Svaki ovek je: a) kao svaki drugi ovek, b) kao neki drugi ljudi, c) kao niko drugi na ovom svetu (Murray, H.A, i Kluchohn, C, 1953). Izgleda da je ovo jedna od onih tvrdnji koja se ne moe osporiti. ivot svakog pojedinca oscilira izmeu ovih kategorija. ini se da problem nastane kada pokuavamo da pojedinca uguramo u neke od njih. Odnosno, kada zahtevamo da neko bude kao svi drugi, ili pak da je u svemu kao oni posebni.

ovek je sklon uoptavanju, baratanju sa optim kategorijama. To je u razvojnom smislu potrebno, tako se uimo da mislimo. Takoe, to omoguava da se iskustvo prenese. Ukoliko bi iskustvo ostajalo na pojedinanom sluaju, teko bi moglo biti preneseno drugima na nain na koji bi bilo korisno, upotrebljivo. Tako funkcionie i dijagnostika. Ona je neophodna da bi se planirali budui koraci. Problem nastaje kada se dijagnostika uplete u svakodnevni ivot. Dok je ona u domenu leenja,

OSNOVNO POLAZITE

urednik

Marko Pejovi

4

stvari jo budu smislene. Kada se upotrebljava za ograniavanje slobode, postane viestruko opasna.

Suoavanje sa ukidanjem slobode smo, u kontekstu rada sa osobama sa invaliditetom, doiveli ve na najavi prvog ciklusa inkluzivnih plesnih radionica u okviru projekta Okvir tela, koja je odrana u Britanskom savetu u prolee 2008. godine. Tom prilikom smo pustili insert iz jedne od predstava trupe Candoco (jedne od najpoznatijih svetskih plesnih kompanija koja u svom sastavu ima igrae sa i bez invaliditeta) kao primer dobre prakse. Deo okupljenih je bio zainteresovan, podravao ideju da se osobama sa invaliditetom ponudi potpuno uee u pozo-rinom radu i u tada jo neosvojenoj oblasti savremenog plesa. Deo publike je negodovao. Javljali su se razni profesionalci (nadleni za pitanja osoba sa invaliditetom), proriui da e se cela ideja uruiti poto oni nee biti tamo da nam pomognu. Jer: Kvadriplegiari ne mogu da pleu. Takoe, kako e paraplegiari znati koliki pokret mogu da naprave, a da se ne povrede. Na svu sreu, proroanstva se nisu obistinila.

Ovo je bio jedan od razloga zato smo uopte poeli ovu vrstu rada - da otvorimo prostor jednoj grupi ljudi da se iskae na nain koji se od njih do tada nije oekivao. Iz iskustava u nekim drugim zemljama, videli smo da je to mogue. U projektu Okvir tela plesne inkluzivne radionice su, u uem smislu, bile posveene osobama sa invaliditetom, ali su bile namenjene i svima onima kojima su razliita vrata bivala zatvorena. Zapravo, to je bio program koji se bavio drutvom, zajednicom. Hteli smo da istraimo koliko je drutvo spremno da problematizuje sliku koju ima o jednom delu zajednice, koliko je voljno da se i samo preispita.

Kreiranje ovog prirunika ima za cilj i da omogui prenoenje iskustava iz Velike Britanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije u kontekstu inkluzivnog plesnog rada. Prirunik je stoga namenjen onima koji ele da ponude izazov i drugima i sebi kako prevladati barijere koje jedni pred druge postavljamo, kako uspostaviti komu-nikaciju i napraviti prostor za saradnju, kako da jo uvek budemo u mogunosti da se iznenadimo onim to ljudi mogu da pokau i kreiraju u zajednikom radu Mogu ga primenjivati svi oni koji su imali neko iskustvo u radu sa grupama u kojima je bilo osoba sa i bez invaliditeta, kao i oni koji su imali prethodno pozorino iskustvo i ele da nastave i unaprede svoju praksu. Stoga smatramo da je ovaj prirunik svojevrsna podrka praktiarima u Srbiji, regionu bivih jugoslovenskih republika, ali i ire, praktiarima u Evropi. Nadamo se da e prirunik biti od koristi i mlaim generaci-jama koje inkluzivno delovanje u zajednici i umetnost smatraju vanim, neophodnim.

5

TA SVE MOETE PRONAI U OVOJ

PUBLIKACIJI

U nastavku moete nai tekstove:

o tome kako se tokom dv

adeset godina u Velikoj Brit

aniji

sprovodila edukacij

a, pozorini rad i kak

o su bile realizovan

e

profesionalne prod

ukcije plesne kompan

ije Candoco koju

ine

igrai sa i bez invaliditeta

(autor Pedro Maado)

o stanju socijelane inkluzije osoba sa invalid

itetom u

Crnoj Gori (autor Olga ulovi) i Bosni i Hercego

vini (Nevena Planinek),

kao i kako je u ovim sredinama promov

isana i praktikovana inkluzija

kroz savremeni ples

o stanju inkluzije osoba sa invaliditetom u

Srbiji na primeru obrazovnog sistema

(tekst lanova Inicijative za inkluziju VelikiMali)

6

o tome kako se treba pripremiti za zapoinjanje programa inkluzivnih radionica (Vesna Nestorovi Coka)

o zavrnim razmatranjima koja sumiraju neke od

kljunih elemenata za inkluzivan rad u kontekstu

savremenog plesa (Marko Pejovi)

o projektu Okvir tela kao primeru inkluzivnog rada u

kontekstu savremenog plesa u Srbiji (Marko Pejovi)

o principima, proces

u rada na inkluzivnim

plesnim radionic

ama i pripremi pl

esne

prezentacije (Boris a

kiran)

o promeni perspektive kad se o

d uesnika radionica

proe put do voditelja inkluzivni

h radionica

(Jovana Raki-Kiseli i Jelena St

ojiljkovi)

7

Saradnja je pokretaka snaga za Candoco plesnu trupu i to je tako od samog poetka 1990. godine, kada su Adam Bendamin i Selest Dandeker-Arnold poeli redovno da vode plesne radionice u Aspajer centru u severnom Londonu. Oformili su neobian tim. Adam je bio praktiar vetine Tai i uan i vizuelni umetnik sa iskustvom u voenju kreativnih radionica za osobe sa invaliditetom. Selest je bila profesionalna plesaica u prestinom pionirskom london-skom savremenom plesnom teatru, koja je prestala da igra nakon nesree kasnih sedamdesetih. Selestin povratak na plesnu scenu upravo se desio kratkim plesnim filmom Pad, u reiji Darana Sing Bulera. U ovom filmu njena gracioznost u kretanju u invalidskim kolicima bez napora odaje njeno iskustvo i strast za plesom, inei je savrenim partnerom za Adama.

Aspajer centar za edukaciju i rehabilitaciju osoba sa povredama kime u severnom Londonu povezan je sa nacionalnom ortopedskom bolnicom i nudi obuku, razonodu i sportske aktivnosti. Adam i Selest primetili su da su sve fizike aktivnosti u ponudi odvojene, namenjene samo osobama sa invaliditetom. Takoe, sve su bile takmiarskog tipa. Korisnik kolica mogao je da igra tenis, koarku, ragbi i tako dalje. Nita kreativno i nita sa osobama bez invaliditeta.

Adamove i Selestine integrisane radionice poele su da privlae raznoliku grupu, ukljuujui i nekoliko diplomaca iz severne kole savremenog plesa u Lidsu, koji su bili uzbueni zbog mogunosti koje je grupa stvorila. Meu prvim Candoco plesaima bili su: Sju Smit, Dejvid Tul, Helen Baget, Kuldip Sing-Barmi, Don Fren, Lea Parkinson i arlota Darbir. Sa Selest i Adamom su osnovali trupu, radei zajedno otprilike nekih sedam godina. U poetku, ti plesai traili su neku zajedniku osnovu tokom plesa, ali su ih ubrzo njihov talenat i znatielja doveli do stvaranja plesnog komada koji se izvodio na amaterskim plesnim podijumima. Jedan od takvih podijuma, na kom se izveo meoviti plesni program, bio je podijum dvorane Kraljica Elizabeta, prestinog umetnikog centra u junom Londonu. Nakon to je video performans Klement Krisp, plesni kritiar za novine Fajnenel tajms, napisao je da, iako je postojanje trupe neto pozitivno, on ne moe biti dovoljno objektivan da oceni rad, jer je snaan utisak koji ostavljaju ljudi sa invaliditetom na sceni vei od utiska o samom delu. Otiao je ak i dalje, sugeriui da bi, ako bi Candoco radio sa eminentnim koreografima, kritiar naviknut na renik tih koreografa imao orue da rad ocenjuje na ravnopravnoj osnovi.

Ovaj komentar odjeknuo je vrlo dobro unutar samog Candoco-a, jer je trupa elela da bude opaena zajedno sa ostalim vodeim trupama. eleli su da se razbije bilo kakav oblik samoza-dovoljstva meu njihovom publikom. Tako je Selest pozvala svog prijatelja aobana Dejvisa da napravi originalno delo za Candoco, kujui umetniku viziju koja e postati okosnica Candoco-a do danas. Ukljuivanjem ostvarenih koreografa, uz duboko razumevanje njihovog rada, da primene svoju umetnost na ekipu profesionalnih plesaa sa i bez invaliditeta, Candoco je ponudio neto neobino sa elementima onoga to je poznato.

Ples koji je ukljuivao plesae sa invaliditetom je u to vreme u Britaniji ve postojao, naroito u trupama kao to su Amici i Greencandle, koje su uglavnom radile velike performanse sa

mnogobrojnom i raznovrsnom postavom. Te trupe, iako umetniki celovite i sa velikom vizijom, nisu delovale slino ostalim vodeim trupama, njihov rad je bio centralizovan i vezan za jedinstvene dogaaje koji su uglavnom privlaili porodicu, prijatelje i pristalice. esto je fokus bio na mogunostima izraavanja i umetnikom angaovanju plesaa sa invaliditetom uz nedovoljno prisustvo iskusnih plesaa bez invaliditeta u njihovim redovima.

Candoco se razlikovao od postojeih inkluzivnih trupa jer je pokuao da sledi kalupe drugih plesnih trupa i da sebi nae konkurentsko mesto na tritu. Takoe, ukljuivao je bive diplomce i profesionalne plesae koji su bili ambiciozni i zadrali formu plesa kao glavni fokus svojih aktivnosti. Integracija ja viena kao pozitivan bonus, uzbudljiv i izdvajajui faktor koji je prosto bio aspekt grupe koja se uurbano bavila neim veim. Naravno, tu je bila i Selest, sa svojim plesnim iskustvom i poznavanjem sveta plesa, koja je uvek trupu videla kao matinu trupu savremenog plesa i koja je sa sobom donela stil i radnu etiku londonskog savremenog plesnog teatra.Ovo je bila novina i zahvaljujui talentu njenih plesaa i viziji koreografa koji su angaovani da stvaraju, Candoco je poeo da dobija veliku podrku i da privlai dosta panje. U neke od najranijih i najuspenijih radova spada ve pomenuto delo aobana Dejvisa Izmeu nacionalnog i Bristola i seksi i divlji komad Emilin Klajd po imenu U rikverc sporednim programom. Jo jedan komad, duet Dodija Folka napravljen za Dejvida Tula i Kuldip Sing-Barmi po imenu Udovoljiti pustinji dobio je odline kritike zahvaljujui scenskom prisustvu Dejvida Tula i istraivanju njegove snage.

Dejvid Tul je harizmatian i ostvaren izvoa i sama injenica da nema noge ini ga izuzetnim u svetu plesa. Dugi niz godina zaokupljao je matu ljudi kao jedan od Candoco plesaa i vrlo je znaajno i za samu trupu i za njega samog to je do danas nastavio sa profesionalnim radom; uspostavio je meunarodnu i eklektiku karijeru kao glumac, plesa i koreograf, igrajui uloge u pozorinoj i filmskoj produkciji. Nije loe za nekoga ko je radio u poti i nikada nije zaplesao sve do radionice u Aspajer centru. Dejvid je toliko neverovatan da je, kada je napustio kompaniju kasnih devedesetih, po novinama bilo mnotvo naslova zabrinutih za budunost Candoco-a, dok je samo nekolicina shvatila da je Candoco ipak neto vie od talenta samo jednog plesaa i da e inkluzivan ples, ili ples koji ukljuuje plesae sa invaliditetom ipak tu i ostati.

