Slobodan Bara Budimir Staki

OSNOVI EKONOMIJE

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Prof. dr Slobodan Bara Prof. dr Budimir Staki

OSNOVI EKONOMIJE

B e og r ad, 2007.

OSNOVI EKONOMIJE

Autori: Prof. dr Slobodan Bara Prof. dr Budimir Staki Recenzent: Prof. dr Ilija Rosi Izdava: UNIVERZITET SINGIDUNUM Beograd, Danijelova 29 Za izdavaa: Prof. dr Milovan Stanii Tehnika obrada: Vladimir Staki Godina izdanja: 2007. Tira: 600 primeraka tampa: CICERO PRINT, Beograd ISBN 978-86-7912-010-6

SADRAJPrvi deo Osnovni pojmovi u ekonomiji1. Ekonomija kao nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1.1. Nastanak i razvoj ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1.2. Ekonomija kao nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 1.3. Teorijski pravci u ekonomiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1.4. Savremene ekonomske teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1.5. Ekonomija kao drutvena nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 1.6. Odnos ekonomija - druge drutvene nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2. Osnovni ekonomski zakoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1. Specinosti ekonomskih zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.2. Najvaniji ekonomski zakoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2.2.1. Zakon srazmerne raspodele drutvenog rada . . . . . . . . . . . 16 2.2.2. Zakon vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 2.2.3. Zakon ponude i tranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 2.2.4. Zakon tendencijskog pada opte protne stope . . . . . . . . . 20 2.2.5. Zakon koncentracije i centralizacije kapitala. . . . . . . . . . . 21 3. Osnovni principi ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 4. Privredni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 4.1. Denisanje privrednog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 4.2. Privredni sistem kao nauna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 4.3. Osnove privrednog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 4.4. Bitne karakteristike privrednog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 4.5. Nosioci (subjekti) privrednog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 4.6. Ciljevi privrednog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 4.7. Tipovi privrednog sistema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 4.8. Privredni sistem i ekonomska politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 4.9. Oblici prisvajanja materijalnih dobara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 4.10. Opti elementi ekonomskog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 4.10.1. Resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 4.10.2. Privredni subjekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

IV

4.10.3. Privredne aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 4.10.4. Institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 5. Makroekonomski agregati i njihove funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 5.1. Drutveni bruto proizvod (DBP) i njegova struktura . . . . . . . . . 49 5.2. Drutveni proizvod (DP) i njegova struktura . . . . . . . . . . . . . . . 51 5.2.1. Izvori formiranja drutvenog proizvoda (DP) . . . . . . . . . . 52 5.2.2. Nominalni i realni drutveni proizvod . . . . . . . . . . . . . . . . 53 5.2.3. Tekui i potencijalni drutveni proizvod . . . . . . . . . . . . . . 55 5.3. Nacionalni dohodak i njegova struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 5.3.1. Domai i raspoloivi nacionalni dohodak . . . . . . . . . . . . . 56 5.3.2. Metode za izraunavanje nacionalnog dohotka . . . . . . . . . 57 6. Trite i konkurencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 6.1. Denicija trita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 6.2. Klasikacija i morfologija trita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 6.3. Funkcije trita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 6.3.1. Informativna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 6.3.2. Alokativna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 6.3.3. Selektivna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 6.3.4. Distributivna funkcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 7. Trini subjekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 7.1. Pojam privrednog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 7.2. Bitna obeleja privrednog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 8. Konkurencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 8.1. Razliiti oblici trine konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 8.2. Konkurencija i proizvodnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 8.3. Konkurencija kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 9. Ponuda, tranja i cene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 9.1. Ponuda robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 9.2. Potranja robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 9.3. Trite novca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 9.4. Trite kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 9.5. Trite radne snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 10. Formiranje cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 10.1. Evolucija oblika prometne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 10.2. Kontrola cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 11. Drava i njena intervencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 11.1. Drava kao politika organizacija i monopolista sile . . . . . . . . 86 11.2. Neintervencija drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 11.3. Drava blagostanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 11.4. Oblici dravne intervencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 11.5. Zato drava intervenie? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

12. Osnovni elementi trine privrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 12.1. Proizvodnja i faktori proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 12.1.1. R a d . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 12.1.2. Sredstva za rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 12.1.3. Predmeti rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 12.2. Ekonomski kriterijumi uspenosti proizvodnje . . . . . . . . . . . . 105 12.2.1. Produktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 12.2.2. Ekonominost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 12.2.3. Rentabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 12.3. Ostale znaajnije odrednice trine privrede . . . . . . . . . . . . . . 108 12.3.1. Upotrebna vrednost i vrednost robe . . . . . . . . . . . . . . . . 108 12.3.2. Novac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 12.3.3. Najamnina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 12.3.4. Kapital i prot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 12.3.5. Trgovaki kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 12.3.6. Zajmovni kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 12.3.7. Akcijski kapital. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 12.3.8. Zemljina renta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 12.3.9. Preraspodela nacionalnog dohotka . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 12.3.10. Pojam akumulacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 12.3.11. Drutvena reprodukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 KON TROL NA PITA NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 NAPO ME NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

V

Drugi deo Makroekonomija1. Predmet izuavanja makroekonomije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 2. Agregatna ponuda i tranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 2.1. Domainstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 2.2. Investiciona potronja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 3. Kruni tok ekonomske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4. Novac i monetarni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 4.1. Nastanak novca i teorije o nastanku novca . . . . . . . . . . . . . . . . 133 4.2. Znaajnija teorijska shvatanja o nastanku novca . . . . . . . . . . . 134 4.3. Uloga novca u trinoj privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 4.4. Funkcije novca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 4.4.1. Novac kao mera vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 4.4.2. Novac kao prometno sredstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 4.4.3. Novac kao blago (tezaurisanje novca) . . . . . . . . . . . . . . . 140 4.4.4. Novac kao plateno sredstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 4.4.5. Svetski novac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

VI

4.5. Oblici novca u prometu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 4.5.1. Metalni novac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 4.5.2. Papirni novac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 4.5.3. Kreditni novac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 4.5.4. Elektronski novac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 4.6. Koliina novca potrebnog u opticaju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 4.7. Kvantitativna jednaina novca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 4.8. Monetarno kreditni sistem i politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.8.1. Monetarno kreditni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 4.8.2. Monetarno kreditna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 4.8.3. Osnovni monetarni agregati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 4.8.4. Instrumenti monetarno kreditne politike . . . . . . . . . . . . 153 4.8.5. Subjekti monetarno kreditne politike . . . . . . . . . . . . . . 155 4.8.6. Kredit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 4.8.6.1. Pojam i osobine kredita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 4.8.6.2. Funkcije kredita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 4.8.6.3. Izvori kredita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 4.8.6.4. Vrste kredita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 5. Agregatna tranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 6. Potronja u sistemu trine privrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 6.1. Pojam i znaaj potronje u trinoj privredi . . . . . . . . . . . . . . . 162 6.2. Korisnost, potrebe i vrednost robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 6.2.1. Izmerljivost korisnosti robe u potronji . . . . . . . . . . . . . . 165 6.3. Proizvodna i neproizvodna potronja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 6.4. Lina potronja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 6.4.1. Faktori koji utiu na obim i strukturu line potronje . . . 168 6.4.2. Funkcije line potronje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 6.4.3. Lina potronja i ivotni standard . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 6.5. Opta potronja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 6.5.1. Pojam i znaaj opte potronje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 6.5.2. Faktori koji utiu na obim i strukturu opte potronje determinante opte potronje . . . . . . . . . . . . . 174 6.5.3. Funkcija opte potronje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 6.6. Odnosi izmeu line i opte potronje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 6.7. Lina i opta potronja u funkciji ekonomskog razvoja . . . . . . 177 7. Investicije i investiciona potronja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 7.1. Akumulacija i investicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 7.2. Pojam i znaaj investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 7.3. Investiciona politika zadaci i osnovna naela . . . . . . . . . . . . 183 7.4. Vrste investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 7.5. Struktura investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 8. Izvori investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

9. Ekasnost investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 10. Trina ravnotea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 11. Trini multiplikator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 KON TROL NA PITA NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 NAPO ME NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

VII

Trei deo Mikroekonomija1. Tranja i ponaanje potroaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 1.1. Odluke domainstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 1.2. Potroake preferencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 1.3. Uticaj dohotka na supstituciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 1.4. Elastinost tranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 2. Proizvodnja i trokovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 2.1. Ponaanje privrednih drutava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 2.2. Proizvodnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 3. Proseni i marginalni proizvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 4. Proseni i marginalni trokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 5. Trite potpune konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 5.1. Pojedinana ponuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 5.2. Trina ponuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 5.3. Elastinost ponude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 6. Trina ravnotea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 7. Sistem i politika cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 7.1. Pojam, znaaj i funkcije cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 7.2. Vrste cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 7.3. Nain obrazovanja cena u kapitalizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 7.4. Utvrivanje cene kotanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 7.5. Kontrola cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 7.6. Inacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 7.6.1. Razliiti pristupi u denisanju pojma inacije. . . . . . . . . 235 7.6.2. Vrste inacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 7.6.3. Uzroci inacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 7.6.4. Efekti i posledice inacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 7.6.5. Uzajamni odnosi inacije i nezaposlenosti . . . . . . . . . . . 242 8. Trite faktora proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 8.1. Radna snaga i trite radne snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 8.1.1. Denicija rada i radne snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 8.1.2. Trite radne snage i zaposlenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 8.1.3. Participacija radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 8.1.4. Potranja za radnom snagom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

VIII

8.1.5. Ponuda rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 8.1.6. Trino odreivanje plata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 8.1.7. Kolektivni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 8.1.8. Kolektivni ugovori i trajk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 8.2. Trite kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254 8.2.1. Denicija kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254 8.2.2 Realni kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 8.2.3. Finansijski oblici kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 8.2.3.1. Novani krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 8.2.3.2. tedni ulozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 8.2.3.3. Obveznice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 8.2.3.4. Akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 8.2.3.5. Komercijalni zapisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 9. Proizvodna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 10. Trine deformacije i intervencija drave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 10.1. Decentralizovano odluivanje kupaca i prodavaca na tritu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 10.2. Prilagoavanje privrednih subjekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 10.3. Trina neizvesnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 10.4. Administrativna intervencija drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 KON TROL NA PITA NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 NAPO ME NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266

etvrti deo Osnovi meunarodne ekonomije1. Meunarodna podela rada pojam i znaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 2. Osnovna pitanja svetskog trita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 2.1. Pojam svetskog trita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 2.2. Nacionalni ekonomski prostori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 2.3. Znaaj svetskog trita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 2.4. Razvoj svetskog trita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 2.5. Formiranje cene i raspodela vrednosti na svetskom tritu . . . . 275 3. Subjekti u svetskoj privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 3.1. Pojam i osnovna podela subjekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 3.2. Preduzea monopoli i transnacionalne kompanije . . . . . . . . . 278 3.2.1. Pojam i proces nastanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 3.2.2. Dimenzija veliine i snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 3.2.3. Naini delovanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 3.3. Banke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 3.4. Drava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294

