Osnovi Auto Dijagnostike 1

7/22/2019 Osnovi Auto Dijagnostike 1

1/71

PIERBURG

iKomponentePIERBURG

Servisni

SavetiiInformacije

Kontrolaemisijeizduvnih

gasova

OBD

50003960-18

08/08M

SM

otorService

Intern

ationalGmbH

Wilhelm

-Maybach-Strasse1418

74196Neuenstadt,Germany

Phone

+49(0)7139-93763333

Fax

+49(0)7139-93762864

Hambu

rgerStrasse15

41540Dormagen,Germany

Phone

+49(0)2133-267100

Fax

+49(0)2133-267111

info@m

s-motor-service.com

www.m

s-motor-service.com


2/71

PIERBURG

1 UVOD .......................................................................................................................................... 4

1.1 Predgovor ................................................................................................................ 4

1.2 Piktogrami i simboli ............................................................................................. 51.3 Opte napomene .................................................................................................. 5

2 AUTODIJAGNOSTIKISISTEM(OBD)............................................................................ 6

2.1 Razvoj autodijagnostikih sistema (OBD, OBD II i EOBD) ....................... 62.2 Zahtevi koje OBD sistem mora zadovoljiti ................................................... 72.3 Zakonski propisi .................................................................................................... 82.3.1 OBD, EOBD, EU, EURO? ........................................................................................ 82.3.2 EURO III zakonska osnova za EOBD ............................................................. 82.3.3 EOBD .......................................................................................................................... 92.4 Obim i vrste dijagnostike ................................................................................... 9

2.5 Nadzor ..................................................................................................................... 102.5.1 Sistemi iji radje neprekidno pod nadzorom ........................................................................ 10

2.5.2 Sistemi iji radje povremeno pod nadzorom ........................................................................ 10

2.5.3 Ciklus vonje ......................................................................................................... 102.5.4 Sluajevi kada je dijagnostika funkcija iskljuena ................................ 102.6 Kd spremnosti (Readiness code) ................................................................. 112.7 Koncepcija dijagnostike vozila ....................................................................... 122.8 Lampica indikator greke (MIL) .................................................................. 132.9 Dijagnostiki prikljuak .................................................................................... 152.10 Oitavanje podataka iz memorije greaka

proces dijagnosticiranja ................................................................................... 162.11 Naini rada dijagnostikog ureaja .............................................................. 172.12 Kodovi greaka..................................................................................................... 18

3 SISTEMIIDIJAGNOSTIKA OPTEINSTRUKCIJE...................................................... 20

3.1 Potrebno poznavanje sistema ........................................................................ 203.2 Bezbednosne napomene ................................................................................. 213.3 Ostale mogunosti za dijagnosticiranje ..................................................... 213.4 PIERBURG i OBD ................................................................................................... 22

4 SISTEMIIDIJAGNOSTIKA SAPROIZVODIMAPIERBURG................................... 23

4.1 Sistem za gorivo .................................................................................................. 234.1.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 244.1.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 254.1.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 254.2 Sistem ventilacije rezervoara (AKF sistem) ................................................ 274.2.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 284.2.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 284.2.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 294.3 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo ......................... 304.3.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 314.3.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 32

4.3.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 324.4 Sistem dodatnog vazduha............................................................................... 334.4.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 354.4.2 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama) .................. 35

IMPRESUM/ SADRAJ

2. izdanje 08.08Part-No. 50 003 960-18

Autori:

Dieter BohnHeinrich BurgartzDustin Smith

Dizajn i produkcija:

Wolfgang WolskiHela Werbung GmbH, Heilbronn, Germany

Ovaj dokument, delimino ili u celini, ne sme se tampati,umnoavati niti prevoditi bez naeg prethodnog pismenog

odobrenja i bez poziva na izvor materijala.

Zadravamo prava izmena celokupnog sadraja, ukljuujuislike i dijagrame.

Izdava: MS Motor Service International GmbH

2| KONTROLAEMISIJEIZDUVNIHGASOVAIOBD MS MOTORSERVICEINTERNATIONAL

Kontrola emisije i OBD


3/71

PIERBURG

SADRAJ

4.4.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 384.5 Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)............................................................. 40

4.5.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 424.5.2 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama) .................. 434.5.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 454.6 Napajanje vazduhom ........................................................................................ 474.6.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 494.6.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 504.6.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 51

5 OSTALISISTEMIINJIHOVADIJAGNOSTIKA................................................................ 54

5.1 Katalizator .............................................................................................................. 545.1.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 545.1.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 55

5.1.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 555.2 Lambda sonde ..................................................................................................... 565.2.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 585.2.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 605.2.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 605.3 Izostanak sagorevanja (detekcija neravnomernog rada) ..................... 615.3.1 Nadzor rada ........................................................................................................... 635.3.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 635.3.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 64

6 DODATAK ................................................................................................................................ 66

6.1 Teorijske osnove .................................................................................................. 666.1.1 Formiranje izduvnih gasova ............................................................................ 666.1.2 Osnovne tetne materije u izduvnim gasovima ...................................... 676.1.3 Dozvoljene vrednosti emisije ......................................................................... 686.2 Skraenice .............................................................................................................. 696.3 Renik ...................................................................................................................... 706.4 Izvori i literatura ................................................................................................... 716.5 Servisne informacije i tehnike broure ..................................................... 716.6 Program obuke .................................................................................................... 716.7 Katalozi, Motor Service CD, TecDoc CD ....................................................... 71

MS MOTORSERVICEINTERNATIONAL KONTROLAEMISIJEIZDUVNIHGASOVAIOBD | 3



4/71

PIERBURG

UVOD

1 Uvod

1.1 PredgovorZakon za ivotnu sredinu

Sa porastom broja motornih vozila i in-tenziviranjem saobraaja pojaao sei uticaj izduvnih gasova na ivotnu sre-dinu. Zapadno industrijsko drutvo je

od 1968. godine poelo sa ograniava-njem emisije tetnih gasova motornihvozila. U tom zakonskom procesu vode-u ulogu su imale Sjedinjene AmerikeDrave.Zakonske granice emisije tetnih mate-rija su se neprestano pootravale. Dabi se ti zahtevi mogli zadovoljiti u svako-dnevnim uslovima, postao je neopho-dan dijagnostiki sistem za nadgledanjerada komponenti i sistema u celini

odgovornih za sastav izduvnih gasova.Iz tih razloga su sva novija vozila opre-mljena OBD sistemima koji detektuju,memoriu i prikazuju greke.

Ova broura sadri jednostavne infor-macije u vezi sa veoma sloenom mate-

rijom, autodijagnostikom motornihvozila. Poznatija kao OBD (On-BoardDiagnosis), autodijagnostika je postalainternacionalni termin. Zadatak OBD jepraenje rada motora i kontrola emisijeizduvnih gasova. U ovoj publikacijisu obraene OBD IIi evropska verzija,EOBD.

Broura je namenjena strunjacima izoblasti motornih vozila sa ciljem da

im pomogne u svakodnevnom poslu,naroito u dijagnostici greaka navozilima sa OBD sistemom.Pored informacija o strukturi i nainurada tog sistema, date su i analizemoguih greaka i zavisnosti izmeukodova greaka i uzroka neispravnosti.Osim toga, tu su i praktini saveti zadijagnosticiranje i otklanjanje greakakod komponenti sistema za kontroluemisije tetnih gasova.

U sluaju neispravnosti ili prilikom re-dovne servisne kontrole, kodovi grea-ka i ostali relevantni podaci se mogupozvati iz memorije u kojoj su smeteni.Memorisane greke se takoe pozivaju

prilikom redovne kontrole sastava iz-duvnih gasova. Na taj nain se blagovre-meno mogu uoiti neispravnosti kojebi mogle otetiti motor ili imati nega-tivne posledice po okolinu, pre nego toizazovu vea oteenja.OBD = reenje svih problema?OBD zapravo detektuje neispravnostnekog dela ili njegovo nepravilno funk-cionisanje, ali ne otkriva uvek i pravi

uzrok nastanka greke.Zbog toga je preporuljivo konsultovatise sa strunjakom koji je upoznat sakonkretnim sistemom.

Nae iskustvo za Vas

PIERBURG aktivno radi na razvoju i pro-izvodnji komponenti koje su u bliskojvezi sa kontrolom emisije izduvnihgasova.

Kako OBD obuhvata nadzor rada svihkomponenti koje utiu na sastav izduv-nih gasova, u pogledu problema kojise mogu javiti u praksi sakupljeno jebogato iskustvo.Ova broura je nastala iz nae elje dapodelimo to iskustvo sa Vama. Iz tograzloga je kod opisa sistema i dijagno-stikih instrukcija fokus na Pierburgo-vim proizvodima.Poto se tek od 2003. godine EOBD pri-

menjuje i na putnikim i lakim teretnimvozilima sa dizel motorom, naglasak jena benzinskim motorima.




5/71

PIERBURG

UVOD

1.3 Opte napomene Sve ilustracije i crtei u ovoj publikaci-ji predstavljaju opte informacije.Pojedini detalji ne moraju uvek odgo-varati konkretnoj konstrukciji.

Zadravamo prava tehnikih izmenau daljem razvoju bez obaveze zaizmenom ove publikacije.

Ukazuje na situaciju u kojoj moedoi do telesnih povreda ili dooteenja delova vozila.

[...] Odnosi se na izvorei literaturu(pogledati poglavlje .)

1.2 Piktogrami i simboli

U brouri se koriste sledei piktogramii simboli: FUkazuje na korisne predloge,objanjenja i dodatne informa-cije o rukovanju.

Upuuje na neko drugo mestou tekstu.

Napomena:Ova broura je namenjena tehnikomosoblju.Pod tehnikim osobljemse smatrajuosobe koje su na bazi njihovog stru-nog iskustva, obuke i obrazovanjaadekvatno upoznate sa

bezbednosnim pravilima, i pravilima i merama za spreavanje

povreda na radu (regulative i standar-di mogu biti razliite od zemlje dozemlje).




6/71

PIERBURG

Ipak, glavni doprinos je bio uspostavlja-nje standarda za interfejs, protokoleprenosa podataka, dijagnostike urea-je (skenere), dijagnostike prikljukei kodove greaka. Tako je postalo mogu-e oitati memoriju kodova greaka po-mou konvencionalnih OBD ureaja.Takoe je doneta odluka da proizvoaivozila moraju omoguiti da ovlaenalica imaju pristup servisnim podacima.

Standard EURO III

U Evropi se istovremeno sa EURO IIIstandardom za emisiju izduvnih gasova,od 1. januara 2000. pojavila evropskaverzija OBD sistema. EOBD se odnosi naputnika i laka teretna vozila sa benzin-skim motorom.Od 2003. godine EOBD je obuhvatioputnika i laka teretna vozila sa dizelmotorom.

U osnovi, EOBD odgovara amerikomOBD II. Ipak, ublaen je po nekolikoosnova. Ne trai se test zaptivenosti sistema

za napajanje gorivom. Za recirkulaciju izduvnih gasova,

sistem za dodatni vazduh i sistemventilacije rezervoara za gorivo se tra-i samo ispravnost rada i elektrinapovezanost pojedinanih elemenata.

