Опасне и штетне матерје су неминован пратилац савременог времена. Неке су познате вековима, неке су пронађене релативно скоро, некима се карактеристике побољшавају и данас, а део њих поред војне има и мирнодопску примену. Наравно, експлозивне, запаљиве, радиоактивне, токсиче материје и биолошки агенси, по својој природи, представљају опасне и штетне материје. Њихова производња, примена, промет, складиштење и транспорт дефинисани су посебним законима, упутствима и решењима, а рад са тим материјалиа дозвољен је само школованим и оспособљеним специјалистима.

Рад са опасним материјама рраћен је ризицима већег или мањег интензитета, зависно од врсте и карактеристика опасних материја, различитих активности и знања. Релативно честе акциденталне ситуације са опасним и штетним материјама урућују на потребу препознавања ризика и примену одговарајуцих мера и поступака за њихово минимизирање. Будући да се већна ризика у савременом друству не смањује, намеће се потреба за поузданом проценом, односно ефикасном контролом и управљањем над њима. То није нимало лако, јер се ризик не може посматрати као тренутни чин, догађај или краткотрајно станје. Стварна појава неког ризика, обично, представља последњу карику сложеног низа узрока и последица повезаних у ланас догађаја, који може започети поступком, ситуацијом или дешавањем и не мора имати никакву видљиву везу са крајним исходом. Уосталом, док се за неке ризике може са великом сігурношћу прелпоставгти да ће се догодити, за друге је то тешко. Отуда и проблем тзв. вероватноце ризика, односно процене могуцности прерастања неке опасности у конкретан ризик. Појавила се и посебна дисциплина која се бави про¬ценом могуцности појаве ризика и његових последица (Риск Ассессмент). Она је релативно успешно развила методе идентфикације, конлроле и управљања оним ризицима код којих је јасна могуцност њихове појаве.

Зивотна средина је последњих неколико деценија под негативним утицајем застарелих и прљавих технологија, трке у наорузању ратних дејстава, терорстичких активности, што осетно нарушава биолошку равнотежу и угрозава зивот људи. Сведоци смо учесталих нуклеамих акцидената и хемијских хаварија, саобраћајних удеса и незгода у друмском, зелезницком, ваздушном и поморско-речном транспорту опасних материја. Многобројне сировине, нуспроизводи, међупроизводи и финални хемијски производи носе одре¬ђене рзике у припреми, транспорту и манипулацији, што представља велику опасност и мозе да доведе до несагледивих последица. Стога, интензивна производња и транспорт опасних материја захтевају стратешка решења у превенцији и управљању ризицима.

Обіаст опасних материја има историјску подлогу која урућује на ротребу упознавања са тим материјама, њиховим својствима, као и последисама које се могу десити слуцајно или намемо. Посебно треба нароменути да се знања везана за опасне материје морају стицати кроз перма¬нентну едукацију током професионалног рада. Опасне материје су пред¬мет националних и медународних прописа, правила и процедура, као и многобројних научних и стручних скупова широм света и њихова актуелност не престаје. Оне су декларисане уједначеним дефиницијама и роделама и део су законске регулативе по питању производње, означавања, транспорта, употребе, промета и складиштења.

Опасне материје у свету третирају се у многобројним документима, ро¬себно у оним који се односе на транспорт. Разне организааје и институције изучавају поједине аспекте опасних материја, па су орште познати прируцници, збирке прописа, упутства, мере предустрожности које се прописују за друмски, железнички, поморски (рецни) и ваздушни транспорт. У односу на наведене врсте транспорта, рознати су прописи РИД (за транспорт зелезницом), АДР (за друмски транспорт), АДН (за рецни транспорт), АДНР (за рецни транспорт ре¬ком Рајном),ИМДГ (поморски транспорт) и ИСАО (за ваздусни лранспорт).

Транспорт опасних материја је специфицна област која захтева примену одређених процедура с циљем обављања безбедног транспорта и спречавања евентуалних акциденталних ситуација и стања опасних по лјуде и зивотну средину. Закон о опасним теретима, који је усвојен у Скупштини Репубіике Србије и ступио је на снагу, прописује услове, поступке, мере и начине транспорте опасних материја, одговомост физицких и правних лица, као и казнене мере у случају непридржавања и изазиванла опасности.