4. Meunarodne ekonomske transakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 4.1. Meunarodna migracija radne snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 4.2. Meunarodno kretanje kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 4.3. Meunarodni transfer tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 4.3.1. Zatita intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 5. Karakteristike spoljnotrgovinskog sistema i politike u savremenim uslovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309 6. Uticaj spoljne trgovine na dohodak, cene, zaposlenost i platni bilans . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 7. Otvorenost i poloaj nacionalne privrede na svetskom tritu. . . . . .315 8. Agregatna tranja, izvoz i uvoz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 9. Meunarodne ekonomske i ostale integracije . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 9.1. Svetska trgovinska organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 9.2. Meunarodna trgovinska komora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 9.3. Regionalne i ostale ekonomske integracije . . . . . . . . . . . . . . . . 324 9.3.1. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 9.3.2. Evropska unija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 9.3.3. Evropsko udruenje slobodne trgovine EFTA (European Free Trade Association) . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 9.3.4. Severno-amerika zona slobodne trgovine NAFTA . . . 337 9.3.5. Zajednica nezavisnih drava ZND . . . . . . . . . . . . . . . . 337 9.3.6. Udruenje zemalja jugoistone Azije ASEAN . . . . . . . 338 9.3.7. Sporazumi o slobodnoj trgovini izmeu zemalja JIE . . . . 339 10. Meunarodne nansijske institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 10.1. Meunarodni monetarni fond (MMF) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343 10.2. Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) . . . . . . . . . . 344 10.3. Meunarodno udruenje za razvoj (IDA) . . . . . . . . . . . . . . . . 345 10.4. Meunarodna nansijska korporacija (IFC) . . . . . . . . . . . . . . 346 10.5. Multilateralna agencija za investicione garancije (MIGA) . . . . . . 347 10.6. Regionalne nansijske organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 11. Meunarodni menadment kvaliteta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348 11.1. Mesto i uloga Meunarodne organizacije za standardizaciju ISO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348 11.2. Standardi za sisteme menadmenta i odgovornost rukovodstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350 11.3. Meunarodni standardi za sisteme menadmenta kvalitetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352 11.4. Principi sistema menadmenta kvalitetom . . . . . . . . . . . . . . . 353 KON TROL NA PITA NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 NAPO ME NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356

IX

X

Peti deo Tranzicija1. Tranzicija u svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 2. Tranzicija u eks-socijalistikim zemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 2.1. Pojam, znaaj i dometi tranzicije u eks-socijalistikim zemljama . 360 2.2. Ciljevi tranzicije u eks-socijalistikim zemljama . . . . . . . . . . . 363 2.2.1. Izgradnja trine strukture privrede-osnovni cilj tranzicije u eks-socijalistikim zemljama . . . . . . . . . . . . . 364 2.2.2. Pojedinani ciljevi (pretpostavke) tranzicije u eks-socijalistikim zemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365 2.2.3. Nova uloga drave u eks-socijalistikim dravama . . . . . 365 3. Privatizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 3.1. Ciljevi i koristi privatizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 3.2. Metodi (modeli) privatizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 3.3. Liberalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 4. Makroekonomska stabilizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376 5. Svetska banka Ocena procesa tranzicije u zemljama Centralne i Istone Evrope, Baltika i ZND. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 5.1. Rezultati tranzicione privrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 5.1.1. Nagli pad proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 5.1.2. Pad u industrijskom, rast u uslunom sektoru . . . . . . . . . 379 5.1.3. Privatna preduzea preuzela su dravni sektor . . . . . . . . . 380 5.1.4. Povean izvoz ka industrijskim zemljama . . . . . . . . . . . . 380 5.1.5. Direktna ulaganja vana za oporavak . . . . . . . . . . . . . . . 381 5.1.6. Naglo uveanje siromatva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382 5.2. Uiti od Kine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 5.3. Zadaci za budunost: privatizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384 5.4. Pouke koje se mogu izvui . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 5.5. Dobitnici i gubitnici disciplinovanja i podsticanja . . . . . . . . . . 386 5.6. Uticaj politikih sistema na izbor ekonomskih reformi . . . . . . 386 5.7. Zakljuak Svetske banke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 KON TROL NA PITA NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 NAPO ME NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388

L I T E R A T U R A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389

Prvi deo

Osnovni pojmovi u ekonomiji

2

1. EKONOMIJA KAO NAUKA1.1. NASTANAK I RAZVOJ EKONOMIJESama re ekonomija potie od grke rei oikos (gazdinstvo, kua) i nomos (pravilo, zakon, red). U antikoj Grkoj, dakle, znaila je pravilo o voenju domainstva (gazdinstva). Znatno kasnije, u sedamnaestom veku, da bi istakao merkantilistiko shvatanje uloge drave u ekonomiji, francuski ekonomista Antoan Monkretjen, dodao je atribut - politika. Sama re potie od starogrke rei polis (drava, grad, drutvo). U periodu od Monkretjena do pojave Karla Marksa i njegovog prouavanja ekonomije kao nauke, ekonomija je tumaena kao proces stvaranja i raspodele drutvenog (materijalnog) bogatstva. U tom smislu svaka svesna aktivnost koja doprinosi stvaranju materijalnog bogatstva tumaena je kao ekonomska aktivnost. kole ekonomske misli razlikovale su se upravo po tome ta se podrazumeva pod pojmom materijalnog bogatstva. Kod svih ekonomskih mislilaca, izvesno je, nije bilo neslaganja, da ponaanje ljudi koje doprinosi stvaranju materijalnog bogatstva, predstavlja njihovu ekonomsku aktivnost. Otuda su se ljudske aktivnosti i delile na produktivne i neproduktivne, apostrorajui pritom da samo produktivne delatnosti doprinose stvaranju materijalnog bogatstva. Pojavom Karla Marksa (1818 - 1883) u svet naune ekonomske misli politika ekonomija dobija nove dimenzije jer marksistika politika ekonomija analizira drutvene odnose u sve etiri oblasti, i to: proizvodnju, raspodelu, razmenu i potronju koje posmatra u datom istorijskom trenutku. Iz izloene denicije moe se zakljuiti da je Marks izmenio deniciju ekonomske aktivnosti (stvaranje materijalnog blagostanja) i dodao joj nove sfere (raspodelu, razmenu, potronju) kao i istorijsku i drutvenu dimenziju. Marks je ekonomske zakone, koji su karakteristini za svaku fazu istorijskog razvoja drutva, vezivao striktno za drutvene odnose proizvodnje koji su karakteristini za dati nain proizvodnje. Njegova denicija proistekla je iz njegove kritike

analize kapitalizma, jer tehnika strana proizvodnje nije predmet izuavanja politike ekonomije (time se bave razne prirodne, tehnike i matematike nauke). Politiku ekonomiju interesuju aktivnosti ljudi koje proistiu iz objektivnih, nunih, zakonitih veza i odnosa u koje ljudi stupaju i koji se udruuju da bi mogli da ostvare materijalne procese proizvodnje, razmene, raspodele i potronje. Neophodno je praviti razliku izmeu ekonomije kao vetine i onoga to bi trebalo da bude, to bi elelo da bude (normativna nauka). Nauni, nemarksistiki pravci su se uglavnom usredsreivali na analizu onoga to jeste, onoga to se deava u realnom ivotu i, na osnovu toga, pokuavali da predviaju ta e se dogaati u buduim vremenima. Ekonomisti koji su na liniji Marksove ekonomske misli, protagonisti su onoga to bi trebalo da se deava u budunosti, najbolji su tumai savremene teorije drutva sa stanovita nekog novog boljeg budueg drutva. Iz izloenog moe se zakljuiti da postoji razlika izmeu ekonomije, koju moemo denisati kao vetinu u stvaranju odreenog, realnog, bogatstva (materijalnog dobra), i politike ekonomije, koja predstavlja ekonomsku nauku, kao drutvenu nauku. Nemarksistiki pristup politikoj ekonomiji bio je uglavnom usredsreen na ono to jeste, to se realno dogaa, dok su marksisti svoje uenje usredsreivali na ono to bi trebalo da bude, kritikujui savremeno (nepravedno) drutvo. Marks je ekonomiju denisao kao nauku koja prouava nastanak istorijski specinog sistema ekonomskih odnosa, njegovo funkcionisanje i njegovo neprekidno menjanje. Otuda se moe vrlo lako uoiti da Marks ne pravi striktnu granicu izmeu ekonomije i sociologije, jer se ekonomski odnosi ne mogu odvojiti od drugih drutvenih odnosa, pre svega od svojinskih odnosa. Engleski ekonomisti imali su drugaiji pristup shvatanju prirode ekonomske aktivnosti. Njihovo uenje polazi od Adama Smita (1723-1790), preko Leonea Valrasa (1834-1910) do Lionela Robinsa (1898 - 1984). Robins je inae bio profesor na Londonskoj koli ekonomije i politikih nauka. U svom uvenom Eseju o prirodi i znaenju ekonomske nauke (iz 1932. godine) on je objasnio koncept ekonomske aktivnosti koji je bio u potpunosti sadran u Valrasovoj teoriji opte privredne ravnotee. Ovom konceptu se pridruio i Pol Samjuelson objavljivanjem knjige Osnovi ekonomske analize (1947). Lionel Robins je opovrgao shvatanje ekonomske aktivnosti kao posebne ljudske delatnosti koja doprinosi stvaranju materijalnog blagostanja u jednom drutvu. Prema njegovom shvatanju kljuni pojmovi su oskudnost i izbor. Po Valrasovom shvatanju drutveno bogatstvo predstavlja skup svih stvari materijalnih i nematerijalnih koje su oskudne, odnosno koje su korisne ljudima, na jednoj strani i koje su raspoloive u ogranienim koliinama, sa druge strane. Tri su

3

4

bitne osobine koje ine drutveno bogatstvo: podlono je prisvajanju; mogu da se razmenjuju; moe da se stvara i uveava putem industrijske proizvodnje. Robins smatra da postoje etiri uslova neophodna za odreene ekonomske aktivnosti, od kojih se dva odnose na ciljeve a dva na sredstva kojima se ti ciljevi mogu postii: 1) mora da postoji vie ciljeva; 2) da se ovi ciljevi mogu rangirati po znaenju i hitnosti, zatim 3) da sredstva za njihovo ostvarivanje moraju biti ograniena i 4) da ona imaju vie alternativnih upotreba. Da bi se neka aktivnost smatrala ekonomskom, svi napred navedeni uslovi moraju biti ispunjeni. Sva ljudska aktivnost ukljuuje u upotrebu nekih od resursa: materijalna sredstva, ljudsku sposobnost i vreme. Stoga se svaka ona ljudska aktivnost ekonomska ukoliko vri alokaciju raspoloivih resursa na osnovu sopstvene procene koristi i trokova koje svaka od datih alternativa moe da doprinese. Prema nekim shvatanjima, ekonomija nas ui jednim posebnim pogledom na svet u kojem ivimo. Jedno je izvesno i nesporno kod veine ekonomskih teoretiara a to je pitanje izbora, kao kljunog elementa ekonomije i vrlo je blisko problemima sa kojima se susreemo u svakodnevnom ivotu birajui jednu od vie raspoloivih mogunosti.