Test efikasnosti tih komponenti nije

potreban kod EOBD.Meutim, postoje proizvoai ija vozi-la zadovoljavaju OBD II standarde iromsveta.

AUTODIJAGNOSTIKISISTEM

2 Autodijagnostiki sistem (OBD)

Vodea uloga KalifornijeNavedeni problem je najpre uoenu SAD, gde je od 1984. godine donetaodgovarajua zakonska regulativa.

Tim zakonskim odredbama su autodijag-

nostiki sistemi bili propisani u Kali-forniji od 1988. godine, a od 1989. i uostatku Sjedinjenih Amerikih Drava.U pitanju je bio jednostavan auto-dijagnostiki sistem (OBD).Od takvog sistema se trailo da regi-struje, memorie i prikazuje greke nakomponentama od uticaja na emisijuizduvnih gasova. U prvoj verziji se mo-gao pratiti samo rad komponenti kojesu bile u direktnoj vezi sa upravljakomjedinicom. Greke su bile prijavljivaneputem lampice indikatora greke.Oitavanje je vreno tumaenjem kodo-va dobijenih treptanjem lampice.

OBD IIOBD II je od 1. januara 1996. godine uSjedinjenim Amerikim Dravama po-stao obavezan za putnika i laka teretnavozila. U upotrebu je uao dijagnostikisistem koji poseduje mnogo vie funk-cija. Pored komponenti za regulisanjeemisije izduvnih gasova, sada su nadzi-rane i neke druge funkcije i sistemi.Otkazi i odstupanja su smetani u trajnumemoriju. Osim toga, u cilju pomoi

pri dijagnosticiranju, bili su memorisanii radni uslovi pri kojima je dolo doneke greke.

Sa stalnim pootravanjem dozvoljenihvrednosti emisije izduvnih gasova odsedamdesetih godina prolog veka, po-veao se i broj mehanikih i elektrinihkomponenti na motorima.Neispravnosti tih novih komponentisu bile poele da servisima predstavlja-ju problem prilikom dijagnosticiranja.U cilju prevazilaenja takvih problema,krajem sedamdesetih su se javili prvi,mada veoma jednostavni, dijagnostikisistemi integrisani sa vozilom.Njihovu pojavu je omoguio razvoj slo-enijih elektronskih upravljakih jedini-ca. Istovremeno, poveavao se i brojnovih ili unapreenih senzora i aktuatora,

time i vie elektrinih sistema u vozilu

i njihovih prikljuaka.Posledica takvog razvoja bilo je nesi-gurno dijagnosticiranje greke u sluajuotkaza ili neispravnosti.

Da bi se situacija popravila, od 1984.godine se sve vei broj vozila opremapoboljanim sistemom detekcije gre-aka, sa memorijom kodova greakai autodijagnostikim sistemom.U pogledu primene takvih autodijag-nostikih sistema postojali su razliitipristupi. To je za rezultat dalo velik brojrazliitih varijanti sistema, interfejsa,adaptera, skenera i kodova greaka.Zbog toga je u mnogo sluajeva dijag-

nostika greaka bila mogua samou opremljenijim ovlaenim servisima.

2.1 Razvoj autodijagnostikih sistema (OBD, OBD II i EOBD)




7/71

PIERBURG


2.2 Zahtevi koje OBD mora zadovoljiti

Sl. 1 Autodijagnostika elektronskih sistema (OBD)

Senzori Upravljaka jedinica

OBD sistemi moraju izvriti sledeezadatke:Nadzor svih komponenti od

uticaja na sastav izduv-nih gasova i funkcioni-sanje pogona vozila.

Otkrivanje odstupanjai greaka.

Memorisanje greaka i informacijao stanju.

Prikazivanje greaka.Izlaz kodova greaka

i informacija o stanju.

Ciljevi OBD sistema Stalni nadzor svih komponenti i si-stema od uticaja na sastav izduvnihgasova

Trenutno otkrivanje i prijavljivanjebitnih greaka zbog kojih bi se emisijapogorala

Postizanje male emisije tetnih gasovasvakog vozila tokom celog njegovogradnog veka

Prate se sledei parametri Jaina struje na prikljuku sa masom,

veza sa pozitivnim polom i prekidi Ulazni i izlazni signali sa senzora

i aktuatora Verodostojnost signala

U zavisnosti od OBD standardaobavlja se jednostavan test funkcionisanja

(otvoreno/zatvoreno da/ne ukljueno/iskljueno), ili

test uinka, gde se vrednosti(rezultat rada) mere i porede sanominalnim vrednostima.

F

Metode nadziranja modula ilikomponente nisu definisanezakonskim odredbama.

Nadzor se moe vriti na razne naine,u zavisnosti od proizvoaa.Vano je koje se komponente ili modulinadziru.

Reagovanje na pojavu greke, a timei dejstvo, razlikuje se u zavisnosti odsistema i vaeeg OBD standarda.

Ono to je vano, jesu mogue po-sledice greaka: Odstupanja od nominalne vrednosti Greke koje znaajno poveavaju

emisiju tetnih materija Greke koje mogu izazvati oteenje

motora ili katalizatora

Opseg funkcija se kree od beznaajnihkorekcija, preko primene rezervnihvrednosti, aktiviranja lampice indika-tora greke (MIL) i smanjenja perfor-mansi, do rada u pomonom reimu zasluaj neispravnosti (reim limp home).

Aktuatori

Merni opsegKratak spojPrekidVerodostojnost

Kratak spoj

Prekid

Autokontrola

Raunar

Zadavanje rezervnihvrednosti

Program limp-home

Beleenje statistikihi sporadinih greakakoje se mogu upotrebitiza dijagnosticiranje




8/71

PIERBURG

2.3 Zakonski propisi

2.3.1 OBD, EOBD, EU, EURO?


U literaturi i u svakodnevnom razgovo-ru esto postoje zabune oko upotreberazliitih izraza, kao to su OBD, EOBD,EU i EURO.Sledi objanjenje razlika izmeu odre-enih normi vezanih za sastav izduvnihgasova i zakona u vezi OBD.

Uvoenje EOBD nije u direktnoj vezisa standardima za emisiju u Evrop-skoj uniji!Zbog toga se pojedini rokovi za uvoe-nje moraju razmatrati nezavisno jedniod drugih.

Sl. 2 Hronoloki pregled standarda i zakonskih propisa (izvod)

SADOBD

EUnorme

Nemakenorme

EOBD

OBD 1OBD II

Euro I Euro II Euro III Euro IV

D3

D4

Putnika vozila/lakateretna vozila (dizel)

Kalifornija

2.3.2 EURO III zakonska osnova za EOBD

Zakonska osnova za EOBD je direktiva

Evropskog parlamenta 98/69/EC.Ta direktiva se odnosi na ogranienja izahteve propisane EURO III normama.

Osnovni sadraj EURO III norme je: Stroiji postupak homologacionih

ispitivanja vozila Znaajno nie dozvoljene granice

emisije tetnih materija Poveana izdrljivost (funkcionalna

stabilnost) svih sistema i komponentiod uticaja na emisiju

Pootreni standardi za kvalitet gorivai poboljan kvalitet goriva

Praenje usklaenosti sa zadatim

ogranienjima proverom vozilatokom rada (praenje rada u eksploa-taciji)

Zakonski definisani postupci u sluajufabrikih greaka

Odredbe o postupcima prilikompojave neispravnosti

Pristup svim informacijama potreb-nim za isporuku rezervnih delovaili delova za naknadnu ugradnju. Izu-zetak: zatita intelektualne svojine(npr. podaci u upravljakim jedinica-

ma) Odreivanje specifikacija koje obez-

beuju kompatibilnost svih delova saOBD

Zatien pristup upravljakim jedini-

cama tako da je spreeno neovlaenoreprogramiranje, tj. ip-tjuning (zatitaprotiv manipulacija)

Predlozi za stvaranje standardnogelektronskog formata informacija po-trebnih za otklanjanje neispravnosti

Uvoenje OBD sistema Dalji razvoj OBD sistema u integrisani

merni sistem (OBM On-Boardmeasuring system)

Proirenje OBD sistema na ostalesisteme u motornom vozilu

EURO I, EURO II i EURO III standardi zaemisiju izduvnih gasova (EU I, EU IIi EU III) predstavljaju zakonske propiseza kontrolu emisije izduvnih gasovau Evropskoj uniji.

Nemaki propisi za emisiju izduvnihgasova (npr. D3 i D4) uvedeni su zbogporeskih olakica.

OBD I i OBD II se odnose na amerikepropise u vezi autodijagnostikihsistema u vozilima.

EOBD je evropska verzija amerikogOBD II.

Teretna vozila

Putnika vozila/laka teretna vozila

Direktiva 98/96/ECPutnika vozila/lakateretna vozila (benzin)

Putnika vozila/laka teretna vozila




9/71

PIERBURG


2.3.3 EOBD

Standard za emisiju izduvnih gasovaEURO III predvia uvoenje auto-dijagnostikog sistema EOBD.

EOBD je obavezan: od 1. januara 2000.za sva nova

sertifikovana putnika i laka teretnavozila sa benzinskim motorom

od 1. januara 2001.za sva novaregistrovana putnika i laka teretnavozila sa benzinskim motorom

od 1. januara 2003.za sva novasertifikovana putnika i laka teretnavozila sa dizel motorom

od 1. januara 2004.za sva novaregistrovana putnika i laka teretnavozila sa dizel motorom

FSertifikovan ovde znai daproizvoa mora dokazati uskla-

enost sa standardima i zakonskimnormama na osnovu rezultata sertifi-kacionih ispitivanja prototipa pre negoto se novo vozilo prvi put pojavi natritu.

Uvoenje EOBD je imalo sledee posle-dice na proizvodnju vozila: Standardizovan sistem autodijagno-

stike sa memorijom kodova greaka usvakom novom registrovanom vozilu

Slobodan pristup preko standardi-zovanog interfejsa (dijagnostikogprikljuka i protokola)

Dijagnostiki ureaj (skener) kojiodgovara svim vozilima sa OBD

Unificirani kodovi greaka Pristup svim podacima potrebnim za

odravanje, dijagnostiku i opravku

2.4 Obim i vrste dijagnostike

Obim dijagnosticiranja koji obuhvataEOBD u osnovi odgovara amerikom

OBD II, mada je ublaen po nekolikostavki. Postoje proizvoai ija vozila

zadovoljavaju OBD II standarde iromsveta.

Komponenta Vrsta dijagnostike

Katalizator Funkcionisanje Detekcija starenja i kontaminacije

Lambda sonda (ispred i iza katalizatora) Funkcionisanje Povezanost i spojevi elektrinih komponenti Detekcija inertnosti (starenja)

Sistem za paljenje (neravnomernost rada) Funkcionisanje Detekcija izostanka paljenja i sagorevanja

Napajanje gorivom/formiranje smee Korekcija mape radne karakteristike motora (kratkorona i dugorona adaptacija)

Oduka i ventilacija rezervoara za gorivo Funkcionisanje Zaptivenost

Rezervoar za gorivo Provera zaptivenosti 1)

Sistem dodatnog vazduha Povezanost i spojevi elektrinih komponenti Funkcionisanje Uinak 2)

Recirkulacija izduvnih gasova Povezanost i spojevi elektrinih komponenti Funkcionisanje Uinak 2)

Ostali elementi odgovorni za sastav izduvnihgasova, kao to su: senzor masenog protoka vazduha

(protokomer) senzor temperature motora senzor temperature usisanog vazduha

senzor pritiska u usisnoj cevi senzor apsolutnog pritiska aktuatori

Povezanost i spojevi elektrinih komponenti(veza sa masom, veza sa pozitivnim polom, prekidi)

Verodostojnost signala (komponenti odgovornih za sastav izduvnih gasova)

Upravljaka jedinica motora Automatski nadzor rada

1)Ne trai se za EOBD ako je ep rezervoara osiguran od gubljenja.2)Ne trai se za EOBD.




