OSNOVI EKONOMIJE

PREDAVANJA:PROF. DR LJUBICA NIKOLIĆPROF. DR VLADIMIR SERJEVIĆVEŽBE:ASS. MR ALEKSANDAR MOJAŠEVIĆ

Konsultacije

Ass. Aleksandar MojaAss. Aleksandar Mojašševievićć Termin za konsultacije: Termin za konsultacije: sredasreda, 1, 100--1122hh,, ččetvrtak, 1etvrtak, 100--1122h.h. Kabinet: br. 1, V spratKabinet: br. 1, V sprat Telefon: 018 500 254Telefon: 018 500 254 EE--mail: mojasevicmail: mojasevic@@prafak.ni.acprafak.ni.ac..rsrs

Literatura Prof. Dr Ljubica Nikolić, Osnovi

ekonomije, Spektar, Niš, 2004. Prof. Dr V. Serjević, Osnovi

ekonomije I, II, SKC, Niš, 2007/2008. Dodatna literatura: u konsultacijama

sa asistentom.

ISHODI NASTAVNOG PREDMETA:

Razumevanje sveta u kome živimo

Donošenje ekonomskih odluka

Razumevanje mogućnosti i ograničenja državne politike

Sve ekonomske aktivnosti regulisanezakonom

STRUKTURA PREDMETA: Institucionalna ekonomija:- svojina- preduzeća- funkcionisanje tržiša i uloga države u savremenoj privredi

Osnove mikroekonomije: ponašanje pojedinačnihprivrednih subjekata (domaćinstva i preduzeća).

Osnove makroekonomije:- ukupna društvena proizvodnja- ekonomski rast- novac i inflacija- devizni kurs- zaposlenost

Ekonomija kao nauka Predmet proučavanja ekonomije kao

nauke:ekonomska aktivnost ljudi

Reč “ekonomija”:“oikos” (kuća, domaćinstvo) “nomos” (zakon, upravljati)

o Značenje: upravljanje domaćinstvom ili upravljanje privredom (ekonomijom)

Predmet Ekonomije

kako društvo upravlja svojim oskudnim (ograničenim) resursima

kako ljudi donose odluke

kako ljudi utiču jedni na druge

kako funkcioniše cela privreda

Izbori i donosioci odlukaKarakteristike resursa:

1. Oskudnost 2. Alternativne upotrebe Pravljenje izbora u vezi sa upotrebom

oskudnih resursa Ekonomija: nauka o racionalnom

ekonomskom izboruDonosioci ekonomskih odluka:

1. proizvođači (maksimiziraju profit)2. potrošači (maksimiziraju korisnost u potrošnji)

UUtemeljivatemeljivačči ekonomijei ekonomije

Utemeljivač mikroekonomije: Adam Smith Delo:“Istraživanje prirode i uzroka bogatstva

naroda”, 1776 god. Predmet mikroekonomije: proučavanje aktivnosti

pojedinačnih privrednih subjekata (preduzeća i domaćinstava)

Utemeljivač makroekonomije: John M. Keynes Delo: “Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca”,

1936 god. Predmet makroekonomije: proučavanje

mogućnosti ukupne privrede

Delovi savremene ekonomijeDelovi savremene ekonomije1) Mikroekonomija2) Makroekonomija3) Institucionalna ekonomija

Predmet institucionalne ekonomije: analizaekonomskih institucija.

Cilj institucionalne ekonomije: ukazivanje naekonomske efekte različitih institucionalnih rešenja.

Osnovne ekonomske institucije:1) svojinska prava, 2) ugovori i 3) tržište.

Metodološki pristup u ekonomiji Osnovni ekonomski termini: ponuda, tražnja,

elastičnost, komparativna prednost, potrošački višak Naučni metod podrazumeva nepristrastan razvoj i

proveravanje teorija o delu stvarnosti Povezanost izmedju teorije i posmatranja Eksperimenti u ekonomiji su teško izvodljivi Predmet proučavanja ekonomije: složena ekonomska

stvarnost Ekonomija se koristi:1) pretpostavkama i 2)

modelima (dijagrami i jednačine) Ekonomski modeli: Dijagram kružnog toka roba i

novca ili Granica proizvodnih mogućnosti

Pozitivna analiza : kakvo je stvarno stanje(ekonomisti –naučnici)

Normativna analiza: kakvo bi stanje trebaloda bude (ekonomisti – savetnici)

Kriterijumi ocenjivanja vrednosti politike:1. naučni kriterijumi2. etika3. religija4. politička filozofija

Osnovna načela ekonomije

Prva grupa načela odnosi se na to kako ljudi donose odluke

Druga grupa načela na to kako ljudi utiču jedni na druge

Treća grupa načela odnosi se na funkcionisanje čitave privrede

Kako ljudi donose odlukeNačelo 1: Ljudi su suočeni sa izborima

Pojedinac: odluka o upotrebi vremena, pr. izbor između učenja ekonomije ili sociologije

Društvo: 1) klasičan izbor izmedju proizvodnje oružjai hrane ili izbor između čiste okoline i višeg nivoadohotka2) izbor izmedju efikasnosti i pravičnostiEfikasnost znači da društvo nudi najviše što može izsvojih oskudnih resursaPravičnost znači da su koristi od ovih resursa

pošteno raspodeljene medju članovima društva

Primer: finansijska sredstva za pomoćsocijalno ugroženim grupama→oporezivanjem dohodaka bogatijih pojedinaca

Izbori i političke odluke Državna politika može povećati efikasnost na

račun pravičnosti ili pravičnost na računefikasnosti

Ekonomija ne pruža gotove predloge o tome koje izbore valja činiti

Ekonomija ukazuje na postojanje izbora i moguće koristi i troškove koje svaki izbor sasobom nosi

Načelo 2: Trošak jedne aktivnosti uključuje i propuštenu dobit od alternativne aktivnosti

Svaka ekonomska aktivnost: troškovi i koristi Odluka o studiranju: korist - intelektualno

obogaćivanje i mogućnost boljeg zaposlenja; trošak- novac za školarinu, knjige, stanarinu i hranu

Vreme je trošak (studiranje umesto zaposlenja i sticanje zarade)

Oportunitenti trošak jeste najveća propuštena dobitkoja je mogla biti ostvarena od neke aktivnosti

Ukupni trošak = Stvarni trošak + Oportunitetnitrošak

Načelo 3: Racionalni ljudi misle na margini

Marginalne promene jesu dodatnapodešavanja odredjene aktivnosti

"Margina" znači "granica" Uporedjivanje marginalne koristi i

marginalnog troška:1. Dodatni sat učenja2. Proizvodnja proizvoda (marginalni trošak i

marginalni prihod)Optimalni obim proizvodnje: marginalniprihod = marginalni trošak

Racionalni donosilac odluke preuzima aktivnostsamo ako marginalna korist od te aktivnostiprevazilazi marginalni trošak

Načelo 4: Ljudi reaguju na promene

Primer1: povećanje cena jabuka

Primer2: porez na udžbenike

Primer 3:Visoke školarine na fakultetima

Primer 4: finansijska pomoć države nezaposlenima

Zaključak: Nosiocima državne politike moraju bitijasne posledice njihovog delovanja na ponašanjeljudi. Kada kreatori državne politike ne uspeju daprocene kako se ponašanje tržišnih učesnika možepromeniti, kao rezultat njihove politike, preduzetedržavne mere mogu imati neželjene posledice

Kako ljudi utiču jedni na druge

Načelo 5: Trgovina može koristiti svima

Domaća preduzeća konkurišu inostranimpreduzećima u prodaji roba

Svaki pojedinac u privredi konkuriše svim drugimpojedincima

Na svetskom tržištu, države konkurišu jedna drugoj

Načelo 6: Tržište je obično dobar način zaorganizovanje ekonomske aktivnosti

Centralno-planski sistem: odluka jednog organa

Tržišna privreda: odluke miliona preduzeća i domaćinstava

Tržišna privreda jeste privreda koja alociraresurse putem decentralizovanih odlukamnogih preduzeća i domaćinstava kojaučestvuju na tržištu

Cene - osnovni instrument tržišta

Načelo 7: Država ponekad može poboljšatirezultate tržišta

Nedostatak tržišta jeste situacija u kojojtržište ne uspeva da efikasno alocira resurse

Razlozi:1) Monopol - sposobnost jednog tržišnog

učesnika da utiče na tržišne cene2) Eksterni efekat (eksternalija) - uticaj jedne

individualne aktivnosti na blagostanje drugih3) Nepravedna raspodela dohotka - poreski

sistem i sistem socijalne zaštite

Kako cela privreda funkcionišeNačelo 8: Ekonomski sistem – jedinstvo resursa,

privrednih subjekata i institucija

Ekonomski (privredni) sistem jedne zemlje činicelina njenih raspoloživih resursa, privrednisubjekti i njihove aktivnosti, kao i ekonomskeinstitucije

I ) EKONOMSKI RESURSI:- prirodno bogatstvo- realni kapital- finansijski kapital- ljudski kapital

Realni kapital (kapitalna dobra): proizvodnasredstva i infrastruktura

Finansijski kapital: novac i ostala likvidna sredstva(novčani krediti, štedni ulozi, obveznice, akcije)

Ljudski kapital: ponuda radne snage, obrazovanje i stručnost, motivacija

- Preduzetništvo: aktivnost ljudi u organizovanju i upravljanju preduzećima

- Tehnološki progres: proces kontinuiranogpoboljšavanja proizvodnje, koji utiče na povećanjekvaliteta i/ili količine postojećih proizvoda, kao i nastanak novih vrsta proizvoda

II) PRIVREDNI SUBJEKTI su pojedinci, iliorganizovane grupe pojedinaca, kojisamostalno donose privredne odluke, uživajukoristi od njih i snose rizik

Kao privredni subjekti, javljaju se:1) Domaćinstva (osnovne potrošačke jedinice):-potrošnja-promet-proizvodnja materijalnih dobara i usluga-donošenje finansijskih i investicionih odluka-donošenje menadžerskih odluka

2) Preduzeća (osnovne proizvođačke jedinice)VRSTE PREDUZEĆA:A. Proizvodna preduzeća-proizvodnja-potrošnja (proizvodna potrošnja)-finansijska aktivnost-investiciona aktivnostB. Trgovinska preduzeća-promet roba i uslugaC. Finansijska preduzeća-finansijska aktivnost

3) Država- proizvodnja javnih dobara i usluga- potrošnja roba i usluga

Svoje ekonomske funkcije ostvaruje:- normiranjem ekonomskog sistema- makroekonomskom politikom- učešćem u privrednim aktivnostima (kao kupac

ili prodavac)

III) EKONOMSKE INSTITUCIJEDEFINICIJA: Ekonomske institucijepredstavljaju ustanovljene veze i pravilaponašanja privrednih subjekata, kojeomogućavaju da se ekonomske aktivnostiobavljaju na ustaljen i predvidljiv način

Najvažnije ekonomske institucije: Svojina Tržište Preduzeće

Načelo 9: Institucije determinišu ponašanjeprivrednih subjekata

Svojina: definisani odnos izmedju vlasnika i svih drugih lica

Tržište: ustaljeni način povezivanja kupaca i prodavaca

Preduzeće: definisani odnosi izmedjuvlasnika, menadžera i zaposlenih, izmedjupojedinaca unutar ovih grupa, kao i ovih grupai preduzeća kao pravnog lica

Način ustanovljavanja institucija:- pravo (zakoni, ugovori, statuti)- običaji- moral

Nastanak institucija:- spontani (primer kupoprodajnog ugovora)- prinudni ( institucija državne svojine nametnutaZakonom o nacionalizaciji)

Pretpostavke efikasnog ekonomskog sistema: 1) institucija privatne svojine (definisana svojinska prava)

2) razvijeno tržište (prenosivost svojinskih prava)

3) vladavina prava (zaštita svojine i ugovora)

Načelo 10: Životni standard u jednoj zemlji zavisiod njene sposobnosti da proizvodi robe i usluga

Životni standard: kvalitet života ljudi u jednojzemlji

Produktivnost: količina roba i uslugaproizvedena u svakom satu radnog vremena

Životni standard i problem deficita državnogbudžeta

Načelo 11: Cene rastu kada država štampapreviše novca

Inflacija: porast opšteg nivoa cena u privredi Uzrok inflacije: rast količine novca u opticaju Razlika izmedju dugoročnih i kratkoročnih

ekonomskih efekata:- pozitivni dugoročni efekti (smanjenje nivoa cena) - niz negativnih kratkoročnih efekata(povećanje nezaposlenosti)