1.2. EKONOMIJA KAO NAUKAKao i mnoge druge naune discipline i ekonomska nauna misao razvijala se, najpre, u okviru lozoje. Poznati antiki lozo Ksenofon, Platon i Aristotel postavili su neka sutinska pitanja u vezi sa ekonomskim fenomenima i na neka od njih su pokuali da daju odgovore. I sam Aristotel je razlikovao bavljenje ljudi ekonomskim aktivnostima radi zadovoljenja odreenih potreba od aktivnosti koje su usmerene u cilju zgrtanja novca - tzv. hremastitika. On se pitao (ali nije mogao da nae odgovor) ta je to to odreuje vrednost razliite robe i koje je zajedniko svojstvo koje svaka roba sadri u sebi i istovremeno omoguuje kvantitativno i kvalitativno uporeivanje i meusobnu razmenu. Poetci ekonomske naune misli vezuju se za poetak XVII veka, kada se (politika) ekonomija kao nauna disciplina odvojila od lozoje. U istinski pravu naunu disciplinu (politika) ekonomija razvila se tek u XVIII veku. To znai da je ekonomija relativno mlada nauna disciplina. Bilo je neophodno da se najpre steknu odreeni istorijski uslovi za razumevanje ekonomije - da se dostigne odreen stepen razvijenosti trinih odnosa. Ti odnosi su zatraili (ekonomsko) nauno objanjenje na odreena pitanja: kako ostvariti najvei

prot; kako drava svojim merama moe da utie na ekasnost ekonomskih tokova; koja je uloga novca u tome; kako regulisati ponudu i tranju robe u zemlji, itd. Sve je to bio predmet izuavanja prvih teoretiara ekonomske misli.

5

1.3. TEORIJSKI PRAVCI U EKONOMIJIPrema naunom tumaenju ekonomske misli, postoje odreeni teorijski pravci, koji se mogu odrediti prema njihovom uenju, tj. uenju glavnih protagonista, a to su: merkantilizam; ziokratska kola; klasina (britanska) politika ekonomija; neoklasina politika ekonomija; ekonomija blagostanja; kejnsijanska ekonomija; marksistika politika ekonomija; i savremeni pristup ekonomskoj nauci. Merkantilisti su prvi teoretiari ekonomske misli. Merkantilisti (ekonomski pravac koji je trajao oko 200 godina) su u centar svog ekonomskog uenja stavljali trgovinu (mercatura - trgovina), jer se putem razmene - trgovine (sa to veim brojem podruja i zemalja) dolazi do novca, a novac je, prema njihovom shvatanju, najvee bogatstvo. Uz merkantiliste postojala je i ziokratska kola, koja je, za razliku od merkantilista, analizirala poljoprivrednu proizvodnju. Njihovo uenje dovelo je do saznanja da se jedino u poljoprivredi stvara nova vrednost. U irem smislu, njihovo uenje se baziralo na proizvodnji gde se stvara nova vrednost, a ne u trgovini gde se rezultati proizvodnje (gde spada i poljoprivreda) samo razmenjuju. Svoje uenje ziokrati su vezivali za poljoprivrednu proizvodnju to je logino jer u to vreme industrijska proizvodnja jo nije bila razvijena. Izmeu uenja merkantilista i ziokrata postojala je jo jedna bitna razlika, koja se sastojala u (ne)intervenciji drave. Naime, dok su se merkantilisti zalagali za intervenciju drave u cilju stimulisanja izvoza i destimulisanja uvoza, ziokrate su smatrale da drava ne treba da se mea u privredu i da stvari treba pustiti da idu svojim tokom (laissez faire- laissez passe). Otuda se ziokrati jo nazivaju i - leseferisti. Viljem Peti, Adam Smit i David Rikardo su glavni predstavnici - teoretiari klasine britanske politike ekonomije. Ekonomski liberalizam je u osnovi njihovog uenja. Prema njihovom uenju osnovna pravila kapitalistike privrede su: liberalizam, teorija komparativnih trokova i teorija radne vrednosti.

6

Britanski teoretiar Adam Smit, ije je najznaajnije delo Priroda i uzroci bogatstva naroda (tampano 1776. godine), smatra da je ekonomska organizacija u velikoj meri predodreena prirodnim pravom. U osnovi njegovog uenja je postojanje slobodnog trita tj. slobodne konkurencije, koje Smit opisuje kao najbolji mehanizam za funkcionisanje svih privrednih aktivnosti, jer to vodi najboljoj alokaciji resursa. Iz toga uenja proistie da intervencija drave u privredni ivot zemlje nije potrebna, jer uloga drave se svodi samo na: obezbeivanje sigurnosti, pravednosti i odreenih javnih poslova. U svom najznaajnijem delu Principi politike ekonomije i oporezivanja (iz 1817. godine) David Rikardo razvija svoju uvenu teoriju radne vrednosti, odnosno teoriju rente i teoriju komparativnih trokova. Ova teorija polazi od toga da rad uloen u proizvodnju razliitih roba odreuje njihovu vrednost. Radnici, kapitalisti i zemljoposednici, dobijaju najamninu, prot i rentu kao rezultat svog mesta u procesu proizvodnje, pa se stoga on moe smatrati i utemeljivaem teorije raspodele. Na toj teoriji Marks kasnije zasniva svoju teoriju o eksploataciji u kapitalistikoj privredi. Teoretiari neoklasine ekonomije baziraju svoje uenju na marginalistikim ekonomistima XIX veka. Koncept marginalne korisnosti i marginalne produktivnosti u analizi cena robe i usluga i faktora proizvodnje na konkurentskim tritima. Glavni protagonista ove teorije je Leon Valras koji polazi od perfektne konkurencije, kao osnovne take na kojoj se bazira uenje teoretiara neoklasine ekonomije. Snaga ponude i tranje, prema Alfredu Maralu (Principi ekonomije, 1890.) dovodi do formiranja ravnotenih cena, koja u osnovi je razumljiva kada se ima u vidu njihov pristup alokacije resursa, ali u uslovima - statinosti ekonomije. Glavni nedostatak u njegovom uenju je u tome to je njegov pristup izuavanja ekonomije samo na - mikroekonomiji. Ekonomija blagostanja preporuuje voenje ekonomske politike kako bi se dolo do najpoeljnijeg (blago)stanja u drutvu. Glavni protagonista ovog pravca je italijanski ekonomista Vilfredo Pareto. Drava, prema ovim uenjima, u cilju stvaranja blagostanja, treba da promovie obrazovanje, zdravstvene usluge i stanovanje po najniim moguim cenama (ili besplatno). Ovo prvenstveno ukljuuje stara lica, nemone i decu, kao i hendikepirane i nezaposlene. Najkrae reeno, drava treba da vodi rauna o odnosima koji postoje izmeu blagostanja drutva kao celine i blagostanja pojedinca. Don M. Kejns, bazira svoje uenje na makroekonomskoj analizi, odnosno ponaanju ekonomskih pokazatelja na agregatnom nivou. Tu se, pre svega, misli na uticaj ukupnih trokova na stvaranje dohotka ili uticaj investicija na nivo sveukupne ekonomske aktivnosti u jednoj dravi.

Tri su osnovna pitanja koja analiziraju pripadnici kejnsijanskog pristupa izuavanju ekonomskih zbivanja: stabilnost trinog sistema i postizanje pune zaposlenosti; uloga novca u odnosnom sistemu; dugorona dinamika trine ekonomije. Najvei doprinos u kreiranju agregatnog modela opte ravnotee i objanjenju zato kapitalistika privreda ne dostie nivo pune zaposlenosti Kejns je dao u svom uvenom delu Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca (1936. god.). Svojim delom on je podstakao pravu revoluciju u odnosu prema ulozi drave u privredi, polazei od ideje da monetarne i politike vlasti treba da utiu na tranju kao agregatnu veliinu. Prema njegovom shvatanju stepen zaposlenosti zavisi od ukupnog nivoa investicija u privredi a ne od nivoa realnih najamnina. Time je podstakao veliki broj modela makroekonomskih modela u ekonomiji. Na osnovu njegovog uenja dolo je do poznatog nju dila (New Deal, uvedenog 9. marta 1933. god.) putem kojeg je drava (SAD) dovela do smanjenja nezaposlenosti ime je pokrenut izlazak iz ekonomske krize tridesetih godina XX veka. Kejns je bitno doprineo stvaranju Meunarodnog monetarnog fonda kao institucije koja bi uticala na monetarna kretanja u svetskoj privredi. Pod uticajem Kejnsa, posle uvene ekonomske krize iz XX veka, u kapitalistikim privredama mogue su samo manje ili vee recesije, zahvaljujui merama koje drava preduzima na polju makroekonomske politike. Uenje Karla Marksa dalo je krupan peat ekonomskoj misli po kojoj se i sam pravac naziva marksistika politika ekonomija. Marksistika teorija se nadovezuje na Rikardovu teoriju radne vrednosti. Celokupno svoje uenje o kapitalistikoj privredi bazira na toj teoriji tako to ju je dalje razvijao i objanjavao, stavljajui u prvi plan eksploataciju radne snage. Zbog toga on vidi nunost promena u pravcu ekonomski pravednijeg drutva. Marksistika teorija je pravi primer normativistikog pristupa ekonomskim fenomenima koji se analiziraju sa stanovita onoga to bi bilo poeljno u odnosu na postojee stanje. Marksistiki model analize karakteristian je po njegovom interdisciplinarnom pristupu ekonomskih pojava za razliku od tzv. istih ekonomskih teoretiara neoklasinog pravca.