10/71

PIERBURG

2.5 Nadzor

EOBD nadgleda sve komponentei sisteme odgovorne za sastav izduvnihgasova.

2.5.1 Sistemi iji rad je neprekidno pod nadzorom

Elektrina kola svih komponentiodgovornih za sastav izduvnih gasova

Karakteristike signala lambda sonde

Rad sistema koji su neprekidno podnadzorom prati se bez obzira na tem-peraturu i odmah nakon pokretanjamotora.Greke u radu odmah dovode do aktivi-ranja lampice indikatora greke.


Nadzor sledeih parametara se vrineprekidno: Neravnomeran rad (izostanak

paljenja ili sagorevanja) Sistem za gorivo (prilagoavanje

smee, vremena ubrizgavanja)

Rad odreenih komponenti se nadzireneprekidno. Nadzor rada drugih komponenti i siste-ma se vri povremeno (ciklini nadzor).

2.5.2 Sistemi iji rad je povremeno pod nadzorom

U komponente iji se rad povremenonadzire spadaju: Katalizator/grejanje katalizatora Lambda sonda/grejanje lambda

sonde Sistem dodatnog vazduha Ventilacija rezervoara za gorivo/filter

od aktivnog uglja Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)

Sistemi i komponente iji rad zavisiod odreenih radnih uslova kontroliuse tek kada se postigne i premai nekizadati reim rada, odreeni broj obrtaja,

optereenje ili temperatura motora.

2.5.3 Ciklus vonje

Na primer, ako se vozilo koristi samo nakratkim relacijama u gradskom saobra-

aju, provera svih sistema moe duepotrajati.

Da bi se mogla izvriti dijagnostika ne-kog sistema, u cilju tanih rezultata

nadzor funkcionisanja se mora obavitipod odreenim uslovima (ciklusvonje).

FTaj ciklus vonje nije istoto iNovi evropski ciklus vonje(New European Driving Cycle, NeuenEuropischen Fahrzyklus NEFZ), kojise zahteva kod sertifikacionog ispitiva-nja vozila.

2.5.4 Sluajevi kada je dijagnostika funkcija iskljuena

Nivo goriva je ispod 20 % ukupne za-premine rezervoara (samo kod OBD II).

Velika nadmorska visina

(preko 2500 m). Temperatura okoline nia od 7 C. Nizak napon akumulatora. Rad nekog pomonog ureaja

(npr. hidrauliki pogon vitla).

Pod odreenim uslovima bi moglo doido pogrene dijagnoze. Da bi se spreilitakvi sluajevi, dijagnostike funkcije

mogu biti automatski iskljuene, na pri-mer pod sledeim okolnostima:

Detekcija neravnomernog rada moebiti iskljuena od strane upravljakejedinice motora u sluaju kretanja po

neravnom putu, da to ne bi bilo inter-pretirano kao izostanak paljenja.




11/71

PIERBURG


2.6 Kd spremnosti (Readiness code)

U zavisnosti od primenjenog dijagno-stikog ureaja, kd spremnosti jeuglavnom izraen sa dva niza brojevaod po dvanaest cifara.

Kd spremnosti je namenjen za proveru prisutnosti komponenti ili sistema, i okonanja dijagnostike.

Sl. 4 Kd spremnosti posle uspenoizvrene provere (primer)

Sl. 3 Kd spremnosti u sluaju daspremnost nije zadovoljena (primer)

Ovaj kod je uveden da bi se otkrilemanipulacije. Na primer, njime se moeotkriti da li je memorija greaka izbrisa-na iskljuivanjem akumulatora.

Jedan od ta dva niza brojeva ukazujena to da li su odreene komponente ilifunkcije na vozilu proverene.O Komponenta nije prisutna/nije

obuhvaena testom1 Komponenta je prisutna/obuhva-

ena je testom

Drugi niz brojeva ukazuje na statusprocesa dijagnostike.O Dijagnostika izvrena1 Dijagnostika nije izvrena ili

je prekinuta

FRaspored numerikog niza zavisiod tipa dijagnostikog ureaja.Veina ureaja nudi pomo u vidu

informacija o tome ta se prikazuje nadispleju.

Prikaz e biti:

Kako, na primer, nemaju sva vozilasistem dodatnog vazduha ili sistem re-cirkulacije izduvnih gasova, opsegtestiranja koda spremnosti zavisi odvozila.

Kd spremnosti se oitava kada se vriprovera sastava izduvnih gasova.On daje informacije o tome da li je nakon

poslednjeg brisanja memorije greakaili zamene upravljake jedinice bilo nekihdijagnostikih rezultata kod svih tihsistema.

Podrano

Podeeno

Podrano

Podeeno

Nije izvren test svih sistema Izvren je test svih sistema

FKd spremnosti ne dajepodatkeo tome da li postoje greke usistemu. On ukazuje samo na to da li jeproces dijagnostike pravilno zavren(vrednost je 0) ili nije izvren (vrednostje 1).

Dakle, da bi se mogla izvriti dijagnosti-ka nekog sistema, moraju vladati tanoodreeni uslovi (ciklus vonje).

Na primer, ako se vozilo koristi samo nakratkim relacijama u gradskom saobra-aju, provera svih sistema moe duepotrajati.Da bi se kod spremnosti izbrisao, tj. dasve vrednosti budu 0, mora se sprovestitaj ciklus vonje.Granini uslovi ciklusa vonje razlikujuse od proizvoaa do proizvoaa.



Pozicija *) Oblast nadzora

1 slobodan2 ostale komponente

3 sistem za gorivo

4 izostanak sagorevanja

5 sistem recirkulacije izduvnih gasova (EGR)

6 grejanje lambda sonde

7 lambda sonde

8 klima ureaj

9 sistem dodatnog vazduha

10 sistem ventilacije rezervoara

11 grejanje katalizatora

12 katalizator

*) sleva na desno


12/71

PIERBURG


Sl. 5 Koncepcija OBD sistema u vozilu

2.7 Koncepcija dijagnostike vozila

OBD sistem zapravo ne kontrolie samkvalitet izduvnih gasova, nego se njegovrad zasniva na proveri ispravnosti funk-cionisanja komponenata koje utiu nasastav izduvnih gasova.

Na slici 5 je prikazan princip rada auto-dijagnostike funkcije.

Upravljaka jedinica motora je proi-rena funkcijama koje obuhvatajuOBD.

U zavisnosti od komponente, dijag-nostika se vri stalno ili ciklino.

Status izvrene dijagnostike se pred-

stavlja preko koda spremnosti (pogle-datipoglavlje 2.6). Greke koje utiu na emisiju izduvnih

gasova se registruju i memoriukao greke koje jo nisu prihvaene(odbaene greke).

Ako se ista greka javi u narednomciklusu vonje pod istim uslovima ilise ponavlja tokom nekog vremen-skog perioda, bie oznaena kao po-tvrena greka i memorisana u OBD.Lampica indikator greke e se

aktivirati. Pored tih greaka, bie memorisanii ostali podaci o radnim uslovimai uslovima okoline koji su vladali kadasu se te greke pojavile (tzv. freezeframes).

Ako se tokom nadzora sistema usta-nove odstupanja koja e izazvatiprekoraenje dozvoljene vrednostiemisije izduvnih gasova, ili zbogkojih moe doi do oteenja katali-zatora, aktivirae se lampica indi-

kator greke. Memorisani podaci se mogu oitavatipomou dijagnostikog ureaja(skenera), povezanog preko dijagnos-tikog prikljuka (interfejsa).Memorisani podaci mogu biti, na pri-mer, kodovi greaka, uslovi koji suvladali u trenutku pojave neispravno-sti (freeze frames), ostali podaci oneispravnostima i podaci o vozilu.

U vozilu (on board)

Van vozila (off board)

Opravka

Greka u veziizduvnih gasova

Detekcijaputem OBD

Aktiviranjelampice (MIL)

Memorisanje greke

Izlazni signalo greci

Dijagnosticiranje

neispravne komponente

Oitavanje pomou

dijagnostikog ureaja




13/71

PIERBURG


2.8 Lampica indikator greke (MIL)

Lampicu aktivira upravljaka jedinica.Postoje tri reima rada lampice:ISKLJUENA, UKLJUENA i TREPTANJE.

Lampica indikator greke (Malfunc-tion indicator lamp MIL) ukazuje napojavu greaka koje utiu na emisijuizduvnih gasova.

Sl. 6 Lampica indikator greke (MIL)

Zahtevi koje lampica treba da zadovoljipropisani su zakonom:

Lampica se aktivira u skladu sa tanodefinisanim uslovima:

Lampica indikator greke e trep-tati (1/s) ako se jave greke, kao toje izostanak paljenja, koje mogu voditi

ka iskljuenju cilindra ili izazvati otee-nje katalizatora.

Lampica indikator greke e seiskljuitiako se greke koje utiuna sastav izduvnih gasova vie ne

jave u tri uzastopna ciklusa vonje.

Nastavak na 14. strani.

Greke se mogu prikazivati samovizuelno, ili eventualno i vizuelnoi akustino.

Aktivirana lampica prikazuje simbolmotora prema standardu ISO 2575.

Lampica indikator greke e nepre-stano svetleti Kad se ukljui paljenje

(provera rada lampice). Ako se uoi greka prilikom autokon-

trole upravljake jedinice. U sluaju da se jave greke koje utiu

na sastav izduvnih gasova, tako da sepremai 150 % doputene vrednostisastava izduvnih gasova u dva uza-stopna ciklusa vonje.

Lampica mora biti u vidnom poljuvozaa (na instrument tabli).

Lampica se aktivira kada se ukljui pa-ljenje (zbog zatite od manipulacija).




14/71

PIERBURG


Aktiviranje lampice indikatora greke tokom ciklusa vonje (primer)

Objanjenje

1. Ako se tokom ciklusa vonje detek-tuje greka koja utie na sastav iz-duvnih gasova (ovde u prvom ciklu-su), greka e biti memorisana kaoodbaena (mod 7poglavlje 2.11),ali se lampica indikator grekenee aktivirati. Izuzetak je izostanak

paljenja zbog kojeg dolazi do isklju-enja cilindra. Sve dok je takvagreka prisutna i cilindar je iskljuen,lampica e treptati.

2. Ako se tokom narednog ciklusa vo-nje ponovo detektuje greka kojautie na sastav izduvnih gasova,greka e se smatrati potvrenom(debounced, mod 3poglavlje2.11). Lampica e se ukljuiti po za-vretku provere sistema3).

3. Ako drugi ciklus vonje ne traje do-voljno da se zavri provera svihkomponenti, trei ciklus vonje e sesmatrati kao sledei ciklus. Ako sei tada utvrdi ta greka, lampica e seaktivirati.