Опасне материје обухватају и материје и предмете које могу бити готов призвод, полупроизвод, међу производ, нуспроизвод, сировине или отпад а имају карактеристике опасних материја а у току транспорта могу угрозити живот и здравље људи и загађивање животне средине.

Транспорт опасне (АДР) робе на први поглед представља транспорт класичне робе у међународном транспорту, али за транспорт опасне робе постоје строго прописана правила за превоз. Међународни прописи о транспорту опсасне робе се мењају двогодишње. Тренутно је 41 је чланица потписница АДР конвенције међу којима је и Србија. Последња је приступила Ирска 2006 године.

АДР роба је дефинисана у девет класа. Свака АДР роба поред класе коју поседује, такође поседује и свој УН број по чему се тачно зна која је врста АДР робе и све ово је прописано Европским споразумом о међународном превозу опасних материја у друмском саобраћају и Међународним правилником о превозу опасних материја железницом.

Транспортне фиме које се поред конвенционалног баве и превозом АДР робе морају да испуне неколико услова да би могле да врше транспорт АДР робе у међународном транспорту. Услови које транспортне фирме морају да испуне да би се бавиле превозом АДР робе на међународном нивоу су следећи :

1. Да је предузеће регистровано за обављање делатности превоза опасних материја

2. Располаже одговарајућим превозним средствима за превоз опасних материја

3. Има стручно оспособљена лица за обављање превоза

4. Има одобрење за превоз опасних материја

5. Испуњава услове за превоз прописане АДР-ом

Превозна средства која врше превоз опасних материја морају да буду технички исправна, конструисана, израђена, опремљена и обележена у складу са прописаним стандардима. Опасне материје могу само да превозе и са њима рукују лица која су за то стручно оспособљена. Особа која се бави превозом и руковањем опасних материја после стручног оспособљавања добија дозволу да може да се бави поменутим пословима на пет година, после чега иде на поновну проверу знања и дозвола му се продужава на исти период.

За фирме које увозе или имају потребу за увозом АДР робе веома је важно да у координацији са својим ино партнером обезбеде правовремене и тачне информације о врсти робе, начинима паковања као и класи и јединственом УН броју како би транспорт могао да се организује по прописима не угрожавајући безбедност људи и животне средине. Такође је веома важно распитати се преко шпедитера и државних институција (царине и министарстава) да ли су за увоз предметне робе потребне посебне дозволе или нека друга врста документације као и да ли роба подлеже прегледима на граници,

узорковању и сл. Све ове информације су важне како за самог увозника тако и за организатора транспорта како би се транспорт организовао на ефикасан и поуздан начин не производећи додатне и не очекиване трошкове.

Опасне материје су разврстане у девет категорија (класа) :

Класа 1. Експлозивне супстанце и предмети користе се за извођење експлозија и пиротехничких ефеката.

Класа 2. Гасови под притиском, у течном стању или растворени под притиском

Класа 3. Запаљиве течности

Класа 4. Запаљиве чврсте материје

Класа 5. Оксидирајуће супстанце (оксиданти, оксиданси)

Класа 6. Отровне (токсичне) и инфективне супстанце

Класа 7. Радиоактивне супстанце

Класа 8. Корозивне супстанце

Класа 9. Мешовите опасне супстанце

Класа 1. Експлозивне супстанце

Експлозивне супстанце и предмети користе се за извођење експлозија и

пиротехничких ефеката деле се на разреде

1.1. Материје и предмети којима је иманента опасност од

акумулиране (концентрисане, масене) експлозије (акумулирана

експлозија је она експлозија која доводи до тога да практично

целокупно пуњење тренутно

реагује). Примери: ТНТ, барут,нитроглицерин, ANFO (смеша амонију

м нитрата и дизел горива, понекад керозина). Овај експлозив је

најзаступљенији у рударству (угаљ, метали) и у грађевинарству.

1.2. Материје и предмети којима је иманентна опасност од

расејавања шарпнела али не и опасност од акумулиране

експлозије. Пример: бомбе, гранате, противградни пројектили.