Ekonomski značaj svojine

Svojina jeste najšira pravna vlast nad stvarima, uzograničenja odredjena zakonom

Tri grupe ovlašćenja:1. držanje stvari (faktička vlast nad stvari – da se stvar

ima u državini)2. korišćenje stvari (odlučivanje o upotrebi stvari i

prisvajanje koristi od te upotrebe) 3. raspolaganje stvarima (pravo da se svojina u celini,

ili delimično, prenese na druge subjekte, prodajom ilipoklonom, čak i ovlašćenje na uništenje stvari)

Podeljena svojina: svojinska ovlašćenja izmedjuviše lica

Svojina i imovina vlasnika preduzeća ≠ svojina i imovina preduzeća

Preduzeće kao pravno lice za svoje obavezeodgovara celom svojom imovinom, a ne samostvarima koje ima u svojini → imovina preduzeća ješiri pojam od svojinskih prava koje preduzeće ima

Imovina preduzeća : 1. svojina nad osnovnim i obrtnim sredstvima2. potraživanja prema različitim ugovorima Imovinska prava (svojina + potraživanja) –

Imovinske obaveze = Neto imovina preduzeća Vlasnici preduzeća:1. neto imovina preduzeća2. pravo prisvajanja dobiti

Tabela 2.1. Bilans stanja preduzeća______________________________________________________________________

AKTIVA PASIVA Svojina nad poslovnim sredstvima:

Obavezeprema vlasnicima

1) Osnovna sredstva (neto imovina)2) Obrtna sredstva

Imovinska potraživanja Imovinske obaveze prematrećim licima trećim licima

______________________________________________________________________________________________________________________________

_IMOVINSKA PRAVA IMOVINSKE OBAVEZE

Vlasnici preduzeća su rezidualni poverioci preduzeća, dok jesamo preduzeće vlasnik imovine kojom posluje

Ekonomski efekti pojedinih oblikasvojine

Osnovni oblici svojine: privatna i državna svojina(kod nas još uvek društvena svojina)

Privatna svojina podrazumeva potpuna svojinskaprava nad stvari (resursu): 1) držanje 2) korišćenje3) raspolaganje

Ekonomski aspekt:1. Pravo upotrebe stvari2. Pravo prisvajanja prinosa3. Raspolaganje ovlašćenjima

Prenos prava svojine vrši se putem ugovora Rizik ugovaranja Privatna svojina odvaja ekonomsko bogatstvo od

političke moći Društvena svojina jeste oblik podeljene svojine Osnovne karakteristike društvene svojine:

1) podeljenost svojinskih ovlašćenja između države i zaposlenih2) neprenosivost svojinskih ovlašćenja3) svojinska prava se stiču na osnovu rada

Društvena svojina nije svojina u pravom smislu reči socijalizacija gubitaka Prvi izbor zaposlenih: izmedju povećanja dohodaka i

reinvestiranja profita Drugi izbor zaposlenih: u vezi s načinom finansiranja

investicija

Državna svojina Titular prava svojine jeste država Predmet državne svojine: dobra u opštoj upotrebi,

predmeti koji služe državnim organima za obavljanjenjihove delatnosti, javne ustanove, državna preduzeća

O upotrebi resursa u državnoj svojini odlučujudržavni službenici (nedostatak pune odgovornosti)

Razlozi za postojanje državne svojine: obezbedjivanjeroba i usluga za koje nije zainteresovan privatnisektor, redistribucija dohodaka, omogućavanjeupotrebe javnih dobara i usluga širokom slojustanovništva, ublažavanje drugih nedostataka tržišta

Državno preduzeće: u svojini države, ne teži maksimiziranju profita,

osniva se radi ostvarivanja socijalnih, političkih i ekonomskih ciljeva,dobija državne beneficije

POJAM, RAZLOZI I MODELI PRIVATIZACIJE

Pojam: transformacija društvene i dela državne svojine u privatnu svojinu

Razlozi:1. Osnov za razvoj tržišne privrede2. Povećanje efikasnosti privređivanja3. Rast budžetskih prihoda

Modeli:1. Prodaja društvenih i državnih

preduzećaa) Javna ponuda akcija kupcimab) Tender (prikupljanje ponuda)c) Prodaja akcija zaposlenima u preduzeću Prednosti:A. Ostvarivanje prihoda za investiranjeB. Zainteresivanost vlasnika za efikasno

poslovanjeC. Privlačenje stranog kapitala Zemlje: Mađarska i Poljska

2. Besplatna podela akcijaa) Podela besplatnih vaučera svim

građanimab) Skoro besplatna podela vaučera

zaposlenima u preduzećuc) Besplatna podela akcija zaposlenima Prednosti:A. Brža i obuhvatnija privatizacija Nedostaci:A. Nedostatak svežeg kapitala Zemlje: Češka i Rusija

3. Kombinovani metod Prodaja i besplatna podela akcija Zemlja: Srbija Ko su vlasnici privatizovanih

preduzeća?1. Insajderi – zaposleni i menadžeri2. Autsajderi – vlasnici izvan

preduzeća Koja je vlasnička struktura

najbolja?

PRIVATIZACIJA DRŽAVNOG SEKTORA

Dilema: u kom obimu je neophodan državni sektor ?

Savremena država kao privredni subjekat ili kao subjekat koji propisuje pravila igre?

Denacionalizacija: rehabilitacija privatne svojine i vraćanje nacionalizovane imovine vlasnicima!

Obeštećenje kao alternativa !

Zakon o privatizaciji

Donet 2001 godine. Obavezna i oročena privatizacija

društvenih preduzeća (4 godine) Da li je ispoštovan zakonski rok ? Kombinovani metod (prednost: prodaja) Predmet privatizacije: društveni i državni

kapital u okviru preduzeća i drugih pravnih lica (ustanove)

Da li se mogu privatizovati prirodna bogatstva?

Subjekti privatizacije:1. Agencija za privatizaciju2. Akcijski fond3. Centralni registar hartija od

vrednosti i Privatizacioni registar Pokretanje postupka:1. Nadležni organ pravnog lica2. Ministarstvo3. Potencijalni kupac

Modeli:1. Prodaja (70%)A. Javni tenderB. Javna aukcija2. Prenos bez naknade (30%)A. Besplatna podela akcija

zaposlenima i penzionerimaB. Besplatna podela akcija

građanima Ko nema pravo na besplatne akcije ?

Javni tender: Prikupljanje ponuda Velika preduzeća 15% za sticanje besplatih akcija

zaposlenih Koja je uloga Privatizacionog registra? Javna aukcija: Nadmetanje kupaca Mala i srednja preduzeća 30% za sticanje besplatnih akcija

zaposlenih Koja je uloga Akcijskog fonda?

Blic pitanja! Ko su kupci u postupku privatizacije? Ko određuje cenu preduzeća? U koji oblik preduzeća prelaze društvena

preduzeća? Ko sprovodi postupak javnog tendera i

javne aukcije?

Restrukturiranje: statusne i organizacione promene i

poravnanje iz dužničko – poverilačkih odnosa

Ko sprovodi postupak restrukturiranja? Brzi kviz! Šta se dešava ukoliko nacionalizovana

imovina bude privatizovana? U koje srhe se koriste sredstva

ostvarena privatizacijom? Koji su problemi privatizacije? Kratak osvrt na našu zemlju!

PREDUZEĆE Pojam preduzeća: pravno lice koje obavlja

ekonomsku delatnost Motiv poslovanja: sticanje dobiti (profita) Osnovna proizvođačka jedinica Subjekti osnivanja preduzeća: fizička i

pravna lica, domaća i strana (i država) Osnivački akti: 1. ugovor o osnivanju (više lica)2. Odluka o osnivanju (jedno lice)3. Akt nadležnog državnog organa (država)

Osnivački kapital: ulozi osnivača (novac, stvari, prava, rad i usluge)

Imovina preduzeća ≠ imovina osnivača Imovina preduzeća:1. Pravo svojine na pokretnim i nepokretnim

stvarima2. Novac3. Hartije od vrednosti4. Druga imovinska prava

Vlasnici preduzeća:1. Osnivači2. Lica koja naknadno investiraju u

preduzeće Odgovornost za obaveze preduzeća:1. Vlasnici: celom imovinom ili do visine

uloga2. Preduzeće svojom imovinom Sedište i poslovno ime preduzeća Poslovne knjige (dnevnik, glavna i

pomoćna knjiga) Finansijski izveštaj (godišnji račun)

Finansijski izveštaj velikih i srednjih preduzeća: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima i nastalim promenama na kapitalu

Finansijski izveštaj malih preduzeća i preduzetnika: bilans stanja i bilans uspeha

Izveštaj o poslovanju Organi preduzeća:1. Skupština2. Upravni odbor3. Direktor4. Nadzorni odbor5. Izvršni odbor direktora (fakultativno)

Opšti akti preduzeća:1. Statut (osnovni opšti akt)2. Pravilnik i odluka Prestanak preduzeća:1. Zabrana delatnosti2. Istek vremena3. Odluka skupštine4. Neobavljanje delatnosti duže od 2 godine5. Stečaj6. Podela preduzeća7. i drugo

POSLOVANJE PREDUZEĆA

Cilj poslovanja: ostvarivanje dobiti (profita) DOBIT = UKUPNI PRIHODI – UKUPNI

RASHODI Bilans uspeha: 1. prihodi2. rashodi 3. dobit ili gubitak Prihodi i rashodi: redovni i ostali

Bilans uspeha

RASHODI PRIHODI

Redovni rashodi: 22000 Redovni prihodi: 26000Ostali rashodi: 3000 Ostali prihodi: 4000

___________________________________________ Ukupni rashodi: 25000 Ukupni prihodi: 30000 Dobit: 5000 Gubitak:-___________________________________________ Svega: 30000 Svega: 30000

Rashodi:1. Troškovi materijala2. Troškovi zarada3. Troškovi proizvodnih usluga4. Troškovi amortizacije5. Nematerijalni troškovi6. Finansijski rashodi7. Vanredni rashodi

Prihodi:1. Prihod od prodaje2. Premije, subvencije, dotacije,

regres3. Prihod od zakupnine4. Finansijski prihod 5. Vanredni prihodi

bruto dobit - porez na dobit = neto dobit Neto dobit pripada vlasnicima Neto dobit:1. Za pokriće ranijih gubitaka2. Povećanje osnovnog kapitala3. Rezerve4. Zarade Pokriće gubitaka:1. Rezerve2. Neraspoređena dobit3. Prodaja imovine (krajnje rešenje)

Čvrsto budžetsko ograničenje: prihodi ≥ rashodi

Domaćinstvo: prinudna naplata i zatvorske kazne

Preduzeće: stečaj i prestanak preduzeća

Država: budžetski deficit→zaduživanje→smanjenje efikasnosti privrede

ORGANIZACIJA PREDUZEĆA

INDIVIDUALNA ORGANIZACIJA: PREDUZETNIK (TRGOVAC) PRELAZNA FORMA: JEDNOČLANO PRIVREDNO DRUŠTVO KOLEKTIVNA ORGANIZACIJA: PRIVREDNO DRUŠTVO

PRIVREDNO DRUŠTVO:1. DRUŠTVA LICA 2. DRUŠTVA KAPITALA

DRUŠTVA LICA:1. ORTAČKO DRUŠTVO2. KOMANDITNO DRUŠTVO

DRUŠTVA KAPITALA:1. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM

ODGOVORNOŠĆU (D.O.O.)2. AKCIONARSKO DRUŠTVO (A.D.)

PREDUZETNIK Fizičko lice (poslovna sposobnost) Nema pravni subjektivitet→nema imovinu,

nema stečaja, nema zastupanja Odgovornost za obaveze: vlasnik - lično i

neograničeno svojom imovinom Prednosti: niski troškovi osnivanja,

jednostavna forma, fleksibilnost, oporezivanje

Prestanak rada: smrt, pismena odjava, gubitak poslovne sposobnosti

Oblasti: poljoprivreda, zanatstvo, industrija Mala preduzeća

JEDNOČLANO PRIVREDNO DRUŠTVO

Jedno fizičko ili pravno lice Ima pravni subjektivitet Prednosti: ograničen rizik, lak

prenos na drugo lice, oporezivanje Vrste:1. Jednočlano D.O.O.2. Jednočlano A.D.

