVE

    Kao banka drave, CB zauzima privilegovanu poziciju. Ona ima monopol na emisiju novca. Osim te

    funkcije obavlja i funkciju tampanja novca. Poto kreditira dravu, odnosno finansira njen budetski

    deficit, CB upravlja i kreditima u celokupnom ekonomskom sistemu.

    Vedina CB danas upravlja emisijom i tampanjem novca preko funkcije upravljanja monetarnom

    politikom. Tako da vedina CB upravlja monetarnom politikom reguliudi kamatne stope. Upravljanje

    monetarnom politikom (odnosno kratkoronim kamatnim stopama) ima za cilj odravanje stabilizacije

    inflacije i ekonomskog rasta u kratkom roku.

    Ekspanzivna monetarna politika deluje na sniavanje kratkoronih kamatnih stopa, povedavajudi pri tom

    obe veliine: i ekonomski rast i inflaciju.

    Restriktivna monetarna politika deluje u suprotnom pracu od ekspanzivne i utie na

    povedanjekratkorone kamatne stope CB, smanjujudi obe veliine: ekonomski rast i inflaciju.

    Jedan od osnovnih razloga zato drave formiraju svoje CB je elja da se obezbedi kontrola, odnosno

    upravljanje nad svojom valutom. Ako bi novac emitovala neka druga institucija ili pojedinci, mogla bi se

    dogoditi katastrofa, to bi imalo za posledicu visoku stopu inflacije i tada bi se onemogudio stabilan

    ekonomski rast.

    CENTRALNA BANKA KAO BANKAR BANAKA

    Kao bankar banaka, CB uvodi pravila u svom svakodnevnom poslovanju . Izuzetno znaajni poslovi CB su:

    Upravljanje platnim sistemom

    Nadzor i kontrola komercijalnih banaka i ostalih finansijskih institucija

    nadzor celokupnog finansijskog sistema.

    U uslovima finansijske krize, komercijalne banke mogu doiveti kolaps ako bi se dogodilo da svi njeni

    deponenti pohrle u tu banku da podignu svoj novac sa svojih depozita po vienju. Zato CB ima

    mogudnost da emituje novac, to znai da su, osim drave, vremenom CB kreditirale i komercijalne

    banke, i to kada druge komercijlne banke ne mogu ili nemaju interesa.

    Da bi spreile nastanak i dalje produbljivanje finansijske krize, CB mogu pozajmiti novac komercijalnim

    bankama, to znai da ona vri funkciju zajmodavca u krajnjoj inastanci. Tom svojom funkcijom, CB

    obezbeuje da najpre one zdrave komercijalne banke i ostale finansijske nstitucije mogu da nastave da

    posluju. Na taj nain odravaju stabilnost ekonomskog sistema.

    CB obezbeuje siguran i efikasan platni sistem. Pojedinci trae siguran i pouzdan nain da plate jedni

    drugioma, a finansijske institucije trae jeftin i pouzdan nain prenosa finansijskih srtedstava od jednog

    ka drugim uesnika u finansijskom sistemu. Bududi da sve komercijalne bankeimaju raune u CB, to ini

    CB kvalifikovanom institucijom da sva meubankarska pladanja budu locirana u CB.

    Da bi obezbedila stabilan finansijski sistem, CB nadzire i kontrolie finansijske institucije. Cilj nadzora i

    kontrole, na primer, komercijalnih banaka jeste da tedno pozitivni ekonomski subjekti, odnosno

    investitori budu sigurni da su komercijalne banke finansijski stabilne.

    Na kraju treba naglasiti finkcije koje centralna banka NE vri, a to su:

    CB ne kontrolie trite HOV, mada moe da nadzire i uestvuje na tritu obveznica i akcija

    CB ne kontrolie budet drave. Budet odreuje vlada, a usvaja parlament putem fiskalne politike.