4. U sluaju sporadinih greaka, lam-

pica e se aktivirati samo ako se istagreka detektuje u dva uzastopnaciklusa vonje.

5. Lampica e se iskljuiti ako se grekekoje utiu na sastav izduvnih gasovavie ne jave u tri uzastopna ciklusavonje.

6. Podatak o jednostavnoj greki ebiti izbrisan iz memorije ako se tagreka vie ne pojavi u 40 narednihuzastopnih ciklusa vonje.Greka e takoe biti izbrisana akose uslovi vonje budu razlikovali,a greka se ne ponovi u 80 narednih

uzastopnih ciklusa.

3)Provera svih komponenti i funkcija od uticaja na sastav izduvnih gasova.



1. ciklus 2. ciklus 3. ciklus 4. ciklus 5. ciklus ... 43. ciklus

Provera

Kdgrekejeodreen?

Statuslampice?

Provera

Kdgrekejeodreen?

Statuslampice?

Provera

Kdgrekejeodreen?

Statuslampice?

Provera

Kdgrekejeodreen?

Statuslampice?

Provera

Kdgrekejeodreen?

Statuslampice?

Provera

Kdgrekejeodreen?

Statuslampice?

1. da da OFF ...

2. da da OFF da da ON ...

3. da da OFF ne ne OFF da da ON ...

4. da da OFF da ne OFF da ne OFF da da OFF da da ON ...

5. da da OFF da da ON da ne ON da ne ON da ne OFF ...

6. da da OFF da da ON da ne ON da ne ON da ne OFF ... daKd

izbrisanOFF

Sl. 7 Aktiviranje lampice indikatora greke tokom ciklusa vonje


15/71

PIERBURG


2.9 Dijagnostiki prikljuak

Dijagnostiki prikljuak na vozilu jeinterfejs izmeu OBD sistema i radioni-kog dijagnostikog ureaja (skenera).

Prikljuak i podaci su standardizovaniprema ISO 9144 2 ili prema SAE 1962,to znai da su raspored kontakatai protokol isti za sve proizvoae.

Time je po prvi put omogueno da sekodovi greaka iz memorije greakavozila razliitih proizvoaa oitaju po-mou dijagnostikog ureaja koji jekompatibilan sa OBD.

Raspored kontakataDijagnostika utinica ima 16 kontakata pinova. Sedam kontakata (slika 8,oznaeno crvenim) EOBD koristi za pro-veru komponenata od znaaja zasastav izduvnih gasova.Ostali se mogu koristiti za druge svrhe,prema potrebama proizvoaa.

Lokacija prikljukaDijagnostiki prikljuak je postavljenunutar vozila na mestu koje je pristu-pano, ali i zatieno od sluajnogoteenja.

Opel Astra VW Passat

Citron Berlingo/Peugeot Partner Audi A6

Sl. 9 Primeri lokacija dijagnostikog prikljuka



Pinovi 7 + 15 Prenos podataka prema ISO 9144 2

Pinovi 2 + 10 Prenos podataka prema SAE J 1850

Pin 4 Masa vozila

Pin 5 Masa signala

Pin 16 Pozitivan pol (prikljuak 30 ili 15)

Sl. 8 Dijagnostika utinica sa oznakama kontakata pinova


16/71

PIERBURG


2.10 Oitavanje podataka iz memorije greaka proces dijagnosticiranja

Prikljuenje dijagnostikogureaja na dijagnostiki

prikljuak na vozilu

Automatska detekcija vrsteprenosa podataka od strane

upravljake jedinice

Uspostavljanje komunikacije

Izbor naina ispitivanja

Prijem traenih podataka

Prikljuenje izvriti samo kada je paljenje iskljueno

Nakon uspenog uspostavljanja komunikacije, bieprikazani oznaka i adresa identifikovanog sistema

Pogledatipoglavlje 2.11

Ukljuiti paljenje




17/71

PIERBURG


2.11 Naini rada dijagnostikog ureaja

Dijagnostiki ureaj kompatibilansa OBD u skladu sa ISO 15 031-5 imanajmanje 9 funkcija (modova rada).

FPrema novim OBDodredbama, izraz modeje zamenjen sa service.

Mod 1

Oitavanje trenutne (stvarne) vrednostiPrimer: broj obrtaja, signal sa lambda sonde, kd spremnosti

Mod 2

Oitavanje parametara radnih uslova pri kojima se javila greka(freeze frame)Primer: broj obrtaja, temperatura rashladne tenosti, optereenje motora

Mod 3

Oitavanje greaka u vezi izduvnih gasova, koje su izazvale aktiviranje

lampice indikatora grekePrimer: P0101 izostanak sagorevanjaPrikazuju se samo potvrene greke (debounced), tj. greke koje nisu odbaene(videtipoglavlja 2.7 i 2.8)

Mod 4

Brisanje memorije kodova greaka svih sistemaBriu se kodovi greaka, vrednosti uslova pri kojima se javila greka(freeze frames) i kodovi spremnostiPanja:Ovo je dozvoljeno samo ako slede opravka i novi ciklus vonje

Mod 5

Prikaz vrednosti sa lambda sonde (trenutni napon)Panja:Motor mora biti zagrejan na radnu temperaturu

Mod 6

Prikaz izmerenih vrednosti na sistemima koji se povremeno nadziruPrimer: sistem dodatnog vazduha; ovde postoje razlike izmeu razliitihproizvoaa vozila

Mod 7

Oitavanje sporadinih greakaOitavaju se greke koje nisu izazvale aktiviranje lampice indikatora grekePrikazuju se samo greke koje su bile odbaene, tj. nisu potvrene(pogledatipoglavlja 2.7 i 2.8)

Mod 8

Test sistema i komponentiPrikaz podataka o tome da li je test izvren(test komponenti, kd spremnosti)

Mod 9

Prikaz informacija o voziluNa primer: ifra motora ili broj asije




18/71

PIERBURG


2.12 Kodovi greaka

Pod kodovima greaka se podrazume-vaju greke koje su sauvane u memo-riji.Prilikom oitavanja memorije greaka,ti kodovi se prikazuju na ekranu dijag-nostikog ureaja.Kodovi greaka imaju pet cifara.

Postoje dve vrste kodova greaka: Standardizovani kodovi greakau skladu sa SAE J 2012 / ISO 9141-2,prepoznaju se po cifri 0 na drugojpoziciji.

Kodovi greaka pojedinih proizvoaa,oznaeni su cifrom 1 nadrugoj poziciji.

Sl. 10 Struktura koda greke

P 0 4 0 0Primer:

Na koji sistem se greka odnosi?

P = pogon vozilaB = karoserijaC = asijaU = mrea (data bus sistem)

Koja grupa greaka je prikazana?

0 = kd koji ne zavisi od proizvoaa1 = kd specian za proizvoaa

(nije propisan)

U kojoj oblasti je greka?

1/2 = napajanje gorivom i vazduhom3 = sistem za paljenje/izostanak sagorevanja4 = sistem za preiavanje izduvnih gasova5 = sistem za kontrolu brzine i praznog hoda6 = upravljaka jedinica i izlazni signali7/8 = menja

Koja komponenta imagreku?

Pogledati tabelu kodova greaka

Ovde:Greka u radu recirkulacije izduvnih gasova

Zahvaljujui standardizaciji, sada se poprvi put otkako postoji memorija grea-ka za registrovane greke koriste uni-formni kodovi.

Razliiti kodovi greaka pojedinihproizvoaa sada su zamenjeni P0kodom.

Sl. 11 Kd greke P0, jedan za sve

Kod greke:


Proizvoa Kd proizvoaa (E)OBD

Audi 16706

P0320

BMW 67

Citron/Peugeot 41

Ford 227

Mercedes-Benz 045

Opel 19

Toyota 6

Volkswagen 00514

Volvo 214



19/71

PIERBURG


FZa standardne P0 kodovepogledati poglavlje 6.4; [9].

Na osnovu koda greke se moe odre-diti koja komponenta je u vezi sa ne-kom neispravnosti i koja je vrsta greke.Postoje dve razliite vrste greaka:

Greke koje su rezultat nepravilnogfunkcionisanja

Na primer: Neispravnost Nedovoljna ili prekomerna koliina Preniska ili previsoka vrednost Nezaptivenost Nedovoljan uinak Granice siromane ili bogate smee

Greke koje se javljaju pri nadzorurada komponenti

Na taj nain se nadzire rad svih senzorai aktuatora koji utiu na sastav izduvnihgasova.

Primeri senzora: Senzor masenog protoka vazduha

(protokomer) Senzori pritiska Senzor broja obrtaja Senzor faze Senzori temperature Dava poloaja (potenciometar)

Primeri aktuatora: Aktuatori leptira

Elektrini preklopni ventil Ventil EGR Elektropneumatski pretvara

FObratite panju da se tekst kojiopisuje kd greke moe razliko-

vati u zavisnosti od proizvoaa dijag-nostikog ureaja.

Prilikom praenja rada komponentipostoji razlika izmeu elektrinihgreaka i greaka u radnom opsegu(odstupanja od zadate vrednosti):

Primeri elektrinih greaka: Kratak spoj sa masom Kratak spoj sa pozitivnim polom Prekid/odsustvo signala

Primeri greaka radnog opsega: Signal/napon Vrednost signala nije verodostojna Vrednost je van radnog opsega Previsoka ili preniska vrednost Suvie velika ili suvie mala vrednost

Prekoraena gornja/donja graninavrednost

Primer: Objanjenje koda greke P0191 prikazanog na razliitim ureajima



P0191 SENZORPRITISKAUVODUZAGORIVO PROBLEMSAMERNIMOPSEGOM/SASNAGOMP0191 SENZORPRITISKAGORIVA GREKAUMERNOMOPSEGU ILI URADUP0191 ELEKTRINOKOLOSENZORAPRITISKAGORIVA PROBLEMSAMERNIMOPSEGOMILI SARADOM

VODAZAGORIVOP0191 SENZORPRITISKAGORIVA G247 SIGNALNIJEVERODOSTOJAN

P01/2xx (napajanje gorivom i vazduhom)

P0117 SENZORTEMPERATURE RASHLADNETENOSTI PRENIZAKSIGNALP0171 REGULACIJA SMEE(1. RED CILINDARA) SUVIESIROMANA SMEA

P0213 BRIZGALJKAZAHLADANSTART1 NEISPRAVNOSTP0234 PREHRANJIVANJEMOTORA PREVISOKPRITISAK

P03xx (sistem za paljenje ili izostanak sagorevanja)

P0301 1. CILINDAR IZOSTANAKPALJENJAP0325 SENZORDETONACIJE 1 NEISPRAVNOSTP0350 INDUKCIONI KALEM, PRIM./SEK. KOLO NEISPRAVNOST

P04xx (ostali sistemi za kontrolu emisije)

P0400 RECIRKULACIJA IZDUVNIH GASOVA NEISPRAVNOSTP0411 SISTEMDODATNOG VAZDUHA NEPRAVILANPROTOKP0444 VENTILACIJAREZERVOARA OTVORENOELEKTRINOKOLOP0473 SENZORPRITISKAIZDUVNIH GASOVA PREVISOKSIGNAL

P05xx (kontrola brzine i praznog hoda)

P0506 KONTROLAPRAZNOGHODA BROJ OBRTAJANIIODZADATOGP0510 PREKIDAPOLOAJA LEPTIRA NEISPRAVNOST

P06xx (upravljaka jedinica i njeni izlazni signali)

P0642 UPRAVLJAKAJEDINICA NEISPRAVNAKONTROLA DETONACIJE

P07/8xx (menja)

Sl. 12 Izvod iz liste P0 kodova greaka


20/71

PIERBURG

SISTEMIIDIJAGNOSTIKA

3 Sistemi i dijagnostika opte instrukcije

U ovom poglavlju je dat pregled poje-dinih sistema i nain njihove autodijag-nostike.Dijagnostike instrukcije na kraju opisanekog sistema treba da poslue kaopomo u odreivanju uzroka greke natom sistemu.

