ORGANIZACIJA I OKRUŽENJE

Prof dr Nebojša Janićijević

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

jnebojsa@eunet.rs

nebojsaj@ekof.bg.ac.rs

DANAS ĆETE NAUČITI:

• šta su to organizacije;

• kakva je priroda organizacije i iz čega se organizacija sastoji;

• zašto su organizacije važne;

• šta je to nauka o organizaciji i koje je njeno mesto u menadžmentu;

• kako promene i trendovi u okruženju utiču na organizacije.

Dobrodošli u čudestan svet organizacija

POJAM I DEFINICIJA ORGANIZACIJE

• Organizacije nisu (samo) zgrade, mašine, organizacione šeme i druge lako vidljive materijalne manifestacije

• Organizacije su interakcije, uređeni odnosi između ljudi

• Organizacija je socijalni entitet, sa relativno jasnim granicama, u kome njeni članovi na strukturiran i koordiniran način, relativno kontinuirano, obavljaju aktivnosti radi ostvarivanja svojih ciljeva

POJAM I DEFINICIJA ORGANIZACIJE

• Organizacija je socijalni entitet, što znači da je čine ljudi.

• Organizacije imaju relativno uređene granice tako da možemo jasno da ih odvojimo od okruženja

• Članovi organizacije obavljaju poslove i zadatke na koordiniran i uređen način

• Organizacija predstavlja entitet koji postoji i obavlja svoje akitvnosti na kontinuiran način

• Organizacija postoji radi ostvarivanja određenih ciljeva zbog kojih je najčešće i nastala

POJAM I DEFINICIJA ORGANIZACIJE

• Ciljevi organizacije

– Proizvodi: podovi Sintelona, automobili Fiata, kifle lokalne pekare

– Usluge: lečenje Belmedica, putovanja Kontikija, pozorišna predstava Ateljea 212, fundbalska utakmica Crvene zvezde i Partizana

– Potrebe članova: Kulturno umetničko društvo, lovačka organizacija, nevladina organizacija

• Ciljevi mogu biti

– svesni i nesvesni

– planirani i spontani

ORGANIZACIJA KAO SOCIJALNI I TEHNIČKI SISTEM

• Organizacije su tehnički sistemi jer vrše konverziju određenih inputa (sirovine, materijali, ljudi, informacije) u određene autpute (proizvodi i usluge), i to korišćenjem određene tehnologije

• Organizacije su socijalni sistemi jer jer ih čine ljudi, članovi organizacije, kao i odnosi koji se između njih uspostavljaju

• Suština organizacije su odnosi i interakcije između njenih članova koji mogu biti: svesni, planirani i formalizovani, ali i nesvesni, spontani i neformalni

FORMALNA, RADNA, TVRDA (HARD) KOMPONENTA

ORGANIZACIJE • Planirani, svesni i formalizovani odnosi

članova organizacije

• Uspostavljaju se radi ostvarivanja zadataka i ciljeva organizacije

• Propisuje poslove i zadatke koje članovi organizacije moraju da obave na željeni način

• Uređuje međusobne odnose između članova organizacije kao pojedinaca i kao grupa u procesu obavljanja zadataka

• Reguliše način na koji organizacija prerađuje inpute u autpute

FORMALNA, RADNA, TVRDA (HARD) KOMPONENTA

ORGANIZACIJE • Nastaje kroz proces podele rada i autoriteta,

grupisanja poslova i zadataka, kao i njihove koordinacija, što zapravo predstavlja proces dizajniranja, odnosno strukturiranja organizacije

• Rezultat tog procesa jeste formalna organizaciona struktura sa svojim organizacioim pozicijama i ulogama (radnim mestima), sa organizacionim jedinicama, sa hijerarhijskim nivoima.

• Da bi se obezbedile stabilnost, održivost i pouzdanost struktura, u najvećem broju organizacija one se formalizuju, odnosno propisuju kroz formalne odluke i dokumente koje donose oni koji upravljaju organizacijom.