  • 26

    17. Osnovni ciljevi monetarne politike CB

    Najede definisani ciljevi monetarne politike su:

    1. niska i stabilna inflacija,

    2. visoka i stabilna stopa ekonomskog rasta, zajedno sa visokom stopom zaposlenosti,

    3. stabilnost finansijskog trita i finansijskih institucija,

    4. stabilnost kamarnih stopa,

    5. stabilnost deviznog kursa.

    Niska i stabilna inflacija

    Cilj monetarne politike CB, niska i stabilna inflacija, vrlo je jasan. Cene su centar svega to se dogada u

    ekonomiji i one se formiraju na tritu dejstvom ponude i tranje. Firmama i pojedincima cene

    obezbeauju informacije koje su neophodne kako bi se obezbedilo da se resursi alociraju na njihove

    najproduktivnije investicione alternative. Kada prodavac moe da plada cenu svog proizvoda, na primer,

    to je signal da se tranja povedala, pre nego to se povedala cena proizvodaa.

    Meutim, u uslovima inflacije - inflacija degradira sadrinu informacija koje nose cene. Kada se sve cene

    povedaju, ponekad je vrlo teko razumeti razloge opteg rasta cena. Razlog mogu biti potroai koji, na

    primer, zbog iznenadnog rasta svojih prihoda su uticali na to da se povea tranja. Razlog moe biti

    povedanje trokova proizvodnje, usled na primer rasta cene sirove nafte.

    Ako je stopa inflacije predvidljiva i iznosi, recimo, 10% na godinjem nivou - u takvim uslovima svi trini

    uesnici mogu se prilagoditi nastaloj situaciji. Ali, naalost, kada se stopa inflacije poveea za vie od 50%

    na godinjem nivou, tada inflacija postaje nestabilna i nepredvidljiva. Ako je procena da de stopa inflacije

    biti 2% tokom naredne godine, moemo biti sigurni da de to nae oekivanje rezultirati povecanjem cena

    izmedu 1 % i 3%. Iskustvo potvruje injenicu da, kada se oekuje inflacija oko 50%, ne treba da iznenadi

    da na kraju godine to povedanje bude izmedu 40% i 60%. U uslovima visoke inflacije, manje je moguce

    predvideti ponaanje inflacije, a visoka inflacija izaziva i visok sistemski rizik.

    Osim to je vrlo teko donositi poslovne odluke u uslovima visoke stope inflacije, ona ne pogoduje ni

    ekonomskom rastu. Takva injenica je jasna kada se posmatraju ekonomije u sluajevima ekstremno

    visoke inflacije. U takvim situacijama cene ne sadre nikakve informacije i gube svaki smisao. Trini

    uesnici svu svoju energiju troe na poistovedivanju sa inflacijom. Jedino kada se inflacija zaustavi i stavi

    pod kontrolu, ekonomski rast poinje ponovo da belei pozitivne stope.

    Niska i stabilna stopa inflacije osnova je opteg ekonomskog rasta i to treba da bude osnovni cilj

    monetarne politike CB. Medutirn, postavlja se pitanje koliko niska treba da bude inflacija. Tako, nulta

    stopa inflacije je previe niska, a postoji i nekoliko razloga za to:

    Ako CB pokua da odri nultuu stopu rasta inflacije, tada nastaje rizik deflacije odnosno pada

    cena. Def1acija oteava otplatu kredita, to povedava stopu nepladanja kredita jer krediti realno

    postaju vrlo skupi.

    Ako bi stopa inflacije bila nula, poslodavci bi eleli da smanje trokovc radne snage u vidu

    smanjenja nominalnih zarada.

  • 27

    Visoke i stabilne stope ekonomskog rasta

    Uproseavanje poslovnih ciklusa i stabilizovanje ekonomskog rasta i zaposlenosti CB ostvaruju

    regulisanjem kamatnih stopa. Ideja je da postoji odredeni dugorono odrivi nivo autputa koji se naziva

    potencijalni autput, koji zavisi od inilaca kao to su tehnologija, obim kapitala i broj zaposlenih, koji su

    racino sposobni. Povedanje navedenih ulaznih komponenti (inputa), odnosno rada, kapitala i

    tehnologije, vodi rastu potencijalnog autputa, odnosno BDP-a, to se naziva odrivi rast.