Te smernice predstavljaju praktine sa-vete za dijagnostiku neispravnosti i zakorektivne mere kod komponenti kojeutiu na sastav izduvnih gasova. Mnogeinstrukcije su rezultat upita klijenatai tehnikih konsultacija sa naimServisnim odeljenjem.

Zbog toga je ova broura fokusiranana proizvode PIERBURG.

3.1 Potrebno poznavanje sistema

U takvim sluajevima je potrebno kon-sultovati se sa strunom osobom kojadobro poznaje taj sistem.

Kada se uoi greka, najpre je potrebnooitati kd greke pomou dijagnosti-kog ureaja i ispitati komponentu nakoju ureaj ukazuje kao na neispravnu.

FOitani kodovi greaka pruajuvane informacije o potencijalnoneispravnim modulima ili komponen-tama.Meutim, oni esto uopte ne ukazujuna jednostavne uzroke kao to su pre-lomljena ili probuena creva vakuuma,zaglavljeni ili neispravni ventili i sl.

U zavisnosti od proizvoaa vozila i

dijagnostikog ureaja, mogue je izvr-iti dijagnostiku aktuatora neke kompo-nente.Preporuuje se da se prvo oita memo-rija greaka, a zatim da se izvri dijag-nostika aktuatora u skladu sa preporu-kama proizvoaa dijagnostikogureaja.Aktuator se aktivira u takvim intervalimada je njegov rad mogue pratiti sluhomili dodirom.

(E)OBD je sistem koji uoava, pamtii prikazuje greke.Na taj nain je mogue spreiti tekaoteenja motora i tako izbei negati-van uticaj na okolinu.Dijagnostiki sistem zaista moe uoitineispravnu komponentu ili nepravilnofunkcionisanje, ali uglavnom ne i uzrokoteenjaniti komponentu koja je uzrok

neispravnosti.Kada postoji neka neispravnost, njenodijagnosticiranje je jednostavnije akose oitaju kodovi greaka i podaci veza-ni za tu greku. Meutim, nije uveksluaj da je pravi uzrok neispravnostikomponenta na koju je dijagnostikiureaj ukazao kao na neispravnu.

Stvarni uzrok greke se esto moenalaziti u vie komponenti.

Ako postoji odziv koji se moe utiili osetiti, elektrina veza je u redu.Meutim, tako se ne moe utvrditinezaptivenost ili zaprljanost.

FElektrine greke u provodnici-ma ili u samoj komponenti seu veini sluajeva pamte kao greke.

Mehanike neispravnosti kao to sunezaptivenost ili zaglavljivanje ventilai slino, mogu se otkriti konvencional-nim ureajima za ispitivanje.

Pri utvrivanju neispravnosti trebaposebnu panju obratiti na Nezaptivenost creva Loe kontakte na elektrinim

prikljucima Otpore u radu aktuatora

Nakon ispitivanja i eventualnih zamenadelova, memoriju greaka trebaizbrisati.

FIako se od 2003. godine EOBDodnosi i na putnika i laka teret-

na vozila sa dizel motorom, naglasakje ipak na vozilima sa benzinskimmotorom.




21/71

PIERBURG


3.2 Bezbednosne napomene

Ova broura je napravljena iskljuivo zastrunjake iz oblasti motornih vozila. Obavezno se pridravajte svih odgova-rajuih uslova i bezbednosnih mera,posebno kada su prisutni gorivo i nje-gova isparenja.Elektrini prikljuci se ne smeju razdva-jati ili spajati kada je paljenje ukljueno.Skokovi napona koji se tada javljajumogu otetiti elektronske komponente.

Merenje elektrinog otpora komponen-ti se sme raditi tek posle elektrinograzdvajanja, jer moe doi do oteenjaunutranjih elektrinih kola. Sigurnosniureaji se ne smeju iskljuivati niti pre-moavati.Pridravajte se preporuka proizvoaavozila.

3.3 Ostale mogunosti za dijagnosticiranje

Pored instrukcija za dijagnosticiranjekoje se daju u nastavku, postoji mno-tvo drugih izvora informacija kojee Vam pomoi u dijagnostici neisprav-nosti.Izbor literature je dat u poglavlju 6.4,Izvori i literatura.

MS Motor Service International imablisku saradnju sa firmomAutodataLimited.

Autodata Limitedje evropski lider usnabdevanju trita informacijamao odravanju, opravkama i dijagnos-ticiranju motornih vozila. Objavljeni

podaci i informacije potiu od pro-izvoaa vozila i delova, sakupljeni suod strane firme Autodata i objedinjenisa njihovim podacima o ispitivanjuvozila.Autodata objavljuje te podatke naCD-ima i u tematskim prirunicima.

Izmeu naeg elektronskog medijai Autodata CD-2 postoji direktna veza.Na taj nain ste, sa odgovarajuomlicencom, u mogunosti da pristupitedijagnostikim podacima direktnood firme Autodata.

Vie informacija moete nai nawww.autodata.de




22/71

PIERBURG

1 23

4

5

6

7 8

9

10

11

12

8

13

14

15

16

17

18

8

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29


3.4 PIERBURG i OBD

emisije, PIERBURG je intenzivno uklju-en u razvoj i proizvodnju savremenihkomponenti.

U proseku, svako evropsko putnikovozilo ima 3,2 Pierburgove komponente.Veinu tih komponenti, direktno iliindirektno, nadzire OBD sistem.

Kao firma specijalizovana na polju pri-preme smee, napajanja gorivom,napajanja vazduhom, vakuumskimsistemima i sistemima za kontrolu

Sl. 13 ematski prikaz proizvoda PIERBURG, koji su od uticaja na sastav izduvnih gasova (benzinski i dizel motor)

Gorivo u tenom stanju

Gorivo u gasovitom stanju

Vazduh

Potpritisak

Meoviti pritisak

Izduvni gasovi

Direktno/indirektno nadzirano

Proizvodi PIERBURG1 Modul za napajanje gorivom

2 Pumpa u rezervoaru/pumpa niskogpritiska3 Pumpa postavljena na vod za gorivo

(in-line pumpa)4 Filter za gorivo5 Ublaiva pulsacija6 Nepovratni ventil za gorivo7 Nepovratni ventil8 Elektrini preklopni ventil (EUV)9 Regulator pritiska10 Elektropneumatski pretvara priti-

ska (EPW) za upravljanje turbokom-

presorom promenljive geometrije11 Elektropneumatski pretvara priti-

ska za aktiviranje ventila EGR

12 Ventil EGR

13 Elektrini pretvara pritiska (EDW)14 Ventil za dodatni vazduh (ARV)15 Leptir u izduvu17 Vakuum pumpa18 Kuite leptira (sa prekidaem leptira,

aktuatorom praznog hoda itd.)19 Usisna grana (sa elektromotornim

aktuatorom EAM-i)21 Elektrina pumpa dodatnog vazdu-

ha (SLP)22 Kombinovani ventil23 Protokomer (LMS)

24 Ventil filtera od aktivnog uglja/ventilza regeneraciju

26 Ventil za ispiranje filtera od aktivnoguglja

28 Ventil za regulaciju pritiska u rezer-

voaru Pumpa za vodu (nije prikazana)

Komponente drugih proizvoaa16 Lambda sonda ispred katalizatora20 Katalizator25 Filter za vazduh4)

27 Filter od aktivnog uglja (AKF)29 Rezervoar za gorivo Turbokompresor (nije prikazan)

Sistemi i komponente e biti detaljnije

objanjeni u nastavku.

4)Filteri za vazduh su u programu proizvoda MS Motor Service International (vie informacija poglavlje 6.4).




23/71

PIERBURG


Sl. 14 ema sistema za gorivo

Gorivo u tenom stanju


Vazduh

4.1 Sistem za gorivo

Da bi vozila ili maine pogonjene moto-rom sa unutranjim sagorevanjemmogle da rade, potrebno im je gorivo.

Pumpau rezervoaru

In-line pumpa

Filter za gorivo

Ublaiva pulsacija

Nepovratni ventil za gorivo

Usisnagrana

Regulatorpritiska

Kuite leptira

Ventil posude ltera od aktivnog uglja

Filter od aktivnog uglja

Ventil za regulaciju pritiskau rezervoaru

Modul zagorivo

Sl. 15 Razliite izvedbe pumpi za gorivo i modula za napajanje gorivom

FSistem ventilacije rezervoara zagorivo (AKF sistem) i sistem zadijagnostiku nezaptivenosti rezervoarabie posebno obraeni u narednimpoglavljima(pogledatipoglavlja 4.2 i 4.3).

4 Sistemi i dijagnostika sa proizvodima PIERBURG

Komponente koje se koriste u tu svrhuspadaju u sistem za gorivo.

Ventil za regeneraciju




24/71

PIERBURG


4.1.1 Nadzor rada sistema

Kada se u sistemu za napajanje gori-vom jave vea odstupanja, moe doido pojave slinih neispravnosti kaou sluaju izostanka paljenja ili neravno-mernog rada (pogledatipoglavlje5.3.3): Pad snage, trzanje Izostanak paljenja sve dok se ne akti-

vira detekcija neravnomernog rada Razreivanje ulja

Neispravnost rada ili greka na nekojkomponenti koja utie na sastav smeei odatle na sastav izduvnih gasova,prati se putem lambda sonde.

Kada se uoi greka, upravljaka jedini-ca e korigovati vremena ubrizgavanja.To je kratkorono podeavanje koje sepreraunava za svaku radnu taku.

Automatsko podeavanje smee omo-guava nezavisno precizno podeava-nje koliine goriva.

Kratkorono podeavanje

Pri promenama vrednosti koeficijentavika vazduha (npr. osiromaenjesmee), odmah se vri korekcija smee(u tom sluaju ka bogatijoj), takoda odnos vazduha i goriva ponovopostigne traenu vrednost.

Dugorono podeavanjeAko su iste korekcije neophodne za duivremenski period, upravljaka jedinicae radnoj memoriji zadati trajnu korigo-vanu vrednost. Dugorono podeavanjese naziva i adaptivno predupravljanje.Primeri takvog podeavanja su promeneizazvane promenama protoka vazduhau usisnom sistemu ili promenama gu-stine vazduha prilikom izraenijih pro-mena nadmorske visine tokom vonje.

Mapa radne karakteristike, time i njenasrednja vrednost, pomeraju se na takavnain da se u potpunosti zadri opsegkratkorone regulacije koeficijenta vi-ka vazduha , kako ka siromanijoj takoi ka bogatijoj smei.