PRIVREDNO DRUŠTVO

Osnivači: pravna i fizička lica Društva lica: 1. Personalna svojstva, poznanstvo i

poverenje 2. Neograničena odgovornost članova Društva kapitala:1. Interesi kapitala2. Ograničena odgovornost

ORTAČKO DRUŠTVO Osnivači: fizička ili pravna lica, domaća i strana

(2+) Ima pravni subjektivitet (svoju imovinu) Neograničena i solidarna odgovornost članova Pravni akti: ugovor o osnivanju i ugovor ortaka Početna imovina: ulozi osnivača jednake

vrednosti Ulozi osnivača→imovina društva→udeli (%ili ─)

Odluke po principu jednoglasnosti (nema organe)

Zastupanje: svi, nekolicina ili prokurista Dobit: jednaki delovi

Prenos udela između ortaka: slobodan Prenos udela trećim licima: pravo preče

kupovine Prestanak svojstva ortaka:1. Smrt2. Otkaz3. Isključenje4. Stečaj Prestanak ortačkog društva:1. Statusne promene2. Stečaj i likvidacija3. Istekom vremena4. Odlukom ortaka i sudskom odlukom5. Svođenjem na jednog člana

KOMANDITNO DRUŠTVO Prelazna forma Ima pravni subjektivitet Osnivači: pravna i fizička lica1. KOMPLEMENTAR: neograničeno

odgovara2. KOMANDITOR: ograničeno odgovara Interes komanditora: dividenda Interes komplementara: upravljanje i

povećanje imovine

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

Osnivači: fizička i pravna lica (1+)→ugovor ili odluka, bez javnog poziva (zatvoreni karakter)

Ima pravni subjektivitet (svoju imovinu) Ograničena odgovornost članova Ulozi osnivača→imovina društva→udeli “jedan udeo jedan član”, nejednake

vrednosti Knjiga članova (udela)

Prava članova:1. Pravo glasa u skupštini2. Imovinska prava (učešće u dobiti, raspodeli

stečajne mase, pravo preče kupovine, pravo raspolaganja udelima)

Prenos udela među članovima: slobodan Prenos udela trećim licima: pravo preče

kupovine društva i drugih članova Organi društva: ugovorno uređivanje Prestanak svojstva člana:1. Smrt (fizičko lice)2. Stečaj (pravo lice)3. Prenos udela4. Istupanje (opravdani razlozi)5. Isključenje (opravdani razlozi)

AKCIONARSKO DRUŠTVO

Osnovni kapital podeljen na akcije AKCIJA: hartija od vrednosti AKCIONAR: vlasnik akcije Ograničena odgovornost akcionara Sloboda raspolaganja akcijama Osnivači: fizička i pravna lica, domaća i

strana Pravni akti: 1. ugovor ili odluka (osnivački akti)2. statut

Način osnivanja:1. Simultano (bez javnog poziva za

upis i uplatu akcija)→zatvoreno A.D.

2. Sukcesivno (sa javnim pozivom)→Otvoreno A.D.

Dematerijalizacija akcija→elektronsko vođenje akcija i akcionara u Centralnom registru

Kod nas: Centralni registar,depo i kliring hartija od vrednosti

Knjiga akcija (u samom A.D.)

Imovinska prava akcionara:1. Dividenda2. Učešće u raspodeli stečajne ili

likvidacione mase3. Pravo preče kupovine4. Pravo raspolaganja akcijom Neimovinska prava akcionara:1. Pravo glasa u skupštini i učešće u

radu2. Pravo dobijanja posl. informacija

Prestanak A.D.:1. Statusne promene2. Stečaj i likvidacija3. Brisanje iz registra (“neaktivni

subjekat”)

Gubitak svojstva akcionara: Prenosom akcije Smrt ? Da li se nasleđuju akcije?

SPECIJALIZOVANA A.D.:1. BANKE I FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

(ŠTEDIONICE...)2. BERZA3. CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD

VREDNOSTI SPECIJALIZOVANE ORGANIZACIJE:1. NARODNA BANKA2. BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA3. MENADŽMENT KOMPANIJE4. INVESTICIONA DRUŠTVA (FONDOVI)5. ZADRUŽNA DRUŠTVA

POVEZANA PRIVREDNA DRUŠTVA:1. KONCERN2. HOLDING3. VIŠE ZAVISNIH DRUŠTAVA PREDNOSTI:1. PORESKE OLAKŠICE2. PODELA RIZIKA3. OLAKŠANO UPRAVLJANJE PREDUZEĆA POVEZANA UGOVOROM:1. PODIZVOĐAČKI UGOVOR2. UGOVOR O KARTELU (NEZAKONITO!)3. UGOVOR O SARADNJI

DRUŠTVENA PREDUZEĆA

Akcionarsko društvo koje posluje društvenim kapitalom

Organi:1. Skupština zaposlenih2. Upravni odbor3. Direktor4. Nadzorni odbor (3 člana)

Profit:1. Zaposlenima2. Reinvestiranje u preduzeće Podeljena svojinska prava između

države i zaposlenih Prava zaposlenih:1. Upravljanje preduzećem2. Prisvajanje dela profita Koje su karakteristike društvenih

preduzeća? Šta znači načelo mekog budžetskog

ograničenja?

JAVNA PREDUZEĆA Delatnost od opšteg interesa Osnivač: država Forma: A.D. Ili D.O.O. Pravni akti: zakon i odluka teritorijalnih

jedinica Obavljanje delatnosti:1. Neposredno2. Ugovor o koncesiji (ustupanje)3. Poveravanje preduzećima i

preduzetnicima Mešovita društva kapitala Demonopolizacija javnih preduzeća

(licenca od regulatornih tela?)

Organi:1. Upravni odbor (zaposleni i predstavnici

države)2. Nadzorni odbor (zaposleni i predstavnici

države)3. Direktor Proizvodnja javnih dobara i pružanje

javnih usluga Država određuje cene proizvoda i

usluga→prekomerna i neracionalna potrošnja→gubici→poreski obveznici

U EU: ugovorni planovi!

OBLICI ORGANIZACIJE PRIVREDE

3 OBLIKA:

1. KOMANDNA PRIVREDA

2. TRŽIŠNA PRIVREDA

3. MEŠOVITA PRIVREDA

POJAM TRŽIŠTA

Pojam: mehanizam kojim se povezuju kupci i prodavci u cilju razmene roba i usluga

Uređenost tržišta: utvrđena pravila ponašanja koja važe za tržišne učesnike

Predmet razmene na tržištu:1. Robe i usluge2. Faktori proizvodnje (rad, kapital i zemlja)3. Finansijski instrumenti

Vrste tržišta Prema predmetu razmene:1. Tržište roba i usluga2. Tržište faktora proizvodnje3. Finansijsko tržište Prema mestu:1. Lokalno tržište2. Regionalno tržište3. Nacionalno tržište4. Međunarodno tržište5. Svetsko tržište Prema stepenu slobode:1. Otvoreno2. Zatvoreno tržište

Ko su posrednici na tržištu i koja je njihova uloga?

Na osnovu kog pravnog akta se vrši razmena na tržištu?

Šta su to transakcioni troškovi i kako utiču na razmenu?

Ko su specijalizovani posrednici?

Nosioci tražnje kupci (potrošači) Nosioci ponude prodavci (proizvođači) Ponuda i tražnja osnovni instrumenti tržišta Ponuda: odnos troškova proizvodnje i cene Tražnja: odnos koristi od upotrebe i cene Zakon tražnje: tražnja se kreće u suprotnom

smeru od cene Zakon ponude: ponuda se kreće u istom

smeru kao i cena Ravnotežna cena: ponuđene količine=traženim

količinama Opravdanost privrednih odluka potvrđuje se na

tržištu (rizik)

Odluka o kupovini robe povlači oportunitetni trošak!objasnite!

Odluka o prodaji robe povlači oportunitetni trošak!objasnite!

Od čega zavisi odluka o potrošnji? Od čega zavisi odluka o proizvodnji? Preduzeća maksimiziraju profit, šta

maksimiziraju potrošači? Kakve informacije daje visina profita?

3 vrste tržišta prema konkurentnosti:1. Tržište potpune konkurencije2. Monopolsko tržište3. Oligopolsko tržište Navedite primer čistog monopola u

našoj zemlji? Navedite primer oligopola? Da li postoji tržište potpune

konkurencije u stvarnosti?

BERZA Karakteristike:1. Organizovano tržište2. Posebna pravila trgovanja3. Posrednici u trgovini (brokeri i dileri)4. Posebni uslovi za trgovinu5. Trgovina po sistemu licitacije ili aukcije6. Standardizovana roba ili uzorci roba Predmet trgovanja:1. Novac2. Hartije od vrednosti3. Robe i usluge

Istorijski razvitak: Pijace i sajmovi→savremene berze Organizovane berze u 15 veku, na tlu

italijanskih gradova Ime berza: 1. porodica Van der Berse2. Latinska reč bursa= kožna kesa Beogradska berza: prva berza na Balkanu

(1894) Ukinuta posle 2 svetskog rata obnovljena 1989, donošenjem Zakona o

Tržištu novca i tržištu kapitala Vodeće berze u svetu: Njujorška, Tokijska,

Londonska

Podela berzi: Prema predmetu trgovine:1. Berze dugoročnih hartija od vrednosti (berze

efekata)2. Novčane berze3. Devizne berze4. Robne (produktne) berze5. Berze usluga6. Mešovite berze Prema načinu organizovanja:1. Privatne (osnovane kao A.D.)2. Javne berze (osnovane na temelju zakona) Prema stepenu državne kontrole:1. Zvanične (stroga pravila i državna kontrola)2. Nezvanične (slobodno berzansko tržište bez

državne kontrole)

Karakteristike savremenih berzi:1. Organizovano tržište2. Stroga pravila poslovanja3. Uslovi trgovine4. Ograničen pristup na članove berze5. Posrednici6. Redovni berzanski sastanci7. Stroga disciplina lica koja rade na berzi8. Državna kontrola9. Savremena tehnika10. Objavljivanje kursnih lista i informacija11. Elektronsko obavljanje trgovine

BERZA PO NAŠEM ZAKONU

Pravno lice Forma: akcionarsko društvo Osnivači: država i pravna lica koja imaju dozvolu

za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva

Za osnivanje: dozvola Komisije za hartije od vrednosti

Članovi berze: brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke

Država i Narodna banka mogu trgovati hartijama od vrednosti na berzi

Organi:1. Skupština2. Upravni odbor3. Direktor4. Nadzorni odbor5. Komisija za listing i kotaciju hartija od

vrednosti6. Arbitraža Kontrolu nad radom berze vrši Komisija

za hartije od vrednosti

FUNKCIJE TRŽIŠTA

Osnovna funkcija: povezivanje proizvodnje i potrošnje

Konkretne funkcije:1. Informativna funkcija tržišta2. Selektivna funkcija tržišta3. Alokativna funkcija tržišta4. Distributivna funkcija tržišta

RAZLOZI ZA DRŽAVNU INTERVENCIJU

1. ISPRAVLJANJE TRŽIŠNIH NEDOSTATAKA

2. KONTROLA EKSTERNIH EFEKATA3. POVEĆANJE PRAVIČNOSTI U

RASPODELI DOHODAKA4. PODSTICANJE PRIVREDNOG

RASTA I STABILNOSTI PRIVREDE

MONOPOLI

Monopol: preduzeće koje obrazuje celokupnu ponudu i cenu jednog proizvoda na tržištu

Cene su više, ponuda manja Prirodni monopol: proizvodnja je jeftinija

u organizaciji jednog preduzeća Cena je niža, ponuda manja Oligopol: nekoliko preduzeća obrazuje

ponudu na nekom tržištu Monopson: jedan kupac, mnogo

prodavaca

Antimonopolska politika:1. Antimonopolski propisi2. Antimonopolska komisija Mere antimonopolske politike:1. Ukidanje monopola (razbijanje na

više manjih preduzeća)2. Regulisanje njihovog ponašanja

(smanjenje monopolskih cena)3. Zabrana spajanja preduzeća

(merger)4. Određivanjem maksimalnog broja

akcija koje preduzeća mogu kupiti

JAVNA DOBRA Primeri javnih dobara: TV, javna

bezbednost, zdravstvene usluge Dostupna svima, pod jednakim uslovima Javna dobra ≠ privatna dobra Sredstva za proizvodnju javnih

dobara=porezi Privatna preduzeća proizvode javna

dobra, za i protiv?

EKSTERNI EFEKTI

PODELA:1. Negativni eksterni efekat2. Pozitivni eksterni efekat Navesti primere? Kako bi ste Vi rešili problem negativnih

eksternih efekata?

POVEĆANJE PRAVIČNOSTI U RASPODELI

Najveća jednakost dohotka: Japan i Nemačka Najveća nejednakost dohotka: SAD, Kanada,

Francuska Mere socijalne politike:1. Progresivne poreske stope2. Transferna plaćanja3. Subvencionisanje potrošnje Da li je preterano ujednačavanje dohodaka

poželjno i ako ne, zašto nije?

Podsticanje privrednog rasta i stabilnosti privrede

Privredni ciklusi: oscilacije u obimu društvene proizvodnje

Društveni proizvod: ukupna vrednost proizvedenih roba i usluga u toku godinu dana

Recesija: opadanje privredne aktivnosti Prosperitet: porast privredne aktivnosti Privredni rast: rast društvenog proizvoda Mere za povećanje privrednog rasta: mere

ekonomske politike (fiskalna i monetarna politika) Kako se merama fiskalne politike može podstaći

privredni rast? Kako se merama monetarne politike može

podstaći privredni rast?