    U periodima recesije, ekonomija usporava mereno stopama rasta, koje su onda ispod dugorone

    potencijalne stope, prihodi stagniraju, a nezaposlenost se povceava. Kreatori monetarne politike mogu

    uproseiti to smanjenje smanjenjem kamatnih stopa. Slino periodima kada se stope ekonomskog rasta

    povecavaju - kad je tekudi BDP daleko iznad potencijalnog, tada je ekonomija pregrejana. Ti periodi

    mogu izgledati kao da se povecava prosperitet, ali budui da oni ne traju dugo, odmah sledi period

    smanjenja line potronje, investicione potronje firmi, ali i otputanja zaposlenih radnika, to znai

    poveeanje nezaposlenosti. Tako period natprosenog ekonomskog rasta smenjuje period ispod

    prosenog ekonomskog rasta. Posao CB tokom ovog perioda, je povedanje kamamih stopa i vradanje

    ekonomije da funkcionie na odrivom nivou, odnosno odrivom rastu.

    Stabilnost finansijskog sistema

    Jedan od vrlo bitnih razloga koji su doprineli osnivanju centralnih banaka je taj da je trebalo da se

    zaustavi finansijska panika, koja je stvarala ogromno nepoverenje, a onda i opsadu banaka i podizanje

    novanih sredstava sa depozitnih rauna u bankama. Jedna nelikvidna banka, po principu domino-

    efekta, moe da izazove ruenje celokupnog finansijskog sistema, koji se zasniva na poverenju.

    Tako je stabilnost finansijskog sistema postala sastavni deo funkcija CB. Obavljajudi tu funkciju, CB

    obezbeduje nesmetano funkcionisanje banaka i drugih fmansijskih institucija, ali i stabilnije i efikasnije

    funkcionisanje trita akcija, obveznica i drugih HOV.

    Kada pojedinci izgube poverenje u banke i finansijska trita, verovatno tada jednostavno navaljuju na

    druge investicione alternative, koje su manje rizine, a finansijsko posredovanje postepeno smanjuje

    svoj obim posla. Tada nastupa process poznat pod nazivom finansijaska disintermedijacija, koji znai

    zaobilaenje finansijskih posrednika i finansijskih trita i u kome investitori i tedno deficitni ekonomski

    subjekti stupaju direktno u kontakte kupovine i prodaje HOV, mimo finansijskih posrednika i finansijskih

    trita.

    Disintermedijacija, ili direktna kupovina HOV izmedu investitora i tedno deficitnih ekonomskih

    subjekata, nastaje pre svega zbog:

    razlike u prinosima, koje investirari ostvaruju u bankama, dredi novac na depozitima, i prinosa

    od direktne kupovine akcija nekog od investicionih fondova, koji nose razliit - vii prinos od

    investiranja,

    razlike u kamatnim stopama,

    visine stope inflacije

    (ne)poverenja prema finansijskim posrednicima.

  • 28

    Stabilnost kamatnih stopa i deviznog kursa

    Stabilnost kamatnih stopa i deviznog kursa su ciljevi koje CB vrlo esto postavljaju u smislu smanjivanja

    prevelikih fluktuiranja. Razlog je u samoj injcnici da se, kada su karnarne stope i devizni kurs stabilni,

    realizuje konani cilj - stabilizovanje ekonomije.

    Vrlo lako se moe ustanoviti zato su promenjive inestabilne kamatne stope problem.

    Prvo, vedina pojedinaca reaguje na nie kamatne srape vecom tranjom za kreditima, a onda

    indirekrno i vedom potronjom. Suprotno ovoj situaciji, kada se kamatne stope povecaju,

    stanovnitvo manje pozajmljuje, a onda i smanjuje svoju linu potronju kao deo ukupne

    potronje. Na taj nain, stanovnitvo i firme povecavaju troenje kada su kamatne stope nie i

    smanjuju troenje kada su kamarne stope vie. Medutim, nestabilnost kamatnih stopa ini

    nestabilnim i ekonomski rast.