Sl. 16 Automatsko podeavanje sistema za napajanje gorivom (podeavanje sastava smee)

Meutim, pomeranje mape radne ka-rakteristike je mogue samo u odre-enim granicama (u okviru granicapodeavanja). Ako se granica podea-vanja prekorai, bie registrovanagreka i lampica indikator greke ese aktivirati.

Osiromaenje Obogaenje

Osiromaenje Obogaenje

Kratkorono podeavanje

Dugorono podeavanje




25/71

PIERBURG


4.1.2 Mogui kodovi greaka

FVie informacija:poglavlje 6.4.

4.1.3 Dijagnostike instrukcije

FObratite panju na opte instruk-cije date u poglavlju 3.

Nastavak na 26. strani

Komponenta Mogui uzroci/greke Mogue korekcije

Sistem za gorivo/sistem za formiranje smee

Gorivo Neodgovarajui kvalitet goriva, nedostatakgoriva

Neistoa u gorivu ili meanje sa drugimmaterijama, kao to je dizel gorivo u benzinu

Izvriti vizuelni pregled, proveriti miris Oistiti sistem za gorivo Zameniti gorivo Zameniti lter za gorivo i po potrebi ventile brizgaljki

Pumpe za gorivo Nedovoljan protok pumpe niskog pritiska Nizak pritisak goriva

Izmeriti pritisak i protok goriva iz pumpe niskog pritiska Zameniti neispravnu pumpu

Regulator pritiska Neispravan regulator pritiska, previsok iliprenizak pritisak goriva zbog toga varirakoliina ubrizganog goriva

Proveriti pritisak goriva i rad regulatora Zameniti neispravan regulator pritiska Proveriti sistem za napajanje gorivom

Filter za gorivo Zaguen lter za gorivo; nedovoljan protok Proveriti protok goriva iza ltera Zameniti lter za gorivo

Vodovi za gorivo Presavijena creva za gorivo napojni vod nedovoljna koliina goriva povratni vod previsok pritisak goriva

Vizuelno pregledati u sluaju nedovoljnog protokai odstupanja pritiska

Ispraviti creva i po potrebi ih zameniti



P0170 REGULACIJASMEE(1. RED CILINDARA) NEISPRAVNOSTP0171 REGULACIJASMEE(1. RED CILINDARA) SUVIESIROMANASMEAP0172 REGULACIJASMEE(1. RED CILINDARA) SUVIEBOGATASMEA...

P0175 REGULACIJASMEE(2. RED CILINDARA) SUVIEBOGATASMEAP0176 SENZORSISTEMAZADOZIRANJE GORIVA NEISPRAVNOSTP0177 SENZORSISTEMAZADOZIRANJE GORIVA PROBLEMSAMERNIMOPSEGOM/SNAGOM...P0178 SENZORSISTEMAZADOZIRANJE GORIVA PRENIZAKSIGNALP0179 SENZORSISTEMAZADOZIRANJE GORIVA PREVISOKSIGNAL...P0263 UBRIZGAVANJEU1. CILINDRU PROBLEMSAURAVNOTEENJEMRADAP0266 UBRIZGAVANJEU2. CILINDRU PROBLEMSAURAVNOTEENJEMRADA...

P0296 UBRIZGAVANJEU12. CILINDRU PROBLEMSAURAVNOTEENJEMRADAP0301 1. CILINDAR IZOSTANAKPALJENJA...

P0312 12. CILINDAR IZOSTANAKPALJENJAP0313 IZOSTANAKPALJENJA NEDOSTATAKGORIVAP0314 JEDANCILINDAR(NEODREEN) IZOSTANAKPALJENJA


26/71

PIERBURG



Sistem za gorivo/sistem za formiranje smee [nastavak sa 25. strane]

Ventili brizgaljki Neispravnost Nepravilna vremena ubrizgavanja Nepravilan pravac ubrizgavanja Ventili brizgaljki ne zaptivaju

Odgovarajuim instrumentom izmeriti sadraj ugljovodonikau usisnoj grani kada motor ne radi

Proveriti vremena ubrizgavanja, signal na brizgaljkama i zaptivenost Oistiti ili po potrebi zameniti ventile brizgaljki

Sistem filtera od aktivnoguglja (AKF sistem)

Sistem je nezaptiven ili ne radi Zaglavljen ventil Prepunjen rezervoar za gorivo

Pogledatipoglavlje 4.2.3

Sistem dodatnog vazduha

Sistem dodatnog vazduha Oteenje pumpe dodatnog vazduha,

vodova ili ventila za dodatni vazduh toprouzrokuje ulaenje vazduha u izduvnisistem

Pogledatipoglavlja 4.4.2 i 4.4.3

Upravljanje motorom

Senzor masenog protokavazduha (protokomer)

Pogrean signal Zaprljan ili oteen senzor

Proveriti dijagnostikim ureajem (merenje naponskog signala) Zameniti neispravan protokomer

Senzor pritiska vazduha Pogrean signal Sporadina greka (posebno na velikim

nadmorskim visinama)

Proveriti dijagnostikim ureajem: Kontrola provodnika i elektrinih prikljuaka Zameniti neispravan senzor, po potrebi

Senzor pritiska vazduha Pogrean signal

Sporadina greka

Proveriti dijagnostikim ureajem:

Kontrola provodnika i elektrinih prikljuaka Zameniti neispravan senzor, po potrebi

Napajanje vazduhom

Kuite leptira i njegovekomponente

Ulaenje vazduha u usisnu cev Pogrean signal sa davaa poloaja leptira Prekida krajnjeg poloaja ne daje signal

ili daje pogrean signal

Proveriti zaptivenost, zameniti oteene zaptivke po potrebi Proveriti zatvaranje i krajnje poloaje leptira, po potrebi podesiti

ili zameniti kuite leptira Proveriti signal sa potenciomera, po potrebi zameniti kuite leptira Proveriti pohabanost, po potrebi zameniti kuite leptira

Usisna grana Ulaenje vazduha u usisnu granu Ulaenje vazduha iza senzora masenog

protoka vazduha Ulaenje vazduha u usis

Proveriti zaptivenost, zameniti oteene zaptivke po potrebi Proveriti zatvaranje leptira, po potrebi podesiti, ili zameniti pohaba-

ne elemente ili varijabilnu usisnu granu Proveriti pohabanost, po potrebi zameniti varijabilnu usisnu granu

FSavremene upravljake jedinicemotora imaju adaptivne me-morijske module, tj. neki podaci radnekarakteristike se moraju nauiti.Ako se iskljui napajanje upravljake je-dinice motora, moe se desiti da e

upravljaka jedinica morati ponovo daui te podatke.

Podaci radne karakteristike e najprebiti snimljeni tokom vonje, a zatim ebiti memorisani. To moe trajati nekoli-ko minuta! Zbog toga treba obavitiprobnu vonju i tek tada ponovo izvritiproveru rada.




27/71

PIERBURG


4.2 Sistem ventilacije rezervoara (AKF sistem)

Iznad povrine goriva u rezervoaru na-staju isparenja goriva. Sistem ventilacijerezervoara spreava da isparenja gorivakoja sadre ugljovodonike (HC) izlazeu okolinu. Zbog toga se ta isparenja sa-kupljaju u posudi filtera od aktivnoguglja.

FDrugi naziv za sistem ventilacijerezervoara je sistem sa filteromod aktivnog uglja (AKF sistem).

Poto je kapacitet posude filtera od ak-tivnog uglja ogranien, ona se moraredovno prazniti (regenerisati), a kon-denzati se moraju sagoreti. To se raditako to se spoljanji vazduh usisava uposudu filtera pomou potpritiskau usisu. Doziranje vri ventil za regene-raciju filtera od aktivnog uglja. Kodsistema sa natpritiskom u rezervoaru zagorivo, postoji i ventil za regulacijupritiska u rezervoaru.

Sl. 17 ema sistema ventilacije rezervoara


Vazduh

Pumpa za gorivo

Ventil za regeneraciju

ltera od aktivnog uglja

Usisna grana

Posuda ltera odaktivnog uglja

Ventil za regulaciju

pritiska u rezervoaruKuite leptira

Da bi se filter od aktivnog uglja rege-nerisao, to jest da bi se iz njega izbacilinakupljeni ugljovodonici, upravljakajedinica motora pri odreenim uslovi-ma rada otvara ventil za regeneracijufiltera od aktivnog uglja. Nakupljeni

ugljovodonici se iz filtera odvode u usis-nu granu i odatle u prostor za sagore-vanje.

FVentil za regeneraciju filtera odaktivnog uglja (AKF ventil) sezove i ventil za ispiranje posude filtera,regeneracioni ventil ili ventil odukerezervoara.




28/71

PIERBURG



Najrasprostranjeniji metod nadzora ra-da sistema se zasniva na tome da senajpre se proverava kolika je vrednostlambda kada je ventil za regeneracijufiltera od aktivnog uglja zatvoren.Zatim se ventil za regeneraciju otvori. Ako je u filteru od aktivnog uglja

vezano mnogo ugljovodonika, smeae jedan kratak period biti veomabogata. Lambda regulacija vri korek-cije u pravcu siromane smee.

Ako u filteru od aktivnog uglja nemavezanih ugljovodonika ili ih je malo,kada se otvori ventil za regeneracijufiltera sa aktivnim ugljem, strujae sa-mo vazduh ili vazduh sa malim sadr-ajem goriva. Smea e se osiromaitii lambda regulacija e izvriti korekci-ju u pravcu bogate smee.

Ako u ta dva sluaja za neko kratkovreme ne doe do navedenih podea-vanja, prijavljuje se greka.

Lambda regulacija nee reagovati akopri otvaranju ventila za regeneracijusluajno nastane smea sa = 1.Tada e aktuator praznog hoda spreitipoveanje broja obrtaja motora.Takoe, pri ispravnom radu se moraza odreeno vreme postii dijagnostikiprag. Zato e se smatrati da postojigreka ako se podeavanje smee neobavi za odreeno vreme.


Drugi metod je dijagnostika modulaci-jom. Kod tog metoda upravljaka je-dinica motora u kratkom vremenskomintervalu otvori i zatvori ventil za rege-neraciju filtera sa aktivnim ugljem.Tada nastaje promena pritiska u usisnojgrani koju registruje senzor pritiska.Izmerene vrednosti se porede sa zada-tim i ako postoje odstupanja, prijavljujese greka.

Uslovi pri kojima se nadzire rad

Rad sistema se nadzire pri radu na praznom hodu, kada motor dostigne radnu

temperaturu.



P0170 REGULACIJA SMEE(1. RED CILINDARA) NEISPRAVNOSTP0171 REGULACIJA SMEE(1. RED CILINDARA) SUVIESIROMANASMEAP0172 REGULACIJA SMEE(1. RED CILINDARA) SUVIEBOGATASMEA...

