PONUDA I ALOKACIJA NA KONKURENCIJSKIM

TRŽIŠTIMA

Uvod Kao što nam je svima poznato tržište predstavlja ukupnost

ponude i potražnje različitih roba, usluga, vrednosnih papira i novca i kao skup svih ustanova, uređaja i instrumenata na osnovu kojih se određuju ukupne društvene potrebe i definišu cene prethodno navedenih roba i usluga.

Jednu od svojih važnijih funkcija tržiste obavlja posredstvom delovanja samog mehanizma konkurencije.

Konkurencija predstavlja određeni oblik uspostavljanja odnosa između, s jedne strane ponude (prodavca) i s druge strane potražnje (kupaca) na tržištu.

Konkurencija

Konkurencija se javlja kao određeni oblik odnosa ponude i potražnje, a na tržistu se ispoljava u raznim kombinacijama u pogledu broja učesnika, njihove ekonomske snage, različitih mogućnosti samog ulaska i izlaska sa tržišta, različitim strategijama njihovog nastupa i sl.

Kriterijumi odnosa ponude i potražnje

broj učesnika kako na strani ponude, tako i na strani potražnje,

njihova relativna snaga,

mogućnošt ulaska i izlaska sa tržišta,

mogućnošt uslovljavanja međusobnih odnosa i

elastičnost ponude i potražnje, odnosno cena.

Nesavršena konkurencija Nesavršena konkurencija preovladava u industriji kad god

pojedinačni prodavci imaju određeni nadzor nad cenom svog proizvoda.

Učesnici savršene konkurencije su „Price takers“ (donose odluke samo o veličini proizvodnje) dok su učesnici nesavršene konkurencije „Price makers“ (donose odluke i o količini proizvodnje i o visini cena).

Nesavršena konkurencija ne podrazumeva da preduzeće ima apsolutni nadzor nad cenom svojeg proizvoda, već ono može odrediti cenu svom proizvodu samo u razumnom okviru.

Vrste nesavršene konkurencije

Monopol

Duopol

Oligopol

Monopolistička konkurencija

Savršena konkurencija Savršena konkurencija se javlja kad

nijedan proizvođač ne može uticati na tržišnu cenu.

U uslovima savršene konkurencije mnogo je malih preduzeća pri čemu svako od njih proizvodi identičan proizvod i svako od njih je premaleno da bi moglo uticati na tržišnu cenu.

Potpuna ili savršena konkurencija koja označava tržišnu situaciju u kojoj veliki broj tržišnih subjekata nema nikakve kontrole nad cenama, tj. cena je data veličina, a postoji i laka mogućnost ulaska novih preduzeća u granu.

Savršeno konkurentno tržište Savršeno konkurentno tržište je

tržište na kojem sve firme proizvode identične proizvode, a svaka je firma tako mala da njen izbor visine proizvodnje ne utiče na celu industriju.

Znači ulazak na takva tržišta je lak, ukoliko se ukaže prilika za ostvarivanje profita, a takođe, ukoliko počnu gubiti novac izlazak je lak.

Pretpostavka savršene konkurencije

preuzimanje cena (price taking),

homogenost proizvoda,

slobodan ulaz i izlaz.

Preuzimanje cena Na tržištu konkurišu mnoga preduzeća, pa se svako preduzeće

za svaki svoj proizvod susreće s većim brojem direktnih konkurenata.

Budući da prodaja svakog pojedinačnog preduzeća čini samo manji deo tržišta, njegove odluke nemaju nikakvog uticaja na cene na tržištu.

Stoga svako preduzeće preuzima tržišne cene kao zadate.

Dakle, na savršeno konkurentskim tržištima pojedinačna preduzeća su preuzimatelji cena (price-takers).

Homogenost proizvoda

Do preuzimanja cena najčešće dolazi na tržištima gde preduzeća prodaju identične ili gotovo identične proizvode.

Kad su proizvodi svih preduzeća na tržištu savršeno zamenjivi, odnosno kad su homogeni, nijedno preduzeće ne može povećati cene svoga proizvoda iznad konkurencije bez da joj znatno opadne prodaja.

Slobodan ulaz i izlaz

Situacija u kojoj ne postoje ograničenja u vidu posebnih troškova koji bi preduzećima otežali ulaz (izlaz) u neku granu.

Kupci mogu lako zameniti jednog dobavljača drugim, a dobavljači mogu neometano izlaziti i ulaziti na tržište.

Novo preduzeće koje uđe na tržište ne mora ulagati velika sredstva, tako da mu je i izlazak ako počne gubiti novac lagan.

Prihod savršeno konkurentnog preduzeća

Ukupan prihod preduzeća jednak je proizvodu prodajne cene i prodate količine.

TR = (P Q)

Prosečan prihod Prosečan prihod nam pokazuje koliki prihod preduzeće ostvaruje

od prosečne prodate jedinice proizvoda, a dobija kada ukupni prihod podelimo sa prodatom količinom proizvoda.