    Drugo, promenljive, odnosno nestabilne kamatne stope povecavaju stepen rizinosti, a vedi

    stepen rizika trazi i vecu naknadu u smislu premije, kaju trae investitori od zajmodavaca. Visoka

    rizinost znatno oteava finansijsko planiranje, donoenje dugoronih finansijskih odluka, a

    stanovnitvo i firme svoje investicione odluke vezuju za krati period.

    Stabilizovanje deviznog kursa je jedan od poslednjih navedenih ciljeva. To ne znai fiksiranje deviznog

    kursa. Poto vrednost nacionalne valute znaajno deluje na uvozne rrokove, domatih porroaa i

    izvozne rrokove stranih kupaca, kada je devizni kurs stabilan, dinarske cene automobila proizvedenih u

    Francuskoj su znaajno predvidljive, to znatno olakava poslovanje proizvodaima automobila iz

    Francuske, ali i domaeim prodavcirna i kupcima automobila. Mogucnost planiranja unapred u pogledu

    kretanja deviznog kursa, olakava poslovanje svim uesnicima.

    18. Indirektni ciljevi monetarne politike cb

    Na listi indirektnih ciljeva nalaze siededi:

    1. NOMINALNA KAMATNA STOPA

    Kada CB deluje na nominalnu kamatnu stopu kac indirekran cilj da bi, na primer, smanjila stopu inflacije,

    ona to realizuje tako to povecava svoju referentnu kamatnu stopu sa kojom prodaje i kupuje najece

    dravne obveznice na finansijskom tritu, a pri tome je njen konaan direktan cilj smanjenje inflacije,

    ime se smanjuje ukupna (agregama) potronja. To znai da, delujuCi na nominalnu kamamu stopu, CS

    faktiki deluje na agregatnu trainju, odnosno povecanjem nominalne kamatne stope, CS nastoji da

    smanji agregatnu tranju i, obrnuto, smanjenjem nominalne kamatne stope CB pokuava da poveea

    agregatnu tranju. To je moguce zato to rast kamata smanjuje !inu potronju stanovnitva,

    investicionu potronju firmi i deluje na neto izvoz, odnosno agresiranje domae valute u odnosu na

    stranu valuto. Budetska potronja drave ne zavisi od kretanja kamatnih stopa, ali poto je i ona deo

    tog ukupnog korpusa potronje, to znai da svako poveanje kamatnih stopa od CS deluje na smanjenje

    agregarne tranje ivice versa.

    Dakle, kada CB za indirektan cilj i:abere nominalnu kamatnu stopu, onda posmatra kretanje agregatne

    potronje inominaine kamarne stope. To znai da na ovaj nain es deluje na agregatnu potronju,

    odnosno konaan cilj - smanjenje stope inflacije.

  • 29

    2. KOLIINA NOVCA, ODNOSNO PONUDA NOVCA,

    Kada es koristi ponudu novca kao indirektan cilj, tada ona prilagoava krivu ponude novca da bi ponudu

    novca odrala na ciljanom nivou. To praktino znai da kada CB u ovakvim uslovima izabere ponudu

    novca kao indirektan cilj, tada CB nastoji da neutralizuje promene monetarnog multiplikarora (m) koji

    deluje na promenu ponude novca. Rast monetarnog multiplikarora deluje na povedanje ponude novca i,

    obrnuro, smanjenje (m) deluje na smanjenje ponude novca.

    3. NOMINALNI BDP

    Jedan zajedniki nedostatak pri izboru nominalne kamatne stope i ponude novca kao indirektnih ciljeva

    monetarne politike je da smo pretpostavili da su cene fiksirane i da se kriva agregatne ponude ne menja.