Od tada je Candoco imao mnotvo vetih i talentovanih plesaa sa invaliditetom koji nastavljaju da oduevljavaju publiku i inspiriu koreografe. Pomenuemo samo neke: Veli OBrajen, Mark Bru, Naa Adam, Viktorija Malin, Den Dou. Kao i Dejvid, mnogi od ovih plesaa nastavili su sa profesionalnim radom nakon odlaska iz trupe, stvarajui svoje projekte, poduavajui druge i bavei se koreografijom. ak i za one koji profesionalno rade pre nego to se pridrue trupi sasvim je sigurno da e im Candoco ponuditi priliku da profesionalno rade, to ne nudi mnogo trupa savremenog plesa. Takoe, bilo je i mnogo plesaa bez invaliditeta, mnogi od njih nastavili su rad na inkluzivnom plesu nakon odlaska iz Candoco-a, poput Jurga Koa, arlote Darbir i Viktorije Foks.Adam je 1998. godine napustio Candoco, a Selest je ostala kao plesa i umetniki direktor. Selest je 2000. godine prekinula sa plesom i posvetila se tome da ostvari neku sigurnost za

Candoco, trupu koju je vodila do pred kraj 2007. Ovo je bio period visokog rasta za trupu, uivala je velikodunu podrku Engleskog umetnikog saveta i Britanskog saveta koji su prepoznali kvalitet rada, kao i to koliki pozitivan uticaj bi trupa imala u Velikoj Britaniji i svetu. Tokom ovih godina Candoco je proputovao vie od trideset zemalja, ukljuujui Japan, Filipine, ri Lanku, Rusiju, Brazil, Hrvatsku, Keniju, Kanadu, Srbiju, Finsku, Makedoniju, Grku, Nemaku, Portugal, Koreju i mnoge druge. Selest je takoe ukljuila ambiciozne koreografe da rade za novu postavu i trupa je osvojila brojne nagrade za svoju produkciju, ukljuujui Time out nagradu za najbolju koreografiju Havijera de Frutosa Kiselo mleko i Manchester Evening nagradu za najbolji program 2005. godine. Selest se penzionisala 2007. godine, a bivi plesai Stin Nilsen i Pedro Maado imenovani su za saradnike umetnikog direktora, njihova dvostruka reija ojaala je i njihovu veru u tu saradnju.

Uticaj Candoco-a na podruje je i dalje rastao, pa se tako formiralo i nekoliko slinih trupa, esto zahvaljujui direktnom uticaju Candoco-a. Najuspenija od njih je StopGap Dance trupa, koja je imala mentorstvo Candoco plesaa u svojoj ranoj fazi, i koja sada ima nacionalne i internacionalne turneje sa meavinom pozorinog rada i rad na otvorenom prostoru. U neke druge trupe spadaju Blue Eyed Soul i Spin iz vedske.

Od 2004. do 2007. godine Candoco je uspostavio prve temelje te vrste razvoja plesa za osobe sa invaliditetom. Ovaj pionirski jednogodinji program bio je naroito osmiljen za umetnike koji se pripremaju za naprednije plesne treninge i na kraju karijeru vezanu za ples. Uenici su ohrabrivani kako da shvate i razvijaju svoju unutranju snagu, dok za uzvrat dobijaju dobro razumevanje tehnike plesa. Sadraj je podrazumevao koreografski rad te vrste sa Candoco plesaima; improvizaciju i istraivanje; fitnes, anatomiju, zdravlje i zatitu na radu. Sve u cilju pruanja odgovarajuih vetina uenicima za neke naredne plesne treninge. Kurs je finansiran od strane Sektora za obrazovanje i razvoj vetina i kao odgovor na amandman Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 1995. Ovaj zakon, poznatiji kao DDA, titio je ljude sa invaliditetom kao radnu snagu, inei nezakonitim da poslodavac nekoga otpusti ili ne zaposli na osnovu invalidnosti. Dopuna zakona 2004. godine obuhvatala je ljude sa radnim iskustvom vezano za potrebe strunog usavravanja, pokuavajui nekako da se pozabavi razlikom u obuci koja je obino spreavala ljude sa invaliditetom da se bave nekom profesijom. Ostali aspekti zakona pokrivali su fiziku pristupanost javnih zgrada osobama sa invaliditetom. Dakle, kako bi ljudi sa invaliditetom konano mogli da uu u pozorita i plesne kole, onda im je neophodno da treniraju i razviju neophodne vetine kako bi u potpunosti iskoristili te zgrade.Kurs Candoco fondacije bio je besplatan i, izmeu ostalog, nudio je mreu podrke tipa jedan na jedan, u obliku dodeljenog specijaliste za plesnu asistenciju. Uloga specijaliste bila je da prui podrku svakom ueniku tokom kursa, upuujui ga u probleme tehnike, dajui podrku pri pristupnom i optem nainu rada i radei kao lina podrka tokom zahtevnog jednogodinjeg kursa. Ovo je uenicima omoguilo da vrlo brzo steknu dosta znanja i da osete da veba moe biti prilagoena njihovim telima, a da ne utie na tok celokupnog rada. Kurs je imao uenike raznolikih tela i invaliditeta, ukljuujui slepe, korisnike kolica, gluve i mlade sa razvojnim tekoama. Uili su svi zajedno dok su u isto vreme imali i odreene sesije koje su se bavile njihovim linim potrebama i pitanjima vezanim za prilagoavanje. Nakon 2007. godine, kurs se zavrio, jer se finansiranje prebacilo na partnerstva sa ve postojeim strunim kursevima i

Candoco je vodio ADAPT (pristup plesu i obuka za performans) projekat sa Urdang Dance akademijom nekoliko godina.Nakon zavrenog kursa, mnogi diplomci sa osnovnog kursa uspeli su da se zaposle, preskaui napredni plesni trening za koji su se pripremali tokom osnovnog kursa. To je na primer sluaj kod Duli Klivs, koja radi za Spin, Viktorije Mejlin koja plee za Candoco i Majkla mitena koji se pridruio trupi Amici. Iako je ovo kompliment za sadraj kursa i dokaz o nedovoljnom broju obuenih plesaa sa invaliditetom, takoe moe da se odrazi na i dalje nedovoljno prisustvo plesaa sa invaliditetom na redovnim strunim kursevima plesa. Kursevi su otvoreni i pristupani za ljude sa invaliditetom, ali esto bez propisa neophodnih za reavanje mnogih godina neusklaenosti u pogledu plesnog iskustva. Stvarnost je takva da plesai sa invaliditetom nisu u prednosti kada se takmie za mesto na treningu sa kolegama bez invaliditeta, koji se uglavnom bave nekim oblikom plesa jo od detinjstva. Ova razlika u obuci i iskustvu moe biti prilino zastraujua, kako za uenike, tako i za nastavne ustanove.

Candoco i dalje tei tome da plesai sa invaliditetom treniraju na profesionalnom nivou i nedavno je zapoeo partnerstvo sa Triniti Labanom, jednim od vodeih plesnih koleda u Velikoj Britaniji, sa ciljem da razmeni znanje i unapredi istraivanje, kao i da podstakne potenci-jalne studente i nastavnike da tokom nastave podre i inkluzivni rad. Meutim, trupa je takoe svesna potrebe da se mlaa deca sa invaliditetom koja su ljubitelji plesa ohrabruju da se njime bave. Candoco prua godinje kurseve obuke za nastavnike koji su zainteresovani da u svoju nastavnu praksu uvedu inkluziju, lobira za plesae sa invaliditetom na svim nivoima i vodi dve grupe mladih, koje zajedno ine Cando2, inkluzivnu plesnu trupu za mlade.

Ova posveenost uenju i istraivanju je vrlo vana za Candoco. Trupa svoje poreklo prepoznaje u grupi ljudi koja je redovno poela da se sastaje na radionicama, ali je takoe svesna nedostatka specijalizovanih treninga dostupnih plesaima sa invaliditetom. Pored toga, Candoco je organizacija koja ui i eli da i dalje unapreuje svoje znanje o inkluzivnoj praksi.

Pristup obuci je takav da prati socijalni model invalidnosti nasuprot medicinskom modelu i na invalidnost gleda kao na praktian fiziki element, a ne kao onaj koji definie ili vrednuje. Ovo se odslikava u jeziku koji se koristi na obuci koji izuzima rei oteenje, hendikep, problem i tako dalje, ali i u optem pristupu koji podstie i podrava pojedinani doprinos.Ovakvo razmiljanje podstaknuto je verovanjem da svako moe dostii savrenstvo u plesnom okruenju, samo to se to savrenstvo treba meriti prema potencijalu i trudu svakog pojedinca. Iako se nain na koji se plesni rad manifestuje moe prilagoditi tako da odgovara telu svake osobe, princip ostaje isti. To omoguava svakome da shvati svoj imaginativni i fiziki potencijal dok razvija svoje kreativne vetine.

Veina Candoco-ove metodike zasniva se na ideji da je uenje saradnja izmeu nastavnika i uenika, veza ili dijalog, kada je jedna ponuda ili zahtev zadovoljen od strane drugih. To sa svoje strane nudi vie prostora za razvoj, tako da nastavnici mogu voditi uenike ka razvoju koji se bazira na saradnji i kreativnosti. To je, u poreenju sa drugim nastavnikim metodama, u skladu sa pristupom obuci metodom uenja koja je usmerena na uenika. Ovakav pristup zahteva fleksibilnost i otvorenost nastavnika i daje mnogo na vanosti, eljama i predlozima uenika, ali

osigurava da pojedinac bude u centru uenja.

Nije iznenaujue da je u svojim prvim godinama Candoco stavljao akcenat na re integraci-ja, ak i sebe nazivajui integrativnom plesnom trupom. Tu lei jedinstvenost trupe, to je takoe bio i njen cilj i njeno sredstvo da uspe u svom poslu. Uostalom, ljudi sa i bez invaliditeta koji pleu zajedno, podjednaki, nisu bili samo uzbuenje ili novina, ve kreativni izvor raznih pozorinih mogunosti. Vremenom, izbacili smo iz upotrebe termin integracija i poeli da koristimo inkluzija i mada nas sve vie i vie definiu prema sadraju rada kada je to neophodno, mi jednostavno sami sebe definiemo kao grupu igraa savremenog plesa sa i bez invaliditeta.

Fokus na integraciju je i dalje esta pojava na Candoco radionicama. Veina obrazovnih sesija nastoji da okupi razliite ljude sa razliitim telima, stvarajui podravajue, razigrano i iskreno okruenje, gde se ljudi mogu oseati slobodnim da doprinesu, probaju i stvore nove stvari. Iako vodea plesna trupa sebe vie ne naziva integrisanom, nama svojstven osnovni princip ravnopravnosti i zajednitva i dalje preovladava, a to je i dalje definiui faktor naeg obrazovnog rada.

Nastavne sesije esto zapoinju trudom da se grupa povee dozvoljavajui svakome u grupi da se uje njegov glas. Stavlja se akcenat i na razvoj svesti i na sluanje, sluhom i/ili na osnovu ostalih ula. Uesnici se takoe ohrabruju da ostvare kontakt sa drugim uesnicima, bilo fiziki, bilo vizuelni. Za Candoco je vrlo vano da uesnici radionice vide, prihvate i potuju jedni druge, da se ponose grupom koju su stvorili i presudno je da se to uradi na nain na koji se svi tretiraju jednako, da se niko ne osea kao da pomae ili da mu se pomae.

Ovo nisu principi neobini za ples, ve isto oni koje Candoco smatra korisnim, naroito kada se radi sa raznovrsnom grupom ljudi sa razliitim nivoima iskustva u plesu. Ostale vebe koncentrisane su na artikulaciju i na istraivanje pokreta, na kreativnost i adaptaciju, na podi-zanje teine tela i deljenje, na prostorne veze i promene stilova ili dinamike. I konano, kako bi se stvorila otvorena i neosuujua atmosfera, odgovarajua za neometani doprinos i kreativ-nost, vano je podstai oseaj zabave i igre.