NEFORMALNA, SOCIJALNA, MEKA(SOFT) KOMPONENTA

ORGANIZACIJE • Interakcije članova organizacije, koje nisu

unapred propisane i koje su zasnovane na njihovim potrebama i motivima, emocijama, percepcijama, uticaju, liderstvu, vrednostima i stavovima

• Interakcije su neformalne, spontane, a često i nesvesne

• Neformalna, meka (soft) komponenta organizacije, je u interakciji sa formalnom, radnom strukturom i može olakšati i pospešiti njeno funkcionisanje, ali je može i blokirati i značajno otežati njeno funkcionisanje

PRIRODA ORGANIZACIJE

• Organizacija je otvoren sistem jer neprestano razmenjuje materiju, energiju i informacije sa okruženjem

ORGANIZACIJA

INPUTI

Sirovine, materijali, ljudi, novac, informacije

PROCES KONVERZIJE

AUTPUTI

Proizvodi, usluge, novac, informacije

EF KAO OTVOREN SISTEM

INPUTI • Ljudi –

srednješkolci, istraživači, profesori

• Novac – od države, studenata, privrede

• Materijalna sredstva – knjige, kompjuteri...

• Energija – struja, gas

• Informacije – naučne, tržišne, pravne...

AUTPUTI • Ljudi – dipl.

studenti (dipl, ms, dr), profesori

• Novac – za energiju, materijalne resurse, porez, plate...

• Informacije – naučni radovi (knjige, ćlanci, konferencije), stručne usluge (konsalting), opšte informacije

Nastavni proces Naučno istraživački proces Konsalting proces

Izdavački proces

Operativni proces

PRIRODA ORGANIZACIJE

• Organizacija crpe energiju neophodnu za opstanak i razvoj iz okruženja

• Da bi mogla da crpi energiju iz okruženja, organizacija mora da proces konverzije inputa u autpute obavlja na efektivan i efikasan način

• To znači da inute mora da transformiše u autpute na racionalan načijn koji troši minimum resursa, kao i da kreirani autputi odgovaraju potrebama okruženja

• Stoga organizacija mora biti u potpunom skladu, harmoniji i balansu sa svojim okruženjem

PRIRODA ORGANIZACIJE

• Harmonija i balans elemenata organizacije, i to kako formalnih tako i neformalnih neophodna je za efikasnu konverziju inputa u autpute

• Sklad između delova organizacije je koristan i vodi ka njenoj efikasnosti

• Organizaciona struktura se dizajnira na način da njene dimenzije budu konzistentne jedna sa drugom (npr. decentralizacija i divizionalna departmentalizacija)

• Posledica je da se organizacije strukturiraju kao konfiguracije međusobno konzistentih komponenti i dimenzija

ZNAČENJE ORGANIZACIJE

• Organizacija kao entitet označava organizovanu strukturu ljudi čiji su odnosi i aktivnosti uređeni na način koji omogućuje da se ostvari određena svrha ili cilj postojanja organizacije (npr. “organizacija našeg preduzeća...”)

• Organizacija kao proces označava proces uređivanja odnosa pojedinaca i grupa kao članova organizacije (npr. “u toku je proces organizovanja našeg preduzeća”)

• Organizacija kao institucija označava entitet u pravnom pogledu kao distinktivnu jedinicu privrede i društva (npr. “Organizacija Ujedinjenih nacija”

ZNAČAJ ORGANIZACIJA

• Svrha postojanja organizacije je obezbeđivanje kolektivne akcije

• Kolektivna akcija je neophodna jer

– kroz podelu rada i koordinaciju omogućuje da se proizvodi i usluge proizvedu sa manjim utroškom resursa nego što bi to bio slučaj da je reč o individualnoj akciji

– neke proizvode i usluge je moguće proizvesti samo kolektivnom a ne individualnom akcijom

• Transformišući inpute u autpute kolektivnom akcijom, organizacije kreiraju novu vrednost

STEJKHOLDERI ORGANIZACIJE

ORGANIZACIJA

(preduzeće)