    Delovanjem na kamarnu stopu i ponudu novca, CB pokuava da stabilizuje agregatnu tranju. Ona,

    meutim, ne iskljuuje promenu nominalnog i realnog BDP-a ni nivoa cena, to se moe javiti kao

    posledica promene krive agregatne ponude.

    Kada CB koristi kamatnu stopu i ponudu novca kao indirektne ciljeve, onda to ini kako bi srabilizovala

    agregatnu tranju. Meutim, ako je agregatna ponuda nestabilna, znai da promena krive agregatne

    ponude utie na promenu nivoa BDP-a i nivoa cena. Smanjivanjem ponude povedavaju se cene, i

    obrnuto.

  • 30

    Postavlja se pitanje ta de se desiti ako CB izabere nominalni BDP za indirektan cilj, ako se agregatna

    tranja smanji ili poveda. Pogledajmo efekte delovanja CB na nominalni BDP pri smanjenju agregatne

    traznje. Kriva agregatne tranje se pomera dole ulevo pri smanjenju agregatne tranje.

    Uzrok smanjenja agregatne traznje moe biti smanjenje line potronje, to ce uzrokovati pad

    ravnotenog nivoa cena sa P0 na P1, a takoe i ravnoteni nominalni BDP pada na BOP1. Da bi se izbegao

    pad agtegatne tranje, CB bi, dakle, trebalo da deluje na tast line potronje, i na taj nain utie na to da

    se kriva agregate tranje vrati na njen prvobitan poloaj.

    Da bi zadrala ravnoteni nivo BOP-a, CB bi trebalo da vrati krivu tranje na prvobitnu poziciju.

    Osim smanjenja agregatne traznje pri izboru nominalnog BDP-a za indirektan cilj, moe da se dogodi da

    doe do smanjenja agregatne ponude. Ako, na primer, naftni ok, rast cene energije ili pad

    poljoprivredne proizvodnje izazove pad nominalnog BDP-a usled pada line potronje ali i investicione

    potronje firmi. Tada bi u sluaju pada agregatne ponude CB delovala u pravcu smanjivanja agregame

    tranje. Smanjenjam agregatne ponude, CB bi delovala u pravcu smanjenja agregatne tranje da bi se

    nivo cena povedao manje.

  • 31

    19. Indeks nezavisnosti centralne banke - Cukerman, Veb, Nejapti

    Jedan sveobuhvaran indikator institucionalne nezavisnosti CB predloili su Cukerman, Veb i

    Nejapti. Njihov indeks nezavisnosti CB obuhvata 16 razliitih karakteristika, koje se odnose na:

    nadlenost CB u sprovodenju monetarne politike,

    proceduru reavanja konflikta izmedu CB ivlade,

    zakonski definisan relativni znaaj cenovne stabilnosti u okviru utvrdivanja ciljeva mo-

    netarne politike,

    Strogo ograniteno finansiranje budetskog deficita,

    procedure imenovanja i razreavanja duznosti guvernera CB, kao i niz drugih.

    Na osnovu ovih kriterijuma formirana su dva indeksa institucionalne nezavisnosti CB, indeks LVAW, koji

    se rauna kao ponderisani prosek za svih 16 karakteristika. Svakoj od njih pridruuje se broj izmedu 0 i 1,

    to znai da 0 oznaava minimalan, a 1 maksimalan stepen nezavisnosti. Takode, formiran je i indeks

    LVES, koji predstavlja neponderisanu verziju indeksa LVAW, odnosno upravo navedene etiri najvanije

    karakteristike. Na osnovu ta dva indeksa formirane su rang liste tranzicionih i razvijenih zemalja.