Jo jedan vaan aspekt rada vodee trupe koji se reflektuje na obrazovni rad Candoco-a jeste kreiranje, izvoenje i uvaavanje kritika. esto se radionice zavravaju tako to uesnici imaju mogunost da sami ili u grupi stvore komad koji se veba, oplemenjuje i onda izvodi. To daje priliku da se pojasne vetine, da se ode dalje u svojim izborima i daje priliku uesnicima da se oseaju ponosnim zbog neega to su sami napravili. Donoenje izbora moe biti odlino za samostalno otkrivanje. Vie od toga, to je trenutak kada cela grupa treba da pokae uvaavanje, da razvije svoje opservacione vetine i da se kritiki angauje u plesnoj sredini. ak i ako to znai da se jednostavno izrazi svoj stav i postave pitanja ili da se slobodno izraze razmiljanja i ideje. Za Candoco je vrlo vano da osnovni rad trupe, stvaranje i izvoenje profesionalnih komada sa ostvarenim i iskusnim koreografima, bude deo edukativnog rada. Zapravo, mnogi od zadataka, stilova i vebi na kojima plesai rade na radionicama, jesu rezultat kreativnog procesa kroz koji su proli. Candoco je radio sa vie od trideset kreativnih umetnika. Mnoge od njihovih ideja opstaju i razvijaju se u trupi, nalazei svoj put kroz istraivanje i razvoj manifestacija voenih od strane trupe.

Candoco je producirao preko etrdeset predstava tokom svoje dvadesetogodinje istorije i mnogi od tih komada izvodili su se vie od godinu dana u Velikoj Britaniji i u svetu. Neki komadi bili su na repertoaru i po nekoliko godina. To je bio sluaj sa komadom Mir Najdela arnoka, napravljenog 2008., a poslednji put izvedenog juna 2012. godine. Ovaj komad pretrpeo je nekoliko promena postave ukljuujui plesae sa invaliditetom koji su igrali uloge koje su osmislili neki drugi igrai sa invaliditetom i drugaijim telom to u praksu stavlja uverenje Candoco-a da svako moe da plee nezavisno od tipa tela i da rad u kome uestvuju ljudi sa invaliditetom ne mora direktno da koristi invaliditet igraa da bi bio uspean. Da je takav bio sluaj sa komadom Mir, on bi svoj efekat izgubio promenom igraa.

Jo jedna znaajna promena postave nastala je 2010. godine prilikom obnavljanja predstave Rafaela Bonaela iz 2007. godine pod naslovom Ko e ii na bal?. Ova rekonstrukcija uraena je da bi se snimio i napravio materijal za kole i fakultete, sa pisanim i digitalnim sadrajem, koji je preporuen kao jedan od radova pogodnih za studije u plesnom nastavnom planu. Ovo je bilo prvi put da jedan rad koji ukljuuje osobe sa invaliditetom bude odabran. Posebna panja posveena je duetu plesaa koji je u kolicima i plesaa bez invaliditeta, koji ini vaan deo komada. Kao zamenu za originalnog plesaa u invalidskim kolicima, Candoco je pozvao turskog plesaa Memeta Sefa Ozturka da odigra ovu ulogu.To je u skladu sa irenjem Candoco-a i u poslednjih nekoliko godina trupu ini gotovo agenci-jom ili resursom za igrae sa invaliditetom svuda. Candoco trai mogunosti da angauje ili da generie rad, samim tim podstiui radno iskustvo i vidljivost umetnika sa invaliditetom na vodeoj sceni. To je istina za omladinski deo trupe i tim umetnika-saradnika, koji su esto angaovani da dre radionice ili da uestvuju na projektima. Samo u 2011. godini Candoco je angaovao najmanje petnaest umetnika sa invaliditetom, plesaa, kostimografa ili scenografa na due ili krae ugovore.

Jedan znaajan projekat koji obuhvata ovakav pristup je Candoco bez granica. Ovo je produk-cija koje e biti predstavljena u leto 2012. za proslavu Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Londonu i sastoji se od dva tridesetominutna komada, koje je napravio koreograf sa invaliditetom. Za ovu izvedbu Candoco je pozvao goste umetnike iz Brazila i Kine da se pridrue ekipi i tokom perioda istraivanja dao je priliku drugim umetnicima da budu deo procesa. 12 je delo Kler Kaningam koje je posebno zanimljiv dodatak Candoco-ovom repertoaru, jer se bavi pitanjima emocionalnih i psiholokih taka. Nije esto da se sadraj komada koje producira Candoco direktno bavi pitanjima invaliditeta, i iako 12 vie govori o igraima, njihovom identitetu i imaginarnom svetu, upotreba oslonca poput take evocira svet koji je vrlo srodan Candoco-ovom. Jo jedan vaan aspekt je taj da koreograf sa invaliditetom, Kler Kaningam, nije formalno obrazovana plesaica, iako ima obuku iz drugih oblasti i mnogo godina radnog iskustva. Ovo nije neobino meu Candoco plesaima sa invaliditetom, jer svi moraju biti vrlo kreativni i aktivni u svojim profesionalnim karijerama.

Candoco je 2008. godine bio ukljuen u jo jedan olimpijski dogaaj, trupa je pozvana - zajedno sa hip-hop trupom Zoonation i plesaima iz Kraljevske baletske kole da predstavlja Britaniju na Olimpijadi u Pekingu i na ceremoniji primopredaje Paraolimpijskih igara, izvodei program pred publikom od devedeset hiljada ljudi, a i pred televizijskom publikom irom sveta. To je bilo prvi put da umetnik sa invaliditetom nastupa na zatvaranju Olimpijade i to je bila jo jedna prilika da se angauju jo neki plesai za ovu svrhu. Takoe, to je bilo priznanje Candoco-vog truda svih ovih godina i razumevanje uloge koju umetnici sa invaliditetom treba da odigraju.

Kako bi proslavio svoju dvadesetogodinjicu, Candoco je otpoeo ponovno izvoenje projekta Set and Reset/Reset sa plesnom trupom Trie Braun, koja vidi kako plesai prolaze kroz isti kreativni proces kroz koji su proli plesai Trie Braun 1983., kako bi stvorili znaajan koreograf-ski komad Set and Reset. Iako je neke delove obnovljenog dela razvio Candoco, uz pomo reiserke Abi Jager, veina materijala i itava struktura komada verna je originalu. Ovo je prvi put da Candoco oivljava komad koji je originalno napravljen za postavu od iskljuivo plesaa bez invaliditeta. Rezultat je bio uspean, a Set and Reset/Reset je ve postao omiljen meu publikom, kritiarima i promoterima. U februaru 2012., Set and Reset/Reset je izveden u prestinom Sedlers Vels teatru, najvanijem britanskom mestu za savremeni ples, kao deo edicije britanski ples. U okviru proslave dvadesetogodinjice Candoco je takoe sproveo seriju debata i diskusija pod nazivom: Znatielja, izbor, izazov i promena. Znatielja je bio dogaaj otvorenog tipa sa vie od sto pedeset ljudi koji su postavljali pitanja o plesu i invaliditetu. Izbor je bio prilika da se integrativne trupe i nezavisni umetnici sa invaliditetom sretnu i razgovaraju o izborima u njihovom radu i da iskau kakvo bi delo voleli da stvore, kao i gde bi voleli da ga prezentuju. Izazov je omoguavao istim umetnicima da upoznaju itav panel organizatora festivala, pozorinih selektora i producenata, kako bi pristupili izazovu i napretku u pogledu prisustva plesaa sa invaliditetom na mejnstrim sceni. Najzad, Promena je pozivala druge profesionalne plesae sa invaliditetom da diskutuju o estetskim promenama vezanim za ples i invalidnost, ukljuujui i pitanja u vezi sa treningom, promenama postave u kojoj su i igrai sa invaliditetom i igrai bez invaliditeta i percepcijom javnosti.

.

Pedro Machado umetniki kodirektor

plesne trupe Candoco

velikabritanija

KREATIVNOST

KRoZ SARADNJU

CANDOCO PLESNA TRUPA

8 photo: Anthony Crickmay

Saradnja je pokretaka snaga za Candoco plesnu trupu i to je tako od samog poetka 1990. godine, kada su Adam Bendamin i Selest Dandeker-Arnold poeli redovno da vode plesne radionice u Aspajer centru u severnom Londonu. Oformili su neobian tim. Adam je bio praktiar vetine Tai i uan i vizuelni umetnik sa iskustvom u voenju kreativnih radionica za osobe sa invaliditetom. Selest je bila profesionalna plesaica u prestinom pionirskom london-skom savremenom plesnom teatru, koja je prestala da igra nakon nesree kasnih sedamdesetih. Selestin povratak na plesnu scenu upravo se desio kratkim plesnim filmom Pad, u reiji Darana Sing Bulera. U ovom filmu njena gracioznost u kretanju u invalidskim kolicima bez napora odaje njeno iskustvo i strast za plesom, inei je savrenim partnerom za Adama.

Aspajer centar za edukaciju i rehabilitaciju osoba sa povredama kime u severnom Londonu povezan je sa nacionalnom ortopedskom bolnicom i nudi obuku, razonodu i sportske aktivnosti. Adam i Selest primetili su da su sve fizike aktivnosti u ponudi odvojene, namenjene samo osobama sa invaliditetom. Takoe, sve su bile takmiarskog tipa. Korisnik kolica mogao je da igra tenis, koarku, ragbi i tako dalje. Nita kreativno i nita sa osobama bez invaliditeta.

Adamove i Selestine integrisane radionice poele su da privlae raznoliku grupu, ukljuujui i nekoliko diplomaca iz severne kole savremenog plesa u Lidsu, koji su bili uzbueni zbog mogunosti koje je grupa stvorila. Meu prvim Candoco plesaima bili su: Sju Smit, Dejvid Tul, Helen Baget, Kuldip Sing-Barmi, Don Fren, Lea Parkinson i arlota Darbir. Sa Selest i Adamom su osnovali trupu, radei zajedno otprilike nekih sedam godina. U poetku, ti plesai traili su neku zajedniku osnovu tokom plesa, ali su ih ubrzo njihov talenat i znatielja doveli do stvaranja plesnog komada koji se izvodio na amaterskim plesnim podijumima. Jedan od takvih podijuma, na kom se izveo meoviti plesni program, bio je podijum dvorane Kraljica Elizabeta, prestinog umetnikog centra u junom Londonu. Nakon to je video performans Klement Krisp, plesni kritiar za novine Fajnenel tajms, napisao je da, iako je postojanje trupe neto pozitivno, on ne moe biti dovoljno objektivan da oceni rad, jer je snaan utisak koji ostavljaju ljudi sa invaliditetom na sceni vei od utiska o samom delu. Otiao je ak i dalje, sugeriui da bi, ako bi Candoco radio sa eminentnim koreografima, kritiar naviknut na renik tih koreografa imao orue da rad ocenjuje na ravnopravnoj osnovi.

Ovaj komentar odjeknuo je vrlo dobro unutar samog Candoco-a, jer je trupa elela da bude opaena zajedno sa ostalim vodeim trupama. eleli su da se razbije bilo kakav oblik samoza-dovoljstva meu njihovom publikom. Tako je Selest pozvala svog prijatelja aobana Dejvisa da napravi originalno delo za Candoco, kujui umetniku viziju koja e postati okosnica Candoco-a do danas. Ukljuivanjem ostvarenih koreografa, uz duboko razumevanje njihovog rada, da primene svoju umetnost na ekipu profesionalnih plesaa sa i bez invaliditeta, Candoco je ponudio neto neobino sa elementima onoga to je poznato.