Oblici državne intervencije

4 oblika:1. Pravni propisi2. Kupovina i prodaja roba i usluga3. Transferna plaćanja4. Makroekonomska politika

PRAVNI PROPISI Regulisanje ekonomskog sistema zakonima i

drugim aktima Pravila ponašanja privrednih subjekata Pravila tržišne igre kao pravila fudbalske igre! Korist: predviđanje ponašanja drugih ljudi Pravila koštaju! Ona moraju obezbediti stabilnost i smanjiti

rizik Neefikasna pravila treba zameniti efikasnijim Navesti pravne propise koji regulišu tržišnu

aktivnost?

DRŽAVA KAO PROIZVOĐAČ I POTROŠAČ

Država: prihode i rashode Državni budžet – plan prihoda i rashoda Državni budžet usvaja parlament na predlog

Vlade Izvori prihoda: porezi, takse, doprinosi, profiti

državnih preduzeća i zaduživanje Država kao proizvođač javnih dobara i usluga-

državna preduzeća i ustanove Država kao kupac roba i usluga za potrebe

svojih organa Državna potrošnja u okviru političkih, socijalnih i

ekonomskih funkcija

TRANSFERNA PLAĆANJA

Novčani izdaci za socijalno ugrožene slojeve stanovništva

Cilj: garantovanje minimalnog životnog standarda Razlozi: humani razlozi i ulaganje u ljudski kapital Socijalne grupe: nezaposleni, deca, invalidi, stari Kako pomoći siromašnima? Izvori sredstava: porezi i doprinosi i zaduživanje Da li je zaduživanje poželjno? Negativni ekonomski efekti visokih poreskih

opterećenja: troškovi oporezivanja, smanjenje motivacije za rad, smanjenje štednje i investicija

MAKROEKONOMSKA POLITIKA

Država može uticati na stopu inflacije, stopu privrednog rasta, stopu nezaposlenosti i buđetski deficit

Osnovni makroekonomski zadaci:1. Stabilne cene2. Niska nezaposlenost Da li su ova dva cilja konfliktna?

objasnite!

Nosioci MEP:1. Država (vlada)2. Centralna banka Ciljevi MEP:1. Stabilne cene2. Puna zaposlenost3. Stabillan privredni rast4. Ravnoteža platnog bilansa Instrumenti MEP: sredstva za realizaciju

ME ciljeva (porez) Mere MEP: postupci ka primeni

instrumenata (promena posreskih stopa)

Segmenti MEP:1. Fiskalna politika2. Monetarna politika3. Devizna politika4. Spoljnotrgovinska politika5. Politika cena6. Inovaciona politika

MIKROEKONOMIJA I MAKROEKONOMIJA

Mikroekonomija: ponašanje pojedinačnih privrednih subjekata (domaćinstava i preduzeća)!

Šta konkretno proučava mikroekonomija? Makroekonomija: funkcionisanje privrede kao

celine! Koje opšte ekonomske pojave proučava

makroekonomija? Navesti primer povezanosti mikro i

makroekonomije?

Kružni tok roba i novca Tržište roba i usluga: 1. Kupci: domaćinstva2. Prodavci: preduzeća Tržište faktora proizvodnje:1. Kupci: preduzeća2. Prodavci: domaćinstva Dijagram kružnog toka: ekonomski model

koji pokazuje kako se robe i novac kreću na tržištima između domaćinstava i preduzeća

Unutrašnja linija dijagrama: kretanje roba i usluga!

Faktori proizvodnje se kreću od...ka...? Robe i usluge se kreću od...ka....? Spoljašna linija dijagrama: kretanje

novca! Novac za kupovinu roba se kreće

od...ka...? Dohodak u vidu plata, zakupnina, profita

kreće se od... ka...?

Koristi od trgovine Granica proizvodnih mogućnosti: moguće

kombinacije proizvodnje jedne i druge robe (oportunitetni trošak)!

Primer: ekonomija Robinzona Krusoa 2 lica: Kruso i Petko Riba Voće Rad kg Rad kg 2 25 0 0 1 15 1 20 0 0 2 30 Šta se dešava ako Kruso i Petko podele poslove,

jedan peca (10 kg), drugi bere voće (15kg)? Da li je ovakva proizvodnja moguća? Da li je efikasna? Granica proizvodnih mogućnosti: za dati obim

proizvodnje, koliko se može najviše proizvesti količina druge robe!

Specijalizacija i trgovina Specijalizacija: svako radi ono šta najbolje

zna! Pretpostavka: Kruso bolje peca ribe, Petko

bolje bere voće! Šta se dešava, ukoliko je Kruso bolji i u

jednom i drugom poslu? Kako razrešiti ovu dilemu? Uskoro ćemo videti....još par koraka do

razrešenja dileme!

Komparativna prednost i trgovina

Apsolutna prednost: proizvođač koji ostvaruje veću produktivnost u odnosu na druge proizvođače!

Primer: Kruso ima veću produktivnost → više upeca riba i više voća ubere → ima manja ulaganja (manje vremena potroši)

Komparativna prednost: proizvođač ima manji oportunitetni trošak u odnosu na druge proizvođače!

Primer: Kruso ima komparativnu prednost u pecanju (za 1 ribu odriče se 2 korpe voća, Petko za 1 ribu 4 korpe voća) ,a Petko u branju voća (za 1 korpu voća odriče se 1/4 ribe, Kruso za jednu korpu voća odriče se 1/2 ribe)

Komparativna prednost→specijalizacija → korist od trgovine

Ova zakonitost važi i između pojedinačnih privrednih subjekata i između država!

Primer. Srbija i Japan! U čemu Srbija ima komparativnu

prednost, a u čemu Japan? Uvoz i izvoz! Definiše te ove pojmove?

Ponuda i tražnja Osnovni instrumenti tržišta Ponuda i tražnja određene robe determinišu

tržišnu cenu Kako se formira cena na tržištu potpune

konkurencije? Cene su signal koji usmerava upotrebu

oskudnih resursa Navesti primere iz realnog života, gde cene

usmeravaju privredne aktivnosti?

Faktori pojedinaFaktori pojedinaččne trane tražžnjenje Pojedinačna tražnja: količina robe ili usluge

koju je neki kupac spreman da kupi, po određenoj ceni!

Faktori:1. Cena robe (zakon tražnje)2. Dohodak (normalna i inferiorna roba)3. Cene povezanih roba (supstituti i

komplementarne robe)4. Ukusi5. Očekivanja

Kriva tražnje Tabela 7.1. Raspored pojedinačne tražnje ____________________________________________________

_______________________ Cena sladoleda Količina traženog sladoleda 30 din. 0 25 din. 2 20 din. 4 15 din. 6 10 din. 8 5 din. 10 0 din. 12 ____________________________________________________

Cena

količinaKriva pojedinačne tražnje pokazuje odnos između cene

jedne robe i tražene količine te robe, od jednog kupca (nagib nadole)

Ukupna tržišna tražnja neke robe: zbir pojedinačnih tražnji svih kupaca te robe!

Tabela 7.2. Raspored pojedinačne i tržišne tražnje ______________________________________________________

Cena sladoleda Količina traženog sladoledaVi Ja Trž.

30 din. 0 + 0 = 025 din. 2 + 0 = 220 din. 4 + 1 = 515 din. 6 + 2 = 8*10 din. 8 + 3 = 115 din. 10 + 4 = 14

0 din. 12 + 5 = 17

______________________________________________________

Cena

15 T

Količina(6+2)

Količina tržišne tražnje pokazuje odnos između cene jedne robe i ukupne tražene količine te robe, od svih kupaca na tržištu

Pomeranje krive tražnje(promena drugih faktora)

povećanje tražnje

smanjenje tražnje

Faktori pojedinačne ponude

Pojedinačna ponuda predstavlja količinuneke robe ili usluge koju je neki proizvodjačspreman da proda, po odredjenoj ceni

Faktori:1. Cena (zakon ponude)2. Cena faktora proizvodnje3. Raspoloživa tehnologija4. Očekivanja

Kriva ponude Tabela 7. 3. Raspored pojedinačne i tržišne ponude ____________________________________________________________________ Cena sladoleda Količina ponude sladoleda Preduzeće A Preduzeće B Tržište ____________________________________________________________________ 0 din. 0 + 0 = 0 5 din. 1 + 1 = 2 10 din. 3 + 2 = 5 15 din. 5 + 3 = 8* 20 din. 7 + 4 = 11 25 din. 9 + 5 = 14 30 din. 11 + 6 = 17 ______________________________________________________ Ukupna tržišna ponuda neke robe predstavlja

zbir pojedinačnih ponuda svih proizvodjača, odnosno prodavaca te robe na tržištu

Cena

15 P

količina(5+3)

Kriva tržišne ponude pokazuje odnosizmedju cene neke robe i ukupne ponuđenekoličine te robe od svih proizvodjača natržištu (nagib nagore)!

Cena

Smanjenje ponude

Povećanje ponude

Količina

Ravnoteža ponude i tražnje Tržišna ravnoteža: situacija u kojoj su ponuda i

tražnja neke robe izjednačene Ravnotežna cena: cena koja izjednačava

ponudu i tražnju neke robe (cena koja raščišćava tržište)

Ravnotežna količina: jednaka količina ponude i tražnje

Višak ponude: količina ponude veća od količine tražnje→zalihe→pad cene

Višak tražnje: količina tražnje veća od količine ponude→rast cene

Zakon ponude i tražnje: cena se prilagođava kako bi izjednačila ponudu i tražnju robe

Promena ravnoteže Faktor tržišne ponude ili tražnje→ promena

ponude ili tražnje→tržište se izbacuje iz ravnoteže

Stabilno tržište: brzo se vraća u stanje ravnoteže

Komparativna statika: analiza promene tržišne ravnoteže

Ocenjivanje ekonomskih efekata promene faktora ponude ili tražnje:

1. Ocena da li promene utiču na ponudu i tražnju2. Da li se ponuda odnosno tražnja povećavaju ili

smanjuju3. Kako promena ponude odnosno tražnje utiče

na promenu tržišne ravnoteže

Promena tražnje: Veći dohodak→veća tražnja→veća

cena→veća ponuda (kriva tražnje udesno) Promena ponude: Manji broj ponuđača→manja ponuda→tržišna

cena raste→manja ponuda (kriva ponude ulevo)

Istovremena promena ponude i tražnje: Zaključak: veća cena u oba slučaja! Šta se dešava s prodatom količinom? Veliko povećanje tražnje, uz malo smanjenje

ponude→veće cene→veće prodate količine Malo povećanje tražnje, uz veliko smanjenje

ponude→veće cene→manje prodate količine

Elastičnost tražnje Elastičnost: mera koja pokazuje koliko količina

ponude ili tražnje reaguje na promenu nekog faktora!

Odgovor na pitanje: koliko (ne, da li) tražnja ili ponuda reaguju na promenu njihovih faktora!

Cenovna elastičnost tražnje: koliko količina tražnje neke robe reaguje na promenu cene ili procenat promene količine tražnje/ procenat promene cene

Faktori:1. Nužne potrebe→neelastična tražnje, potrebe koje

su stvar ličnih sklonosti→elastična tražnja2. Robe supstituti→elastična tražnja3. Vremenski horizont→u dužem periodu elastičnija

tražnja

Elastičnost tražnje:1. Elastična tražnja→elastičnost > 12. Jedinična elastičnost→elastičnost = 13. Neelastična tražnja→elastičnost < 1 Ukupan prihod = cena x količina, ili iznos plaćen

od kupaca, a primljen od prodavaca Kod elastične tražnje→smanjenje cene→veći

ukupni prihod proizvođača, pad cene povećava C x Q

Kod neelastične tražnje→smanjenje cene→manji ukupan prihod proizvođača, pad cene smanjuje C x Q

Šta se dešava s prihodom kod jedinično elastične tražnje?

Dohodna elastičnost tražnje: koliko količina tražnje reaguje na promenu dohotka ili procenat promene količine tražnje/procenat promene dohotka

Elastičnost ponude Cenovna elastičnost ponude:koliko količina

ponude neke robe reaguje na promenu cene ili procenat promene količine ponude/procenat promene tražnje

Kakva je elastičnost ponude kuća u centru grada, a kakva industrijske robe?