VLASNICI/ AKCIONARI

Vrednost akcija, dividende

ZAPOSLENI Plata, razvoj, pripadnost,

status

KUPCI Kvalitetni proizvodi i

usluge, vrednost

DOBAVLJAČI Prihod, stabilnost

kupovina

SINDIKATI Plata, uslovi

rada, sigurnost posla

DRŽAVA Poštovanje

zakona, porez, fer konkurencija

DRUŠTVO Doprinos zajednici,

blagostanje članova, zaštita

prirode

MENADŽERI Plata,

razvoj karijere, status, moć

BANKE Sigurnost, investicije kamata

VRSTE ORGANIZACIJA

• Privredne – neprivredne

• Društva lica – društva kapitala

• Javne - nejavne

• Profitne - neprofitne

• Privatne – državne – mešovite

• Male – velike

• Mlade – stare

• Domaće – međunarodne

ORGANIZACIJA KAO NAUČNA DISCIPLINA

• Organizacije postoje od kada postoje i ljudi – pećinski ljudi su se organizovano bavili lovom

• Naučno proučavanje organizacija i njihovih zakonitosti u cilju unapređenja njihovih performansi počinje krajem XIX i početkom XX veka

• Uzrok: industrijska revolucija i pojava velikih i složenih preduzeća

• Cilj organizacije kao naučne discipline jeste otkrivanje zakonitosti u načinu organizovanja kolektivne akcije koje bi se mogle koristiti za razumevanje, predviđanje i upravljanje organizacijama kako bi one ostvarile što više performanse

ORGANIZACIJA KAO NAUČNA DISCIPLINA

• Predmet istraživanja organizacije kao naučne oblasti obuhvata obe komponente organizacije: strukturu i ljude

• Stoga su se unutar nauke o organizaciji izdiferencirale dve velike oblasti:

– organizaciona teorija i dizajn (Organizational Theory and Design) koja istražuje formalne strukture

– organizaciono ponašanje (Organizational Behaviour) koje istražuje ljude i njihove neformalne odnose

• U oblasti organizacije su se izdiferencirale još dve važne oblasti proučavanja:

– menadžment ljudskih resursa istražuje metode i tehnike upravjanja ljudima u organizaciji

– upravljanje organizacionim promenama istražuje uzroke, proces, tehnike i metode promena organizacije

ORGANIZACIJA –INTERDISCIPLINARNA NAUKA

NAUKA O ORGANIZA

CIJI

PSIHOLOGIJA Motivacija, ličnost, učenje, percepcija,

odlučivanje

SOCIOLOGIJA Grupe, moć,

komunikacija, vođstvo

TEHNIČKE NAUKE Projektovanje,

procesi, tehnologija

ANTROPOLOGIJA Kultura

POLITIČKE NAUKE

Moć, konflikti, politički procesi i

strategije

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA

Grupna dinamika, vrednosti i stavovi

VOJNE NAUKE Subordinacija,

raspon kontrole, jedinstvo komande

EKONOMIJA Tržišne strukture, privredni sistem

institucije

MENADŽMENT Troškovi,

prihodi, promene

METODI ISTRAŽIVANJA U NAUCI O ORGANIZACIJI

• Nauka o organizaciji spada u društvene nauke, te je i metod istraživanja prilagođen tome

• Prema formatu istraživanja ona mogu biti:

– komparativna istraživanja

– studije slučaja (case study)

• Prema svrsi istraživanja ona mogu biti:

– klasična

– klinička

• Prema metodu istraživanja ona mogu biti:

• kvantitativna istraživanja

• kvalitativna istraživanja

METODI ISTRAŽIVANJA U NAUCI O ORGANIZACIJI

• Istraživanja se vrše kroz prikupljanje i obradu podataka i za oba zadatka postoje određene tehnike

• Tehnike prikupljanja podataka su:

– intervjui

– opservacije

– upitnici

– sakupljanje sekundarnih podataka

• Tehnike obrade podataka

– Kvantitativni metodi obrade podataka: statističke, matematičke i ekonometrijske metode

– Kvalitativni metodi obrade podataka: analiza sadržaja, analiza diskursa, istorijska analiza itd.