Ples koji je ukljuivao plesae sa invaliditetom je u to vreme u Britaniji ve postojao, naroito u trupama kao to su Amici i Greencandle, koje su uglavnom radile velike performanse sa

mnogobrojnom i raznovrsnom postavom. Te trupe, iako umetniki celovite i sa velikom vizijom, nisu delovale slino ostalim vodeim trupama, njihov rad je bio centralizovan i vezan za jedinstvene dogaaje koji su uglavnom privlaili porodicu, prijatelje i pristalice. esto je fokus bio na mogunostima izraavanja i umetnikom angaovanju plesaa sa invaliditetom uz nedovoljno prisustvo iskusnih plesaa bez invaliditeta u njihovim redovima.

Candoco se razlikovao od postojeih inkluzivnih trupa jer je pokuao da sledi kalupe drugih plesnih trupa i da sebi nae konkurentsko mesto na tritu. Takoe, ukljuivao je bive diplomce i profesionalne plesae koji su bili ambiciozni i zadrali formu plesa kao glavni fokus svojih aktivnosti. Integracija ja viena kao pozitivan bonus, uzbudljiv i izdvajajui faktor koji je prosto bio aspekt grupe koja se uurbano bavila neim veim. Naravno, tu je bila i Selest, sa svojim plesnim iskustvom i poznavanjem sveta plesa, koja je uvek trupu videla kao matinu trupu savremenog plesa i koja je sa sobom donela stil i radnu etiku londonskog savremenog plesnog teatra.Ovo je bila novina i zahvaljujui talentu njenih plesaa i viziji koreografa koji su angaovani da stvaraju, Candoco je poeo da dobija veliku podrku i da privlai dosta panje. U neke od najranijih i najuspenijih radova spada ve pomenuto delo aobana Dejvisa Izmeu nacionalnog i Bristola i seksi i divlji komad Emilin Klajd po imenu U rikverc sporednim programom. Jo jedan komad, duet Dodija Folka napravljen za Dejvida Tula i Kuldip Sing-Barmi po imenu Udovoljiti pustinji dobio je odline kritike zahvaljujui scenskom prisustvu Dejvida Tula i istraivanju njegove snage.

Dejvid Tul je harizmatian i ostvaren izvoa i sama injenica da nema noge ini ga izuzetnim u svetu plesa. Dugi niz godina zaokupljao je matu ljudi kao jedan od Candoco plesaa i vrlo je znaajno i za samu trupu i za njega samog to je do danas nastavio sa profesionalnim radom; uspostavio je meunarodnu i eklektiku karijeru kao glumac, plesa i koreograf, igrajui uloge u pozorinoj i filmskoj produkciji. Nije loe za nekoga ko je radio u poti i nikada nije zaplesao sve do radionice u Aspajer centru. Dejvid je toliko neverovatan da je, kada je napustio kompaniju kasnih devedesetih, po novinama bilo mnotvo naslova zabrinutih za budunost Candoco-a, dok je samo nekolicina shvatila da je Candoco ipak neto vie od talenta samo jednog plesaa i da e inkluzivan ples, ili ples koji ukljuuje plesae sa invaliditetom ipak tu i ostati.

Od tada je Candoco imao mnotvo vetih i talentovanih plesaa sa invaliditetom koji nastavljaju da oduevljavaju publiku i inspiriu koreografe. Pomenuemo samo neke: Veli OBrajen, Mark Bru, Naa Adam, Viktorija Malin, Den Dou. Kao i Dejvid, mnogi od ovih plesaa nastavili su sa profesionalnim radom nakon odlaska iz trupe, stvarajui svoje projekte, poduavajui druge i bavei se koreografijom. ak i za one koji profesionalno rade pre nego to se pridrue trupi sasvim je sigurno da e im Candoco ponuditi priliku da profesionalno rade, to ne nudi mnogo trupa savremenog plesa. Takoe, bilo je i mnogo plesaa bez invaliditeta, mnogi od njih nastavili su rad na inkluzivnom plesu nakon odlaska iz Candoco-a, poput Jurga Koa, arlote Darbir i Viktorije Foks.Adam je 1998. godine napustio Candoco, a Selest je ostala kao plesa i umetniki direktor. Selest je 2000. godine prekinula sa plesom i posvetila se tome da ostvari neku sigurnost za

Candoco, trupu koju je vodila do pred kraj 2007. Ovo je bio period visokog rasta za trupu, uivala je velikodunu podrku Engleskog umetnikog saveta i Britanskog saveta koji su prepoznali kvalitet rada, kao i to koliki pozitivan uticaj bi trupa imala u Velikoj Britaniji i svetu. Tokom ovih godina Candoco je proputovao vie od trideset zemalja, ukljuujui Japan, Filipine, ri Lanku, Rusiju, Brazil, Hrvatsku, Keniju, Kanadu, Srbiju, Finsku, Makedoniju, Grku, Nemaku, Portugal, Koreju i mnoge druge. Selest je takoe ukljuila ambiciozne koreografe da rade za novu postavu i trupa je osvojila brojne nagrade za svoju produkciju, ukljuujui Time out nagradu za najbolju koreografiju Havijera de Frutosa Kiselo mleko i Manchester Evening nagradu za najbolji program 2005. godine. Selest se penzionisala 2007. godine, a bivi plesai Stin Nilsen i Pedro Maado imenovani su za saradnike umetnikog direktora, njihova dvostruka reija ojaala je i njihovu veru u tu saradnju.

Uticaj Candoco-a na podruje je i dalje rastao, pa se tako formiralo i nekoliko slinih trupa, esto zahvaljujui direktnom uticaju Candoco-a. Najuspenija od njih je StopGap Dance trupa, koja je imala mentorstvo Candoco plesaa u svojoj ranoj fazi, i koja sada ima nacionalne i internacionalne turneje sa meavinom pozorinog rada i rad na otvorenom prostoru. U neke druge trupe spadaju Blue Eyed Soul i Spin iz vedske.

Od 2004. do 2007. godine Candoco je uspostavio prve temelje te vrste razvoja plesa za osobe sa invaliditetom. Ovaj pionirski jednogodinji program bio je naroito osmiljen za umetnike koji se pripremaju za naprednije plesne treninge i na kraju karijeru vezanu za ples. Uenici su ohrabrivani kako da shvate i razvijaju svoju unutranju snagu, dok za uzvrat dobijaju dobro razumevanje tehnike plesa. Sadraj je podrazumevao koreografski rad te vrste sa Candoco plesaima; improvizaciju i istraivanje; fitnes, anatomiju, zdravlje i zatitu na radu. Sve u cilju pruanja odgovarajuih vetina uenicima za neke naredne plesne treninge. Kurs je finansiran od strane Sektora za obrazovanje i razvoj vetina i kao odgovor na amandman Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 1995. Ovaj zakon, poznatiji kao DDA, titio je ljude sa invaliditetom kao radnu snagu, inei nezakonitim da poslodavac nekoga otpusti ili ne zaposli na osnovu invalidnosti. Dopuna zakona 2004. godine obuhvatala je ljude sa radnim iskustvom vezano za potrebe strunog usavravanja, pokuavajui nekako da se pozabavi razlikom u obuci koja je obino spreavala ljude sa invaliditetom da se bave nekom profesijom. Ostali aspekti zakona pokrivali su fiziku pristupanost javnih zgrada osobama sa invaliditetom. Dakle, kako bi ljudi sa invaliditetom konano mogli da uu u pozorita i plesne kole, onda im je neophodno da treniraju i razviju neophodne vetine kako bi u potpunosti iskoristili te zgrade.Kurs Candoco fondacije bio je besplatan i, izmeu ostalog, nudio je mreu podrke tipa jedan na jedan, u obliku dodeljenog specijaliste za plesnu asistenciju. Uloga specijaliste bila je da prui podrku svakom ueniku tokom kursa, upuujui ga u probleme tehnike, dajui podrku pri pristupnom i optem nainu rada i radei kao lina podrka tokom zahtevnog jednogodinjeg kursa. Ovo je uenicima omoguilo da vrlo brzo steknu dosta znanja i da osete da veba moe biti prilagoena njihovim telima, a da ne utie na tok celokupnog rada. Kurs je imao uenike raznolikih tela i invaliditeta, ukljuujui slepe, korisnike kolica, gluve i mlade sa razvojnim tekoama. Uili su svi zajedno dok su u isto vreme imali i odreene sesije koje su se bavile njihovim linim potrebama i pitanjima vezanim za prilagoavanje. Nakon 2007. godine, kurs se zavrio, jer se finansiranje prebacilo na partnerstva sa ve postojeim strunim kursevima i

Candoco je vodio ADAPT (pristup plesu i obuka za performans) projekat sa Urdang Dance akademijom nekoliko godina.Nakon zavrenog kursa, mnogi diplomci sa osnovnog kursa uspeli su da se zaposle, preskaui napredni plesni trening za koji su se pripremali tokom osnovnog kursa. To je na primer sluaj kod Duli Klivs, koja radi za Spin, Viktorije Mejlin koja plee za Candoco i Majkla mitena koji se pridruio trupi Amici. Iako je ovo kompliment za sadraj kursa i dokaz o nedovoljnom broju obuenih plesaa sa invaliditetom, takoe moe da se odrazi na i dalje nedovoljno prisustvo plesaa sa invaliditetom na redovnim strunim kursevima plesa. Kursevi su otvoreni i pristupani za ljude sa invaliditetom, ali esto bez propisa neophodnih za reavanje mnogih godina neusklaenosti u pogledu plesnog iskustva. Stvarnost je takva da plesai sa invaliditetom nisu u prednosti kada se takmie za mesto na treningu sa kolegama bez invaliditeta, koji se uglavnom bave nekim oblikom plesa jo od detinjstva. Ova razlika u obuci i iskustvu moe biti prilino zastraujua, kako za uenike, tako i za nastavne ustanove.

Candoco i dalje tei tome da plesai sa invaliditetom treniraju na profesionalnom nivou i nedavno je zapoeo partnerstvo sa Triniti Labanom, jednim od vodeih plesnih koleda u Velikoj Britaniji, sa ciljem da razmeni znanje i unapredi istraivanje, kao i da podstakne potenci-jalne studente i nastavnike da tokom nastave podre i inkluzivni rad. Meutim, trupa je takoe svesna potrebe da se mlaa deca sa invaliditetom koja su ljubitelji plesa ohrabruju da se njime bave. Candoco prua godinje kurseve obuke za nastavnike koji su zainteresovani da u svoju nastavnu praksu uvedu inkluziju, lobira za plesae sa invaliditetom na svim nivoima i vodi dve grupe mladih, koje zajedno ine Cando2, inkluzivnu plesnu trupu za mlade.

Ova posveenost uenju i istraivanju je vrlo vana za Candoco. Trupa svoje poreklo prepoznaje u grupi ljudi koja je redovno poela da se sastaje na radionicama, ali je takoe svesna nedostatka specijalizovanih treninga dostupnih plesaima sa invaliditetom. Pored toga, Candoco je organizacija koja ui i eli da i dalje unapreuje svoje znanje o inkluzivnoj praksi.

Pristup obuci je takav da prati socijalni model invalidnosti nasuprot medicinskom modelu i na invalidnost gleda kao na praktian fiziki element, a ne kao onaj koji definie ili vrednuje. Ovo se odslikava u jeziku koji se koristi na obuci koji izuzima rei oteenje, hendikep, problem i tako dalje, ali i u optem pristupu koji podstie i podrava pojedinani doprinos.Ovakvo razmiljanje podstaknuto je verovanjem da svako moe dostii savrenstvo u plesnom okruenju, samo to se to savrenstvo treba meriti prema potencijalu i trudu svakog pojedinca. Iako se nain na koji se plesni rad manifestuje moe prilagoditi tako da odgovara telu svake osobe, princip ostaje isti. To omoguava svakome da shvati svoj imaginativni i fiziki potencijal dok razvija svoje kreativne vetine.

Veina Candoco-ove metodike zasniva se na ideji da je uenje saradnja izmeu nastavnika i uenika, veza ili dijalog, kada je jedna ponuda ili zahtev zadovoljen od strane drugih. To sa svoje strane nudi vie prostora za razvoj, tako da nastavnici mogu voditi uenike ka razvoju koji se bazira na saradnji i kreativnosti. To je, u poreenju sa drugim nastavnikim metodama, u skladu sa pristupom obuci metodom uenja koja je usmerena na uenika. Ovakav pristup zahteva fleksibilnost i otvorenost nastavnika i daje mnogo na vanosti, eljama i predlozima uenika, ali

osigurava da pojedinac bude u centru uenja.