1.3. Материје и предмети којима је иманентна опасност од ватре

(пожара), мањих детонација, расејавања шарпнела или од обе ове

последње опасности заједно али не и опасност од акумулиране

експлозије. Које приликом сагоревања ослобађају значајну енергију

путем зрачења или које прогресивно сагоревају производећи мање

детонације, мања расејавања шрапнела или оба ова ефекта

заједно. Пример: ракетно гориво, средства ватромета.

1.4. Материје и предмети који представљају само мањи ризик од

експлозије у случају упаљења или иницијације (активирања) током

превоза. Ефекти су у великој мери ограничени на пакете тако да се не

очекује избацивање фрагмената знатније величине или опсега.

Спољашњи пожар не сме довести до тога да практично целокупни

садржај пакета тренутно експлодира. Примеп: петарде, маневарски

метак.

1.5. Материје којима је иманента опасност од акумулиране

експлозије али које су у тој мери неосетљиве да је вероватноћа

њиховог активирања или прелаза са нормалног на

детонативно сагоревање у условима нормалног превоза заиста врло

мала. Минимални захтев за ове материје је да не смеју да експлодирају

приликом испитивања у условима окружења захваћеног

пожаром. Пример: експлозив GX20

1.6. Изразито неосетљиви предмети којима није иманента опасност

од акумулиране експлозије. Предмети садрже искључиво изразито

неосетљиве детонативне материје код којих је могућност

акциденталног активирања или простирања сведена на минимум

Класа 2. Гасови под притиском, у течном стању или растворени под притиском

Гасови се не разврставају у амбалажне групе као већина материја већ

постоји подела на разреде. То је због тога што различити гасови имају

опасне карактеристике али ипак припадају истој генеричној

породици. Аеросоли се такође сврставају у класу 2.

Разред 2.1. Запаљиви гасови. Гасови који се пале у контакту са извором

паљења. Пример: гасови за заваривање (ацетилен, водоник), течни пропан-

бутан гас, метан, етилен-оксид и предмети као што су упаљачи за

једнократну употребу

Разред 2.2. Незапаљиви гасови. Гасови који нису ни запаљиви ни токсични.

Главна опасност код ових материја је притисак под којим се оне чувају у

својим контејнерима. У случају губитка вентила, типична боца понашала би

се као челични торпедо. Пример:

компримовани ваздух, кисеоник, азот, угљен-диоксид, аргон,хелијум,

медицински гас entonox (смеша кисеоника и азот(I)-оксида у односу 1:1).

Разред 2.3. Отровни гасови. То су гасови чијом инхалацијом могу настати

смрт или тешка оштећења.Типични представници су: хлор, сумпор-

диоксид, сумпор-водоник, амонијак и читав низ пестицида.

Класа 3. Запаљиве течности

Овој групи припадају течности са тачком кључања од 35°C или нижом и тачком

паљења (пламиште) од 60.5°C или нижом. Запаљиве течности класе 3 су

најуобичајеније материје које се превозе. Оне покривају широк опсег материја као

што су неки растопи чврстих материја неки течни експлозиви учињени неосетљивим,

и све течности температуре паљења ≤100°C (бензин, дизел, растварачи, боје,

разређивачи, алкохоли итд.). Запаљиве течности су подељене у амбалажне групе.

Амбалажна

група I

Високо запаљиве течности са тачком кључања

испод 35°C

Пример: диетил етар,угљен

дисулфид

Амбалажна

група II

Запаљиве течности са температуром паљења

мањом од 23°C и са тачком кључања изнад 35°CПример: бензин,ацетон, метанол

Амбалажна

група III

Течности са тачком паљења изнад 23°C али не

преко 61°Cи тачком кључања већом од 35°C

Пример: керозин,минерални

терпентин

Класа 4. Запаљиве чврсте материје

Разред

4.1.

Запаљиве

чврсте

материје

које се

лако пале

и лако

сагоревају

Пример: сумпор, хексамин, камфор,нафтален, дрвени угаљ

Разред

4.2.