ORGANIZACIJA I MENADŽMENT

• Organizacija je, osim što je naučna, i nastavna disciplina: izučava se na ogromnoj većini ekonomskih i poslovnih fakulteta širom sveta

• Organizovanje je, kao proces, u središtu posla menadžera. Osnovne funkcije menadžera su planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola.

• Organizavanje, bilo kao uređenje formalnih, radnih odnosa bilo kao uređenje neformalnih odnosa među članovima organizacije, predstavlja suštinski deo posla menadžera i nezaobilazan deo njegovih kompetencija.

ORGANIZACIJA I MENADŽMENT

• Organizacija kao naučna disciplina, ali i praksa pripada široj oblasti menadžmenta

PLANIRANJE

ORGANIZOVANJE

VOĐENJE

KONTROLA

PROCES MENADŽMENTA

Organizacioni dizajn

Organizaciono ponašanje

Upravljanje organizacionim

promenama

Upravljanje ljudskim resursima

OKRUŽENJE ORGANIZACIJE

• Organizacija je, kao otvoren sistem, pod snažnim uticajem sredine ili okruženja

• Pod okruženjem podrazumevamo sve faktore koji:

– se nalaze izvan granica organizacije

– utiču na organizaciju

– nisu sami pod uticajem ili kontrolom organizacije

• Okruženje organizacija je kompleksno i sastoji se od više komponenti koje su i same međusobno uslovljene

SLOŽENOST

NISKA

VISOKA

DINAMIČNOST NISKA VISOKA

NEIZVESNOST

OKRUŽENJE ORGANIZACIJE

TRŽIŠTE

PRAVNO-INSTITUCIONALNO

OKRUŽENJE

SOCIJALNO DEMOGRAFSKO

OKRUŽENJE

MEĐUNARODNO OKRUŽENJE

PREDUZEĆE KAO ORGANIZACIJA

TEHNOLOGIJA

EKONOMSKO OKRUŽENJE

PRIRODNO OKRUŽENJE

OKRUŽENJE ORGANIZACIJE

• Pored toga što je kompleksno, okruženje organizacija je i dinamično, stalno se menja

• Da bi im se prilagodile, organizacije se, takođe, moraju menjati, i to u pravcu i tempom koji nameću promene u okruženju

• Okruženje savremenih organizacija karakterišu određene promene i trendovi

• Menadžment savremenih organizacija mora biti svestan tih trendova i pronaći način kako da odgovori na njih

GLOBALIZACIJA

• Globalizacija je proces slabljenja granica među državama u svetu i posledičnog intenziviranja protoka robe i usluga, ljudi, kapitala, tehnologije, informacija i ideja između njih

• Tako je „svet postao manji” odnosno svet postaje „globalno selo”

• Globalizacija vodi ka homogenizaciji i konvergenciji ekonomskih, političkih, društvenih i kulturnih procesa u svetu i do svojevrsnog izmorfizma

• kompanije i banke u svetu svuda u svetu slični, kao i politički sistemi, u celom svetu sluša slična muzika i gleda slična televizija

GLOBALIZACIJA

• Izvori i uzroci globalizacije

– Neoliberalna politika u Zapadnoj evropi i SAD tokom 80-ih godina XX veka i smanjenje uloge države, eliminisanje trgovinskih barijera, podrška konkurenciji

– stvaranje sporazuma o saradnji, saveza, pa i unija država kao što su Evropska unija, BRIK, NAFTA, OPEK

– informaciono-komunikaciona tehnologija koja je obezbedila neophodan protok informacija u celom svetu, a time i ideja, ideologije, znanja, inovacija

• Globalizacija najjače dejstvo ima upravo u sferi ekonomije i biznisa. Okruženje savremenih preduzeća je nepovratno promenjeno i menja se sve više iz dana u dan

GLOBALIZACIJA

• Globalizacija vodi ga otvaranju tržišta što za preduzeća ima

– Prednosti: lakši izvoz i investiranje, uvoz kapitala, tehnologija, znanja i robe

– Nedostatke: intenziviranje konkurencije

• Globalizacija je dovela do pojave globanih kompanija, odnosno do prerastanja multinacionalnih u globalne kompanije