Faktori:1. Mogućnosti proizvođača da promene količinu

robe2. Vremenski horizont→u dužem vremenu

elastičnija ponuda (jer se mogu izgraditi proizvodni kapaciteti)

Elastičnost ponude:1. Savršeno elastična ponuda→elastičnost =

∞2. Elastična ponuda→elastičnost > 13. Jedinična elastičnost→elastičnost = 14. Neelastična ponuda→elastičnost < 15. Savršeno neelastična ponuda→elastićnost

= 0

Kontrola cena

Plafonirana cena: maksimalna propisana cena po kojoj roba može biti prodata

Pod cena: propisana minimalna cena po kojoj roba može biti prodata

Ako je plafonirana cena iznad ravnotežne cene, ona ne obavezuje

Ako je plafonirana cena ispod ravnotežne, ona obavezuje→nestašica robe (selekcije kupaca)→korist ograničenom broju kupaca i gubitak profita proizvođača

Primeri: smanjenje ponude benzina ili kontrola stanarina

Ako je pod cena ispod ravnotežne cene, ona ne obavezuje

Ako je pod cena iznad ravnotežne cene, ona obavezuje→višak ponude

Primer: minimalna plata→povećanje nezaposlenosti

Pitanje: da li ste pristalica ili protivnik minimalnih plata?

Koje su druge mere za pomoćsiromašnima i da li ste pristalica tih mera?

PotroPotroššaaččki viki viššakak Spremnost za plaćanje predstavlja

maksimalnu cenu koju je kupac spreman da plati za neku robu

Potrošački višak: razlika između cene koju je kupac bio spreman da plati i cene koju je stvarno platio

Povećanje ponude, uz istu spremnost za plaćanje→veći p. višak (kupio po nižoj ceni)

Kada cena pada→povećava se potrošački višak (postojećih i novih kupaca)

Značaj potrošačkog viška: predstavlja ekonomsku korist potrošača!

Niža cena→veći potrošački višak i obrnuto Kontrola cena→uticaj na potrošački višak Primer: porez Veći porez→veće cene→niža tražnja Veći porez→povećanje poreskog

prihoda→manji potrošački višak Iznos smanjenja potrošačkog viška – Iznos

povećanja poreskog prihoda = Čist gubitak potrošačkog viška

On pokazuje da porez na potrošnju više košta potrošače nego što država uspeva da ostvari povećanje poreskog prihoda!

ProizvođaProizvođaččki viki viššakak Ukupni trošak proizvođača = stvarni trošak +

oportunitetni trošak Trošak je spremnost proizvođača da prodaju robu

(najniža cena po kojoj su spremni da prodaju) Proizvođački višak: razlika između iznosa koji

je plaćen prodavcu (tržišne cene) i minimalnog iznosa po kome je prodavac bio spreman da proda robu!

Porast cene→veći proizvođački višak (postojećih i novih proizvođača)

Značaj proizvođačkog viška: mera ekonomske koristi proizvođača!

Ukupni viUkupni viššak na trak na tržžiišštutu Ukupan višak = potrošački višak + proizvođački

višak Potrošački višak = cena koju su kupci spremni da

plate – Iznos novca koji su platili Proizvođački višak = iznos novca koji su primili

prodavci – troškovi prodavaca Iznos novca koji plaćaju kupci = iznos novca koji

primaju prodavci Ukupan višak = Cena koju su kupci spremni da

plate – troškovi prodavaca! Efikasno tržište maksimizira ukupni višak koji

ostvaruju svi učesnici na tržištu Pravičnost se odnosi na preraspodelu

blagostanja

TrTržžiiššna ravnotena ravnotežžaa Ukupan višak je oblast između krive ponude i

krive tražnje do ravnotežne količine TPK usmerava ponudu robe onim kupcima

koji je najviše vrednuju! TPK usmerava tražnju robe onim

prodavcima, koji tu robu proizvode s najmanjim troškovima!

TPK maksimizira ukupan višak na tržištu,odnosno proizvodi se količina koja maksimizira ukupan višak na tržištu!

Šta se dešava ako je Q ispod ravnotežnog nivoa, a šta ukoliko je Q iznad ravnotežnog novoa?

Ekonomski efekti oporezivanja porez→veća cena→smanjuje se potrošački

višak→niža tražnja→smanjuje se proizvođački višak→prihod državi (PxQ)

Iznos smanjenja potrošačkog viška – Iznos povećanja poreskog prihoda = Čist gubitak potrošačkog viška

Što je veća elastičnost ponude i tražnje→veći čist gubitak

Mali porez→poreski prihod je veći u odnosu na mali čist gubitak

Veliki porez→poreski prihod je znatno manji u odnosu na veliki čist gubitak

Ekonomski efekti spoljne Ekonomski efekti spoljne trgovinetrgovine

Svetska cena: cena koja preovladava na svetskom tržištu

Šta se dešava ako je svetska cena iznad domaće cene, a šta ukoliko je ispod domaće cene?

Izvoz: Povećava cenu izvozne robe na domaćem

tržištu→pad količine tražnje te robe→višak ponude→plasiranje na svetsko tržište

izvozizvoz→→korist za domakorist za domaćće e proizvođaproizvođaččee→→trotroššak za domaak za domaćće e potropotroššaaččee→→ukupna korist za zemlju ukupna korist za zemlju izvoznicu je veizvoznicu je veććaa

Uvoz: Domaća cena pada→raste tražnja za tom

robom→višak tražnje→pokriva se uvozom uvoz→trošak za domaće

proizvođače→korist za domaće potrošače Trgovina može koristiti svima!

Politika carina i kvotaPolitika carina i kvota

Carina: porez na uvezene robe! Carina povećava i cenu domaće i cenu

uvezene robe→korist domaćim proizvođačima→trošak domaćih potrošača→rast državnih prihoda

Ukupna ocena: carina→čist gubitak potrošačkog viška

(razlika između većeg gubitka potrošačkog viška i manje koristi proizvođača i države)

Uvozna kvota: ograničenje količine uvoza inostrane robe (Uvozna dozvola)

Ograničen uvoz smanjuje domaću cenu u odnosu na cenu koja bila pre uvoza, ali je dalje iznad svetske cene→korist za domaće proizvođače →trošak za domaće potrošače

carine→povećavaju državne prihode, uvozne kvote donose profit vlasnicima uvoznih dozvola

Dodatne koristi od slobodne trgovine: Veća raznolikost roba Niži troškovi proizvodnje (ekonomija obima) Veća konkurencija Korišćenje tehnoloških znanja drugih

proizvođača Protivnici slobodne trgovine: Zaštita domaće proizvodnje? Sprečavanje otpuštanja radnika? Nezavisnost privrede?

Eksterni efektiEksterni efekti Eksterni efekat ‐ uticaj jedne individualneaktivnosti na blagostanje drugih, bez ikakvenaknade.

Negativni eksterni efekti Navesti primere? Internalizacija eksternih efekata jeste navodjenje ljudi da vode računa o eksternim efektima svojih aktivnosti.

Državna intervencija: 1.1. zabranzabranee2.2.dozvoldozvolee3.3.odredjivanjodredjivanje e zonazona u u kojimakojima mogumogu dada poslujuposlujuzagadjivazagadjivaččii

4.4.propispropisii o o naknadinaknadi šštetetete5.5. eekolokološškiki porezporezii

Eksterni efektiEksterni efektiPozitivni eksterni efekti!Navesti primere?Tehnološko prelivanjeSubvencionisanje!Privatna rešenja eksternih efekata!Kouzova teoremaKouzova teorema ‐ pojedinci mogu sami rešiti problem eksternih efekata. 

Transakcioni troškovi! Definišite ovaj pojam?

Koji su uslovi za primenu Kouzove teoreme?

DrDržžavna politika u vezi sa avna politika u vezi sa eksternim efektimaeksternim efektima

1. Pravni propisi! Recipročna priroda problema negativnih eksternih

efekata! Princip ekonomske efikasnosti ‐ rešenje problema

nalazi se u izbegavanju veće štete.  Princip pravičnosti ‐ zaštita oštećenog i pravo na

naknadu štete. ZakonZakon o o obligacionimobligacionim odnosimaodnosima!! Privatni interes » Naknada štete » Otklanjanje uzroka

štete » Moguća zabrana delatnosti Opšti interes » Naknada prekomerne štete » Smanjenje

štete » Nema zabrane delatnosti2. Politika dozvola i zabrana!3. Politika podsticaja!

Javna dobra i druJavna dobra i drušštveni resursitveni resursi PrivatnaPrivatna dobradobra ‐ potrošnja jednog lica isključujepotrošnju drugih lica i čije korišćenje može bitiuskraćeno.

JavnaJavna dobradobra – kolektivno se koriste od više lica, bez obzira na to da li ona plaćaju za njihovupotrošnju, ili ne, odnosno to su dobra čije se korišćenje ne može uskratiti!

Dve osnovne karakteristike:1. odsustvo rivaliteta u potrošnji2.nemogućnost isključivanja iz potrošnje Problem putnika bez karteProblem putnika bez karte: Pojedinci nastoje da izbegnu plaćanje za upotrebu javnih dobara.

DruDrušštvene resurse tvene resurse čine robe za čiju potrošnju pojedinci konkurišu jedni drugima, ali ne mogu biti isključeni iz potrošnje!

Nevesti primere društvenih resursa?

Poreski sistemPoreski sistem Efikasan poreski sistem Efikasan poreski sistem ‐ prihodi uz manje troškove p.o. Dva dodatna troška, osim poreza:1. čist gubitak od poreza2. administrativni trošak ČČist gubitak ist gubitak ‐ smanjenje ekonomske dobrobiti poreskih obveznika (smanjenje potrošačkog viška)

Porez na potrošnju (porez na promet)‐ oporezuje se potrošnja i proizvoda i usluga 

Poreski obveznici ‐ lica koja isporučuju proizvode ili pružaju usluge

Povećana cena prevaljuje poreski teret na krajnje potrošače Višefazni porez na promet‐ porez na dodatu vrednost PDV Administrativni troAdministrativni troššakak: troškovi u vezi s vodjenjem poreske evidencije podnošenje poreskih prijava konsultovanje s poreskim stručnjacima izdaci u vezi sa sprovodjenjem poreskih zakona 

Poreski sistemPoreski sistem1.1. Princip koristi Princip koristi ‐‐ bazira se na stanovištu 

da ljudi treba da plaćaju porez srazmerno koristi koju imaju od državnih usluga!

2.2. Princip platePrincip platežžne mone moćći i ‐‐ poreze treba nametnuti osobama u skladu s tim koliko mogu podneti to opterećenje!

Vertikalna praviVertikalna praviččnost nost ‐‐ poreski obveznici s većom platežnom moći treba da plaćaju veće poreze!

Horizontalna praviHorizontalna praviččnostnost ‐ poreski obveznici sa sličnom platežnom moći treba da plaćaju iste iznose poreza!

PojamPojam trotrošškovakova Ukupan prihodUkupan prihod ‐ iznos novca koji preduzeće ostvaruje od prodaje svojih proizvoda. 

Ukupan troUkupan troššakak ‐ tržišna cena faktora proizvodnje koje preduzeće koristi u proizvodnji. 

Profit = Ukupan prihod Profit = Ukupan prihod –– Ukupan troUkupan troššakak Oportunitetni troOportunitetni troššakak – najveća propuštena dobit koja je mogla biti ostvarena od alternativne aktivnosti

Troškovi faktora proizvodnje » Odliv novca iz preduzeća Oportunitetni trošak » Ne povlači odliv novca iz preduzeća Ukupan ekonomski troUkupan ekonomski troššak = Stvarni troak = Stvarni troššak + ak + Oportunitetni troOportunitetni troššakak

Ukupan knjigovodstveni troUkupan knjigovodstveni troššak = Samo stvarni troak = Samo stvarni troššakak Ekonomski profit = Ukupan prihod – Ukupan ekonomski trošak (Stvarni trošak + Oportunitetni trošak)

Knjigovodstveni profit = Ukupan prihod – Ukupan knjigovodstveni trošak (Stvarni trošak)

Proizvodna funkcijaProizvodna funkcija Proizvodna funkcija jeste odnos izmedju Proizvodna funkcija jeste odnos izmedju kolikoliččine upotrebljenih faktora proizvodnje i ine upotrebljenih faktora proizvodnje i kolikoliččine proizvedenih roba (inputine proizvedenih roba (input‐‐autput)!autput)!

Marginalni proizvodMarginalni proizvod ‐ povećanje količine proizvoda koje nastaje angažovanjem jedne dodatne jedinice nekog faktora proizvodnje!

Opadanje marginalnog proizvodaOpadanje marginalnog proizvoda jeste pojava da marginalni proizvod nekog faktora proizvodnje opada s povećanjem količine istog faktora proizvodnje!

Navesti primer?

Vrste troVrste trošškovakova1.1. Fiksni i varijabilni troFiksni i varijabilni trošškovikovi FiksniFiksni trotrošškovikovi ‐‐ ne menjaju s promenom obima proizvodnje

Varijabilni troVarijabilni trošškovikovi –menjaju se s promenom obima proizvodnje

Ukupni trošak proizvodnje = fiksnitroškovi + varijabilni troškovi

2.2. ProseProseččni i marginalni troni i marginalni troššakak ProseProseččni ukupni troni ukupni troššak = Ukupan troak = Ukupan troššak ak / Obim proizvodnje/ Obim proizvodnje

Marginalni troMarginalni troššak :ak : koliko košta proizvodnja još jedne jedinice proizvoda!