P0175 REGULACIJA SMEE(2. RED CILINDARA) SUVIEBOGATASMEA

P0440 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEISPRAVNOSTP0441 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEPRAVILANPROTOKKROZODUKUP0442 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEZAPTIVENOST(MALA)P0443 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILACIJAREZERVOARA NEISPRAVNOUPRAVLJAKO KOLOP0444 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILACIJAREZERVOARA OTVORENOUPRAVLJAKO KOLOP0445 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILACIJAREZERVOARA KRATAKSPOJUUPRAVLJAKOM KOLUP0446 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILODUKE NEISPRAVNOUPRAVLJAKO KOLOP0447 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILODUKE OTVORENOUPRAVLJAKO KOLOP0448 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILODUKE KRATAKSPOJUUPRAVLJAKOM KOLUP0449 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILODUKE/SOLENOID NEISPRAVNOSTP0450 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA SENZORPRITISKA NEISPRAVNOSTP0451 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA SENZORPRITISKA MERNIOPSEG/PERFORMANSEP0452 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA SENZORPRITISKA PRENIZAKSIGNALP0453 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA SENZORPRITISKA PREVISOKSIGNALP0454 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA SENZORPRITISKA SPORADINA GREKAP0455 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEZAPTIVENOST(VELIKA)P0456 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEZAPTIVENOST(VEOMAMALA)P0457 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEZAPTIVENOST(OTVORENEPILI NEMAEPA)P0460 DAVANIVOAGORIVA NEISPRAVNOST...

P0464 DAVANIVOAGORIVA SPORADINA GREKAP0465 SENZORPROTOKAUSISTEMUZAISPIRANJEFILTERA NEISPRAVNOST...

P0469 SENZORPROTOKAUSISTEMUZAISPIRANJEFILTERA SPORADINA GREKA


29/71

PIERBURG



Pored elektrinih greaka koje se u sva-kom sluaju registruju i prikazuju prekokodova greaka, postoje i druge grekekoje mogu izazvati neispravnosti.U takvim sluajevima uzrok ne mora bitiuvek otkriven dijagnostikom.

Ova tabela treba da poslui kao pomou iznalaenju uzroka takvih greaka.FObratite panju na opteinstrukcije date u poglavlju 3.


Filter od aktivnog uglja Loa ventilacija rezervoara za gorivo(zaguenje, neistoe)

Filter od aktivnog uglja preplavljen gorivomzbog prepunjavanja rezervoara

Ispuna ltera od aktivnog uglja neaktivna(granulat se raspao)

Izvriti vizuelni pregled Oistiti ili zameniti neispravne komponente Proveriti stanje ventila ltera od aktivnog uglja i proveriti da li ima

naslaga (praina, neistoa) u vodovima. To moe biti znak

raspadanja granulata

Ventil za regeneracijufiltera od aktivnog uglja

Problem sa praznim hodom Regulacija praznog hoda je dostigla

granine vrednosti Zaglavljen ventil Delimino zaglavljen/otvoren ventil Izraen miris benzina, posebno na viim

temperaturama

Proveriti rad nepovratnog ventila runom vakuum pumpom Izvriti autodijagnostiku ili dijagnostiku aktuatora Proveriti elektrini otpor ventila Oistiti ili, ako je potrebno, zameniti neispravan ventil

Vodovi(ka ventilu za regeneraci-

ju filtera od aktivnoguglja ili do usisne grane)

Loa ventilacija rezervoara za gorivo(zaguenje, neistoe)

Zagueni, prekinuti ili odvojeni vodovi Vodovi zagueni kondenzatom

Oistiti ili zameniti neispravne komponente Proveriti vodove




30/71

PIERBURG


4.3 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo

Ako postoji nezaptivenost u sistemu zagorivo ili nedostaje ep rezervoara,u okolinu se zbog isparavanja gorivaemituju tetni ugljovodonici (HC).

Za dijagnosticiranje nezaptivenosti re-zervoara za gorivo, pored komponentiza ventilaciju rezervoara (pogledatipoglavlje 4.2), neophodni su i ventilza ispiranje posude filtera od aktivnoguglja i, u zavisnosti od postupka ispiti-vanja, senzor pritiska u rezervoaru ilidijagnostika pumpa.

FVentil za regeneraciju filtera odaktivnog uglja (AKF ventil) senaziva i ventil za regeneraciju ili ventilfiltera od aktivnog uglja.

Sistem za dijagnosticiranje nezaptive-nosti rezervoara za gorivo ima zadatakda nadzire zaptivenost sistema zagorivo.

Sl. 18 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo


Vazduh

Sl. 19 Razliiti ventili sistema ltera od aktivnog uglja(AKF sistem)

Pumpa za gorivoSenzor pritiskau rezervoaru Dijagnostika pumpa

Ventil za regeneracijultera od aktivnog uglja

Usisna grana

Kuite leptira

Ventil ltera od aktivnog uglja

Posuda ltera od

aktivnog uglja

Ventil za regulaciju

pritiska u rezervoaru




31/71

PIERBURG



Za ispitivanje se koriste dva razliitapostupka. FSamo OBD II (SAD) zahteva pri-menu oba opisana metoda ispiti-

vanja zaptivenosti rezervoara za gorivo.Za EOBD (Evropa) su dovoljni ep rezer-voara koji je vezan da se ne bi izgubioi nadzor elektrinih komponenti sistema.

Ispitivanje potpritiskom

Ventil za ispiranje posude sa filteromod aktivnog uglja je zatvoren. Ventil zaregeneraciju filtera od aktivnog ugljaje otvoren. Tako nastaje potpritisak uusisnoj grani.Ako za odreeno vreme ne nastanepotpritisak, bie prijavljena greka kojaukazuje na nezaptivenost (vea nezap-tivenost, do 1 mm).

FVentil za regeneraciju filtera odaktivnog uglja (AKF ventil) se na-

ziva i ventil za regeneraciju, ventil filte-ra od aktivnog uglja ili ventil ventilacijerezervoara.

Ako se za odreeni period vremenapostigne propisani potpritisak, ventil zaregeneraciju filtera e se zatvoriti. Akorazlika pritisaka u zatvorenom sistemupadne bre nego to je predvieno, bieprijavljena greka koja ukazuje na malunezaptivenost (do 0,5 mm).

Ispitivanje natpritiskomVentil za ispiranje posude sa filteromod aktivnog uglja i ventil za regeneracijufiltera od aktivnog uglja su zatvoreni.Dijagnostika pumpa, koja je neophod-na kod ovog metoda, stvara odreenipritisak. Kada se dostigne taj pritisak,pumpa se automatski iskljuuje. Akopritisak padne ispod neke vrednosti,pumpa se ponovo ukljuuje. U zavisno-

sti od veliine nezaptivenosti, to e se

javljati u kraim ili duim intervalima.Ako postoji velika nezaptivenost, neenastati potreban pritisak. U zavisnostiod naina ispitivanja, nezaptivenost seocenjuje preko potronje energijeili preko vremena rada dijagnostikepumpe.




32/71

PIERBURG




Pored elektrinih greaka koje se u sva-kom sluaju registruju i prikazuju prekokodova greaka, postoje i druge grekekoje prouzrokuju neispravnosti. U slu-aju takvih greaka, uzrok ne mora bitiuvek otkriven dijagnostikom.

U nastavku su date instrukcije koje tre-ba da poslue kao pomo u iznalaenju

uzroka takvih greaka.


Ako OBD otkrije nezaptivenost: Proveriti ceo sistem rezervoara za go-

rivo i zaptivenost svih spojeva izmeupojedinih delova rezervoara (kod sed-lastih rezervoara) i spojeva sa filteromod aktivnog uglja.

Posebno proveriti zaptivanje i isprav-nost ventila za ispiranje.

Druge mogue neispravnosti su zag-

lavljivanje ili zaprljanost ventila zaregeneraciju i ventila za ispiranje po-sude filtera od aktivnog uglja.Ako zaprljanost ventila potie od filte-ra od aktivnog uglja, on se mora zame-niti. Ako se ventil stalno zaglavljuje,ceo sistem je potrebno oistiti.

FGreka moe biti prijavljenai zbog otputenog ili izgubljenogepa rezervoara!



P0440 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEISPRAVNOSTP0441 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEPRAVILANPROTOKKROZODUKUP0442 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEZAPTIVENOST(MALA)P0443 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILACIJAREZERVOARA NEISPRAVNOUPRAVLJAKO KOLOP0444 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILACIJAREZERVOARA OTVORENOUPRAVLJAKO KOLOP0445 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILACIJAREZERVOARA KRATAKSPOJUUPRAVLJAKOM KOLUP0446 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILODUKE NEISPRAVNOUPRAVLJAKO KOLOP0447 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILODUKE OTVORENOUPRAVLJAKO KOLOP0448 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILODUKE KRATAKSPOJUUPRAVLJAKOM KOLUP0449 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA VENTILODUKE/SOLENOID NEISPRAVNOSTP0450 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA SENZORPRITISKA NEISPRAVNOSTP0451 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA SENZORPRITISKA MERNIOPSEG/PERFORMANSEP0452 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA SENZORPRITISKA PRENIZAKSIGNALP0453 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA SENZORPRITISKA PREVISOKSIGNALP0454 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA SENZORPRITISKA SPORADINA GREKAP0455 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEZAPTIVENOST(VELIKA)P0456 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEZAPTIVENOST(VEOMAMALA)P0457 SISTEMZA KONTROLU ISPARAVANJAGORIVA NEZAPTIVENOST(OTVORENEPILI NEMAEPA)P0460 DAVANIVOAGORIVA NEISPRAVNOST...

P0464 DAVANIVOAGORIVA SPORADINA GREKAP0465 SENZORPROTOKAUSISTEMUZAISPIRANJEFILTERA NEISPRAVNOST...

P0469 SENZORPROTOKAUSISTEMUZAISPIRANJEFILTERA SPORADINA GREKA


33/71

PIERBURG


4.4 Sistem dodatnog vazduha

Sl. 20 ematski prikaz sistema dodatnog vazduha (novija verzija)

Potpritisak

VazduhKuite leptira

Ventil za dodatnivazduh (ARV)

Elektrini preklopni ventil (EUV)

Pumpa dodatnogvazduha (SLP)

Protokomer

Radi pouzdanog starta hladnog motoraneophodna je smea sa vikom goriva(bogata smea).Zbog bogatije smee je tokom hladnogstarta u izduvnim gasovima prisutnavea koliina nesagorelih ugljovodonika(HC) i ugljen-monoksida (CO).

Uduvavanjem (dodatnog) vazduha bo-gatog kiseonikom u izduvni kolektordobija se naknadna oksidacija (katali-tiko naknadno sagorevanje) zagauju-ih materija. Iako se sistem dodatnogvazduha ukljuuje u trajanju od najvie90 sekundi posle hladnog starta,

time se u velikoj meri smanjuje koliinaHC i CO u izduvnim gasovima. Istovre-meno se i vreme zagrevanja katalizatoraznaajno skrauje, zbog toplote razvi-jene naknadnom oksidacijom.

Dodatni vazduh obezbeuje elektriniventilator (SLP) koji uduvava vazduhu izduvni kolektor.Odgovarajue cevi povezuju deo saistim vazduhom (iza filtera za vazduh)i izduvni kolektor.Ventil za dodatni vazduh (ARV) se akti-vira pneumatskim putem. Integrisaninepovratni ventil spreava da izduvnigasovi i skokovi pritiska dospeju u sis-tem dodatnog vazduha i njegovu pum-

pu i izazovu oteenje.