    Meutim, postavlja se pitanje da li nezavisnost CB vodi nioj stopi inflacije. Analiza pokazuje da su

    stepen institucionalne nezavisnosti i inflacije negativno korelisani. U isto vreme je dokazano da vedi

    stepen nezavisnosti CB ne uzrokuje manju stopu ekonomskog rasta, to znai da vii stepen nezavisnosti

    CB smanjuje inflaciju bez negativnog efekta na ekonomski rast. Ipak, stvari nisu tako jednostavne, zato

    to institucionalna nezavisnost CB ne obuhvata sledede probleme:

    zakonska nezavisnost se znatno razlikuje od stvarne nezavisnosti,

    indeks institucionalne nezavisnosti ne obuhvata ulogu linosti kao to su guverner ili

    ministar finansija, koji popunjavaju nedostatke zakonskih reenja,

    ne obuhvata se elemenat okruzenja, to podrazumeva daleko vede oslanjanje na

    monetarnu politiku zasnovanu na tritu i moe znatno povedati institucionalnu

    nezavisnost CB kao to je u SAD, Japanu, Belgiji.

    Prema istraivanju Cukermana, Veba i Nejaptija, zakljueno je da stepen nezavisnosti CB ima znaajnog

    uticaja na kretanje inflacije, kada je ukupan stepen opte liberalizacije visok, dok, s druge strane, za nii

    stepen opte liberalizacije uticaj nezavisnosti CB nije statistiki znaajan. Uticaj rasta i liberalizacije

    domadih cena na inflaciju uvek je visok i pozitivan.

    Stepen liberalizacije obuhvata liberalizaciju domadih cena, ukidanje dravnih monopola u trgovini,

    liberalizaciju spoljnotrgovinskog reima, ukljuujudi istepen konvertibilnosti domade valute, privatizaciju

    preduzeca i reformu bankarskog sektora.

    20. Bed Perkinov i Alezin index nezavisnosti CB

    Kao i za prethodne indekse nezavisnosti CB, znaajna je injenica da vrednosti zavise od kriterijuma

    koricenih pri analizi nezavisnosti CB, tumaenjem zakonskih reenja. Tako je nastao Bed Perkinov

    indeks nezavisnosti, koji se zasniva na analizi odnosa izmeu upravljanja moneternom politikom i zakona

    koji omogudavaju a ujedno i ograniavaju mogucnost CB da samostalno bira instrumente monetarne

  • 32

    politike i upravlja monetarnam politikom. Analiza se zasniva na institucionalnim reenjima 12 razvijenih

    zemalja: Austrije, Belgije, Kanade, Holandije. SAD, vedske i vajcarske u periodu 1972-1986. godine.

    Na osnovu zakona o CB u ovim zemljama, usmerili su se na tri vrlo bitne karakteristike:

    odnos CB i vlade u procesu formulisanja monetarne politike,

    procedura imenovanja odbora guvernera CB,

    finansijski i budetski odnos izmedu CB i vlade.

    Pri tome su koridena tri vrlo bitna pitanja:

    da li je CB najvedi auroritet pri formulisanju monetarne politike,

    da li su lanovi odbora guvernera nevladini zvaninici, sa ili bez prava glasa,

    da li se vie od polovine lanova odbora guvernera imenuje nezavisno od vlade!

    Na osnovu odabranih kriterijuma, najnezavisnije su bile: CB Nemake i CB vajcarske.

    Alezin indeks nezavisnosti CB ukazuje na odnos izmeu stepena politiko-institucionalne (zakonske)

    stabilnosti i performansi ekonomskog sistema. Ovaj indeks je proirio broj posmatranih zemalja,

    ukljuujudi i Novi Zeland, paniju, Dansku, Norveku i Finsku. Alezina konstatuje da postoji negativna

    korelacija izmedu politiko-institucionalne nezavisnosti CB i prosene stope inflacije. Pri tome, osim tri

    kriterijuma koja je koristio Bed Perkinov indeks, Alezin indeks proiruje:

    da li CB mora da apsorbuje viak ponudenih kratkoronih obveznica trezora, odnosno

    ministarstva finansija.