U uslovima savršene konkurencije, prosečan prihod je jednak ceni dobra.

PROSEČAN PRIHOD = UKUPAN PRIHOD / KOLIČINA PROSEČAN PRIHOD = (CENA x KOLIČINA)/ KOLIČINA PROSEČAN PRIHOD = CENA

Marginalni prihod

Marginalni prihod je promena ukupnog prihoda koja nastaje prodajom dodatne jedinice proizvoda.

MR =TR/ Q

Za konkurentna preduzeća, marginalni prihod je jednak ceni dobra

Maksimizacija profita

Preduzeće maksimizira profit ako proizvodi količinu za koju je marginalni prihod jednak marginalnom trošku.

Kada je MR > MC treba povećati Q

Kada je MR < MC treba smanjiti Q

Kada je MR = MC Profit je maksimiziran.

Kratkoročna odluka preduzeća da obustavi proizvodnju

Obustavljanje proizvodnje se odnosi na kratkoročnu odluku da se, zbog trenutne situacije na tržištu, u određenom vremenskom periodu ništa ne proizvodi

Preduzeće obustavlja proizvodnju ako je prihod koji ostvaruje od proizvodnje manji od njegovih varijabilnih troškova proizvodnje.

Obustavlja proizvodnju ako je TR < VC Obustavlja proizvodnju ako je TR/Q < VC/Q Obustavlja proizvodnju ako je P < AVC

Dugoročna odluka preduzeća o ulasku na tržište ili izlasku sa njega

U dugom roku, preduzeće izlazi sa tržišta ako je prihod koji ostvaruje od proizvodnje manji od njegovih ukupnih troškova.

Preduzeće izlazi sa tržišta ako je TR < TC Preduzeće izlazi sa tržišta ako je TR/Q < TC/Q Preduzeće izlazi sa tržišta ako je P < ATC

Preduzeće će ući u granu ukoliko bi takva aktivnost bila profitabilna.

Preduzeće će ući u granu ako je TR > TC Preduzeće će ući u granu ako je TR/Q > TC/Q Preduzeće će ući u granu ako je P > ATC

Tačka pokrivanja troškova Tačka pokrića troškova

pokazuje onu cenu kod koje preduzeće ostvaruje nulti profit odnosno kada prihodi pokrivaju troškove (break-even point).

Preduzeće koje maksimizira profit podesiće količinu proizvodnje tamo gde su granični troškovi jednaki ceni.

Tačka zatvaranja preduzeća

Kritično niska tržišna cena kod koje su prihodi jednaki varijabilnima troškovima odnosno kada su gubici jednaki fiksnim troškovima zovemo tačkom zatvaranja preduzeća ili „shutdown point“.

Ako su cene ispod tačke zatvaranja preduzeća ono neće uopšte proizvoditi, jer prestankom rada gubi samo svoje fiksne troškove.

Alokativna efikasnost Ekonomija postiže alokativnu efikasnost ako su ispunjena tri

uslova:

da potrošači maksimiziraju svoje zadovoljstvo, što se postiže kada im je cena jednaka graničnoj korisnosti, tj. P=MU.

da proizvođači maksimaliziraju svoje profite, što se postiže kada je cena jednaka graničnim troškovima, tj. P=MC

da je društvena granična korisnost zadnje potrošene jedinice jednaka društvenom graničnom trošku proizvodnje te jedinice, tj. kada je MU = MC.

Ostvarenjem alokativne efikasnosti postiže se ekonomski višak (dobitak od razmene).

Uslovi optimalnosti tržišta

Da bi tržište dalo optimalne rezultate moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

ne sme postojati nepotpuna konkurencija odnosno monopol;

ne smeju postojati negativne eksternalije kojima pojedina poduzeća prebacuju troškove na društvo postižući dobitak bez plaćanja naknade;

mora postojati potpuna informisanost svih tržišnih učesnika.

Državna intervencija Državna intervencija može biti neposredna i

posredna.

Neposredna intervencija države se sastoji se u određivanju cena.

Posredna intervencija omogućava efikasno delovanje tržišta bez sputavanja dinamike cena a sastoji se od poreza i transfernih plaćanja.

Brojna iskustva pokazuju veću efikasnost posredne državne intervencije od one neposredne.

Zaključak Savršena konkurencija je idealno zamišljena konkurencija u kojoj

ne postoje troškovi tržišnih transakcija, koja nikada nije postojala u praksi, ali koja prikazuje ideal tržišnog stanja.

U praksi savremene ekonomije savršena je konkurencija redak slučaj dok većina ostalih industrija ima obeležje nesavršene konkurencije. Većina današnjih industrija spada negde u spektar između savršene konkurencije i čistog monopola.

,,Dobro došli u svet u kojem živite - svet nesavršene konkurencije”.