7

1.4. SAVREMENE EKONOMSKE TEORIJEOsnovu savremene ekonomske nauke ine dva pravca. Jedan predstavljaju ekonomisti koji su sledbenici Adama Smita i koji se zalau za slobodno trite

8

uz minimalnu ulogu drave u privredi. Taj pravac obeleava se kao neoklasina ekonomska nauka. I drugi pravac koga ine neokejnsijanci, koji nastavljaju tradiciju J. M. Kejnsa i njegovog uenja o zvaninoj ulozi drave u privredi. Pri tome treba naglasiti da se za razliku od svog uitelja i prethodnika neokejnsijanci zalau za znaajnu ulogu drave u reavanju kako nezaposlenosti, tako i inacije. Za razliku od toga Kejns je nezaposlenost tretirao kao mnogo vei problem od inacije i nije pridavao toliki znaaj posledicama poveanja agregatne tranje na kretanje opteg nivoa cena. Meu najznaajnije predstavnike neokejnsijanizma spadaju D. Robinsom i N. Kaldor. Izmeu ova dva pravca nastao je niz drugih ekonomskih teorija i kola koje su pokuavale, i danas pokuavaju da isprave odreene nedoreenosti i nedoslednosti i dograde pomenute pravce, pa i da ih meusobno poveu. Tako se 60-ih godina XX veka pojavljuje ekonomski pravac pod nazivom velika sinteza, iji je predvodnik nobelovac P. Samjuelson, koji je pokuao da pomiri i povee kejnsijansku makroekonomsku teoriju i neoklasinu maralijansku mikroekonomsku analizu. Sutina ekonomske nauke po Samjuelsonu saima se u odgovore na tri kljuna pitanja ekonomije: ta, kako i za koga proizvoditi? Uz uvaavanje odreene uloge drave i njene ekonomske politike, osnovni zadatak ekonomske nauke jeste u pronalaenju pravog izbora izmeu razliitih mogunosti i varijanti proizvodnje i raspodele u uslovima ogranienih faktora proizvodnje. Zapravo, ova velika sinteza pokuava da priblii Kejnsovo shvatanje shvatanju neoklasiara, irei klasinu ekonomsku analizu na teoriju privrednog rasta, meunarodne ekonomske odnose, teoriju blagostanja, teoriju nesavrene konkurencije, teoriju privrednih ciklusa i sl. Krajem XIX i poetkom XX veka u SAD kao dominantan pravac ekonomske misli pojavljuje se Amerika institucionalna kola, iji je osniva Torsten Veblen, ameriki ekonomista i sociolog. Ova kola polazi od shvatanja da su sva uoptavanja u ekonomskoj nauci relativna, pa prema tome i svaki ekonomski zakon vai samo u odreenim uslovima i u okviru datih institucija. Za institucionaliste ekonomski sistem je kulturni sistem, koji svoja funkcionalna i kulturna svojstva menja tokom vremena. Smisao ekonomskog uenja je u analizi instituta, pod kojima oni podrazumevaju pravno uspostavljene ustanove u drutvu. Takav jedan institut je npr. institut privatne svojine. Meu znaajnijim pravcima savremene ekonomske misli treba pomenuti i neorikardijansku kolu, koja je od samog poetka bila pod snanim uticajem Jozefa Alojza umpetera, amerikog ekonomiste austrijskog porekla, koji se smatrao jednim od najboljih poznavalaca Marksove ekonomske teorije meu

nemarksistikim ekonomistima. Neorikardijanci svojim uenjem zagovaraju povratak klasinim uzorima i postulatima ekonomske analize. Tridesetih godina XX veka u ekonomskoj misli razvija se Teorija igara, iji su osnivai J. Nojman i O. Morgensten. Sutina ovog teorijskog pravca u ekonomiji je da se subjekti na tritu ponaaju isto kao uesnici u nekog igri, iji rezultat zavisi od njihovog ponaanja u igri, ali i od ponaanja ostalih uesnika u privredi. Ustvari, svaki od uesnika u privrednoj igri nastoji da maksimalno uvea svoj udeo u ukupnom dohotku i to na raun smanjenja dela svojih protivnika. U drugoj polovini XX veka graanska ekonomska misao sve vie se okree analizi sistema i mera monetarne i skalne politike. Tako se 70-ih godina XX veka javlja teorijski pravac u ekonomiji poznat pod imenom monetarizam, iji je tvorac Milton Fridman. Osnova uenja ovog pravca lei u shvatanju da poremeaji u monetarnom sistemu privrede predstavljaju osnovne uzroke privredne nestabilnosti. Pri tome, monetaristi polaze od neposredne veze izmeu inacije i nezaposlenosti kao najznaajnijih problema savremenog privrednog ivota, traei reenja u monetarnoj sferi: da bi se suzbila inacija, monetarna vlast (centralna banka) u svakoj zemlji ne sme poveavati koliinu novca u opticaju preko nivoa prirodne stope rasta monetarne mase, koja iznosi 3% godinje, a ponudu i potranju na tritu novca i kapitala treba regulisati visinom kamatne stope. Dodue, sam Fridman tvrdi da e takva politika u poetku izazvati nagli porast nezaposlenosti, ali da e vremenom, kad se sistem prilagodi novim uslovima privreivanja, nivo nezaposlenosti pasti na svoju prirodnu meru, koja je znatno ispod postojee stope nezaposlenosti. Treba istai da su ovu ekonomsku doktrinu, kao osnovu svoje antiinacione politike, prihvatile sve moderne razvijene kapitalistike zemlje, a posebno je temeljito sprovoena u SAD i Velikoj Britaniji. Iz monetaristike kole izdvojio se jedan ekonomski pravac na elu sa Robertom Lukasom, Nil Valasom i Tomasom Sarentom u kolu racionalnih oekivanja. Sutina uenja ove kole lei u shvatanju da su privredni subjekti racionalni, da mogu da uspeno procenjuju budua ekonomska kretanja i njima da prilagoavaju svoju delatnost, jer raspolau svim potrebnim informacijama. Ovo shvatanje ponovo oivljava tezu da je trite stvarno u mogunosti da potpuno ujednai i uravnotei ponudu i potranju. Zato ga esto obeleavaju u ekonomskoj nauci kao neoklasinu makroekonomiju. Krajem sedamdesetih godina XX veka iz kole monetarizma razvija se novi ekonomski pravac poznat pod imenom ekonomija ponude, na elu sa Martinom Feldtajnom, kao i mnogo radikalnijim predstavnikom Arturom

9

10

Leferom. U sutini ovu kolu karakterie povratak liberalizmu u teoriji ponude. Njeni predstavnici pokuavaju da pokau i dokau svu pogrenost kejnsijanskih mera i intervencionizma u privredi, naglaavajui da one slabe podsticaje privrednoj aktivnosti, mnogo poveavaju rizik poslovanja, tete privatnoj inicijativi i privatnim institucijama, koe privredni napredak i jako utiu na opadanje konkurentske sposobnosti privrednih subjekata. Zato se Feldtajn snano zalae za deregulaciju u privredi, za reformu poreskog sistema u korist bogatih kako bi se poveala njihova sklonost ka tednji, za smanjenje socijalnih benecija, za kvalitetno struno osposobljavanje preduzetnika i sl. Feldtajnove preporuke, uz ve prisutnu ekspanziju vojnih izdataka koji se nansiraju budetskim decitom postale su osnova amerike ekonomije za vreme R. Regana. Treba podsetiti da su se i u periodu trajanja socijalizma javile dve kole ekonomske misli koje su bile dominantne u socijalistikim zemljama: genetika kola i teleoloka kola. Prva je zastupala ideju o objektivnom delovanju ekonomskih zakona i u socijalistikoj privredi, ukljuujui i delovanje zakona vrednosti. Nasuprot tome, teleoloka kola prekida ekonomsku tradiciju sa delovanjem ekonomskih zakona u trino-robnoj privredi. Zagovarala je formiranje iskljuivo planske privrede, sa centralistikim i dirigovanim planskim proporcijama i pokazateljima. Naravno, praktina iskustva su pokazala potpunu neopravdanost i pogrenost ideja teleoloke kole. Interesantno je napomenuti da se 60-tih godina XX veka razvila radikalna ekonomska misao, koja svoju inspiraciju nalazi u Marksovom ekonomskom uenju. Jo je interesantnije da je ta misao najrazvijenija u SAD, ekonomski i politiki najmonijoj zemlji sveta. Osniva i najznaajniji predstavnik radikalne ekonomske misli je Pol Svizi. Ovaj ekonomski pravac odbacuje tradicionalne graanske ekonomske teorije i svoje uenje temelji na kritici kapitalistikog naina proizvodnje. Na taj nain se pokuava objasniti kriza svetskog kapitalizma, nalazei reenje jedino u socijalistikoj alternativi. Na kraju treba istai da raznolikost o bogatstvu ekonomskih problema s kojima se suoava neko drutvo, zemlja ili celi svet stalno nameu potrebu preispitivanja teorijskih postavki ekonomskog razvoja. Zato i ne udi pojava velikog broja teorijskih pravaca u ekonomiji. Pri tome, uoljivo je da se savremeni ekonomski pravci mnogo manje interesuju za probleme vrednosti, a mnogo vie panje usmeravaju teoriji novca i kapitala, teoriji trita radne snage i zaposlenosti, teoriji raspodele, teoriji inacije i sl. U tu svrhu u zapadnoj ekonomskoj teoriji sve vie se koriste matematike i statistike metode u ekonomskoj analizi.

1.5. EKONOMIJA KAO DRUTVENA NAUKAZato se ekonomija ubraja u drutvene nauke? Odgovor moe da bude u najkraem - zato to istrauje ekonomske odnose izmeu ljudi koji nastaju u okviru ekonomskih aktivnosti u okviru proizvodnje i raspodele i prouava zavisnost tih odnosa od uzajamnog delovanja oveka i prirode unutar procesa rada. Uloga ekonomije je da otkrije objektivne ekonomske zakone koji vladaju ovim drutvenim odnosima na odreenom stepenu razvoja proizvodnih snaga u odreenom istorijskom trenutku. Poznato nam je da se u prirodi ne nalaze slobodna materijalna dobra koja su neophodna za zadovoljavanje svakodnevnih potreba ljudi. Otuda je neminovno organizovanje posebnih aktivnosti radi njihovog stvaranja. Ovaj proces se odvija uz pomo ekonomije koja se denie kao nauka o zakonima koji vladaju u proizvodnji i raspodeli materijalnih dobara radi zadovoljavanja ljudskih potreba. Pod zadovoljavanjem ljudskih potreba podrazumevaju se, pre svega, osnovne ljudske potrebe - hrana, odea, stanovanje. Razvojem drutva broj ljudskih potreba se neprekidno uveava - higijenska sredstva, tehniki aparati, kulturne potrebe, itd. Sve dalje potrebe mogu se uslovno podvesti pod nazivom - luksuzne potrebe (jer bez njih se moe iveti - TV-aparati, dnevna tampa, automobili, kozmetiki preparati, pozorite, itd.). Troenje stvorenih materijalnih dobara kojima se zadovoljavaju ljudske potrebe dovodi do novog ciklusa proizvodne aktivnosti i tako se neprekidno odvija kruni tok od proizvodnje preko raspodele do potronje, koja ponovo pokree proizvodnju. Rezultati proizvodnje nazivaju se proizvodima, a kada su ti proizvodi namenjeni tritu onda se oni nazivaju jednim imenom - roba. Ako se neki proizvod ne iznosi na trite on ostaje materijalno dobro za zadovoljenje odreenih ljudskih potreba ali se ne smatra robom. U proizvodnji se stvaraju, u osnovi, dve vrste dobara - potrona i proizvodna dobra. Potronim dobrima se smatraju materijalna dobra koja slue, uglavnom, za jednokratnu upotrebu (hrana, pie, ibica, itd). Proizvodnim dobrima se smatraju materijalna dobra koja slue u proizvodnji novih, pre svega potronih, dobara (na primer, maina za proizvodnju okolade, oprema za eeranu, mlinovi za mlevenje penice, itd.). Ova dobra se jo zovu - sredstva za proizvodnju.

