Turistička destinacija / Ekonomski uticaj iznačaj turizma

(Prvi deo)

1

Igor Kovačević, asistentpredmet: Ekonomika turizma

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Email: igor@ekof.bg.ac.rs

Šta je turistička destinacija

Turističku desinaciju determinišu:

1. Turističke aktivnosti (kultura, istorija, priroda)2. Pristupačnost (udaljenost, infrastruktura)3. Turistička ponuda (osnovna i komplementarna)4. Menadžment destinacije i turistička politika

Turističku destinaciju možemo dfinisati kao manje ili višezaokruženu geografsku celinu sa odgovarajućim atraktivnim,komunikativnim i receptivnim faktorima

Formalno VS iskustveno određivanje granica turističke destinacije

2

Šta je turistička destinacija

A

2 aerodroma37 hotela3500 soba34 dvoraca12 spa i velnes13 restorana

3

B

1 aerodrom0 hotela10 soba0 dvoraca0 spa i velnes4 restorana

Ekonomski značaj međunarodnog turizma (2016)

Direktan doprinos turizma svetskom GDP je $ 3.000 milijardi,odnosno 3.3%

Ukupan doprinos turizma svetskom GDP je $ 7.160 milijardi,odnosno 10%

Turizam u svetu direktno generiše 100 miliona radnih mesta, idodatnih 200 million indirektnih radnih mesta

Turizam čini 6% celokupnog izvoza usluga u svetu, i 4.3% ukupnihinvesticija u svetu

* izvor: WTTC 20154

Turizma kao generator privrednih kretanja

Turizam je bitan aspekt razvijanja privrede

Jedna od specifičnosti turizma ogleda se u multisektorskom uticaju ičinjenici da turizam povezuje i proteže se kroz velikih broj drugihgrana

Razvoj turizma doprinosi direktnim prilivima u lokalnu ekonomiju,diversifikaciji ekonomije, održivosti životne sredine i lokalnezajednice

5

Kakve uticaje (doprinose) kreira turizam

Turizam je jedna od najdinamičnijih privrednih grana u svetu

Uprkos krizi, evidentan je rast prometa i prihoda od međunarodnogturizma

Izraženi multisektorski efekti razvoja turizma pratimo kroz

• Direktne uticaje• Indirektne uticaje• Indukovane uticaje

6

Direktan doprinos turizma

Direktan uticaj se ostvaruje kroz korišćenje usluga:- Smeštaja- Prevoza- Zabave- Atrakcija

Direktno uključene industrije:- Hotelijerstvo- Ugostiteljstvo- Saobraćaj

7

Indirektan doprinos turizma

Indirektan doprinos se prati kroz:

- Investicije u turizam- Potrošnju država na različite oblike razvoja turizma- Kupovina dobara i usluga od dobavljača

8

Indukovan doprinos turizma

Obuhvata potrošnju koju ostvaruju zaposleni u turizmu, bilo da jereč o direktnoj ili indirektnoj potrošnji, i to na:

- Hranu- Rekreaciju- Odeću- Stanovanje- Nameštaj

9

Turistička potrošnja

U osnovi ekonomskog značaja je potrošnja turista u turističkimdestinacijama

U toku boravka u određenoj destinacji turista troši sredstava koji suzaradili u mestima stalnog boravka

Ta potrošnja ima ekonomske efekte za zemlju iz koje dolaze, i,naravno, na zemlju koju posećuju

10

Turistička potrošnja

Domaći turizam utiče na preraspodelu sredstava u okviru isteekonomije, čime se ne kreiraju dodatni izvori za ekonomiju iprivredu

Međunarodni turizam kreira “presipanje” sredstava iz jednogporeskog sistema u drugi, čime se kreiraju pozitivni efekti

11

Efekti turizma na privredu (podsetnik)

Razlikujemo tri grupe efekata turizma na privredu:

Direktni efekti: kreiraju se u korist turističke industrije koja direktnoprodaje svoje usluge/proizvode turistima (hoteli, restorani...)

Indirektni efekti: kreiraju se u korist “podržavajućih” delatnosti, kaošto su poljoprivreda, građevinarstvo....

Indukovani efekti

Neophodno je uvek posmatrai širi aspekt direktnih / indirektnihefekata, kao multiplikativne efekti potrošnje stranih turista naekonomiju čitave zemlje

12

Direktan uticaj turizma

A) Uticaj na društveni proizvod, nacionalni dohodak i preraspodelu

Prelivanje dohotka

Turizam omogućuje prelivanje društvenog proizvoda iz ekonomskihnajrazvijenijih zemalja sveta u zemlje sa niskim stepenom razvoja

U okvirima domaćeg turizma dolazi do ravnomernog regionalnograzvoja

13

Direktan uticaj turizma

B) Uticaj na delatnosti turističke privrede

Interdisciplinarni karakter turizma

Veliki broj subjekata:hoteli, restorani...trgovina, banke, osiguranja...zabava....