• Nedostaci globalizacije

– Negativan uticaj globalnih kompanija i krupnog kapitala

– Pojačan uticaj moćnih država

– Homogenizacija ekonomskog i kulturnog prostora vodi ka smanjenju raznovrsnosti

INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA TEHNOLOGIJA

• Raste uticaj tehnologija na organizaciju

• Posebno je značajan uticaj IKT koja se razvija u drugoj polovini XX veka i to na sve sfere života ljudi unutar i izvan organizacija

• IKT utiče na oranizacije time što omogućuje globalizaciju

• IKT omogućuje pojavu potpuno novih biznisa i izaziva transformaciju postojećih (trgovina, turizam, saobraćaj)

• IKT transformiše marketing i prodaju (prikupljanje podataka potrošačima, on line kupovina), logistiku i nabavku (supply chain), finansije (on line finansijske transakcije), računovodstvo, proizvodnja

INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA TEHNOLOGIJA

• Uticaj IKT na organizacionu strukturu:

– smanjenje stepena specijaliazcije, formalizacije i standardizacije a time i birokratizacije i povećanje fleksibilnosti

– Unapređenje procesa odlučivanja i promena načina razmišljanja

– Povećanje decentralizacije i demokratizacije organizacije

– Smanjenje hijerarhije

– Promena fokusa u upravljanju promenama

– Interorganizaciono povezivanje

• Negativni uticaji IKT

– Preopterećenost informacijama

– Izolovanost i otuđenost

– Zloupotreba informacija

TRŽIŠTE: INTENZIVIRANJE KONKURENCIJE

• Tržište je najvažniji segemt okruženja za preduzeće

• Glavna karakteristika tržišta kao okruženja savremenih preduzeća jeste intenziviranje konkurencije

• Uzroci intenziviranja konkurencije

– Globalizacija

– Informaciono komunikaciona tehnologija

– Tehnološki progres (van IKT) i skraćenje životnog veka tehnologija

– rast društvenog bruto proizvoda, blagostanja stanovnika i diskrecionog dohotka

TRŽIŠTE: INTENZIVIRANJE KONKURENCIJE

• Posledice intenziviranja konkurencije

– Šanse za bolje performanse na tržištu

– Opasnost od konkurentskog pritiska

• Intenziviranje konkurencije vodi ka povećanju kompleksnosti i brzine promena na tržištu a to zahteva povećanu fleksibilnost organizacije preduzeća

• Povećanje fleksibilnosti se postiže kroz smanjenje specijalizacije, formalizacije, povećanje decentralizacije, timski rad, matrično grupisanje itd.

ETIKA I DRUŠTVENA ODGOVORNOST

• Okruženje savremenih organizacija karakteriše sve veći značaj etike u poslovanju, kao i društvene odgovornosti preduzeća

• Svetska ekonomska kriza 2008. godine i neetičko ponašanje rukovodstava velikih banaka, kompanija i revizorskih kuća (Enron, Artur Andersen

• Od orgnizacija traži da se u donošenju odluka pridržavaju ne samo zakona već i etičkih standarda koji postaju sve važniji

• Društvena odgovornost

– preduzeća imaju odgovornost samo prema vlasnicima

– preduzeća imaju odgovornost prema svim stejkholderima

ETIKA I DRUŠTVENA ODGOVORNOST

• Kompanija je odgovorna za

– Profit

– Blagostanje zaposlenih

– Razvoj lokalne zajednice i društva u celini

– Poštovanje pravnih i etičkih normi društva

– Zaštitu prirodne sredine

SOCIJALNE I DEMOGRAFSKE PROMENE

• Povećava se nivo kvaliteta života

• Stanovništvo postaje sve

– Obrazovanije

– Starije

– Više urbanizovano

• Time se menjaju i načini života, životne navike, stilovi

• Posledice po organizacije

– Zaposleni postaju zainteresovaniji za kvalitet života nego za zaradu

– Žele da balansiraju privatni život i karijeru

– Traže fleksibilno radno vreme

– Traže da obavljaju kreativne a ne repetitivne poslove

– Traže mogućnost učenja i razvoja

POVEĆANI ZNAČAJ UPRAVLJANJA ZNANJEM I ORGANIZACIONOG

UČENJA • Pod organizacionim učenjem podrazumevamo

proces sticanja, kreiranja, memorisanja, čuvanja i korišćenja znanja u organizaciji