Ventilom za dodatni vazduh upravljaelektrini preklopni ventil (EUV),u zavisnosti od vremena proteklog odhladnog starta.

FNovije verzije ventila se otvarajupritiskom dodatnog vazduha.U takvom sistemu nema potrebe zaelektrinim preklopnim ventilom.

Nepovratni ventil


Ventil za dodatni vazduh je otvoren samou periodu nakon hladnog starta dok se uduvavadodatni vazduh.

Sl. 21 Ventil za dodatni vazduh (ARV)




34/71

PIERBURG


Sl. 23 Kombinovani ventil

Sl. 24 Starija izvedba ventila za dodatni vazduh

Kombinovani ventil se sastoji odventila za dodatni vazduh saugraenim nepovratnim ventilom.

Ventil za za dodatni vazduh je ven-til sa membranom koji se aktivirapotpritiskom. Postavlja se izmeupumpe dodatnog vazduha i nepo-vratnog ventila. On odvaja sistemdodatnog vazduha od izduvnog

kolektora. Otvara se da pri ubaciva-nju dodatnog vazduha samo uprvom periodu neposredno nakonhladnog starta. Aktivira ga elektri-ni preklopni ventil.

Na slici 22 su prikazane dve ranije vari-jante, kod kojih su se esto koristili

ventil za dodatni vazduh odvojen odnepovratnog ventila,

Sl. 22 ematski prikaz sistema dodatnog vazduha (starije verzije)

Elektrini preklopni ventil

Ventilza dodatni

vazduh

Nepovratni ventil

Pumpa dodatnog vazduha

Elektrini preklopni ventil

Pumpa dodatnog vazduha

Kombinovaniventil

Potpritisak

Vazduh

ventil za dodatni vazduh zajedno sanepovratnim ventilom, u vidu kombi-

novanog ventila.




35/71

PIERBURG



OBD sistem nadzire rad sistema dodat-nog vazduha i njegove elektrine kom-ponente. Ispravnost rada se nadzire pomou

lambda sonde, praenjem koliinedodatnog vazduha u odreenim rei-mima rada. Ako se prekorae zadatevrednosti, bie konstatovana greka.

Na elektrinim komponentama siste-ma se prati da li je dolo do kratkogspoja sa masom ili napajanjem, i da lipostoji prekid u provodnicima.

Kod EOBD se na sistemu dodatnog vaz-duha nadzire samo elektrina vezapumpe dodatnog vazduha, ali ne i radsistema.

Za proveru rada sistema koriste se dvarazliita postupka.

Neposredno nakon hladnog startaElektrina pumpa dodatnog vazduhae odmah nakon hladnog starta bitiukljuena u trajanju od oko 90 sekundi.Koliina uduvanog dodatnog vazduhase ne kontrolie.Ako je lambda sonda spremna za radi ako alje upotrebljiv signal, on e bitiuporeen sa zadatim vrednostima.

Na radnoj temperaturiOvaj nain nadzora se deava u toku ra-da na praznom hodu kada je motordostigao radnu temperaturu. Da bi seizvrila provera, ukljuuje se pumpadodatnog vazduha. To prouzrokuje re-gistrovanje siromane smee putemlambda sonde. Signal sa sonde se zatimporedi sa zadatim vrednostimau upravljakoj jedinici.

4.4.2 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama)

Greke na sistemu dodatnog vazduhase oznaavaju kodovimaP0410 P0419.



Kod greke Mogui uzroci/greke Mogue korekcije

P0410 Sistem dodatnog vazduha

Lambda sonda nije registrovala dodatnivazduh (nema signala da je smeaosiromaena)

Pumpa dodatnog vazduha ne radi. Ako su prikazani kodovi greke P0418/0419,radi provere pumpe, treba joj dovesti spoljanjenapajanje.Ako pumpa proradi, proveriti sve releje,provodnike i elektrine prikljuke.

Ako ne proradi, pumpa se mora zameniti. U sluaju oteenja pumpe zbog kondenzata

(uoljivog na potisnoj strani pumpe), trebaproveriti da li postoji nezaptivenost ventila zadodatni vazduh sa strane dodatnog vazduha.Takoe treba proveriti i rad elektrinogpreklopnog ventila.

Ako postoje neistoe u ventilu dodatnogvazduha sa strane dodatnog vazduha, ventilse mora zameniti.

Proveriti da li je pumpa dodatnog vazduhaotkazala zbog vode (moe se primetiti prekotragova vode u pumpi).Proveriti zaptivenost usisnih cevi.




36/71

PIERBURG


Kod greke Mogui uzroci/greke Mogue korekcije

P0411 Sistem dodatnog vazduha nedovoljna koliina

Nisu postignute zadate vrednosti Detektovana nedovoljna koliina dodatnogvazduha (nedovoljno osiromaenje smee).Pumpa dodatnog vazduha radi, ali vazduh nestie u izduvni kolektor.

Proveriti runom vakuum pumpom rad ventilaza dodatni vazduh.Ako se ventil ne otvara pod dejstvom vakuuma,treba ga zameniti.

Ako se ventil otvara pod dejstvom vakuuma,proveriti elektrini preklopni ventil i vakuumskivod.

Proveriti napajanje elektrinog preklopnogventila.Ako se elektrini preklopni ventil ne aktivirakada mu se dovede napajanje, treba gazameniti.

Proveriti prohodnost elektrinog preklopnogventila i po potrebi ga zameniti.

Proveriti nepovratni ventil i prohodnost vodovaza dodatni vazduh.Da bi se to proverilo, treba iskljuiti vodove saizduvnog kolektora, ukljuiti pumpu dodatnogvazduha i proveriti da li vazduh izlazi.iliSkinuti nepovratni ventil i proveriti prohodnostproduvavanjem vazduha kroz njega. Ne smebiti primetnog otpora strujanju vazduha.

P0412 Greka u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1)

P0415 Greka u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2)

Nepravilno aktiviranje Elektrini preklopni ventil (EUV) se ne aktivira. Elektrini preklopni ventil nema napajanje Elektrina greka

Proveriti provodnike, prikljuke i elektrinipreklopni ventil

P0413 Prekid u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1)

P0416 Prekid u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2)

Elektrini preklopni ventil (EUV) sene aktivira

Elektrini preklopni ventil nema napajanje Nepravilno aktiviranje Elektrina greka

Proveriti provodnike, prikljuke i elektrinipreklopni ventil

P0414 Kratak spoj u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1)

P0417 Kratak spoj u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2)

Elektrini preklopni ventil (EUV) se

ne aktivira

Elektrini preklopni ventil (EUV) se ne aktivira.

Elektrini preklopni ventil nema napajanje Nepravilno aktiviranje Elektrina greka Kratak spoj

Proveriti provodnike, prikljuke i elektrini

preklopni ventil

P0418 Neispravnost releja elektrinog kola A sistema dodatnog vazduha

P0419 Neispravnost releja elektrinog kola B sistema dodatnog vazduha

Pumpa dodatnog vazduha ne radi Relej A ili B pumpe dodatnog vazduha sene aktivira Nepravilno aktiviranje Elektrina greka Kratak spoj

Proveriti releje, provodnike, elektrine prikljukei pumpu dodatnog vazduha




37/71

PIERBURG


Sl. 25 Nepovratni ventil(starija verzija)

Nepovratni ventili (RV) se ugrau-ju izmeu ventila za dodatnivazduh i izduvnog kolektora, radispreavanja oteenja sistemaza dodatni vazduh zbog skokovapritiska. Ovi ventili se otvarajudejstvom pritiska u sistemu do-datnog vazduha.

Sl. 26 Pumpa za dodatni vazduh

Sl. 27 Elektrini preklopni ventil (EUV)

Elektrini preklopni ventili (EUV) su ventili koncep-cije 2/3. Koriste se za vakuumske ventile, ventileEGR, ventile dodatnog vazduha i mnoge drugeprimene.Vie informacija o elektrinim preklopnim ven-tilima moete nai u servisnim informacijamaSI 0050, 0051 i 0052.

Pumpe za dodatni vazduh su brzohodi jednoste-peni ili dvostepeni ventilatori.Ako se vazduh ne usisava iz usisne cevi motoranego direktno iz motorskog prostora, pumpa imaugraen filter za vazduh.

Ostali kodovi greaka koji su u vezi sa sistemom dodatnog vazduha



P0100 PROTOKOMER NEISPRAVNOSTP0101 PROTOKOMER PROBLEMSA OPSEGOM/PERFORMANSAMAP0102 PROTOKOMER PRENIZAKSIGNALP0103 PROTOKOMER PREVISOKSIGNALP0104 PROTOKOMER SPORADINA GREKAP0105 SENZORAPSOLUTNOG/BAROMETARSKOG

PRITISKAUUSISNOJGRANINEISPRAVNOST

P0106 SENZORAPSOLUTNOG/BAROMETARSKOGPRITISKAUUSISNOJGRANI

PROBLEMSA OPSEGOM/PERFORMANSAMA


PRENIZAKSIGNAL


PREVISOKSIGNAL


SPORADINA GREKA

P0110 SENZORTEMPERATUREUSISANOGVAZDUHA NEISPRAVNOSTP0111 SENZORTEMPERATUREUSISANOGVAZDUHA PROBLEMSA OPSEGOM/PERFORMANSAMAP0112 SENZORTEMPERATUREUSISANOGVAZDUHA PRENIZAKSIGNALP0113 SENZORTEMPERATUREUSISANOGVAZDUHA PREVISOKSIGNALP0114 SENZORTEMPERATUREUSISANOGVAZDUHA SPORADINA GREKA


38/71

PIERBURG



Otkaz neke komponente u sistemudodatnog vazduha esto prouzrokujeoteenja nekoliko drugih komponenti.Jedna od estih neispravnosti je otkazpumpe dodatnog vazduha. Skoro uvekje uzrok oteenja prisustvo konden-zata izduvnih gasova u pumpi.Prilikom opravke se uglavnom ne uoipravi uzrok i samo se izvri zamenaoteene pumpe dodatnog vazduha.Uzrok oteenja nije uklonjen i moedoi do ponovnog otkaza pumpe do-datnog vazduha.Iz tog razloga se u sluaju nekog ote-

enja moraju prekontrolisati sve rele-vantne komponente. Na primer, OBDsistem e zaglavljen nepovratni ventil

svrstati u otkaz pumpe dodatnog vaz-duha, ak i kada ona ispravno funkcio-nie.ta vie, oteenja u sistemu dodatnogvazduha mogu izazvati neispravnostikoje se prilikom dijagnostike greaka

pripisuju komponentama drugih siste-ma.

Sl. 28 Kondenzat u pumpi dodatnogvazduha

Sl. 29 Pumpa dodatnog vazduha korodirani elektrini prikljuci

Sl. 30 Ventil za dodatni vazduh oteenjamembrane i tanjiria ventila zbogkondenzata

Sl. 31 Naslage u nepovratnom ventilu

FOteenja pumpe dodatnogvazduha su skoro uvek posledicaneispravnosti neke periferne kom-ponente.

Neispravnost Mogui uzroci/greke Mogue korekcije

Glasno zvidanje poslehladnog startaBuna pumpa dodatnogvazduhaPumpa uzasto

Documents

Osnovi Auto Dijagnostike 1