Fokus na: hotelijerstvo, ugostiteljstvo, saobraćaj, turističke agencije

14

Direktan uticaj turizma

C) Uticaj na zaposlenost

Radno intezivna delatnostVisoko učešće ljudskog rada

Izazov sezonskog karaktera poslovanja

15

U svetu direktno kreira 16.7000.000 radnih mesta

(Izvor: WTTC 2016)

Direktan uticaj turizma

16

Direktan uticaj turizma

D) Uticaj na platni bilans zemlje

”nevidljivi izvoz” i ”nevidljivi uvoz”

Turistički bilans, kao deo ukupnog platnog bilansa, daje uvid u sveprihode i rashode koje određena zemlja ima po osnovumeđunarodnog turističkog prometa u određenom periodu

17

Indirektan uticaj turizma

Obuhvata uticaj na delatnosti poput indutrije, građevinarstva,poljoprivrede

Multiplikativni efekti

18

Multiplikativni efekti

Obuhvataju analizu uticaja prihoda od stranih turista na nacionalnidohodak i ekonomiju u celini

Suština: prodajom turističkih proizvoda/usluga dobija se novac odstranih turista, koji potom cirkuliše u okviru privrede konkretnezemlje i pravi određeni broj transakcija pre nego što nestrane krozplaćanja za potrebe uvoza u posmatranoj zemlji

19

Multiplikativni efekti

Koeficijent multiplikacije zavisi od nivoa privredne razvijenostiodređene zemlje

Što više se zadovoljenje turističkih potreba bazira na sopstvenojproizvodnji i sopstevnim resursima veći je koeficijent, jer se manjetroši na uvoz

20

Multiplikativni efekti

-koeficijent multiplikacije (formula)

K= 1/ 1 – ΔC/ ΔY

K – koeficijent multipliakacijeΔC – promena u potrošnjiΔY – promena u dohotku - iznos koji strani turisti troše

ΔC / ΔY – granična sklonost potrošnji

21

Multiplikativni efekti

-primer

I transakcija turista troši 1.000$II počinje potrošnja tih 1.000$III troši se na uvoz 346$IV troši se na uvoz 249$V troši se na uvoz 191$

22

1.000(nema uvoza) 1.0001.000-346 = 654654-249 = 405405-191.5= 213

Ukupno 3.272$

Turistička porošnja od 1.000$ u toku jedne godine je uticala nakreiranje ukpnih efekata u privredi zemlje u iznosu od 3.272$

1$ kreira 3.27$ tj koeficijent je 3.27

Multiplikativni efekti

ΔC – promena u potrošnji –razlika ukupnih izdataka stranih turista i inicijalnog troška –3.272$ - 1.000$ = 2.272$ΔY – promena dohotka - iznos koji strani turisti troše – 3.272$

-koeficijent multiplikacije (formula)

K= 1/ 1 – ΔC/ ΔY

K= 1/ 1 – 2.272/3.272

K= 3.27

23

24

Ekonomski značaj turizma za svet (2016)

* izvor: WTTC 2016

25

Turizam kao deo ukupnog izvoza

* izvor: WTTC 2015

26

Turizam kao deo ukupnog izvoza

* izvor: WTTC 2015

27

Turizam kao deo ukupnog izvoza

* izvor: WTTC 2015

28

Negativni ekonomski efekti turizma

Najčešće se pojavljuju kroz kategoriju tzv skrivenih troškova

Generalno, sa povećanjem nivoa ekonomske razvijenosti zemlje povećava se inivo profita od turizma

* Izvor: UNEP

29

Negativni ekonomski efekti turizma

“Curenje” profita (leakage)

Odnosi se na sve oblike plaćanja koja se obavljaju izvan turističke destinacijekao i na uvoz dobara i usluga

Istraživanja pokazuju da u nerazvijenim zemljama kod all inclusive aranžmanaoko 80% turističke potrošnje ostaje u okviru avio kompanija, hotela, agencije,a svega 20% ostaje u okviru lokalnih biznisa (Tajland, Karibi..)

Uvoz dobara i usluga: realizuje se da bi se turistima isporučio određni nivostandarda i očekivanja (hrana, piće), jer lokalni proizvodi nisu u stanju

U razvijenim zemljama uvoz dobara i usluga je na nivou 10-20%, dok unerazvijenim zemljama 40-50% ukupnih prihoda od turizma

* Izvor: UNEP

30

Negativni ekonomski efekti turizma

Infrastrukturni troškovi

Developeri mogu imati zahteve u pogledu unapređenja putne infrastrukture,aerodroma, skijališne infrastrukture, kao i u pogledu finansijskih i poreskiholakšica

Povećanja cena

Istraživanja su pokazala da sa povećanjem broja turista u destinaciji, dolazido rasta potreba za osnovnim uslugama i dobrima, što prouzrokuje rast cenau lokalnoj destinaciji (u proseku do 8%)

Dolazi do rasta cena nekretnina, ali i troškova izgradnje i zemljišta, što kreiraizazove za lokalno stanovništvo

* Izvor: UNEP

31

Igor Kovačević, asistentpredmet: Ekonomika turizma

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Email: igor@ekof.bg.ac.rs

Hvala