Nije iznenaujue da je u svojim prvim godinama Candoco stavljao akcenat na re integraci-ja, ak i sebe nazivajui integrativnom plesnom trupom. Tu lei jedinstvenost trupe, to je takoe bio i njen cilj i njeno sredstvo da uspe u svom poslu. Uostalom, ljudi sa i bez invaliditeta koji pleu zajedno, podjednaki, nisu bili samo uzbuenje ili novina, ve kreativni izvor raznih pozorinih mogunosti. Vremenom, izbacili smo iz upotrebe termin integracija i poeli da koristimo inkluzija i mada nas sve vie i vie definiu prema sadraju rada kada je to neophodno, mi jednostavno sami sebe definiemo kao grupu igraa savremenog plesa sa i bez invaliditeta.

Fokus na integraciju je i dalje esta pojava na Candoco radionicama. Veina obrazovnih sesija nastoji da okupi razliite ljude sa razliitim telima, stvarajui podravajue, razigrano i iskreno okruenje, gde se ljudi mogu oseati slobodnim da doprinesu, probaju i stvore nove stvari. Iako vodea plesna trupa sebe vie ne naziva integrisanom, nama svojstven osnovni princip ravnopravnosti i zajednitva i dalje preovladava, a to je i dalje definiui faktor naeg obrazovnog rada.

Nastavne sesije esto zapoinju trudom da se grupa povee dozvoljavajui svakome u grupi da se uje njegov glas. Stavlja se akcenat i na razvoj svesti i na sluanje, sluhom i/ili na osnovu ostalih ula. Uesnici se takoe ohrabruju da ostvare kontakt sa drugim uesnicima, bilo fiziki, bilo vizuelni. Za Candoco je vrlo vano da uesnici radionice vide, prihvate i potuju jedni druge, da se ponose grupom koju su stvorili i presudno je da se to uradi na nain na koji se svi tretiraju jednako, da se niko ne osea kao da pomae ili da mu se pomae.

Ovo nisu principi neobini za ples, ve isto oni koje Candoco smatra korisnim, naroito kada se radi sa raznovrsnom grupom ljudi sa razliitim nivoima iskustva u plesu. Ostale vebe koncentrisane su na artikulaciju i na istraivanje pokreta, na kreativnost i adaptaciju, na podi-zanje teine tela i deljenje, na prostorne veze i promene stilova ili dinamike. I konano, kako bi se stvorila otvorena i neosuujua atmosfera, odgovarajua za neometani doprinos i kreativ-nost, vano je podstai oseaj zabave i igre.

Jo jedan vaan aspekt rada vodee trupe koji se reflektuje na obrazovni rad Candoco-a jeste kreiranje, izvoenje i uvaavanje kritika. esto se radionice zavravaju tako to uesnici imaju mogunost da sami ili u grupi stvore komad koji se veba, oplemenjuje i onda izvodi. To daje priliku da se pojasne vetine, da se ode dalje u svojim izborima i daje priliku uesnicima da se oseaju ponosnim zbog neega to su sami napravili. Donoenje izbora moe biti odlino za samostalno otkrivanje. Vie od toga, to je trenutak kada cela grupa treba da pokae uvaavanje, da razvije svoje opservacione vetine i da se kritiki angauje u plesnoj sredini. ak i ako to znai da se jednostavno izrazi svoj stav i postave pitanja ili da se slobodno izraze razmiljanja i ideje. Za Candoco je vrlo vano da osnovni rad trupe, stvaranje i izvoenje profesionalnih komada sa ostvarenim i iskusnim koreografima, bude deo edukativnog rada. Zapravo, mnogi od zadataka, stilova i vebi na kojima plesai rade na radionicama, jesu rezultat kreativnog procesa kroz koji su proli. Candoco je radio sa vie od trideset kreativnih umetnika. Mnoge od njihovih ideja opstaju i razvijaju se u trupi, nalazei svoj put kroz istraivanje i razvoj manifestacija voenih od strane trupe.

Candoco je producirao preko etrdeset predstava tokom svoje dvadesetogodinje istorije i mnogi od tih komada izvodili su se vie od godinu dana u Velikoj Britaniji i u svetu. Neki komadi bili su na repertoaru i po nekoliko godina. To je bio sluaj sa komadom Mir Najdela arnoka, napravljenog 2008., a poslednji put izvedenog juna 2012. godine. Ovaj komad pretrpeo je nekoliko promena postave ukljuujui plesae sa invaliditetom koji su igrali uloge koje su osmislili neki drugi igrai sa invaliditetom i drugaijim telom to u praksu stavlja uverenje Candoco-a da svako moe da plee nezavisno od tipa tela i da rad u kome uestvuju ljudi sa invaliditetom ne mora direktno da koristi invaliditet igraa da bi bio uspean. Da je takav bio sluaj sa komadom Mir, on bi svoj efekat izgubio promenom igraa.

Jo jedna znaajna promena postave nastala je 2010. godine prilikom obnavljanja predstave Rafaela Bonaela iz 2007. godine pod naslovom Ko e ii na bal?. Ova rekonstrukcija uraena je da bi se snimio i napravio materijal za kole i fakultete, sa pisanim i digitalnim sadrajem, koji je preporuen kao jedan od radova pogodnih za studije u plesnom nastavnom planu. Ovo je bilo prvi put da jedan rad koji ukljuuje osobe sa invaliditetom bude odabran. Posebna panja posveena je duetu plesaa koji je u kolicima i plesaa bez invaliditeta, koji ini vaan deo komada. Kao zamenu za originalnog plesaa u invalidskim kolicima, Candoco je pozvao turskog plesaa Memeta Sefa Ozturka da odigra ovu ulogu.To je u skladu sa irenjem Candoco-a i u poslednjih nekoliko godina trupu ini gotovo agenci-jom ili resursom za igrae sa invaliditetom svuda. Candoco trai mogunosti da angauje ili da generie rad, samim tim podstiui radno iskustvo i vidljivost umetnika sa invaliditetom na vodeoj sceni. To je istina za omladinski deo trupe i tim umetnika-saradnika, koji su esto angaovani da dre radionice ili da uestvuju na projektima. Samo u 2011. godini Candoco je angaovao najmanje petnaest umetnika sa invaliditetom, plesaa, kostimografa ili scenografa na due ili krae ugovore.

Jedan znaajan projekat koji obuhvata ovakav pristup je Candoco bez granica. Ovo je produk-cija koje e biti predstavljena u leto 2012. za proslavu Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Londonu i sastoji se od dva tridesetominutna komada, koje je napravio koreograf sa invaliditetom. Za ovu izvedbu Candoco je pozvao goste umetnike iz Brazila i Kine da se pridrue ekipi i tokom perioda istraivanja dao je priliku drugim umetnicima da budu deo procesa. 12 je delo Kler Kaningam koje je posebno zanimljiv dodatak Candoco-ovom repertoaru, jer se bavi pitanjima emocionalnih i psiholokih taka. Nije esto da se sadraj komada koje producira Candoco direktno bavi pitanjima invaliditeta, i iako 12 vie govori o igraima, njihovom identitetu i imaginarnom svetu, upotreba oslonca poput take evocira svet koji je vrlo srodan Candoco-ovom. Jo jedan vaan aspekt je taj da koreograf sa invaliditetom, Kler Kaningam, nije formalno obrazovana plesaica, iako ima obuku iz drugih oblasti i mnogo godina radnog iskustva. Ovo nije neobino meu Candoco plesaima sa invaliditetom, jer svi moraju biti vrlo kreativni i aktivni u svojim profesionalnim karijerama.

Candoco je 2008. godine bio ukljuen u jo jedan olimpijski dogaaj, trupa je pozvana - zajedno sa hip-hop trupom Zoonation i plesaima iz Kraljevske baletske kole da predstavlja Britaniju na Olimpijadi u Pekingu i na ceremoniji primopredaje Paraolimpijskih igara, izvodei program pred publikom od devedeset hiljada ljudi, a i pred televizijskom publikom irom sveta. To je bilo prvi put da umetnik sa invaliditetom nastupa na zatvaranju Olimpijade i to je bila jo jedna prilika da se angauju jo neki plesai za ovu svrhu. Takoe, to je bilo priznanje Candoco-vog truda svih ovih godina i razumevanje uloge koju umetnici sa invaliditetom treba da odigraju.

Kako bi proslavio svoju dvadesetogodinjicu, Candoco je otpoeo ponovno izvoenje projekta Set and Reset/Reset sa plesnom trupom Trie Braun, koja vidi kako plesai prolaze kroz isti kreativni proces kroz koji su proli plesai Trie Braun 1983., kako bi stvorili znaajan koreograf-ski komad Set and Reset. Iako je neke delove obnovljenog dela razvio Candoco, uz pomo reiserke Abi Jager, veina materijala i itava struktura komada verna je originalu. Ovo je prvi put da Candoco oivljava komad koji je originalno napravljen za postavu od iskljuivo plesaa bez invaliditeta. Rezultat je bio uspean, a Set and Reset/Reset je ve postao omiljen meu publikom, kritiarima i promoterima. U februaru 2012., Set and Reset/Reset je izveden u prestinom Sedlers Vels teatru, najvanijem britanskom mestu za savremeni ples, kao deo edicije britanski ples. U okviru proslave dvadesetogodinjice Candoco je takoe sproveo seriju debata i diskusija pod nazivom: Znatielja, izbor, izazov i promena. Znatielja je bio dogaaj otvorenog tipa sa vie od sto pedeset ljudi koji su postavljali pitanja o plesu i invaliditetu. Izbor je bio prilika da se integrativne trupe i nezavisni umetnici sa invaliditetom sretnu i razgovaraju o izborima u njihovom radu i da iskau kakvo bi delo voleli da stvore, kao i gde bi voleli da ga prezentuju. Izazov je omoguavao istim umetnicima da upoznaju itav panel organizatora festivala, pozorinih selektora i producenata, kako bi pristupili izazovu i napretku u pogledu prisustva plesaa sa invaliditetom na mejnstrim sceni. Najzad, Promena je pozivala druge profesionalne plesae sa invaliditetom da diskutuju o estetskim promenama vezanim za ples i invalidnost, ukljuujui i pitanja u vezi sa treningom, promenama postave u kojoj su i igrai sa invaliditetom i igrai bez invaliditeta i percepcijom javnosti.

.

NA POETKUZajedniki rad

9

Saradnja je pokretaka snaga za Candoco plesnu trupu i to je tako od samog poetka 1990. godine, kada su Adam Bendamin i Selest Dandeker-Arnold poeli redovno da vode plesne radionice u Aspajer centru u severnom Londonu. Oformili su neobian tim. Adam je bio praktiar vetine Tai i uan i vizuelni umetnik sa iskustvom u voenju kreativnih radionica za osobe sa invaliditetom. Selest je bila profesionalna plesaica u prestinom pionirskom london-skom savremenom plesnom teatru, koja je prestala da igra nakon nesree kasnih sedamdesetih. Selestin povratak na plesnu scenu upravo se desio kratkim plesnim filmom Pad, u reiji Darana Sing Bulera. U ovom filmu njena gracioznost u kretanju u invalidskim kolicima bez napora odaje njeno iskustvo i strast za plesom, inei je savrenim partnerom za Adama.

Aspajer centar za edukaciju i rehabilitaciju osoba sa povredama kime u severnom Londonu povezan je sa nacionalnom ortopedskom bolnicom i nudi obuku, razonodu i sportske aktivnosti. Adam i Selest primetili su da su sve fizike aktivnosti u ponudi odvojene, namenjene samo osobama sa invaliditetom. Takoe, sve su bile takmiarskog tipa. Korisnik kolica mogao je da igra tenis, koarku, ragbi i tako dalje. Nita kreativno i nita sa osobama bez invaliditeta.