• Izgradnja održive konkurentske prednosti u savremenoj tržišnoj privredi je jedini put ka superiornim performansama preduzeća

• Održivu konkurentsku prednost kompanija može da kreira samo ako raspolaže superiornim kompetencijama

• Superiorne kompetencije koje kompaniju vode ka konkurentskoj prednosti i performansama mogu da se izgrade samo kroz procese organizacionog učenja i upravljanja znanjem.

MULTIKULTURALIZAM

• Multikulturalizam je direktna posledica globalizacije

• Kompanije dobijaju mogućnost da lako ulaze na tržišta drugih zemalja izlažući sebe istovremeno izložile velikim razlikama: institucionalnim, ekonomskim, socijalnim

• Kulturne razike između zemalja su razlike između nacionalnih kultura

• Nacionalnu kulturu definišemo kao mentalno programiranje: obrazac mišljenja, osećanja i delovanja koje svaka osoba stekne u detinjstvu i zatim primenjuje kroz čitav život

MULTIKULTURALIZAM

• Nacionalna kultura je skup pretpostavki, vrednosti, normi i stavova, manifestovanih kroz simbole, koje je izgradila jedna nacionalna zajednica i koji bitno određuju njihovo razumevanje sveta i ponašanje u njemu

• Značajan deo ponašanja ljudi u jednoj zemlji, bilo kao potrošača bilo kao zaposlenih, određen je pretpostavkama i vrednostima nacionalne kulture

• Globalizacija je donela značajno intenziviranje komunikacije i interakcija ljudi iz različitih nacionalnih kultura, pri čemu oni nastupaju sa stanovišta sasvim različitih pretpostavki i vrednosti, a da toga najčešće nisu ni svesni

MULTIKULTURALIZAM

• Preduzeća se sa multikulturalizmom suočavaju kako spolja tako i iznutra

– razlike u pretpostavkama, verovanjima i vrednostima potrošača na različitim tržištima utiču na razlike u njihovim potrebama i navikama u potrošnji (npr. etnocentrizam u potrošnji)

– razlike u pretpostavkama, verovanjima i vrednostima zaposlenih u kompanijama prouzrokuje multikulturalnost radne snage (npr. odnos prema moći)

• Multikulturalnost ili kulturna raznovrsnost radne snage posebno dolazi do izražaja u timskom radu, komunikaciji i pregovaranju i može da ima dve posledice

– konflikati, izostanak komunikacije, nerazumevanje i nepoverenje

– sinergija različitih vrednosti i kreiranje novog kvaliteta

MULTIKULTURALIZAM

• Suočene sa razlikama između nacionalnih kultura, multinacionalne i globalne kompanije mogu primeniti jednu od sledećih strategija

– etnocentrična strategija- nema prilagođavanja kulturnim specifičnostima različitih zemalja

– policentrična strategija – uvažavanje kulturnih razlika između zemalja i prilagođavanje poslovanja njima

– regiocentrična strategija - uvažavanje kulturnih razlika između regiona i prilagođavanje poslovanja njima

– Geocentrična strategija - razvoj globalnog modela poslovanja zasnovanog na kulturnikm vrednostima iz različitih zemalja

MULTIKULTURALIZAM

• Nacionalna kultura je jedan od faktora koji detereminiše mnogobrojne komponente organizacije i upravljanja: strukturu, sisteme, motivaciju, liderstvo, organizacionu kulturu, upravljanje promenama

• Nacionalna kultura svojim pretpostavkama i vrednostima determiniše svest i ponašanje menadžera i zaposlenih

• Menadžment i organizacija koji nisu konzistentni sa kulturnim pretpostavkama i vrednostima nailaze na velike otpore od strane zaposlenih i menadžera i ne primenjuju se ili su neefikasni