    21. Grili, Tabelini, Maskiandaro indeks nezavisnosti CB

    Ovaj indeks poredio je monetarne sisteme 11 najrazvijenih zemalja - Australija, Belgija, Kanada, Danska,

    Francuska, Grka, Irska, Italija, Japan, Holandija, Novi Zeland, Portugalija, panija, vajcarska, Velika

    Britanija i SAD - tokom posleratnog perioda od 1950-1989. godine, a bio je usredsreen na politiku i

    ekonomsku nezavisnost CB. Analizom ovih monetarnih sistema, dolo se do zakljuka da zemlje sa

    politiki nezavisnijom CB imaju u proseku niu stopu inflacije i manje nestabilnu stopu inflacije.

    Prema GMT indeksu, nezavisnost CB ogleda se u voenju monetarne politike, izboru konanog cilja

    monetarne politike, kao to je niska stopa inflacije i odredena stopa ekonomskog rasta. Institucionalna

    nezavisnost CB ogleda se prvenstveno u odnosima CB i vlade pri odreivanju monetarne politike,

    proceduri izbora lanova odbora guvernera CB, formalnoj odgovornosti CB u odnosu na definisane

    ciljeve monetarne politike.

    GMT indeks koristio je osam razliitih kriterijuma:

    Da li guvernera imenuje vlada?

    Da li je guverner imenovan na vie od 5 godina?

    Da li sve lanove odbora guvemera imenuje vlada?

    Da li se lanovi odbora guvernera biraju na vie od 5 godina?

    Da li predstavnici vlade neobavezno uestvuju u odboru guvernera?

  • 33

    Da li je potrebna saglasnost vlade pri utvrdivanju monetarne politike?

    Da li postaji zakonska odgovornost CB da odri monetarnu i finansijsku stabilnost kroz

    njene ciljeve monetarne politike?

    Da li postoje zakonske odredbe koje jaaju poziciju CB u sluaju konflikta sa vladom?

    I na osnovu ovog indeksa vajcarska i Nemaka su imale najbolje rezultate, u smislu stope inflacije i

    ostalih performansi ekonomskog sistema.

    22. ECB organizacija, odgovornost i javnost u funkcionisanju i cilj monetarne politike

    Ugovor iz Mastrihra iz 1992. godine dobio je naziv po holandskom gradu u kome je potpisan, a oznaio je

    poetak jednog dugog procesa koji vodi konanom stvaranju Evropskog sisrema cenrralnih banaka

    (European System of Central Banks - ESCB), koji sainjavaju Evropska centralna banka (European Central

    Bank - ECB) i nacionalne centralne banke 27 zernalja lanica Evropske ekonomske i monetarne unije -

    EMU.

    Dakle, ESCB = 1 ECB + 16 NCB + 8 CB zemalja lanica Ekonomske unije koje ne koriste evro, odnosno

    ESCB ine Evropska centralana banka i 16 cemralnih banaka zemalja lanica EMU. Osim lanica

    evrosistema, ECB i 16 lanica EMU lanovi ESCB su nacionalne centralne banke koji nisu uveli evro kao

    jedinstvenu valutu.

    Sedite ECB je u Frankfurtu u SR Nemakoj. Evrosistem, dakle, ini NCB zemalja koje su uvele evro i 11

    zemalja koje nisu uvele evro plus CB vedske, Danske i Velike Britanije.

    Organizaciona Struktura ECB

    Evrosistem podraava organizacionu strukturu FED-a i to na nekoliko naina. Prvo, ECB ima estolani

    izvrni odbor, koji je po mnogo emu slian odboru guvernera FED-a, drugo, nacionalne centralne banke

    imaju po mnogo emu slinu ulogu kao i 12 federalnih banaka FED-a i, tree, savet ECB formulie

    monetarnu politiku isto kao i federalni komitet za operacije na otvorenom tritu li SAD.

    Funkcije ECB i NCB su da:

    1. definiu i sprovode monetarnu politiku,

    2. upravljaju kamatnim stopama kako bi delovale na ponudu novca i kredita,

    3. upravljaju platnim sistemom,

    4. upravljaju deviznim kursom,

    5. vre emisiju novca,

    6. upravljaju deviznim rezervama,

    7. vre funkciju bankara drave i bankara banaka (NCB).