Adamove i Selestine integrisane radionice poele su da privlae raznoliku grupu, ukljuujui i nekoliko diplomaca iz severne kole savremenog plesa u Lidsu, koji su bili uzbueni zbog mogunosti koje je grupa stvorila. Meu prvim Candoco plesaima bili su: Sju Smit, Dejvid Tul, Helen Baget, Kuldip Sing-Barmi, Don Fren, Lea Parkinson i arlota Darbir. Sa Selest i Adamom su osnovali trupu, radei zajedno otprilike nekih sedam godina. U poetku, ti plesai traili su neku zajedniku osnovu tokom plesa, ali su ih ubrzo njihov talenat i znatielja doveli do stvaranja plesnog komada koji se izvodio na amaterskim plesnim podijumima. Jedan od takvih podijuma, na kom se izveo meoviti plesni program, bio je podijum dvorane Kraljica Elizabeta, prestinog umetnikog centra u junom Londonu. Nakon to je video performans Klement Krisp, plesni kritiar za novine Fajnenel tajms, napisao je da, iako je postojanje trupe neto pozitivno, on ne moe biti dovoljno objektivan da oceni rad, jer je snaan utisak koji ostavljaju ljudi sa invaliditetom na sceni vei od utiska o samom delu. Otiao je ak i dalje, sugeriui da bi, ako bi Candoco radio sa eminentnim koreografima, kritiar naviknut na renik tih koreografa imao orue da rad ocenjuje na ravnopravnoj osnovi.

Ovaj komentar odjeknuo je vrlo dobro unutar samog Candoco-a, jer je trupa elela da bude opaena zajedno sa ostalim vodeim trupama. eleli su da se razbije bilo kakav oblik samoza-dovoljstva meu njihovom publikom. Tako je Selest pozvala svog prijatelja aobana Dejvisa da napravi originalno delo za Candoco, kujui umetniku viziju koja e postati okosnica Candoco-a do danas. Ukljuivanjem ostvarenih koreografa, uz duboko razumevanje njihovog rada, da primene svoju umetnost na ekipu profesionalnih plesaa sa i bez invaliditeta, Candoco je ponudio neto neobino sa elementima onoga to je poznato.

Ples koji je ukljuivao plesae sa invaliditetom je u to vreme u Britaniji ve postojao, naroito u trupama kao to su Amici i Greencandle, koje su uglavnom radile velike performanse sa

mnogobrojnom i raznovrsnom postavom. Te trupe, iako umetniki celovite i sa velikom vizijom, nisu delovale slino ostalim vodeim trupama, njihov rad je bio centralizovan i vezan za jedinstvene dogaaje koji su uglavnom privlaili porodicu, prijatelje i pristalice. esto je fokus bio na mogunostima izraavanja i umetnikom angaovanju plesaa sa invaliditetom uz nedovoljno prisustvo iskusnih plesaa bez invaliditeta u njihovim redovima.

Candoco se razlikovao od postojeih inkluzivnih trupa jer je pokuao da sledi kalupe drugih plesnih trupa i da sebi nae konkurentsko mesto na tritu. Takoe, ukljuivao je bive diplomce i profesionalne plesae koji su bili ambiciozni i zadrali formu plesa kao glavni fokus svojih aktivnosti. Integracija ja viena kao pozitivan bonus, uzbudljiv i izdvajajui faktor koji je prosto bio aspekt grupe koja se uurbano bavila neim veim. Naravno, tu je bila i Selest, sa svojim plesnim iskustvom i poznavanjem sveta plesa, koja je uvek trupu videla kao matinu trupu savremenog plesa i koja je sa sobom donela stil i radnu etiku londonskog savremenog plesnog teatra.Ovo je bila novina i zahvaljujui talentu njenih plesaa i viziji koreografa koji su angaovani da stvaraju, Candoco je poeo da dobija veliku podrku i da privlai dosta panje. U neke od najranijih i najuspenijih radova spada ve pomenuto delo aobana Dejvisa Izmeu nacionalnog i Bristola i seksi i divlji komad Emilin Klajd po imenu U rikverc sporednim programom. Jo jedan komad, duet Dodija Folka napravljen za Dejvida Tula i Kuldip Sing-Barmi po imenu Udovoljiti pustinji dobio je odline kritike zahvaljujui scenskom prisustvu Dejvida Tula i istraivanju njegove snage.

Dejvid Tul je harizmatian i ostvaren izvoa i sama injenica da nema noge ini ga izuzetnim u svetu plesa. Dugi niz godina zaokupljao je matu ljudi kao jedan od Candoco plesaa i vrlo je znaajno i za samu trupu i za njega samog to je do danas nastavio sa profesionalnim radom; uspostavio je meunarodnu i eklektiku karijeru kao glumac, plesa i koreograf, igrajui uloge u pozorinoj i filmskoj produkciji. Nije loe za nekoga ko je radio u poti i nikada nije zaplesao sve do radionice u Aspajer centru. Dejvid je toliko neverovatan da je, kada je napustio kompaniju kasnih devedesetih, po novinama bilo mnotvo naslova zabrinutih za budunost Candoco-a, dok je samo nekolicina shvatila da je Candoco ipak neto vie od talenta samo jednog plesaa i da e inkluzivan ples, ili ples koji ukljuuje plesae sa invaliditetom ipak tu i ostati.

Od tada je Candoco imao mnotvo vetih i talentovanih plesaa sa invaliditetom koji nastavljaju da oduevljavaju publiku i inspiriu koreografe. Pomenuemo samo neke: Veli OBrajen, Mark Bru, Naa Adam, Viktorija Malin, Den Dou. Kao i Dejvid, mnogi od ovih plesaa nastavili su sa profesionalnim radom nakon odlaska iz trupe, stvarajui svoje projekte, poduavajui druge i bavei se koreografijom. ak i za one koji profesionalno rade pre nego to se pridrue trupi sasvim je sigurno da e im Candoco ponuditi priliku da profesionalno rade, to ne nudi mnogo trupa savremenog plesa. Takoe, bilo je i mnogo plesaa bez invaliditeta, mnogi od njih nastavili su rad na inkluzivnom plesu nakon odlaska iz Candoco-a, poput Jurga Koa, arlote Darbir i Viktorije Foks.Adam je 1998. godine napustio Candoco, a Selest je ostala kao plesa i umetniki direktor. Selest je 2000. godine prekinula sa plesom i posvetila se tome da ostvari neku sigurnost za

Candoco, trupu koju je vodila do pred kraj 2007. Ovo je bio period visokog rasta za trupu, uivala je velikodunu podrku Engleskog umetnikog saveta i Britanskog saveta koji su prepoznali kvalitet rada, kao i to koliki pozitivan uticaj bi trupa imala u Velikoj Britaniji i svetu. Tokom ovih godina Candoco je proputovao vie od trideset zemalja, ukljuujui Japan, Filipine, ri Lanku, Rusiju, Brazil, Hrvatsku, Keniju, Kanadu, Srbiju, Finsku, Makedoniju, Grku, Nemaku, Portugal, Koreju i mnoge druge. Selest je takoe ukljuila ambiciozne koreografe da rade za novu postavu i trupa je osvojila brojne nagrade za svoju produkciju, ukljuujui Time out nagradu za najbolju koreografiju Havijera de Frutosa Kiselo mleko i Manchester Evening nagradu za najbolji program 2005. godine. Selest se penzionisala 2007. godine, a bivi plesai Stin Nilsen i Pedro Maado imenovani su za saradnike umetnikog direktora, njihova dvostruka reija ojaala je i njihovu veru u tu saradnju.

Uticaj Candoco-a na podruje je i dalje rastao, pa se tako formiralo i nekoliko slinih trupa, esto zahvaljujui direktnom uticaju Candoco-a. Najuspenija od njih je StopGap Dance trupa, koja je imala mentorstvo Candoco plesaa u svojoj ranoj fazi, i koja sada ima nacionalne i internacionalne turneje sa meavinom pozorinog rada i rad na otvorenom prostoru. U neke druge trupe spadaju Blue Eyed Soul i Spin iz vedske.

Od 2004. do 2007. godine Candoco je uspostavio prve temelje te vrste razvoja plesa za osobe sa invaliditetom. Ovaj pionirski jednogodinji program bio je naroito osmiljen za umetnike koji se pripremaju za naprednije plesne treninge i na kraju karijeru vezanu za ples. Uenici su ohrabrivani kako da shvate i razvijaju svoju unutranju snagu, dok za uzvrat dobijaju dobro razumevanje tehnike plesa. Sadraj je podrazumevao koreografski rad te vrste sa Candoco plesaima; improvizaciju i istraivanje; fitnes, anatomiju, zdravlje i zatitu na radu. Sve u cilju pruanja odgovarajuih vetina uenicima za neke naredne plesne treninge. Kurs je finansiran od strane Sektora za obrazovanje i razvoj vetina i kao odgovor na amandman Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 1995. Ovaj zakon, poznatiji kao DDA, titio je ljude sa invaliditetom kao radnu snagu, inei nezakonitim da poslodavac nekoga otpusti ili ne zaposli na osnovu invalidnosti. Dopuna zakona 2004. godine obuhvatala je ljude sa radnim iskustvom vezano za potrebe strunog usavravanja, pokuavajui nekako da se pozabavi razlikom u obuci koja je obino spreavala ljude sa invaliditetom da se bave nekom profesijom. Ostali aspekti zakona pokrivali su fiziku pristupanost javnih zgrada osobama sa invaliditetom. Dakle, kako bi ljudi sa invaliditetom konano mogli da uu u pozorita i plesne kole, onda im je neophodno da treniraju i razviju neophodne vetine kako bi u potpunosti iskoristili te zgrade.Kurs Candoco fondacije bio je besplatan i, izmeu ostalog, nudio je mreu podrke tipa jedan na jedan, u obliku dodeljenog specijaliste za plesnu asistenciju. Uloga specijaliste bila je da prui podrku svakom ueniku tokom kursa, upuujui ga u probleme tehnike, dajui podrku pri pristupnom i optem nainu rada i radei kao lina podrka tokom zahtevnog jednogodinjeg kursa. Ovo je uenicima omoguilo da vrlo brzo steknu dosta znanja i da osete da veba moe biti prilagoena njihovim telima, a da ne utie na tok celokupnog rada. Kurs je imao uenike raznolikih tela i invaliditeta, ukljuujui slepe, korisnike kolica, gluve i mlade sa razvojnim tekoama. Uili su svi zajedno dok su u isto vreme imali i odreene sesije koje su se bavile njihovim linim potrebama i pitanjima vezanim za prilagoavanje. Nakon 2007. godine, kurs se zavrio, jer se finansiranje prebacilo na partnerstva sa ve postojeim strunim kursevima i

Candoco je vodio ADAPT (pristup plesu i obuka za performans) projekat sa Urdang Dance akademijom nekoliko godina.Nakon zavrenog kursa, mnogi diplomci sa osnovnog kursa uspeli su da se zaposle, preskaui napredni plesni trening za koji su se pripremali tokom osnovnog kursa. To je na primer sluaj kod Duli Klivs, koja radi za Spin, Viktorije Mejlin koja plee za Candoco i Majkla mitena koji se pridruio trupi Amici. Iako je ovo kompliment za sadraj kursa i dokaz o nedovoljnom broju obuenih plesaa sa invaliditetom, takoe moe da se odrazi na i dalje nedovoljno prisustvo plesaa sa invaliditetom na redovnim strunim kursevima plesa. Kursevi su otvoreni i pristupani za ljude sa invaliditetom, ali esto bez propisa neophodnih za reavanje mnogih godina neusklaenosti u pogledu plesnog iskustva. Stvarnost je takva da plesai sa invaliditetom nisu u prednosti kada se takmie za mesto na treningu sa kolegama bez invaliditeta, koji se uglavnom bave nekim oblikom plesa jo od detinjstva. Ova razlika u obuci i iskustvu moe biti prilino zastraujua, kako za uenike, tako i za nastavne ustanove.