11

12

Materijalna dobra se mogu podeliti i na: predmet rada (sirovine, energija i sl.) i sredstva - orua za rad (zgrade, maine, proizvodne linije, itd.). Trei, ili moda prvi, uslov za stvaranje bilo kojeg materijalnog dobra je - ljudski rad. Ljudski rad stvara svakim danom nove vrste proizvodnih i potronih dobara i samim tim stalno dovodi do novih proizvodnih aktivnosti i stalnim irenjem ljudskih potreba. Isto tako ljudskim radom uveavaju se postojei prirodni potencijali (nove visokorodne sorte penice, kukuruza i drugih biljaka) kako bi se zadovoljile egzistencijalne potrebe stalno rastueg broja stanovnika na zemlji. Isto tako, stalno rastue potrebe za energijom zahtevaju od ljudskog znanja i iznalaenje novih izvora energije (nuklearna energija, solarna energija, energija vetra, itd.) Raz vo jem teh nikih dostig nua, izmeu potro nih doba ra i doba ra za proiz vod nju, nasta la je jo jedna vrsta materijalnih dobara - trajna potrona dobra. U kate go ri ju traj nih potro nih doba ra spa da ju ona dobra koja se ne utroe putem jednokrat ne upotre be kao to je hra na, pie i sl. To su dobra koja due vreme zadovoljavaju nae potrebe i, po pravilu, traju vie godi na. U tu kate go ri ju ubra ja mo, pre sve ga, mai ne, urea je i apa ra te za domain stvo. Pored tehniko-tehnolokog aspekta u stvaranju materijalnih dobara, neprekidno se namee i drutveni karakter proizvodnje. Drutvena podela rada je neminovnost jer ona omoguuje specijalizaciju rada i porast produktivnosti, ali ona namee nove oblike meusobnog povezivanja (prividno) pojedinanih radova, bez obzira na to to ponekad u tim odnosima dolazi i do odreenih poremeaja. Krajnji cilj svake proizvodnje, kao to smo ve vie puta naveli, jeste zadovoljavanje odreenih ljudskih potreba - pojedinanih ili drutvenih. Istovremeno sa promenama u nainu proizvodnje menja se i nain raspodele stvorenih materijalnih dobara. Svaki lan drutva (neposredno ili posredno) uestvuje u raspodeli stvorenih vrednosti preko veliine novanog dohotka koji prisvaja (itaj: uestvuje u raspodeli) i koji istovremeno troi u robno - novanim i drugim transakcijama koje se jednim imenom nazivaju - potronja.

1.6. ODNOS EKONOMIJA - DRUGE DRUTVENE NAUKEU cilju boljeg razumevanja ekonomije, neophodno je razjasniti njen odnos prema nekim drugim, znaajnijim, drutvenim naukama.

Odnos ekonomija - pravo lii na sijamske blizance. Prosto je nezamislivo funkcionisanje ekonomije bez prava. Svaka aktivnost pojedinca, preduzea, banke, drave i drugih subjekata u drutvu predstavlja neki ekonomsko - pravni odnos. Ako kupujete neki proizvod, ili stan, ili kuu, ili ve-mainu, vi stalno ulazite (svesno ili nesvesno) u ekonomske, odnosno pravne odnose. Ali pravo ne treba shvatiti samo i iskljuivo u formalno-pravnom smislu. Pravo treba tumaiti i kao pravdu, jednakost (davanja i primanja, inidbe i protivuinidbe, itd.). Odnosi meu ljudima - drutveni odnosi, koji su reguliu odreenim zakonskim propisima nazivaju se - pozitivno pravo. Zakonski propisi su neophodni da bi se uredila odreena pravila ponaanja u okviru odvijanja ekonomskih aktivnosti. I pravnici i ekonomisti uglavnom se slau u jednome a to je da je odnos prava i ekonomije kao odnos izmeu forme i sadrine. Drugim reima, moe se rei radi se o ekonomskoj pravednosti. Ugovorne strane same najbolje znaju ta je za svaku od njih najkorisnije - najpravednije. Poznato je pravilo iz rimskog prava da se svi ugovori mogu, u osnovi, svesti na etiri pravna odnosa: davanje - davanje; davanje - injenje; injenjedavanje; injenje - injenje. Odnos ekonomija - politika je sadran u samom nazivu - politika ekonomija. Preovlauje miljenje da ekonomisti prouavaju ekonomske pojave a da se u dravnim (politikim) strukturama donose normativne odluke. Svojom normativnom aktivnou drava posredno ili neposredno regulie drutvene odnose kako u sferi proizvodnje tako i raspodele drutvenog bogatstva. Ekonomija - psihologija (nauka o psihikom, duhovnom ivotu koja prouava psihike procese) su vrlo tesno povezane, jer se ponaanje pojedinaca, njegova subjektivna korisnost dovodi do odreenih ekonomskih aktivnosti. Drugim reima, ekonomska motivisanost svakog pojedinca je neto to se u ekonomiji kao nauci podrazumeva i vrlo je teko ulaziti u dalje analize. Ekonomsko ponaanje pojedinaca vezano je za njegov (psihiki) oseaj da zadovolji odreen, manji ili vei, broj svakodnevnih potreba. Ako se eli vii standard, neophodno je vee angaovanje sopstvenih psiho-zikih (ekonomskih) aktivnosti. U nauci postoji poznata teorija - biheviorizam koja se bavi empirijskim prouavanjem ponaanja ljudi polazei od pretpostavke da su pojedinci pre svega motivisani korisnou i maksimiziranjem prota u cilju maksimalnog zadovoljavanja sopstvenih potreba.

13

14

2. OSNOVNI EKONOMSKI ZAKONI2.1. SPECIFINOSTI EKONOMSKIH ZAKONAEkonomski zakoni izraavaju unutranje, sutinske veze koje postoje izmeu i unutar ekonomskih odnosa. Te zakone izuavaju ekonomske nauke. Poto je re o izuavanju i formulisanju naunih zakona u sferi ekonomskih odnosa, ekonomski zakoni nose izvesne specinosti. Ekonomski zakoni, kao nauni zakoni, izraavaju neto to je unutranje, sutinsko u ekonomskim odnosima. Oni pretpostavljaju teorijsko, apstraktno miljenje koje prelazi od pojave na sutinu i koje apstrahuje ekonomske pojave od njihovih mnogobrojnih nebitnih, akcesornih, sluajnih osobina i odnosa. Zato ekonomski zakoni ne objanjavaju svaku pojedinanu ekonomsku pojavu i odnos, ve ono to je tipino, opte, za veliki broj slinih ili istovetnih pojava i odnosa. Zato su ekonomski zakoni istovremeno kauzalne prirode, objanjavajui opte u pojavama i statistike (empirijske) prirode (opte se izdvaja i moe se ispoljiti samo preko pojedinanog, preko empirijski datog velikog broja pojedinanih ekonomskih odnosa). Specinosti ekonomskih zakona sastoje se u tome: a) da su to objektivni zakoni, zatim b) ekonomski zakoni nemaju stepen optosti i univerzalnosti prirodnih zakona i c) ekonomski zakoni istovremeno izraavaju dijalektiki karakter i dijalektike zakonitosti ekonomskog procesa u drutvu u kojem se ispoljavaju. a) Objektivnost ekonomskih zakona sastoji se u tome to oni deluju nezavisno od stepena naeg saznanja i spoznaje razloga njihovog dejstva, i nezavisno od vrste i stepena nae svesne kontrole toga dejstva. Naa praktina aktivnost (kontrola) moe biti ak zasnovana i na lanim predstavama o uzronosti u ekonomskoj sferi i netanim prognozama o stanju i kretanju ekonomskih odnosa. Nezavisno od toga, ekonomske zakonitosti e nam odstupanjima u ekonomskoj stvarnosti, koja se odvija mimo naih predvianja, ukazati na svoju objektivnu prisutnost. Otuda objektivnost ekonomskih zakona moe biti

shvaena i u smislu relativne ili apsolutne nemoi svesne ljudske aktivnosti da ukine - deluje nasuprot ili neutralie dejstvo ekonomskih zakonitosti, a i u stavu da se kao individualna tako i ukupna drutvena svest, mora prilagoditi i saobraziti delovanju ekonomskih zakonitosti. b) Ekonomski zakoni nemaju stepen optosti i univerzalnosti prirodnih zakona jer se neprestano menja tehnika i tehnologija proizvodnje, organizacija rada, odnosi proizvodnje a, s tim u vezi, i uslovi i odnosi raspodele, razmene i potronje drutvenog proizvoda. Istovremeno sa ovim promenama menjaju se i ekonomski zakoni. Zbog toga kaemo da su ekonomski zakoni istorijski da je njihovo trajanje uslovljeno vremenski i prostorno sa datim tipom ekonomskih odnosa, pa ih stoga moemo podeliti u nekoliko grupa. Najoptiji, odnosno najdueg vremenskog trajanja su oni ekonomski zakoni koji izraavaju neka najoptija svojstva privreivanja koji su na granici prirodnih i tehnolokih procesa. To su, npr. zakon o vremenskoj kontinuiranosti proizvodnog procesa (zakon ekonomske reprodukcije), zakon o srazmernoj podeli ljudskog rada i sredstava prema vladajuim potrebama, zakon o ekonomskoj ravnotei proizvodnje i potronje i zakon o ogranienosti ekonomskih dobara. Pomenutim zakonima su bliski po stepenu optosti i oni ekonomski zakoni ije se prisustvo moe konstatovati u vrlo razliitim drutveno-ekonomskim formacijama i vremenskim epohama. Takve su npr. zakonitosti koje determiniu opte uslove proizvodnje vrednosti i robne proizvodnje (zakon drutvene podele rada, zakon vika rada i proizvoda, zakon vrednosti, zakon cena, zakon ponude i tranje, zakon nekih optih novanih funkcija - mere vrednosti, prometnog sredstva, opticaja novca, itd.). Najbrojniji su, meutim, oni ekonomski zakoni koji proizilaze iz odreenog istorijski datog tipa produkcionih odnosa, koji izraavaju specine kauzalne i funkcionalne veze koji iz tih odnosa proistiu. Ekonomska nauka je do sada najpotpunije prouila ove zakonitosti u kapitalistikom nainu privreivanja (zakon vika vrednosti, zakon prota i protne stope, zakon najamnine, zakon rente, zakon cene proizvodnje, zakon akumulacije i centralizacije kapitala. Pored napred navedenih ekonomskih zakona, ekonomska nauka je formulisala niz zakonitosti manjeg stepena optosti i trajnosti koji vae za odreene faze razvitka u okviru ekonomske formacije. Tako do sada moemo razlikovati tri istorijske faze u razvoju kapitalizma (liberalni, monopolistiki i dravni kapitalizam), kojima odgovaraju i specine ekonomske zakonitosti (zakon slobodne konkurencije, zakon prosenog prota - za liberalnu fazu; zakon monopola, zakon monopolske cene - za monopolsku fazu; zakon administrativne cene, zakon planskog usmeravanja - za dravno-kapitalistiku fazu, itd.).