ProseProseččni ukupni troni ukupni troššak ak ‐ trošak jedne jedinice proizvoda kada je ukupni trošak jednako podeljen na sve proizvedene jedinice! 

Marginalni troMarginalni troššakak ‐povećanje ukupnog troška preduzeća zbog povećanja proizvodnje za još jednu jedinicu robe!

Marginalni trošak raste s porastom obima proizvodnje! Pri niskom obimu proizvodnjePri niskom obimu proizvodnje, prosečni ukupni trošak je visokvisok, jer su fiksni troškovi rasporedjeni na mali broj proizvoda! 

S poveS poveććanjem proizvodnjeanjem proizvodnje, prosečni ukupni trošak opada!opada!

S daljim poveS daljim poveććanjem proizvodnjeanjem proizvodnje, počinje ponovo da rasteraste, jer se varijabilni troškovi znatno povećavaju!

Marginalni trošak, koji je manjimanji od prosečnog ukupnog troška, utiče na opadanjeopadanje prosečnog ukupnog troška!

Opadanje marginalnog proizvoda i, iz tog razloga, povećanje marginalnog troška, jeste pravilo.

Profit preduzeProfit preduzećća na tra na tržžiišštu tu potpune konkurencijepotpune konkurencije

Prodavci i kupci na konkurentskom tržištumoraju prihvatiti cenucenu koju tržište odredjuje!

Ako je marginalni prihod preduzeća veveććii odmarginalnog troška, proizvodjač treba dapovepoveććaa proizvodnju!

Ako je marginalni prihod manjimanji odmarginalnog troška, proizvodjač treba dasmanjismanji proizvodnju!

MaksimalniMaksimalni profitprofit ostvaruje se na nivouproizvodnje, na kome su marginalni prihod i marginalni trošak jednakijednaki!

KratkoroKratkoroččne i dugorone i dugoroččne odluke o ne odluke o proizvodnjiproizvodnji

Privremeno zatvaranje preduzePrivremeno zatvaranje preduzećća:a:kratkoročna odluka da se u toku odredjenog perioda ne proizvodi zbog trenutnih uslova na tržištu! 

Trajno odustajanje od proizvodnjeTrajno odustajanje od proizvodnje:dugoročna odluka da se preduzeće više ne bavi proizvodnjom odredjene robe!

Gubitak preduzeća kada je ukupni prihod (UP) < Ukupnog troška (UT)

Gubitak preduzeća kada je tržišna cena (C) < Prosečnog ukupnog troška (PUT)

ZapoZapoččinjanje delatnosti ako je trinjanje delatnosti ako je tržžiiššna cena na cena (C) > Prose(C) > Proseččnog ukupnog tronog ukupnog trošška (PUT)ka (PUT)

KratkoroKratkoroččne i dugorone i dugoroččne ne odluke o proizvodnjiodluke o proizvodnji

Profit = UP – UTProfit = Ukupan prihod – Ukupan trošakProfit = (UP/Q ‐ UT/Q) x QProfit = (C ‐ PUT) x QProfit = (Tržišna cena – Prosečan ukupan trošak) x Obim proizvodnje

Ponuda na trPonuda na tržžiišštu potpune tu potpune konkurencijekonkurencije

U kratkom vremenskom perioduU kratkom vremenskom periodu, broj proizvodjača relativno je fiksanfiksan, jer je za napuštanje ili započinjanje odredjene delatnosti obično potrebno vreme!

U duU dužžem vremenskom perioduem vremenskom periodu, broj preduzeća se menjamenja, kako se ona prilagodjavaju promenljivim uslovima tržišta!

U kratkom vremenskom roku, ponuda jedne robe na tržištu zavisi od pojedinačne ponude svih postojesvih postojeććih proizvodjaih proizvodjačča!a!

U dugom vremenskom roku, neka preduzeća odustaju odustaju od proizvodnje odredjene robe dok neka nova preduzeća zapozapoččinjuinju s proizvodnjom!

Ponuda na trPonuda na tržžiišštu potpune tu potpune konkurencijekonkurencije

Povećanje broja proizvodjača »Veća ponuda » Niža cena »Manji profitiSmanjenje broja proizvodjača »Manja ponuda » Viša cena »Veći profiti

Promena traPromena tražžnje i odluka o nje i odluka o proizvodnjiproizvodnji

(U kratkom vremenskom roku) Povećanje tražnje » PovePoveććanje cene anje cene » Veća proizvodnja postojećih proizvodjača » (u dužem vremenskom roku) Novi proizvodjači » Veća ponuda » Pad cenePad cene

Povećana tražnja može biti praćena i povećanjem proizvodnje i cene: 

1. ograničenost proizvodnih resursa!2.preduzeća mogu imati različite troškove proizvodnje!

Nastanak i ponaNastanak i ponaššanje anje monopolamonopola

Monopol:1.1. jednojedno preduzepreduzeććee prodaje proizvod ili uslugu tržištu! 

2.proizvod odnosno usluga nemaju zamenu!zamenu! Prepreke Prepreke za ulaz u neku delatnost:1. ZnaZnaččajan resursajan resurs u vlasništvu samo jednog preduzeća!

2.Država daje samo jednom preduzeću ekskluzivno pravoekskluzivno pravo da proizvodi neki proizvod (zakonski monopoli)!

3.3.TroTrošškovi proizvodnjekovi proizvodnje utiču da je jedan proizvodjač efikasniji od velikog broja proizvodjača!

Nastanak i ponaNastanak i ponaššanje anje monopolamonopola

Konkurentska preduzeKonkurentska preduzeććaa » Veća proizvodnja » Niža cena » Veća korist u potrošnjiMonopolska preduzeMonopolska preduzeććaa » Manja proizvodnja » Viša cena » Manja korist u potrošnjiPrirodni monopoliPrirodni monopoli » Manja proizvodnja » Niža cena

DrDržžavno regulisanje avno regulisanje monopolamonopola

Podsticanje konkurencije!Regulisanje ponašanja monopola!Državni monopoli!Država ništa ne preduzima!

TEORIJA IGARA(za radoznale studente)

Primena u analizi strategijskih reakcija:1. Proučavanje društvenih igara2.Političko pregovaranje3. Ekonomsko ponašanjePotpuna konkurencija → monopolistička

konkurencija→ oligopol→ čist monopolOligopol: mali broj prodavaca, prepreke za

ulazak na tržište i diferencirane robe!Duopol: 2 konkurentska preduzeća!

Ponuda i traPonuda i tražžnja za radnom snagomnja za radnom snagomKada preduzeće odlučuje o broju radnikabroju radnika koje će zaposliti, ono uporedjuje marginalni proizvod dodatnog radnika s troškom njegovog angažovanja, odnosno sa visinom plate.

Marginalni proizvod radaMarginalni proizvod rada pokazuje koliko svaki novozaposleni radnik povećava obim proizvodnje. 

VVrednost marginalnog proizvoda radarednost marginalnog proizvoda rada dobija se kada marginalni proizvod rada pomnoži s tržišnom cenom proizvoda koje radnik proizvodi.

KakoKako preduzepreduzećće odlue odluččuje o otpuuje o otpušštanju radnika?tanju radnika?

PojedinaPojedinaččna trana tražžnja nja ≠≠ TrTržžiiššna trana tražžnja za nja za radnom snagomradnom snagom

TrTržžiiššna trana tražžnja odredjene radne snage nja odredjene radne snage zbir je trazbir je tražžnji svih preduzenji svih preduzećća za tom a za tom vrstom radne snage.vrstom radne snage.

Faktori koji utiču na tražnju radne snage: 1.1. cena proizvoda cena proizvoda 2.2.tehnolotehnološški progres ki progres 3.3.cena faktora proizvodnjecena faktora proizvodnje Brzi kviz:Brzi kviz:Kako ovi faktori utiKako ovi faktori utičču na trau na tražžnju radne nju radne snage?snage?

Ponuda radne snage Ponuda radne snage  Izbor između rada i slobodnih aktivnostiIzbor između rada i slobodnih aktivnosti?? ŠŠta studenti biraju ta studenti biraju !! Faktori koji utiFaktori koji utičču na ponudu radne snage:u na ponudu radne snage:1.1. plateplate2.2. promena stava prema poslupromena stava prema poslu3.3.mogumoguććnosti zarade u drugim delatnostimanosti zarade u drugim delatnostima4.4.migracijamigracija PojedinaPojedinaččna ponuda rada na ponuda rada ≠≠ trtržžiiššna ponuda radana ponuda rada ŠŠta je trta je tržžiiššna ponuda rada?na ponuda rada? Kako se formira plata (cena rada)?Kako se formira plata (cena rada)? PovePoveććanje ponude rada anje ponude rada »» Smanjenje plate Smanjenje plate »» PovePoveććanje anje zaposlenostizaposlenosti

PovePoveććanje traanje tražžnje za radom nje za radom »» PovePoveććanje plate anje plate »» PovePoveććanje anje zaposlenostizaposlenosti

OstaliOstali faktorifaktori proizvodnjeproizvodnje: : zemljizemljišštete i i realnirealni kapitalkapital

Realni kapital Realni kapital ‐‐ oprema i objekti koji se koriste u proizvodnji roba i usluga!

Nabavna cena i zakupnina!Nabavna cena i zakupnina! Zakupnina i cena Zakupnina i cena →→ ponuda i traponuda i tražžnjanjaPreduzeća će uzimati u zakup realni kapital ili zemljište, sve dok ti faktori povećavaju prihod preduzeća iznad iznosa zakupnine.

Dokle Dokle ćće preduzee preduzećća kupovati realni kapital ili a kupovati realni kapital ili zemljizemljiššte?te?

Neke determinante plataNeke determinante plata Kompenzaciona razlikaKompenzaciona razlika Teško je biti rudar! Zato plati! Ljudski kapital (obrazovanje i iskustvo)Ljudski kapital (obrazovanje i iskustvo) Teško je učiti! Zato nagradi! Talenat i trud Novak DjokoviNovak Djokovićć protiv Petra Petroviprotiv Petra Petroviććaa Minimalne i efikasne plateMinimalne i efikasne plate Minimalne prate: Sindikat nasuprot poslodavcu!Minimalne prate: Sindikat nasuprot poslodavcu! Efikasne plate:Efikasne plate:““PlatiPlatićću te viu te višše, a ti radi vie, a ti radi višše i e i 

boljebolje”” Koja je posledica minimalnih i efikasnih plata?Koja je posledica minimalnih i efikasnih plata?

Nejednakost dohodaka i drNejednakost dohodaka i držžavna avna politikapolitika

LinijaLinija siromasiromašštvatva ‐ nivonivo porodiporodiččnognog dohotkadohotkautvrdjenutvrdjen odod drdržžaveave kojikoji se se smatrasmatra neophodnimneophodnim zazažživotivot jednejedne porodiceporodice!!

Dilema: da li i koliko drDilema: da li i koliko držžava treba da raspodeljuje ava treba da raspodeljuje dohodak?dohodak?

Opcije:Opcije:1. Minimalne plate 1. Minimalne plate ‐‐ ko ima korist, a ko troko ima korist, a ko troššak?ak?2. Transferna pla2. Transferna plaććanjaanja ‐‐ koja je negativna posledica?koja je negativna posledica?3. Negativni porez na dohodak 3. Negativni porez na dohodak –– zazaššto da novac ide to da novac ide onima koji ne trude da vionima koji ne trude da višše zarade?e zarade?

4. Pomo4. Pomoćć u robama i uslugamau robama i uslugama –– kako znati koje su kako znati koje su robe najpotrebnije?robe najpotrebnije?

Preferencije i budPreferencije i budžžetsko ogranietsko ograniččenjeenje Preferencije potroPreferencije potroššaaččaa odnose se na rangiranjerangiranje roba prema prvenstvu u potrošnji!

Korist u potroKorist u potroššnji nji ‐ osećanje zadovoljstva zbog podmirenja potreba!

BudBudžžetsko ogranietsko ograniččenjeenje predstavlja kombinacijukombinaciju roba i usluga, koje potrošačmože sebi priuštiti na osnovu raspoloraspoložživog dohotka i trivog dohotka i tržžiiššnih cenanih cena! 

ŠŠta je to ta je to ččvrsto budvrsto budžžetsko ogranietsko ograniččenje?enje? Kriva indiferencijeKriva indiferencije prikazuje sve kombinacije potrošnje koje pružaju potrošaču isti nivo zadovoljstvaisti nivo zadovoljstva!

Marginalna stopa supstitucijeMarginalna stopa supstitucije jeste stopa, po kojoj je potrošač spreman da zameni jednu robu drugom robom (Nagib krive indiferencije!)