Супстанце

подложне

спонтаном

паљењу

Пример: бели фосфор, алкилиалуминијума, влажнав вуна, текстилни отпаци

Разред

4.3.

Материје

које

емитују

запаљив

гас када су

влажне

или бурно

реагују са

водом

Пример: алуминијум, магнезијум,цинк, литијум, натријум, калцијум,

Класа 5. Оксидирајуће супстанце

Разред

5.1.

Оксидирајући агенси

различити од органских

пероксида

Пример: водоник пероксид, нитрати,

хромати, хлорати, бромати

Разред

5.2.

Органски пероксидиПример: бензоил

пероксид,куменхидропероксид

Класа 6. Отровне (токсичне) и инфективне супстанце

Разред

6.1. а

Отровне супстанце које су способне

да узрокују смрт или озбиљно

оштећење здравља људи

Пример: цијаниди, једињења олова

Разред 6.1. бТоксичне супстанце које су штетне по

здравље људиПример: пестицидимале токсичности

Разред

6.2.

Инфективне супстанце (биохазардни

материјал који може узроковати

болести)

Пример: вакцине,патолошки узорци

Класа 7. Радиоактивне супстанце

Категорија I

Ниво радиоактивности не прелази 0,005 mSv/h на сваком делу спољне

површине терета (транспортни индекс 0)

Категорија II

Ниво радиоактивности је већи од 0,005 mSv/h али не већи од 5

mSv/h(транспортни индекс већи од 0, не већи од 1)

Категорија

III

Ниво радиоактивности је већи од 0,5 mSv/h али не већи од 2

mSv/h(транспортни индекс већи од 1, не већи од 10)

Транспортни индекс (TI)Максимални радијациони ниво у микросивертима по часу на растојању

од 1m од спољашње површине терета подељен са 10

Класа 8. Корозивне супстанце

Материје које имају способност да контактом разоре кожу и мембране или у случају

просипања да разоре друга добра и транспортну јединицу

Класа 9. Мешовите опасне супстанце

Материје које не припадају наведеним класама али ипак представљају

опасност. Пример: азбест

Обележавање транспортних средстава које превозе опасне материје

Пример плакате са Кемлеровим кодом и УН бројем

На цистернама и возилима која се крећу путевима под међународном ADR регулативом на плакати (листици) која се на њима налази наведени су Кемлеров код (број дат у горњем делу) и одговарајући број дат Препоруком УН за транспорт опасних материја (број у доњем делу)[1]. Наранџаст чист плакат без бројева указује да возило превози опасан терет (бурад, пакети итд.) или се ради о танкеру са шароликом робом. Камиони односно цистерне које се крећу јавним путевима, а преносе материје опасне по људе и њихову животну средину, морају се обележити истоветним таблама са обе стране као и спреда и позади.

Објашњења Кемлеровог кода

Гасовите супстанце

20 Инертни гас

22 Охлађени гас

223 Охлађени запаљиви гас

225 Охлађени оксидирајући (пожар-интензивирајући) гас

23 Запаљив гас

236 Запаљив гас, токсичан

239 Запаљив гас који спонтано може довести до бурне реакције

25 Оксидирајући (пожар-интензивирајући) гас

26 Токсичан гас

265 Токсичан гас, оксидирајући (пожар-интензивирајући)

266 Високо токсичан гас

268 Токсичан гас, корозиван

286 Корозиван гас, токсичан

Запаљиве супстанце

30 Запаљива течност или само-загревајућа течност

323 Запаљива течност која реагује са водом емитујући и запаљиве гасове

X323 Запаљива течност која реагује опасно са водом и емитује запаљиве гасове

33 Високо запаљива течност (тачка запаљивости испод 21°C)

X333 Порифорна течност

336 Високо запаљива течност, токсична

338 Високо запаљива течност, корозивна

X338 Високо запаљива течност, корозивна, која опасно реагује са водом

339 Високо запаљива течност, која спонтано доводи до бурне реакције

36 Само-загевајућа течност, токсична

362 Запаљива течност, токсична

X362 Запаљива течност, токсична, која реагује опасно са водом емитујући запаљиве гасове