15

16

I u socijalistikoj formaciji pored optih zakonitosti, koje karakteriu produkcione odnose itave ove epohe (zakon raspodele prema radu, zakon planskog privreivanja, zakon zadovoljavanja drutvenih potreba) imamo ve uoene i istraene zakonitosti koje karakteriu pojedine faze, ili razvojne oblike socijalistike formacije (zakon centralistikog administrativnog planiranja, zakon planske cene, itd. - za dravno-socijalistiku fazu; zakon dohotka, zakon o raspodeli prema rezultatima rada, zakon usmerene socijalistike robne proizvodnje, zatim zakon ekonomskog samoupravljanja - za samoupravnu fazu socijalizma. Bitno je uoiti da se istovremeno odvijaju dva procesa koji su od uticaja na nastajanje ekonomskih zakonitosti: sa jedne strane su priroda i tehnologija, a sa druge strane drutvena organizacija rada u specinom istorijskom ambijentu gde utiu i mnoge druge komponente: pravna, socioloka, politika struktura itd. c) Ekonomske zakonitosti izraavaju dijalektiki karakter i dijalektike zakonitosti ekonomskog procesa u drutvu u kojem se ispoljavaju. Sutina ove povezanosti je u tome to se unutar jednog skupa uzroka i posledica, koje nazivamo zakonitim odnosom, odvija proces jedinstva i suprotnosti i uzajamnog uslovljavanja kvantitativnih i kvalitativnih ekonomskih stanja, kao to se taj isti proces odvija izmeu razliitih skupova uzroka i posledica, tj. zakonitosti. U sutini, dakle, ekonomski zakoni izraavaju i identini su sa dijalektikim kretanjem, koje je svojstvo svih prirodnih i drutvenih pojava i odnosa uopte. Takva kretanja moemo uoiti i u odnosu ovek - materijalna priroda, gde je prisutan neprekidan proces zavisnosti, uslovljenosti i suprotnosti izmeu ljudskih znanja, iskustava, orua za proizvodnju, nauke i njenih primena u osvajanju prirode. Takva kretanja ispunjena kontradiktornim dijalektikim razvitkom mogu se uoiti i na liniji razvitka proizvodnih snaga i drutvene organizacije rada i produkcionih odnosa, kao i u odnosima ekonomske baze i drutvene nadgradnje. Na kraju treba napomenuti i specinost ekonomske nauke zbog sloenosti istraivanja i konstatovanja ekonomskih zakonitosti zbog same prirode ekonomskih odnosa, koji dovode i do odreenih dilema, kontraverzi i problema samih naunih metoda koji se primenjuju u njenom prouavanju.

2.2. NAJVANIJI EKONOMSKI ZAKONI2.2.1. ZAKON SRAZMERNE RASPODELE DRUTVENOG RADA Zakon o srazmernoj raspodeli drutvenog rada spada u opte ekonomske zakone drutvene proizvodnje. Ovaj zakon proizilazi iz injenice to je srazmerna raspodela ukupno raspoloivog drutvenog fonda rada na razne vrste privrednih

delatnosti karakteristina pojava za sve oblike privreivanja, bez obzira na istorijski nain i oblik organizovanosti (pretkapitalistiki, kapitalistiki, socijalistiki, komunistiki itd,) njihove proizvodnje, raspodele i potronje. Veito i u svim privredama se stalno iznova postavlja pitanje proporcionalnosti odnosa izmeu proizvodnih mogunosti drutvene zajednice (proizvodnje) i realno postavljenih zahteva (potronje) za proizvodnim dobrima. Svaka drutvena zajednica u odreenom vremenskom razdoblju raspolae ogranienom masom rada neophodnom da se proizvede drutveno potrebna koliina proizvoda. Drutvene potrebe su, s druge strane, raznovrsne, kompleksne i u odnosu na koliinu raspoloivih proizvoda koliinski odredive. Proizvodnja po koliini i vrsti proizvoda treba nuno da bude usklaena sa potrebama drutva u datom trenutku. (Ne)usklaenost proizvoda i drutvenih potreba zavisi neposredno od toga do koje mere je ostvarena srazmerna raspodela ukupno raspoloive mase rada na pojedine privredne oblasti, grane i na ue privredne agregate kao to su privredne grupe, podgrupe i pojedinano uzeta preduzea. Svaki od navedenih delova privrede ima odreeno mesto u ukupnoj drutvenoj podeli rada. Njihova meusobna diferenciranost i ua specijalizacija dovodi do toga da se ove specijalizovane privredne delatnosti preteno bave po obimu i strukturi proizvodnjom odreene vrste upotrebnih vrednosti. Ralanjenost drutvene privrede, na osnovu opredeljenosti njenih pojedinih delova da se bave proizvodnjom odreene vrste proizvoda, utie na povezanost i jedinstvo materijalno-proizvodne strukture drutvene privrede kao celine. U tome zakon srazmerne raspodele ukupnog drutvenog rada ima znatnog udela. On opredeljuje ponaanje ljudi tako da oni u privrednoj aktivnosti angauju srazmerni deo ukupne koliini drutveno raspoloivog rada kako bi se proizvela odgovarajua masa proizvoda neophodna za zadovoljavanje potreba pojedinaca i irih drutvenih grupa. Neophodnost podele drutvenog rada u odreenim srazmerama ne moe da bude ukinuta odreenim oblikom drutvene proizvodnje, nego ona moe da promeni samo svoj pojavni oblik. Ovo iz razloga to prirodni zakoni ne mogu biti ukinuti, ve oni u razliitim istorijskim stanjima menjaju oblik u kome se sprovode. Ukupna masa za odreeno vreme raspoloivog fonda drutvenog rada, koja se srazmerno raspodeljuje u zavisnosti od drutvenih potreba, sastavljena je iz dva dela. Jedan deo odnosi se na minuli, proli rad opredmeen u materijalnim iniocima proizvodnje. Sa razvojem proizvodnih snaga menja se uee minulog rada opredmeenom u materijalnim iniocima proizvodnje, jer u njima vie ne dominiraju sredstva uzeta iz prirode. Sve vie dominiraju sredstva za

17

18

proizvodnju koja su rezultat ranije opredmeenog ljudskog rada. On sada dobija daleko vei znaaj i u obliku prolog rada srazmerno se raspodeljuje pod dejstvom opteg zakona drutvene proizvodnje. Drugi deo ukupne koliine rada jedne privredne zajednice predstavlja sadanji rad sadran u raspoloivoj masi radne snage. Ona se u obliku ivog rada spaja sa sredstvima za proizvodnju i sa njima srazmerno raspodeljuje na pojedine privredne grane i druge sektore proizvodnje. Pod dejstvom stalnih promena dolazi do razvoja proizvodnih snaga, to dovodi do nastajanja novih vrsta privrednih delatnosti. Time se neprekidno menja struktura i obim drutvenih potreba, a one opet izazivaju drugaije srazmere u raspodeli ukupnog drutvenog fonda rada. Sposobnost proizvoaa da za krae radno vreme proizvedu veu koliinu proizvoda prouzrokuje promene proporcionalnih odnosa u raspodeli ukupne mase rada izmeu privrednih grana i grupa preduzea. Drugi oblik prirodne nunosti srazmerne raspodele drutvenog fonda rada ostvaruje se putem delovanja ekonomskih zakona robne proizvodnje. Pod njihovim uticajem relativno se usklauju odnosi izmeu obima i strukture proizvedenih dobara, s jedne, i drutvenih potreba, s druge strane. To se postie na indirektan nain, kroz sloen mehanizam trinih odnosa, preko razmene roba i konkurencije. Disproporcije i nesrazmere u raspodeli ukupnog drutvenog fonda rada prouzrokuju neravnoteu ponude i tranje proizvoda date vrste. To se odraava na visinu trinih cena, koje usled vee ponude od tranje date vrste robe (u datom trenutku), padaju ispod njihove vrednosti i obrnuto. 2.2.2. ZAKON VREDNOSTI Zakon vrednosti je najvaniji ekonomski zakon robne privrede koji izraava odreene bitne veze izmeu drutvenog rada, vrednosti i cena roba. Pomenuti zakon je istorijski pojavni oblik najvanijeg ekonomskog zakona - zakona ekonomije drutvenog rada ili neprestanog razvoja i usavravanja proizvodnih snaga drutva, ija se sutina sastoji u tome to svaki razuman ovek i ljudsko drutvo u celini, kao deo prirode, nastoji da svoju egzistenciju obezbedi sa to manjim utrokom ukupnog rada, prema stepenu sopstvenog razvitka. U robnoj privredi drutveni rad dobija oblik vrednosti, iju veliinu odreuje drutveno potrebno radno vreme, a trine cene za svoju osnovicu imaju trinu vrednost i u krajnjoj liniji su njome odreene. Sutina zakona vrednosti ogleda se, dakle, pre svega u tome to je izvor vrednosti roba opteljudski, apstraktni rad, to se veliina vrednosti odreuje drutveno potrebnim

radnim vremenom, a da su prometne proporcije robe u krajnjoj liniji odreene njihovim vrednostima. Konkretni oblici u kojima se ispoljava delovanje zakona vrednosti su: vrednosna cena, cena proizvodnje i monopolska cena. U prostoj robnoj proizvodnji zakon vrednosti ne deluje u obliku cene proizvodnje ve u vidu vrednosne cene. Ovo iz razloga to je u tim uslovima cilj zadovoljavanje odreenih sopstvenih potreba samostalnih proizvoaa u okviru svoje struke. U uslovima ravnotee svaka grana proizvodnje prisvaja celu svoju novostvorenu vrednost. Ukoliko, pak, te ravnotee nema, tj. ukoliko se trine cene ne poklapaju sa trinim vrednostima, onda se ovako shvaena rentabilnost menja (kroz trine cene se vri preraspodela novostvorene vrednosti), tako da dolazi do seljenja proizvoaa iz jednih grana u druge grane. Na taj nain u prostoj robnoj privredi zakon ponude i tranje deluje kao regulator srazmerne raspodele drutvenog rada. U prostoj robnoj proizvodnji robe se na tritu neposredno pojavljuju samo kao proizvodi rada (naturalna razmena), pa se i razmenjuju prema svojim vrednostima. U kapitalizmu robe na tritu istupaju kao proizvodi kapitala, pa se zbog toga i razmenjuju ne prema vrednostima, nego prema cenama proizvodnje. U uslovima konkurentske borbe zakon vrednosti dovodi do naglog razvoja proizvodnih snaga iji dalji rad i usavravanje nuno zahteva plansko regulisanje proizvodnje umesto stihijnog razvitka, iji je sastavni deo i regulator i sam zakon vrednosti. Pojavom drutvene podele rada i privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju nuno dovodi do modikacije ispoljavanja zakona ekonomije drutvenog rada: javlja se zakon vrednosti kao opti zakon robne proizvodnje, ija se sutina sastoji u tome to se trine cene u procesu razmene poravnavaju u svom kolebanju sa nivoom vrednosti roba ime se u principu postie ekvivalentnost njihove razmene, kao i u svoenju individualnih radnih vremena na drutveno potrebno radno vreme, i to uz delovanje drugog ekonomskog zakona - zakona ponude i tranje. 2.2.3. ZAKON PONUDE I TRANJE Zakon ponude i tranje je ekonomski zakon putem kojeg se formira trina cena robe, odnosno cena po kojoj se neka roba prodaje ili kupuje. Cena neke robe na tritu izraava drutveno-ekonomski odnos izmeu prodavca i kupca u obliku razmene robe za novac. Kada su ponuda i tranja uravnoteene u trinoj ceni se reektuje drutveno potrebno radno vreme koje se