Da li ste spremni da se odreknete veDa li ste spremni da se odreknete većće ili manje kolie ili manje količčine ine robe za drugu vrstu robe koja vam nedostaje?robe za drugu vrstu robe koja vam nedostaje?

PotroPotroššaaččki izborki izborŽelje potrošača (Kriva indiferencije) » Raspoloživi dohodak (Budžetsko ograničenje) » Potrošački izborPotrošački izbor » Tražnja potrošačaRast dohotka » Rast potrošnje normalnih roba » Pad potrošnje inferiornih robaPad cena » Rast potrošnje

Efekat dohotka i efekat supstitucijePrimer: pad cene cigareta (u odnosu na pice)Efekat dohotka:Efekat dohotka:“Sada kada su cigarete jeftinije, kupiću više cigareta i pica”!Efekat supstitucije:Efekat supstitucije:“Sada kada su cigarete jeftinije, dobiću više cigareta za svaku picu koju se odreknem”!

Uticaj plata na ponudu radne Uticaj plata na ponudu radne snagesnage

PotroPotroššaaččki izbor izmedju rada i slobodne aktivnosti!ki izbor izmedju rada i slobodne aktivnosti!Efekat dohotka i efekat supstitucije na ponudu Efekat dohotka i efekat supstitucije na ponudu rada:rada:

Efekat supstitucije Povećanje plate » Smanjenje broja sati za slobodne aktivnosti » Povećanje broja sati provedenih u radu

Efekat dohotka Povećanje plate » Povećanje broja sati za slobodne aktivnosti » Smanjenje broja sati provedenih u radu

Da li svi pojedinci reaguju na isti naDa li svi pojedinci reaguju na isti naččin u sluin u sluččaju aju povepoveććanja plate?anja plate?

Kamatne stope i Kamatne stope i šštednjatednja Izbor između potroIzbor između potroššnje u mladosti i potronje u mladosti i potroššnje u nje u starosti!starosti!

Primer: povePrimer: poveććanje kamatne stope:anje kamatne stope: Efekat supstitucije Povećanje kamatne stope » Manja potrošnja u mladosti » Veća štednja

Efekat dohotka Povećanje kamatne stope » Veća potrošnja u mladosti » Manja štednja

Kakav je uticaj smanjenja poreza na kamate na Kakav je uticaj smanjenja poreza na kamate na stednju? Vastednju? Vašš stav?stav?

MedjunarodniMedjunarodni tokovitokovi robaroba i i finansijskogfinansijskog kapitalakapitala

ZatvorenaZatvorena privredaprivreda ‐ privreda koja neostvaruje razmenu s drugim privredama u svetu

OtvorenaOtvorena privredaprivreda ‐ privreda koja učestvuje u razmeni s drugim privredama u svetu

Tok roba i usluga ‐ izvoz, uvoz i neto izvoz IzvozIzvoz predstavljaju robe i usluge, proizvedene u domaćoj privredi, i prodate u inostranstvu

UvozUvoz predstavljaju robe i usluge, proizvedene u inostranstvu, i prodate na domaćem tržištu.

NetoNeto izvozizvoz = = IzvozIzvoz –– UvozUvoz

NetoNeto izvozizvoz, , iliili trgovinskitrgovinski bilansbilans, predstavlja vrednost izvoza jednezemlje, minus vrednost njenog uvoza. TrgovinskiTrgovinski suficitsuficit predstavlja višakizvoza u odnosu na uvoz. TrgovinskiTrgovinski deficitdeficit predstavlja višakuvoza u odnosu na izvoz. UravnoteUravnotežženaena trgovinatrgovina jeste situacijau kojoj je izvoz jednak uvozu.

Na izvoz, uvoz i neto izvoz jednezemlje utiču sledeći faktori: sklonostsklonost potrošača ka domaćim ilistranim robama,cenecene domaćih i stranih roba, deviznidevizni kurskurs, po kome ljudi mogukoristiti domaći novac za kupovinustranog novca,dohodakdohodak domaćih i stranih potrošača, trotroššakak transportatransporta roba izmedjuzemalja, spoljnotrgovinskaspoljnotrgovinska politikapolitika zemlje.

Neto strane investicije predstavljajukupovinu strane imovine, od domaćihprivrednih subjekata, minus kupovina domaćeimovine, od stranih privrednih subjekata.

1. strane direktne investicije2.strane portfolio investicijeOsnovni faktori, koji utiču na neto straneinvesticije jedne zemlje:

realnerealne kamatnekamatne stopestope u zemlji i inostranstvu, ekonomskiekonomski i i politipolitiččkiki rizikrizik investiranjainvestiranja tretmantretman stranogstranog vlasnivlasnišštvatva nadnad imovinomimovinom u u zemljizemlji

NSI = NINSI = NINetoNeto stranestrane investicijeinvesticije = = NetoNeto izvozizvoz

PlatniPlatni bilansbilansPlatni bilans ‐ sistematski pregled svihekonomskih transakcija izmedju zemlje i drugih zemalja u odredjenom periodunajčešće za godinu dana

On prikazuje tokove dobara, usluga i novčanog kapitala izmedju jedne zemlje, i drugih zemalja:

robnih transakcijanerobnih transakcijakapitalnih (finansijskih) transakcija

Platni bilans ima dve stavke:1. prihode2.rashode SuficitSuficit platnogplatnog bilansabilansa postoji kada je ukupanpriliv stranog novca veći od njegovog odliva, čimese povećavaju devizne rezerve zemlje

Kad postoji postoji deficit deficit platnogplatnog bilansabilansa? Pokrivanje defitica:1. zaduživanjem u inostranstvu2. smanjivanjem deviznih rezervi zemlje LikvidnostLikvidnost zemljezemlje u medjunarodnim plaćanjimanajčešće se meri odnosom deviznih rezervi premauvozu (nivo deviznih rezervi u visini tromesečnoguvoza)

Deficit platnog bilansa: privremen ili dugotrajan

ŠŠtednjatednja, , investicijeinvesticije i i medjunarodnemedjunarodnetransakcijetransakcije

BDP = P+ I + D + NI BDP – P – D = I + NI Š = I + NI Š = I + NSI Štednja = Domaće investicije + Neto straneinvesticije

NacionalnaNacionalna šštednjatednja odredjuje obim domaćihinvesticija i neto stranih investicija (investiranjedomaćih lica u druge zemlje, minus investiranjestranih lica u domaću privredu).

Nominalni i realni devizni kurs NominalniNominalni deviznidevizni kurskurs ‐ odnos, po kome se možezameniti novac (valuta) jedne zemlje, za novacdruge zemlje.

ApresijacijaApresijacija ‐povećanje vrednosti jedne valute, u odnosu na stranu valutu. 

Apresijacija dinara znači da je manje dinarapotrebno za kupovinu jedinice strane valute.

DepresijacijaDepresijacija ‐ smanjenje vrednosti jedne valute u odnosu na stranu valutu.

Depresijacija dinara znači da je više dinarapotrebno za kupovinu jedinice strane valute.

DevalvacijaDevalvacija predstavlja pad vrednosti dinara u odnosu na stranu valutu, koji je nastao odlukomdržave. 

Realni devizni kurs predstavlja odnos, pokome se mogu zameniti robe i uslugejedne zemlje, za robe i usluge drugezemlje.Realni devizni kurs= NDK x dc/scRealni devizni kurs = (d x C) / C* Pad Pad realnogrealnog deviznogdeviznog kursakursa, znači da sudomaće robe postale jeftinije, u odnosu nastrane robe.PPoveoveććanjeanje realnogrealnog deviznogdeviznog kursakursa, značida srpske robe postaju skuplje, u odnosuna strane robe, tako da srpski neto izvozpada

NaNaččinin utvrdjivanjautvrdjivanja deviznogdeviznog kursakursa Fiksni devizni kurs,utvrdjuje Vlada, na predlogNarodne banke. 

Plivajući devizni kurs formira se svakodnevno, naosnovu trenutnog stanja ponude i tražnje stranihvaluta. 

""MeMeššovitioviti" " plivajuplivajuććii kurskurs ii slobodnislobodni plivajuplivajucici kurskurs Konvertibilnost ‐mogućnost zamene novca jednezemlje za druge strane valute. 

Domaći novac može zameniti stranim novcem samona domaćem tržištu ‐ internojinternoj konvertibilnostikonvertibilnosti

Zamena domaćeg novca stranim novcem i nadomaćem tržištu, i na stranim tržištima, punojpunojkonvertibilnostikonvertibilnosti

DevizniDevizni kurskurs i i stopastopa inflacijeinflacije TeorijaTeorija paritetapariteta kupovnekupovne momoććii:: nominalnidevizni kurs izmedju valuta dveju zemalja zavisiod nivoanivoa cenacena u ovim zemljama!

Kada centralna banka štampa velike količinenovca, novac gubi vrednost, i u obliku roba i usluga koje se njime mogu kupiti, i u oblikuiznosa drugih valuta koje se za njega mogukupiti

RastRast ponudeponude novcanovca »» RastRast nivoanivoa cenacena »» Pad Pad vrednostivrednosti ((depresijacijadepresijacija) ) nacionalnenacionalne valutevalute

TrTržžiišštete zajmovnogzajmovnog kapitalakapitala i i trtržžiišštetedevizadeviza

Š = I + NSIPonudaPonuda zajmovnogzajmovnog kapitalakapitala dolazi odnacionalne štednje (Š). TraTražžnjanja zaza zajmovnimzajmovnim kapitalomkapitalom dolaziod domaćih investicija (I), i neto stranihinvesticija (NSI).Investicije povećavaju tražnju zazajmovnim kapitalom, bez obzira na to da li se investira u domaću privredu, iliu inostranstvu

ViViššaa realnarealna kamatnakamatna stopastopa »» VeVeććaaponudaponuda zajmovnogzajmovnog kapitalakapitala ((veveććaašštednjatednja) i  ) i  manjamanja tratražžnjanja zajmovnogzajmovnogkapitalakapitala ((manjemanje investicijainvesticija))ViViššaa domadomaććaa realnarealna kamatnakamatna stopastopa »»ManjeManje domadomaććee netoneto stranestrane investicijeinvesticije

Prema ravnotežnoj kamatnoj stopi, iznos koji ljudi žele da uštede, tačno jejednak željenom iznosu domaćihinvesticija i neto stranih investicija.

TrTržžiišštete devizadevizaKada neto izvoz pada (raste uvoz) » Povećavase ponuda dinara i tražnja strane valute

Na trtržžiišštutu zajmovnogzajmovnog kapitalakapitala, neto straneinvesticije deo su tratražžnjenje, odnosno osoba kojaželi da kupuje imovinu u inostranstvu, finansiraovu kupovinu zadužujući se na tržištuzajmovnog kapitala. 

Na Na deviznomdeviznom trtržžiišštutu, neto strane investicijeizvor su ponudeponude dinaradinara, odnosno osoba koja želida kupi imovinu u drugoj zemlji, nudi dinare, kako bi ih zamenila valutom zemlje prodavcaimovine.

1. Ponuda i tražnja zajmovnogkapitala odredjuju realnu kamatnustopu »2. Kamatna stopa odredjuje netostrane investicije »3. Neto strane investicije odredjujuponudu dinara (namenjenih zakupovinu strane valute) nadeviznom tržištu »4. Ponuda i tražnja dinara nadeviznom tržištu odredjuje realnidevizni kurs.

BudBudžžetskietski deficit u deficit u otvorenojotvorenojprivrediprivredi

BudBudžžetskietski deficitdeficit » Smanjenje ponude zajmovnog kapitala » Povećanje realne kamatne stope » Smanjenje neto stranih investicija » Smanjenje ponude dinara, namenjenih zakupovinu strane valute »

Apresijacija realnog deviznog kursa (većavrednost dinara) »

Deficit Deficit trgovinskogtrgovinskog bilansabilansa (veći uvoz od izvoza) Budžetski i trgovinski deficit u bliskoj su vezi, zbog čega se ova dva deficita ponekad nazivajublizancimablizancima.

KarakteristikeKarakteristike kratkorokratkoroččnihnih privrednihprivrednihfluktuacijafluktuacija

RecesijaRecesija ‐ period umerenog opadanja privredneaktivnosti i povećanja nezaposlenosti

KrizaKriza ‐ period velikog opadanja privredne aktivnosti i povećanja nezaposlenosti

Privredne fluktuacije = poslovni ciklusi :1.1. NepNepravine i nepredvidiveravine i nepredvidive2.2. VeVeććinaina makroekonomskihmakroekonomskih veliveliččinaina fluktuirafluktuira zajednozajedno3.3. Pad Pad proizvodnjproizvodnjee→→rastrast nezaposlenostnezaposlenostii NovacNovac nijenije neutralanneutralan nana kratakkratak rokrok, , jerjer momožžee uticatiuticati nanadrudrušštvenitveni proizvodproizvod i i zaposlenostzaposlenost

Model Model agregatneagregatne tratražžnjenje i i agregatneagregatne ponudeponude::objašnjavanje kratkoročnih fluktuacija u privrednojaktivnosti u odnosu na njen dugoročni trend!