38 Само-загревајућа течности, корозивна

382 Запаљива течност, корозивна, која реагује са водом емитујући запаљиве гасове

X382 Запаљива течност, корозивна, која реагује опасно са водом емитујући запаљиве гасове

39 Запаљива течности, која може спонтано довести до бурне реакције

Чврсте супстанце

40 Запаљива самозагревајућа чврста материја

423 Чврста материја, која регује са водом емитујући запаљиве гасове

X423 Запаљива чврста материја која реагује опасно са водом емитујући запаљиве гасове

44 Запаљива чврста материја, у истопљеном стању, на повишеној температури

446 Запаљива чврста материја, токсична, у истопљеном стању, на повишеној температури

46 Запаљива или само-загревајућа чврста материја, токсична

462 Токсична чврста материја, која реагује са водом емитујући запаљиве гасове

48 Запаљива или само-загревајућа чврста материја, корозивна

482 Корозивна чврста материја, која реагује са водом емитујући запаљиве гасове

Оксидирајуће материје

50 Оксидирајућа (пожар-интензивирајући) супстанца

539 Запаљиви органски пероксид

55 Јако оксидирајућа супстанца

556 Јако оксидирајућа супстанца, токсична

558 Јако оксидирајућа супстанца, корозивна

559 Јако оксидирајућа супстанца, која може спонтано довести до бурне реакције

56 Оксидирајућа супстанца, токсична

568 Оксидирајућа супстанца, токсична, корозивна

58 Оксидирајућа супстанца, корозивна

59 Оксидирајућа супстанца, која може спонтано довести до бурне реакције

Токсичне материје

60 Токсична или штетна супстанца

63 Токсична или штетна супстанца, запаљива (тачка запаљивости између 21°C и 55°C)

638 Токсична или штетна супстанца, запаљива (тачка запаљивости између 21°C и 55°C), корозивна

639Токсична или штетна супстанца, запаљива (тачка запаљивости између 21°C и 55°C), која може

спонтано довести до бурне реакције

66 Високо токсична супстанца

663 Високо токсична супстанца (тачка запаљивости преко 55°C)

68 Токсична или штетна супстанца, корозивна

69 Токсична или штетна супстанца, која може спонтано довести до бурне реакције

Радиоактивне материје

70 Радиоактивна материја

72 Радиоактиван гас

723 Радиоактиван гас, запаљив

73 Радиоактивна течност, запаљива (тачка запаљивости не преко 55°C)

74 Радиоактивна чврста материја, запаљива

75 Радиоактивна материја, оксидирајућа

76 Радиоактивна материја, токсична

78 Радиоактивна материја, корозивна

Корозивне супстанце

80 Корозивна или слабо корозивна супстанца

X80 Корозивна или слабо корозивна супстанца, која реагује опасно са водом

83 Корозивна или слабо корозивна супстанца, запаљива (тачка запаљивости између 21°C и 55°C)

X83Корозивна или слабо корозивна супстанца, запаљива (тачка запаљивости између 21°C и 55°C),

која реагује опасно са водом

839Корозивна или слабо корозивна супстанца, запаљива (тачка запаљивости између 21°C и 55°C),

која спонтано може до бурне реакције

X839Корозивна или слабо корозивна супстанца, запаљива (тачка запаљивости између 21°C и 55°C),

која спонтано може до бурне реакције и која опасно реагује са водом

85 Корозивна или слабо корозивна супстанца, оксидирајућа (пожар-интензивирајући)

856 Корозивна или слабо корозивна супстанца, оксидирајућа (пожар-интензивирајући) и токсична

86 Корозивна или слабо корозивна супстанца, токсична

88 Високо корозивна супстанца

X88 Високо корозивна супстанца, која реагује опасно са водом

883 Високо корозивна супстанца, запаљива (тачка запаљивости између 21°C и 55°C)

885 Високо корозивна супстанца, оксидирајућа (пожар-интензивирајући)

886 Високо корозивна супстанца, токсична

X886 Високо корозивна супстанца, токсична, која реагује опасно са водом

89 Корозивна или слабо корозивна супстанца, која може спонтано довести до бурне реакције

Мешовите опасне супстанце

90 Мешовите опасне супстанце