19

20

zahteva za proizvodnju neke vrste robe. U skladu sa promenama ponude i tranje trina cena oscilira oko svoje ravnotene take - trine vrednosti u prostoj robnoj proizvodnji i cene proizvodnje u razvijenoj kapitalistikoj privredi. Kada ponuda nadmai tranju, trina cena pada ispod ravnotene cene (vrednosti) to utie na smanjenje ponude, a porast tranje. I obrnuto, ako trina cena raste iznad vrednosti, ponuda se pojaava dok tranja opada. Ovaj proces u kome se ogleda drutveni oblik delovanja zakona vrednosti odvija se u tenji da se odnosi na tritu uravnotee a da se trina cena robe stabilizuje u taki u kojoj je obim ponude jednak obimu tranje. Tada se trina cena izjednaava sa ravnotenom cenom. Proizvoai robe ija je individualna vrednost via od trine cene nee moi da dobijaju na tritu ekvivalent za svoj rad i mogu ak poslovati sa gubitkom. Na drugoj strani proizvoai ija roba bude imala niu individualnu vrednost od trine cene, ostvarivae ekstraprot (ekstradobit). Da rezimiramo: Zakon ponude mogao bi da se denie kao pozitivna korelacija izmeu cene i koliine ponude odreenog proizvoda. Poveanje trine cene imae za posledicu poveanje ponude, i obrnuto - smanjenje trine cene imae za posledicu smanjenje ponude. Zakon tranje glasi: Kada cena nekog proizvoda raste, tranja e opadati, i obrnuto, ako cena nekog proizvoda opada tranja za njim e rasti, uz neizmenjene ostale faktore. 2.2.4. ZAKON TENDENCIJSKOG PADA OPTE PROFITNE STOPE Prouavajui zakonitost razvoja kapitalistikog naina proizvodnje Marks je u svom delu Kapital dao formulaciju tendencijskog pada opte protne stope. Prema njegovom shvatanju proces kapitalistike akumulacije dovodi do neprekidnog porasta proizvodne snage drutvenog rada uz stalnu tendenciju porasta organskog sastava kapitala. Ovoj zakonitosti Marks je pridavao veliki znaaj jer mu je ona omoguavala saznanje o protivurenom karakteru kapitalistikog procesa proizvodnje. Rast organskog sastava kapitala izraava razvitak proizvodne snage drutvenog rada, ali istovremeno vodi opadanju profitne stope, koja predstavlja pokretaku snagu i kriterijum kapitalistike proizvodnje. Time nesvesno gui stimulans razvoja kapitalistike proizvodnje i uslov akumulacije, ime odreuje istorijsku uslovljenost i trajanje datog naina proizvodnje. Vremenom je i sam Marks uoio uticaje koji imaju suprotno dejstvo koji osujeuju i ukidaju delovanje opteg zakona dajui mu karakter samo

jedne tendencije. To su: povien stepen eksploatacije rada prvenstveno produavanjem radnog vremena; obaranje najamnina ispod vrednosti radne snage; pojeftinjavanje elemenata postojanog kapitala, upotreba mainske tehnike poveava proizvodnost rada i smanjuje vrednost po jedinici konstantnog kapitala; relativna prenaseljenost, ekonomski razvitak stvara rezervnu armiju rada koja podstie osnivanje novih industrija s niim organskim sastavom kapitala i viom protnom stopom, koja u izjednaavanju s niim protnim stopama starih industrija die optu protnu stopu; spoljna trgovina omoguava uvoz dobara s niom cenom to utie na pojeftinjenje elemenata konstantnog kapitala, a delom i trokova reprodukcije radne snage. Time deluje u smeru poveanja protne stope, diui stopu vika vrednosti i obarajui vrednost konstantnog kapitala. 2.2.5. ZAKON KONCENTRACIJE I CENTRALIZACIJE KAPITALA Zakon koncentracije i centralizacije kapitala su nunost kapitalistikom nainu proizvodnje. Tu postoje dva aspekta - tehniki i ekonomski. Fabrike u kapitalizmu se ne mogu ni zamisliti bez velikog broja radnika koji meusobno sarauju na istom mestu, a ekonomski - kapitalista, kao vlasnik sredstava za proizvodnju, moe postati kapitalista samo ako eksploatie istovremeno veliki broj radnika. Koncentracija kapitala moe da se vri na dva naina: proirivanjem i usavravanjem postojeih ili izgradnjom novih preduzea. U oba sluaja bogatstvo kapitaliste raste, ali ostaje injenica da koncentracija kapitala izraava odnose izmeu radnika i kapitaliste. Koncentracija kapitala nuno dovodi do propadanja slabijih kapitalistikih preduzea, pa samim tim ona dovodi i do nune centralizacije kapitala, koja predstavlja neophodnost u tom nainu proizvodnje. Centralizacija kapitala znai preraspodelu svojine, odnosno prava odluivanja nad kapitalom. Poluge centralizacije kapitala predstavljaju akcionarska drutva, kreditni sistem i konkurentska borba. Objedinjavanjem kapitala putem akcionarskih drutava poveava mo najveih ulagaa - kapitalista. Kroz kreditni sistem vri se eksploatacija manjih kapitalista od strane velikih kapitalista. To najee dovodi do bankrotstva manjih i srednjih kapitalista i tako prelaze u ruke krupnih kapitalista. Koncentracija i centralizacija kapitala dovode do stvaranja monopola koji danas dominiraju kapitalistikom ekonomijom, tako da ogromnim kapitalom upravlja mali broj ljudi. Stoga uz razvoj kapitalizma ide i socijalno raslojavanje stanovnitva koje dovodi do klasnog antagonizma koji je svojstven u kapitalistikom drutvu.

21

22

3. OSNOVNI PRINCIPI EKONOMIJEPostoje razliite teorije i klasikacije o osnovnim principima ekonomije. Miljenja smo da je od savremenih ekonomista najprihvatljivija ona koju u svom autorskom delu Principi ekonomije navodi N. Gregori Mankju (Univerzitet Harvard)1. Smatramo da je neophodno navesti sutinu deset principa ekonomije koje navodi G. Mankju, da bi se bolje razumela izlaganja u narednim poglavljima. Evo tih principa: Princip broj 1: Ljudi se suoavaju sa izborom. Mankju navodi izreku Ne postoji besplatan ruak. Da bismo dobili neto to nam se dopada, obino moramo da se odreknemo neeg drugog to nam se, takoe, dopada. Odluivanje zahteva odmeravanje vrednosti jednog cilja u odnosu na drugi. Mankju navodi primer roditelja koji odluuju kako da potroe dohodak. Mogu da kupe hranu, odeu, ili da odu na porodini odmor, ili mogu da utede jedan deo svojih primanja za dane kad budu u penziji ili za fakultetsko obrazovanje svoje dece. Kad odlue da potroe dodatni dolar na neko od ovih dobara, imaju dolar manje koji mogu da potroe na neko drugo dobro. ... Jo jedan izbor s kojim se suoava drutvo je izbor izmeu ekasnosti i pravinosti. Ekasnost znai da drutvo dobija maksimum od svojih oskudnih resursa. Pravinost znai da se koristi od tih resursa pravedno rasporeuju na sve lanove drutva. Drugim reima, ekasnost se odnosi na veliinu ekonomskog kolaa, a pravinost na nain raspodele tog kolaa. Kad vlade kreiraju svoju politiku, esto se deava da se ova dva cilja sukobljavaju. ... Princip broj 2: Troak neega jeste ono ega se odriete da biste to dobili. U ovom principu, Mankju, pored ostalog, navodi: Razmotrimo, na primer, odluku da li da se upiete na fakultet. Koristi je u intelektualnom obogaenju i ivotu sa boljim mogunostima za zaposlenje. Ali, ta je troak? Da biste odgovorili na ovo pitanje, moete doi u iskuenje da saberete sav novac koji troite na kolarinu, knjige, sobu i hranu. Ipak, ovaj ukupni iznos ne predstavlja na pravi nain ono ega se odriete da biste proveli jednu godinu na fakultetu.

Prvi problem koji se javlja u vezi s ovim odgovorom jeste da on ukljuuje neke stavke koje, u stvari, ne predstavljaju trokove pohaanja fakulteta... Drugi problem sa ovakvim proraunom trokova jeste da izostavlja najvei troak odlaska na fakultet - vae vreme... Oportunitetni troak neke stvari jeste ono ega se odriete da biste tu stvar dobili ... Sportisti stasali za fakultet, koji mogu da zarade milione ako napuste kolovanje i profesionalno se bave sportom, u potpunosti su svesni da je njihov oportunitetni troak studiranja na fakultetu veoma visok. Ne iznenauje njihov zakljuak da korist od studiranja nije vredna troka. Princip broj 3: Racionalni ljudi razmiljaju o graninim sluajevima. Ovaj princip G. Mankju ilustruje sa vie primera, naveemo neke od njih. Za vreme ispitnog roka, vaa odluka nije da li ete potpuno zanemariti ispite ili ete uiti 24 sata dnevno, nego da li ete provesti jo jedan sat pregledajui beleke umesto da gledate televiziju. Ekonomisti koriste termin granine (marginalne) promene da bi opisali stalna sitna prilagoavanja postojeeg plana delovanja.... Kao drugi primer razmotrite avio-kompaniju koja odluuje koliko da naplati kartu putnicima na ekanju. Pretpostavimo da let aviona sa 200 sedita unutar zemlje avio-kompaniju kota 100.000 dolara. U ovom sluaju proseni troak svakog sedita iznosi...500 dolara. Mogli biste doi u iskuenje da zakljuite kako avionska kompanija nikad ne bi trebalo da prodaje kartu ispod 500 dolara. Meutim avio-kompanija moe da povea svoj prot ako razmilja o graninim sluajevima. Zamislite da avion treba da poleti sa deset praznih sedita, a da se putnik na ekanju nalazi na ulazu, spreman da plati 300 dolara za sedite. Treba li avio-kompanija da mu proda mesto ? Naravno da treba. Ako avion ima prazna sedita, troak dodavanja jo jednog putnika je zanemarljiv. Mada proseni troak putnika iznosi 500 dolara, marginalni troak je samo kesica kikirikija i konzerve osveavajueg pia koje e konzumirati dodatni putnik. Sve dok na ekanju putnik plaa vie nego to iznosi marginalni troak, isplati se da mu se karta proda ... Princip broj 4: Ljudi reaguju na podsticaje.Poto ljudi donose odluke poreenjem trokova i koristi, njihovo ponaanje moe da se promeni kad se promene trokovi i koristi. To jest ljudi reaguju na podsticaje. Kad se povea cena jabuka, ljudi odluuju da jedu vie kruaka, a manje jabuka, jer je troak kupovine jabuka vei ..., navodi Mankju o pomenutoj publikaciji. Pored iznetog primera Mankju, u navedenom delu, nabraja jo nekoliko. Pomenuemo neke od njih. Porez na benzin, na primer, podstie ljude da voze manja kola koja troe manje benzina. Taj porez podstie ljude i da se voze javnim prevozom...