    Poslovi ECB usmereni su na kontrolu ponude novca i kredita u evrosistemu, to je isto to i vodenje

    monetarne politike. Savet ECB ini 6 lanova izvrnog odbora - direkrorijuma, i svi guverneri NCB, dakle

    16 lanova, te sad savet ima 22 lana. Na sastancima saveta ECB razmatra se delovanje monetarne

    politike, a sastanci se odravaju jednom meseno u Frankfurtu, u seditu ECB. Odluke save ta ECB

    donose se konsezusom, oije propisana nekakva forma glasanja, dakle samo konsezusom.

  • 34

    Odgovornost i javnost u funkcionisanju ECB

    Slino amerikom FED-u, i ECB objavljuje ogrornnu koliinu informacija, u tampanom obliku ili

    elektronskom, na veb-sajtu ECB, na svim zvaninim jezicima evrosistema. Obuhvaceni su nedeljni

    izvetaji bilansa stanja, meseni statistiki bilten, analiza tekucih ekonomskih uslova polugodinja

    predvidanja kretanja smpe inflacije istope ekonomskog rasta, istraivake izvetaje koji se odnose na

    tekucu monetarnu politiku, kao i godinje izvetaje.

    Nakon svakog mesenog sastanka Saveta ECB, predsednik i potpredsednik ECB odravaju konferenciju za

    novinare u Frankfurtu, u vezi sa kretanjem monetarne politike.

    Savet ECB definie cenovnu stabilnost kao stopu inflacije od 2% rasta potroakih cena na celokupnom

    prostoru EMU. Meri se harmonizovanim indeksom potroakih cena koji je u potpunosti slian

    amerikom indeksu potroakih cena (CPI). Harmonizovani indeks potroakih cena meri stopu inflacije

    na osnovu prosenih maloprodajnih cena u svim zemljama Monetarne unije, a ponderisan je veliinom

    njihovog BDP. Tako, sropa inflacije u SR Nemakoj, gde se odvija priblino oko 1/3 ukupnih ekonomskih

    aktivnosti evroprostora, mnogo je vanija i ima daleko vedi uticaj na kreranje monetarne politike, nego

    inflacija u Irskoj, ija ekonomija uestvuje sa oko 1/3 veliine nemake ekonomije. Na taj nain, NCPI ima

    vaan uticaj na kreiranje i funkcionisanje monetarne politike.

    23. Instrumenti monetarne politike ECB

    U realizaciji monetarne politike, ECB koristi odredene instrumente monetarne politike, a to su:

    1. kamatna stopa na prekonodne kredite

    2. kamatna stopa na kredite komercijalnim bankama

    3. obavezne rezerve

    4. kamatna stopa na depozitne vikove.

    Targetiranje kamatne stope ECB i operacije na otvorenom tritu

    Poto se ECB povremeno angauje u procesu kupovine HOV, kako bi na taj nain regulisale ukupne

    rezerve Evropskog bankarskog sistema, ECB u osnovi deluje putem instrumenta koji se naziva poslovi

    refinansiranja.

    Najvaniji poslovi refinansiranja su nedeljne aukcije (kupovina i prodaja) dvonedeljnih ugovora o

    reotkupu na osnovu kojih ECB, preko nacionalnih centralnih banaka NCB, obezbeduje regulisanje vika

    rezervi komercijalnih banaka evroprostora u razmenu za HOV, a onda suprotnom transakcijam dve

    nedelje kasnije obavlja ponovo kupovinu ili prodaju HOV. Instrument monetarne politike Saveta ECB,

    koji se u avom sluaju primenjuje, jeste nominalna kamatna stopa koja je dobijena na refinansirajudim

    aukcijama, a to se naziva glavni posao refinansiranja ili minimalno ponuena kamarna stopa. Glavni

    poslovi refinansiranja obezbeduju komercijalnim bankama njihove celokupne rezerve, a li bilansu stanja

    ECB njihovo ueee je gotovo 40%.

    Iako su glavni poslovi refinansiranja ECB slini FED-ovim dn