KrivaKriva agregatneagregatne tratražžnjenje KrivaKriva agregatneagregatne tratražžnjenje ‐ količinu roba i usluga, koju domaćinstva, preduzeća i država, žele kupiti, pri datom nivou cena.

Nivo cena i potrošnja ‐ efekat bogatstvaopadanje nivoa cena čini da se potrošači osećajubogatijima, što ih ohrabruje da troše više. Povećanje trošenja potrošača, znači veću količinutraženih roba i usluga. Pad cena » Veća potrošnja

Nivo cena i investicije ‐ efekat kamatne stope Pad cena » Veća štednja » Pad kamatnih stopa »Veće investicije

Nivo cena i neto izvoz ‐ efekat deviznog kursa. Pad cena » Depresijacija realnog deviznog kursa »Veći izvoz

Pad cenePad cene→→povepoveććanje AT zbog 3 efekta: anje AT zbog 3 efekta: efekat bogatstva, efekat kamatne stope i efekat bogatstva, efekat kamatne stope i efekat deviznog kursa!efekat deviznog kursa! Nezavisno od promene cene:Nezavisno od promene cene:PromenaPromena u u potropotroššnjinjiPromenaPromena u u investicijamainvesticijamaPromenaPromena u u oblastioblasti drdržžavnihavnihkupovinakupovinaPromenaPromena u u netoneto izvozuizvozuObjasnite ove promene na AT na Objasnite ove promene na AT na praktipraktiččnim primerima?nim primerima?

Kriva AP u dugom rokuKriva AP u dugom roku Kriva AP Kriva AP ‐‐kolikoliččinu roba i usluga koju preduzeinu roba i usluga koju preduzećća a odluodluččuju da proizvode  i prodaju pri datom nivou uju da proizvode  i prodaju pri datom nivou cena!cena!

U dugom roku vertikalna (nivo cena ne utiU dugom roku vertikalna (nivo cena ne utičče na e na obim proizvodnje), u kratkom nakrivljena nagore!obim proizvodnje), u kratkom nakrivljena nagore!

Da li vaDa li važži za pjedinai za pjedinaččne robe i usluge?ne robe i usluge? Faktori AP u dugom roku:Faktori AP u dugom roku:1.1. Promene u radnoj snaziPromene u radnoj snazi2.2.Promene u realnom kapitaluPromene u realnom kapitalu3.3.Promene u prirodnim resursimaPromene u prirodnim resursima4.4.Promene u tehnoloPromene u tehnološšlom znanjulom znanju

Kriva agregatne ponude u kratkom roku

U kratkom roku, pad nivoa cena smanjujeproizvodnju i obrnuto (kriva AP nagnuta nagore)!

Nepravilno opažanje niži nivo cena prouzrokuje nepravilno opažanje o relativnim cenama, i ovo nepravilno opažanjenavodi proizvodjače da reaguju na niži nivo cena, smanjivanjem količine ponudjenih roba i usluga.

Rigidnost nominalnih plata pošto se plate ne prilagodjavaju trenutno nivoucena, niži nivo cena čini proizvodnju manjeprofitabilnom, što navodi preduzeća da smanjekoličinu ponudjenih roba i usluga.

Rigidnost cena Pošto se sve cene ne prilagodjavaju trenutnopromeni privrednih uslova, neočekivani pad nivoacena, uz zadržavanje nekih troškova preduzećaistim (cena struje i zakupnina), navodi nekapreduzeća da smanje obim proizvodnje.

InflacionaInflaciona ooččekivanjaekivanja ‐ predvidjanja privrednihsubjekata, u pogledu budućeg kretanja cena!

Kada se očekuje budući porast nivoa cena, smanjuje se količina ponudjenih roba i usluga, i kriva kratkoročne agregatne ponude pomera se ulevo.

Suprotno, kada se očekuje pad cena, povećava se količina ponudjenih roba i usluga, i krivakratkoročne agregatne ponude pomera se udesno.

DvaDva uzrokauzroka privrednihprivrednihfluktuacijafluktuacija

PromenaPromena agregatneagregatne tratražžnjenje Talas pesimizma: Talas pesimizma: Smanjenje agregatnetražnje » Pad proizvodnje u kratkom roku» Tokom vremena, proizvodnja se povećava (država reaguje)

PromenaPromena agregatneagregatne ponudeponude Rat :Rat :U kratkom roku, povećanje troškovaproizvodnje » Pad proizvodnje » Nivo cenaraste

StagflacijaStagflacija ‐ period opadanja proizvodnjei rasta cena

Izbor: država ne radi ništa ili:U uslovima stagflacije, državasvojom intervencijom (monetarnom monetarnom i fikskalnom politikomi fikskalnom politikom) možepodstaći proizvodnju, ali na računpovećanja inflacije!Kada kratkoročna agregatnaponuda pada » Država može uticatina povećanje agregatne tražnje »Nivo cena raste » Proizvodnja se povećava

UticajUticaj monetarnemonetarne politikepolitike nanaagregatnuagregatnu tratražžnjunju

Pad nivoa cena povećava traženu količinu roba i usluga (3 efekta!)Efekat kamatne stope:Efekat kamatne stope:

RastRast cenacena »» VeVeććaa tratražžnjanja novcanovca »» RastRast kamatnekamatnestopestope »» ManjaManja kolikoliččinaina tratražženihenih robaroba

Promene u ponudi novca (1 instrument)Veća ponuda novca » Pad kamatne stope »Veća količina traženih roba i usluga

Kada centralna banka povećava ponudunovca (ekspanzivnaekspanzivna monetarnamonetarna politikapolitika), snižava se kamatna stopa, i povećavakoličina traženih roba i usluga, pri bilokom nivou cena. 

Kada centralna banka smanjiponudu novca (restriktivnarestriktivnamonetarnamonetarna politikapolitika), raste kamatnastopa, i smanjuje se količinatraženih roba i usluga, pri bilo komdatom nivou cena.Promena kamatne stope (2 instrument)Promene u monetarnoj politici, kojeza cilj imaju povećanje agregatnetražnje, mogu biti opisane, ili kaopovećanje ponude novca, ili kaosmanjenje kamatne stope

UticajUticaj fiskalnefiskalne politikepolitike nanaagregatnuagregatnu tratražžnjunju

Promene u državnim kupovinama EfekatEfekat multiplikatoramultiplikatora ‐ dodatno povećanjeagregatne tražnje, koje nastaje kada ekspanzivnafiskalna politika (veća potrošnja države) povećavadohotke, i na taj način povećava potrošnju u privredi!

RastRast drdržžavneavne kupovinekupovine zaza milionmilion dinaradinara »» PoPoččetnoetnopovepoveććavaava agregatnuagregatnu tratražžnjunju zaza milionmilion dinaradinara »»EfekatEfekat multiplikatoramultiplikatora momožžee povepoveććatiati agregatnuagregatnutratražžnjunju zaza viviššee odod milionmilion dinaradinara

MarginalnaMarginalna sklonostsklonost ka ka potropotroššnjinji (MSP)(MSP) ‐ deododatnog dohotka koji domaćinstvo radije trošinego štedi! MultiplikatorMultiplikator = 1 / (1 = 1 / (1 –– MSP)MSP)

Efekat istiskivanja ‐ smanjene agregatne tražnje, koje se javlja kada ekspanzivna fiskalna politika(veća potrošnja države) povećava kamatnu stopu, i na taj način smanjuje investicije ("istiskivanje" investicija)

Početni efekat povećanja državnih kupovina ‐povećanje agregatne tražnje, ali se, zbog uticajaefekta istiskivanja, agregatna tražnja neštosmanjuje.

kadakada drdržžavaava povepoveććaa svojesvoje kupovinekupovine zaza milionmilion dinaradinara, , agregatnaagregatna tratražžnjanja zaza robamarobama i i uslugamauslugama momožžeeporastiporasti zaza viviššee iliili manjemanje odod milionmilion dinaradinara, u , u zavisnostizavisnosti odod toga, toga, dada lili jeje efekatefekat multiplikatoramultiplikatora iliiliefekatefekat istiskivanjaistiskivanja veveććii..

PovePoveććanjeanje drdržžavnihavnih kupovinakupovina, , povepoveććavaava agregatnuagregatnu tratražžnjunju »»PovePoveććanjeanje u u potropotroššnjinji, , povepoveććavaava tratražžnjunju novcanovca »» VeVeććaatratražžnjanja novcanovca, , povepoveććavaava kamatnukamatnu stopustopu »» VeVeććaa kamatnakamatnastopastopa, , delimidelimiččnono smanjujesmanjuje popoččetnoetno povepoveććanjeanje agregatneagregatnetratražžnjenje

Promene u porezima SSmanjenjemanjenje porezaporeza, povećava potrošnju, i time agregatne tražnju i povećanje poreza, smanjujepotrošnju

Veličina promene agregatne tražnje, kojanastaje zbog promene poreza zavisi odmultiplikatoramultiplikatora i i efektaefekta istiskivanjaistiskivanja i i da li jeporeska promena trajna ili privremena. 

Kako fiskalna politika može uticati naagregatnu ponudu?

Kada država smanji poreske stope, radnici imajuviše zaradjenih dinara, tako da imaju većistimulans da rade i proizvode robe i usluge.

PolitikaPolitika stabilizacijestabilizacije privredeprivredeAktivna stabilizaciona politikaAko centralna banka želi da spreči nepovoljanuticaj fiskalne politike, može delovati napovećanje agregatne tražnje, povećavajućiponudu novca. 

Monetarna ekspanzija (povećanje ponudenovca) smanjila bi kamatne stope, stimulisalainvesticije, i povećala agregatnu tražnju. 

Država vodi stabilizacionu politiku, i svojiminstrumentima utiče na proizvodnju i zaposlenost (talas optimizma i pesimizma)!

Protiv aktivne stabilizacione politikeGlavni argument protiv aktivne monetarne i fiskalne politike jeste da ove politike utiču naprivredu sa suštinskim zaostajanjem!

Problem u primeni mon. i fisk. politike u vezi jei sa problemom predvidjanja ekonomskihkretanja!

Automatski stabilizatori (porezi i transferna plaćanja)!

Automatski stabilizatori‐ promene u fiskalnom sistemu, koje stimulišu agregatnutražnju, kada privreda ide u recesiju, bez dadržava preduzima bilo kakvu promišljenuaktivnost!

Filipsova kriva FilipsovaFilipsova krivakriva :: kratkorokratkoroččnini izborizbor izmedjuizmedjuinflacijeinflacije i i nezaposlenostinezaposlenosti!!

U U kratkomkratkom roku:Veroku:Veććaa agregatnaagregatna tratražžnjanja »» VeVeććaaproizvodnjaproizvodnja »» NiNižžaa stopastopa nezaposlenostinezaposlenosti »» ViViššaastopastopa inflacijeinflacije

Povećanje u ponudi novca, povećanje državnihtrošenja, ili smanjenje poreza, povećavajuagregatnu tražnju, i pomeraju privredu u stanjes manjom nezaposlenošću i većom inflacijom!

U U dugomdugom rokuroku:: RastRast ponudeponude novcanovca »» RastRast stopestopeinflacijeinflacije »» NezaposlenostNezaposlenost zadrzadržžavaava svojusvojuprirodnuprirodnu stopustopu(Fridman i Felps)(Fridman i Felps)

TroTroššakak smanjenjasmanjenja inflacijeinflacijeKonfliktKonflikt makroekonomskihmakroekonomskih ciljevaciljeva, , znaznaččii dada se se viviššee popožželjniheljnih ciljevaciljeva nenemomožžee ostvaritiostvariti u u istoisto vremevreme..

restriktivna monetarna politikaAko država želi da smanji inflaciju, onamora pretrpeti period visokenezaposlenosti i niske proizvodnjeVeliVeliččinaina žžrtvovanjartvovanja ‐ procenatizgubljene godišnje proizvodnje, kojinastaje kada se inflacija smanji zajedan procenat!

U skladu s teorijom racionalnihočekivanja, ljudi optimalno koriste sveinformacije koje imaju, uključujućiinformacije o državnoj politici, kadapredvidjaju buduća kretanja!

Ako ljudi veruju u uspeh antiinflacionepolitike, privreda može dostići niskuinflaciju, bez većeg troška.

Drugi faktori koji utiču na povećanje proizvodnje i pad inflacije:

Pad robnih cena na svetskom tržištu Promene na tržištu radne snage Tehnološki napredak