23

24

Na koji nain sigurnosni pojas utie na bezbednost u vonji ? Direktni uticaj je oigledan: kad osoba vezuje sigurnosni pojas, raste verovatnoa da e preiveti teku saobraajnu nesreu ... Razmotrimo kako zakon o korienju sigurnosnih pojaseva menja vozaev obraun trokova i koristi. Sigurnosti pojasevi ine da saobraajne nesree manje kotaju, jer smanjuju verovatnou da e doi do povrede i smrti. Drugim reima, sigurnosni pojasevi svode koristi na sporu i opreznu vonju ... Ekonomista Sem Pelcman, u svojoj studiji objavljenoj 1975. godine pokazuje da ovi zakoni proizvode manje smrtnih sluajeva po saobraajnoj nesrei i vie saobraajnih nesrea. Neto rezultat je mala promena broja poginulih vozaa i porast broja poginulih peaka. Pelcmanova analiza bezbednosti vonje predstavlja primer opteg principa da ljudi reaguju na podsticaje. Mnogi podsticaji koje prouavaju ekonomisti konkretniji su od zakona o bezbednosti vonje. Nikog ne iznenauje to ljudi voze manje automobile u Evropi, gde su porezi na benzin visoki, nego u SAD, gde su porezi na benzin niski. Princip broj 5: Trgovina moe svakog dovesti u bolji poloaj. Verovatno ste na vestima uli da su Japanci nai (SAD) konkurenti u svetskoj ekonomiji. Na neki nain, to je istina, jer amerika i japanska preduzea zaista proizvode mnogo istih dobara. Ford i Tojota konkuriu za iste kupce na tritu automobila. Kompak i Toiba konkuriu za iste kupce na tritu personalnih raunara. Ipak, lako je doi do pogrenog zakljuka kad se razmilja o konkurenciji meu zemljama. Trgovina izmeu SAD i Japana nije poput sportskog takmienja, u kojem jedna strana dobija, a druga gubi. U stvari, tano je suprotno: trgovina izmeu dve zemlje dovodi obe zemlje u bolji poloaj. Da biste videli zato, razmotrite kako trgovina utie na vau porodicu. Kad jedan lan vae porodice trai posao, on ili ona konkurie lanovima drugih porodica koji trae posao. Porodice postaju meusobni konkurenti kad idu u kupovinu, jer svaka porodica eli da kupi najbolju robu po najniim cenama. U izvesnom smislu, dakle, svaka porodica u privredi konkurie svim ostalim porodicama. Uprkos ovoj konkurenciji, vaa porodica nee biti u boljem poloaju ako se izoluje od drugih porodica. Ukoliko bi se to desilo, vaa porodica bi morala da proizvodi hranu i odeu za sebe, izgradi sam svoj dom ... Trgovina omoguava svakom da se specijalizuje za aktivnosti koje najbolje obavlja ... Ako trguju s drugima, ljudi mogu da kupe raznovrsnija dobra i usluge po nioj ceni. Ba kao i porodice, i drave imaju korist od sposobnosti da meusobno trguju. Trgovina omoguava dravama da se specijalizuju za ono to najbolje

rade i da koriste raznovrsnija dobra i usluge. Japanci, su ba kao i Francuzi, Egipani i Brazilci, nai partneri u svetskoj ekonomiji u istoj meri u kojoj su nam konkurenti. Princip broj 6: Trita su obino dobar nain da se organizuju ekonomske aktivnosti. Danas je veina zemalja koje su nekad imale centralno planske privrede napustila ovaj sistem i pokuava da razvije trinu privredu. U trinoj privredi, odluke centralnog planera zamenjen su odlukama miliona preduzea i domainstava. Preduzea odluuju koga e zaposliti i ta e proizvoditi. Domainstva odluuju za koja preduzea e da rade i ta e kupiti za svoje dohotke. Ova preduzea i domainstva zajedno deluju na tritu, gde cene i lini interes rukovode njihovim odlukama ... Mankju, dalje, navodi: U svojoj knjizi Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda objavljenoj 1776. godine, ekonomista Adam Smit izneo je najuvenije zapaanje u oblasti ekonomije: domainstva i preduzea meusobno deluju na tritima kao da su voena nevidljivom rukom koja ih dovodi do eljenih trinih ishoda. Jedan od ciljeva ove knjige jeste da objasni kako ova nevidljiva ruka deluje kao arobni tapi. Dok budete studirali ekonomiju, nauiete da su cene instrument pomou kojeg nevidljiva ruka, odnosno usmerava ekonomsku aktivnost. Cene odslikavaju vrednost nekog dobra za drutvo, i troak koji drutvo snosi da bi to dobro proizvelo. Poto domainstva i preduzea na osnovu cena odluuju ta da kupe i prodaju, oni i nesvesno uzimaju u obzir drutvene koristi i trokove svojih postupaka. Kao rezultat toga, cene vode pojedinane donosioce odluka kao ishodima koji, u mnogim sluajevima, maksimiziraju blagostanje drutva u celini. Vana posledica umeanosti nevidljive ruke da upravlja ekonomskom aktivnou jeste da: kad vlada spreava cene da se prirodno usklauju sa ponudom i tranjom, ona ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira milionima domainstava i preduzea koji ine privredu. Ovo objanjava zato porezi negativno utiu na alokaciju resursa: porezi iskrivljuju cene, a posledino i odluke domainstava i preduzea ... Princip broj 7: Vlade su ponekad u stanju da poboljaju trine ishode. Mankju navodi:Ako je nevidljiva ruka toliko mona, zato nam je potrebna vlada? Jedan odgovor glasi da je nevidljivoj ruci potrebna vlada da je titi. Trita funkcioniu samo ako su zakonom zatiena vlasnika prava. Poljoprivrednik nee uzgajati hranu ukoliko oekuje da e mu neko prigrabiti etvu, restoran nee sluiti obroke ako nije siguran da e ga gosti platiti pre odlaska. Svi se oslanjamo na policiju i sudove koje obezbeuje vlada kako bi zakonski zatitila naa prava na ono to proizvodimo. ...

25

26

Dva su glavna razloga za vladinu intervenciju u ekonomiji - unapreenje ekasnosti i pravinosti. Veina politika ma za cilj da uvea ekonomski kola ili da promeni nain na koji se kola deli. Mada nevidljiva ruka obino vodi trita ka alokaciji resursa, to nije uvek sluaj. Ekonomisti koriste termin trini neuspeh za situaciju u kojoj smo trite ne uspeva da postigne ekasnu alokaciju resursa. Jedan od moguih uzroka trinog neuspeha jesu eksternalije, odnosno uticaj postupka jedne osobe na dobrobit neke druge osobe. Na primer, klasini primer eksternog efekta je zagaenje. Jo jedan mogui uzrok trinog neuspeha jeste trina mo, koja se odnosi na sposobnost jedne osobe (ili manje grupe) da vri nesrazmeran uticaj na trine cene. Na primer, ako je svima u gradu potrebna voda, a postoji samo jedan bunar, vlasnik bunara ne podlee rigoroznoj konkurenciji uz iju pomo nevidljiva ruka bi uspevala da zauzda line interese. U prisustvu ekternalija ili trine moi, dobro kreirana javna politika moe da povea ekonomsku ekasnost... Rei da vlada u nekim sluajevima moe da pobolja trine ishode ne znai da e ona to uvek i uraditi. Javnu politiku ne kreiraju aneli, ve politiki interes koji je daleko od savrenog. Ponekad se politike kreiraju samo da bi nagradile politike monike. Ponekad ih kreiraju lideri sa dobrim namerama koji ne raspolau potpunim informacijama. Jedan od ciljeva studija ekonomije jeste da vam pomogne da procenite kada je vladina politika opravdana jer poboljava ekasnost ili pravinost, a kada nije. Princip broj 8: ivotni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge. Razlike u ivotnom standardu u razliitim delovima sveta sve su izraenije. Proseni Amerikanac je 2000. godine ima dohodak u iznosu od 34.100 dolara. Iste godine, proseni Meksikanac je zaraivao 8.790 dolara, a proseni Nigerijac 800. Nije iznenaenje da ove velike razlike izmeu prosenih dohodaka odslikavaju razlike u kvalitetu ivota. Stanovnici zemalja s visokim dohotkom imaju vie televizora, vie automobila, bolju hranu, bolju zdravstvenu zatitu i dui ivotni vek nego stanovnici zemalja sa niskim dohotkom ... ta objanjava ove velike razlike u ivotnom standardu izmeu zemalja i tokom vremena? Odgovor je iznenaujue jednostavan. Skoro sve promene ivotnog standarda mogu da se pripiu razlikama u produktivnosti zemalja - odnosno, koliini dobara i usluga koju radnik proizvede za sat vremena. U zemljama u kojima su radnici u stanju da proizvode veliku koliinu dobara i usluga po jedinici vremena, veina ljudi ima vii ivotni standard; tako gde

su radnici manje produktivni, veina ljudi mora da se zadovolji loijim standardom. Slino tome, stopa rasta produktivnosti jedne zemlje odreuje stopu rasta prosenog dohotka. Fundamentalni odnos izmeu produktivnosti i ivotnog standarda jeste jednostavan, ali su posledice dalekosene. ... Da bi poveali ivotni standard, kreatori politike moraju da poveaju produktivnost tako to e obezbediti da radnici budu obrazovani, da imaju sredstva koja su im potrebna za proizvodnju dobara i usluga i pristup najboljoj raspoloivoj tehnologiji. Princip broj 9: Cene rastu kad drava tampa previe novca. Januara 1921. godine u Nemakoj su dnevne novine kotale 0,30 maraka. Manje od dve godine kasnije, novembra 1922. godine iste novine su kotale 70,000.000 maraka, Sve ostale cene u toj privredi porasle su za slian iznos. Ova epizoda predstavlja jedan od najspektakularnijih istorijskih primera inacije, porasta opteg nivoa cena u ekonomiji ... ta je uzrok inacije? U skoro svim sluajevima visoke ili trane inacije, krivac je, izgleda, isti - porast koliine novca. Kad vlada emituje velike koliine novca u zemlji, njegova vrednost opada... Princip broj 10: Drutvo se na kratak rok suoava s izborom izmeu inacije i nezaposlenosti. Kad vlada povea koliinu novca u ekonomiji, jedan od rezultata je inacija. Drugi rezultat, barem na kratak rok, jeste nii nivo nezaposlenosti. Kriva koja ilustruje ovaj kratkoroni izbor izmeu inacije i inacije naziva se Filipsova kriva, po ekonomisti koji je prvi istraivao njihov meusobni odnos ... Izbor izmeu inflacije i nezaposlenosti samo je privremenog karakter