Candoco i dalje tei tome da plesai sa invaliditetom treniraju na profesionalnom nivou i nedavno je zapoeo partnerstvo sa Triniti Labanom, jednim od vodeih plesnih koleda u Velikoj Britaniji, sa ciljem da razmeni znanje i unapredi istraivanje, kao i da podstakne potenci-jalne studente i nastavnike da tokom nastave podre i inkluzivni rad. Meutim, trupa je takoe svesna potrebe da se mlaa deca sa invaliditetom koja su ljubitelji plesa ohrabruju da se njime bave. Candoco prua godinje kurseve obuke za nastavnike koji su zainteresovani da u svoju nastavnu praksu uvedu inkluziju, lobira za plesae sa invaliditetom na svim nivoima i vodi dve grupe mladih, koje zajedno ine Cando2, inkluzivnu plesnu trupu za mlade.

Ova posveenost uenju i istraivanju je vrlo vana za Candoco. Trupa svoje poreklo prepoznaje u grupi ljudi koja je redovno poela da se sastaje na radionicama, ali je takoe svesna nedostatka specijalizovanih treninga dostupnih plesaima sa invaliditetom. Pored toga, Candoco je organizacija koja ui i eli da i dalje unapreuje svoje znanje o inkluzivnoj praksi.

Pristup obuci je takav da prati socijalni model invalidnosti nasuprot medicinskom modelu i na invalidnost gleda kao na praktian fiziki element, a ne kao onaj koji definie ili vrednuje. Ovo se odslikava u jeziku koji se koristi na obuci koji izuzima rei oteenje, hendikep, problem i tako dalje, ali i u optem pristupu koji podstie i podrava pojedinani doprinos.Ovakvo razmiljanje podstaknuto je verovanjem da svako moe dostii savrenstvo u plesnom okruenju, samo to se to savrenstvo treba meriti prema potencijalu i trudu svakog pojedinca. Iako se nain na koji se plesni rad manifestuje moe prilagoditi tako da odgovara telu svake osobe, princip ostaje isti. To omoguava svakome da shvati svoj imaginativni i fiziki potencijal dok razvija svoje kreativne vetine.

Veina Candoco-ove metodike zasniva se na ideji da je uenje saradnja izmeu nastavnika i uenika, veza ili dijalog, kada je jedna ponuda ili zahtev zadovoljen od strane drugih. To sa svoje strane nudi vie prostora za razvoj, tako da nastavnici mogu voditi uenike ka razvoju koji se bazira na saradnji i kreativnosti. To je, u poreenju sa drugim nastavnikim metodama, u skladu sa pristupom obuci metodom uenja koja je usmerena na uenika. Ovakav pristup zahteva fleksibilnost i otvorenost nastavnika i daje mnogo na vanosti, eljama i predlozima uenika, ali

osigurava da pojedinac bude u centru uenja.

Nije iznenaujue da je u svojim prvim godinama Candoco stavljao akcenat na re integraci-ja, ak i sebe nazivajui integrativnom plesnom trupom. Tu lei jedinstvenost trupe, to je takoe bio i njen cilj i njeno sredstvo da uspe u svom poslu. Uostalom, ljudi sa i bez invaliditeta koji pleu zajedno, podjednaki, nisu bili samo uzbuenje ili novina, ve kreativni izvor raznih pozorinih mogunosti. Vremenom, izbacili smo iz upotrebe termin integracija i poeli da koristimo inkluzija i mada nas sve vie i vie definiu prema sadraju rada kada je to neophodno, mi jednostavno sami sebe definiemo kao grupu igraa savremenog plesa sa i bez invaliditeta.

Fokus na integraciju je i dalje esta pojava na Candoco radionicama. Veina obrazovnih sesija nastoji da okupi razliite ljude sa razliitim telima, stvarajui podravajue, razigrano i iskreno okruenje, gde se ljudi mogu oseati slobodnim da doprinesu, probaju i stvore nove stvari. Iako vodea plesna trupa sebe vie ne naziva integrisanom, nama svojstven osnovni princip ravnopravnosti i zajednitva i dalje preovladava, a to je i dalje definiui faktor naeg obrazovnog rada.

Nastavne sesije esto zapoinju trudom da se grupa povee dozvoljavajui svakome u grupi da se uje njegov glas. Stavlja se akcenat i na razvoj svesti i na sluanje, sluhom i/ili na osnovu ostalih ula. Uesnici se takoe ohrabruju da ostvare kontakt sa drugim uesnicima, bilo fiziki, bilo vizuelni. Za Candoco je vrlo vano da uesnici radionice vide, prihvate i potuju jedni druge, da se ponose grupom koju su stvorili i presudno je da se to uradi na nain na koji se svi tretiraju jednako, da se niko ne osea kao da pomae ili da mu se pomae.

Ovo nisu principi neobini za ples, ve isto oni koje Candoco smatra korisnim, naroito kada se radi sa raznovrsnom grupom ljudi sa razliitim nivoima iskustva u plesu. Ostale vebe koncentrisane su na artikulaciju i na istraivanje pokreta, na kreativnost i adaptaciju, na podi-zanje teine tela i deljenje, na prostorne veze i promene stilova ili dinamike. I konano, kako bi se stvorila otvorena i neosuujua atmosfera, odgovarajua za neometani doprinos i kreativ-nost, vano je podstai oseaj zabave i igre.

Jo jedan vaan aspekt rada vodee trupe koji se reflektuje na obrazovni rad Candoco-a jeste kreiranje, izvoenje i uvaavanje kritika. esto se radionice zavravaju tako to uesnici imaju mogunost da sami ili u grupi stvore komad koji se veba, oplemenjuje i onda izvodi. To daje priliku da se pojasne vetine, da se ode dalje u svojim izborima i daje priliku uesnicima da se oseaju ponosnim zbog neega to su sami napravili. Donoenje izbora moe biti odlino za samostalno otkrivanje. Vie od toga, to je trenutak kada cela grupa treba da pokae uvaavanje, da razvije svoje opservacione vetine i da se kritiki angauje u plesnoj sredini. ak i ako to znai da se jednostavno izrazi svoj stav i postave pitanja ili da se slobodno izraze razmiljanja i ideje. Za Candoco je vrlo vano da osnovni rad trupe, stvaranje i izvoenje profesionalnih komada sa ostvarenim i iskusnim koreografima, bude deo edukativnog rada. Zapravo, mnogi od zadataka, stilova i vebi na kojima plesai rade na radionicama, jesu rezultat kreativnog procesa kroz koji su proli. Candoco je radio sa vie od trideset kreativnih umetnika. Mnoge od njihovih ideja opstaju i razvijaju se u trupi, nalazei svoj put kroz istraivanje i razvoj manifestacija voenih od strane trupe.

Candoco je producirao preko etrdeset predstava tokom svoje dvadesetogodinje istorije i mnogi od tih komada izvodili su se vie od godinu dana u Velikoj Britaniji i u svetu. Neki komadi bili su na repertoaru i po nekoliko godina. To je bio sluaj sa komadom Mir Najdela arnoka, napravljenog 2008., a poslednji put izvedenog juna 2012. godine. Ovaj komad pretrpeo je nekoliko promena postave ukljuujui plesae sa invaliditetom koji su igrali uloge koje su osmislili neki drugi igrai sa invaliditetom i drugaijim telom to u praksu stavlja uverenje Candoco-a da svako moe da plee nezavisno od tipa tela i da rad u kome uestvuju ljudi sa invaliditetom ne mora direktno da koristi invaliditet igraa da bi bio uspean. Da je takav bio sluaj sa komadom Mir, on bi svoj efekat izgubio promenom igraa.

Jo jedna znaajna promena postave nastala je 2010. godine prilikom obnavljanja predstave Rafaela Bonaela iz 2007. godine pod naslovom Ko e ii na bal?. Ova rekonstrukcija uraena je da bi se snimio i napravio materijal za kole i fakultete, sa pisanim i digitalnim sadrajem, koji je preporuen kao jedan od radova pogodnih za studije u plesnom nastavnom planu. Ovo je bilo prvi put da jedan rad koji ukljuuje osobe sa invaliditetom bude odabran. Posebna panja posveena je duetu plesaa koji je u kolicima i plesaa bez invaliditeta, koji ini vaan deo komada. Kao zamenu za originalnog plesaa u invalidskim kolicima, Candoco je pozvao turskog plesaa Memeta Sefa Ozturka da odigra ovu ulogu.To je u skladu sa irenjem Candoco-a i u poslednjih nekoliko godina trupu ini gotovo agenci-jom ili resursom za igrae sa invaliditetom svuda. Candoco trai mogunosti da angauje ili da generie rad, samim tim podstiui radno iskustvo i vidljivost umetnika sa invaliditetom na vodeoj sceni. To je istina za omladinski deo trupe i tim umetnika-saradnika, koji su esto angaovani da dre radionice ili da uestvuju na projektima. Samo u 2011. godini Candoco je angaovao najmanje petnaest umetnika sa invaliditetom, plesaa, kostimografa ili scenografa na due ili krae ugovore.

Jedan znaajan projekat koji obuhvata ovakav pristup je Candoco bez granica. Ovo je produk-cija koje e biti predstavljena u leto 2012. za proslavu Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Londonu i sastoji se od dva tridesetominutna komada, koje je napravio koreograf sa invaliditetom. Za ovu izvedbu Candoco je pozvao goste umetnike iz Brazila i Kine da se pridrue ekipi i tokom perioda istraivanja dao je priliku drugim umetnicima da budu deo procesa. 12 je delo Kler Kaningam koje je posebno zanimljiv dodatak Candoco-ovom repertoaru, jer se bavi pitanjima emocionalnih i psiholokih taka. Nije esto da se sadraj komada koje producira Candoco direktno bavi pitanjima invaliditeta, i iako 12 vie govori o igraima, njihovom identitetu i imaginarnom svetu, upotreba oslonca poput take evocira svet koji je vrlo srodan Candoco-ovom. Jo jedan vaan aspekt je taj da koreograf sa invaliditetom, Kler Kaningam, nije formalno obrazovana plesaica, iako ima obuku iz drugih oblasti i mnogo godina radnog iskustva. Ovo nije neobino meu Candoco plesaima sa invaliditetom, jer svi moraju biti vrlo kreativni i aktivni u svojim profesionalnim karijerama.

Candoco je 2008. godine bio ukljuen u jo jedan olimpijski dogaaj, trupa je pozvana - zajedno sa hip-hop trupom Zoonation i plesaima iz Kraljevske baletske kole da predstavlja Britaniju na Olimpijadi u Pekingu i na ceremoniji primopredaje Paraolimpijskih igara, izvodei program pred publikom od devedeset hiljada ljudi, a i pred televizijskom publikom irom sveta. To je bilo prvi put da umetnik sa invaliditetom nastupa na zatvaranju Olimpijade i to je bila jo jedna prilika da se angauju jo neki plesai za ovu svrhu. Takoe, to je bilo priznanje Candoco-vog truda svih ovih godina i razumevanje uloge koju umetnici sa invaliditetom treba da odigraju.

Kako bi proslavio svoju dvadesetogodinjicu, Candoco je otpoeo ponovno izvoenje projekta Set and Reset/Reset sa plesnom trupom Trie Braun, koja vidi kako plesai prolaze kroz isti kreativni proces kroz koji su proli plesai Trie Braun 1983., kako bi stvorili znaajan koreograf-ski komad Set and Reset. Iako je neke delove obnovljenog dela razvio Candoco, uz pomo reiserke Abi Jager, veina materijala i itava struktura komada verna je originalu. Ovo je prvi put da Candoco oivljava komad koji je originalno napravljen za postavu od iskljuivo plesaa bez invaliditeta. Rezultat je bio uspean, a Set and Reset/Reset je ve postao omiljen meu publikom, kritiarima i promoterima. U februaru 2012., Set and Reset/Reset je izveden u prestinom Sedlers Vels teatru, najvanijem britanskom mestu za savremeni ples, kao deo edicije britanski ples. U okviru proslave dvadesetogodinjice Candoco je takoe sproveo seriju debata i diskusija pod nazivom: Znatielja, izbor, izazov i promena. Znatielja je bio dogaaj otvorenog tipa sa vie od sto pedeset ljudi koji su postavljali pitanja o plesu i invaliditetu. Izbor je bio prilika da se integrativne trupe i nezavisni umetnici sa invaliditetom sretnu i razgovaraju o izborima u njihovom radu i da iskau kakvo bi delo voleli da stvore, kao i gde bi voleli da ga prezentuju. Izazov je omoguavao istim umetnicima da upoznaju itav panel organizatora festivala, pozorinih selektora i producenata, kako bi pristupili izazovu i napretku u pogledu prisustva plesaa sa invaliditetom na mejnstrim sceni. Najzad, Promena je pozivala druge profesionalne plesae sa invaliditetom da diskutuju o estetskim promenama vezanim za ples i invalidnost, ukljuujui i pitanja u vezi sa treningom, promenama postave u kojoj su i igrai sa invaliditetom i igrai bez invaliditeta i percepcijom javnosti.

.

Uticaj na oblast

10

Saradnja je pokretaka snaga za Candoco plesnu trupu i to je tako od samog poetka 1990. godine, kada su Adam Bendamin i Selest Dandeker-Arnold poeli redovno da vode plesne radionice u Aspajer centru u severnom Londonu. Oformili su neobian tim. Adam je bio praktiar vetine Tai i uan i vizuelni umetnik sa iskustvom u voenju kreativnih radionica za osobe sa invaliditetom. Selest je bila profesionalna plesaica u prestinom pionirskom london-skom savremenom plesnom teatru, koja je prestala da igra nakon nesree kasnih sedamdesetih. Selestin povratak na plesnu scenu upravo se desio kratkim plesnim filmom Pad, u reiji Darana Sing Bulera. U ovom filmu njena gracioznost u kretanju u invalidskim kolicima bez napora odaje njeno iskustvo i strast za plesom, inei je savrenim partnerom za Adama.

Aspajer centar za edukaciju i rehabilitaciju osoba sa povredama kime u severnom Londonu povezan je sa nacionalnom ortopedskom bolnicom i nudi obuku, razonodu i sportske aktivnosti. Adam i Selest primetili su da su sve fizike aktivnosti u ponudi odvojene, namenjene samo osobama sa invaliditetom. Takoe, sve su bile takmiarskog tipa. Korisnik kolica mogao je da igra tenis, koarku, ragbi i tako dalje. Nita kreativno i nita sa osobama bez invaliditeta.

Adamove i Selestine integrisane radionice poele su da privlae raznoliku grupu, ukljuujui i nekoliko diplomaca iz severne kole savremenog plesa u Lidsu, koji su bili uzbueni zbog mogunosti koje je grupa stvorila. Meu prvim Candoco plesaima bili su: Sju Smit, Dejvid Tul, Helen Baget, Kuldip Sing-Barmi, Don Fren, Lea Parkinson i arlota Darbir. Sa Selest i Adamom su osnovali trupu, radei zajedno otprilike nekih sedam godina. U poetku, ti plesai traili su neku zajedniku osnovu tokom plesa, ali su ih ubrzo njihov talenat i znatielja doveli do stvaranja plesnog komada koji se izvodio na amaterskim plesnim podijumima. Jedan od takvih podijuma, na kom se izveo meoviti plesni program, bio je podijum dvorane Kraljica Elizabeta, prestinog umetnikog centra u junom Londonu. Nakon to je video performans Klement Krisp, plesni kritiar za novine Fajnenel tajms, napisao je da, iako je postojanje trupe neto pozitivno, on ne moe biti dovoljno objektivan da oceni rad, jer je snaan utisak koji ostavljaju ljudi sa invaliditetom na sceni vei od utiska o samom delu. Otiao je ak i dalje, sugeriui da bi, ako bi Candoco radio sa eminentnim koreografima, kritiar naviknut na renik tih koreografa imao orue da rad ocenjuje na ravnopravnoj osnovi.

Ovaj komentar odjeknuo je vrlo dobro unutar samog Candoco-a, jer je trupa elela da bude opaena zajedno sa ostalim vodeim trupama. eleli su da se razbije bilo kakav oblik samoza-dovoljstva meu njihovom publikom. Tako je Selest pozvala svog prijatelja aobana Dejvisa da napravi originalno delo za Candoco, kujui umetniku viziju koja e postati okosnica Candoco-a do danas. Ukljuivanjem ostvarenih koreografa, uz duboko razumevanje njihovog rada, da primene svoju umetnost na ekipu profesionalnih plesaa sa i bez invaliditeta, Candoco je ponudio neto neobino sa elementima onoga to je poznato.

Ples koji je ukljuivao plesae sa invaliditetom je u to vreme u Britaniji ve postojao, naroito u trupama kao to su Amici i Greencandle, koje su uglavnom radile velike performanse sa

mnogobrojnom i raznovrsnom postavom. Te trupe, iako umetniki celovite i sa velikom vizijom, nisu delovale slino ostalim vodeim trupama, njihov rad je bio centralizovan i vezan za jedinstvene dogaaje koji su uglavnom privlaili porodicu, prijatelje i pristalice. esto je fokus bio na mogunostima izraavanja i umetnikom angaovanju plesaa sa invaliditetom uz nedovoljno prisustvo iskusnih plesaa bez invaliditeta u njihovim redovima.

Candoco se razlikovao od postojeih inkluzivnih trupa jer je pokuao da sledi kalupe drugih plesnih trupa i da sebi nae konkurentsko mesto na tritu. Takoe, ukljuivao je bive diplomce i profesionalne plesae koji su bili ambiciozni i zadrali formu plesa kao glavni fokus svojih aktivnosti. Integracija ja viena kao pozitivan bonus, uzbudljiv i izdvajajui faktor koji je prosto bio aspekt grupe koja se uurbano bavila neim veim. Naravno, tu je bila i Selest, sa svojim plesnim iskustvom i poznavanjem sveta plesa, koja je uvek trupu videla kao matinu trupu savremenog plesa i koja je sa sobom donela stil i radnu etiku londonskog savremenog plesnog teatra.Ovo je bila novina i zahvaljujui talentu njenih plesaa i viziji koreografa koji su angaovani da stvaraju, Candoco je poeo da dobija veliku podrku i da privlai dosta panje. U neke od najranijih i najuspenijih radova spada ve pomenuto delo aobana Dejvisa Izmeu nacionalnog i Bristola i seksi i divlji komad Emilin Klajd po imenu U rikverc sporednim programom. Jo jedan komad, duet Dodija Folka napravljen za Dejvida Tula i Kuldip Sing-Barmi po imenu Udovoljiti pustinji dobio je odline kritike zahvaljujui scenskom prisustvu Dejvida Tula i istraivanju njegove snage.

Dejvid Tul je harizmatian i ostvaren izvoa i sama injenica da nema noge ini ga izuzetnim u svetu plesa. Dugi niz godina zaokupljao je matu ljudi kao jedan od Candoco plesaa i vrlo je znaajno i za samu trupu i za njega samog to je do danas nastavio sa profesionalnim radom; uspostavio je meunarodnu i eklektiku karijeru kao glumac, plesa i koreograf, igrajui uloge u pozorinoj i filmskoj produkciji. Nije loe za nekoga ko je radio u poti i nikada nije zaplesao sve do radionice u Aspajer centru. Dejvid je toliko neverovatan da je, kada je napustio kompaniju kasnih devedesetih, po novinama bilo mnotvo naslova zabrinutih za budunost Candoco-a, dok je samo nekolicina shvatila da je Candoco ipak neto vie od talenta samo jednog plesaa i da e inkluzivan ples, ili ples koji ukljuuje plesae sa invaliditetom ipak tu i ostati.

Od tada je Candoco imao mnotvo vetih i talentovanih plesaa sa invaliditetom koji nastavljaju da oduevljavaju publiku i inspiriu koreografe. Pomenuemo samo neke: Veli OBrajen, Mark Bru, Naa Adam, Viktorija Malin, Den Dou. Kao i Dejvid, mnogi od ovih plesaa nastavili su sa profesionalnim radom nakon odlaska iz trupe, stvarajui svoje projekte, poduavajui druge i bavei se koreografijom. ak i za one koji profesionalno rade pre nego to se pridrue trupi sasvim je sigurno da e im Candoco ponuditi priliku da profesionalno rade, to ne nudi mnogo trupa savremenog plesa. Takoe, bilo je i mnogo plesaa bez invaliditeta, mnogi od njih nastavili su rad na inkluzivnom plesu nakon odlaska iz Candoco-a, poput Jurga Koa, arlote Darbir i Viktorije Foks.Adam je 1998. godine napustio Candoco, a Selest je ostala kao plesa i umetniki direktor. Selest je 2000. godine prekinula sa plesom i posvetila se tome da ostvari neku sigurnost za

Candoco, trupu koju je vodila do pred kraj 2007. Ovo je bio period visokog rasta za trupu, uivala je velikodunu podrku Engleskog umetnikog saveta i Britanskog saveta koji su prepoznali kvalitet rada, kao i to koliki pozitivan uticaj bi trupa imala u Velikoj Britaniji i svetu. Tokom ovih godina Candoco je proputovao vie od trideset zemalja, ukljuujui Japan, Filipine, ri Lanku, Rusiju, Brazil, Hrvatsku, Keniju, Kanadu, Srbiju, Finsku, Makedoniju, Grku, Nemaku, Portugal, Koreju i mnoge druge. Selest je takoe ukljuila ambiciozne koreografe da rade za novu postavu i trupa je osvojila brojne nagrade za svoju produkciju, ukljuujui Time out nagradu za najbolju koreografiju Havijera de Frutosa Kiselo mleko i Manchester Evening nagradu za najbolji program 2005. godine. Selest se penzionisala 2007. godine, a bivi plesai Stin Nilsen i Pedro Maado imenovani su za saradnike umetnikog direktora, njihova dvostruka reija ojaala je i njihovu veru u tu saradnju.

Uticaj Candoco-a na podruje je i dalje rastao, pa se tako formiralo i nekoliko slinih trupa, esto zahvaljujui direktnom uticaju Candoco-a. Najuspenija od njih je StopGap Dance trupa, koja je imala mentorstvo Candoco plesaa u svojoj ranoj fazi, i koja sada ima nacionalne i internacionalne turneje sa meavinom pozorinog rada i rad na otvorenom prostoru. U neke druge trupe spadaju Blue Eyed Soul i Spin iz vedske.

Od 2004. do 2007. godine Candoco je uspostavio prve temelje te vrste razvoja plesa za osobe sa invaliditetom. Ovaj pionirski jednogodinji program bio je naroito osmiljen za umetnike koji se pripremaju za naprednije plesne treninge i na kraju karijeru vezanu za ples. Uenici su ohrabrivani kako da shvate i razvijaju svoju unutranju snagu, dok za uzvrat dobijaju dobro razumevanje tehnike plesa. Sadraj je podrazumevao koreografski rad te vrste sa Candoco plesaima; improvizaciju i istraivanje; fitnes, anatomiju, zdravlje i zatitu na radu. Sve u cilju pruanja odgovarajuih vetina uenicima za neke naredne plesne treninge. Kurs je finansiran od strane Sektora za obrazovanje i razvoj vetina i kao odgovor na amandman Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 1995. Ovaj zakon, poznatiji kao DDA, titio je ljude sa invaliditetom kao radnu snagu, inei nezakonitim da poslodavac nekoga otpusti ili ne zaposli na osnovu invalidnosti. Dopuna zakona 2004. godine obuhvatala je ljude sa radnim iskustvom vezano za potrebe strunog usavravanja, pokuavajui nekako da se pozabavi razlikom u obuci koja je obino spreavala ljude sa invaliditetom da se bave nekom profesijom. Ostali aspekti zakona pokrivali su fiziku pristupanost javnih zgrada osobama sa invaliditetom. Dakle, kako bi ljudi sa invaliditetom konano mogli da uu u pozorita i plesne kole, onda im je neophodno da treniraju i razviju neophodne vetine kako bi u potpunosti iskoristili te zgrade.Kurs Candoco fondacije bio je besplatan i, izmeu ostalog, nudio je mreu podrke tipa jedan na jedan, u obliku dodeljenog specijaliste za plesnu asistenciju. Uloga specijaliste bila je da prui podrku svakom ueniku tokom kursa, upuujui ga u probleme tehnike, dajui podrku pri pristupnom i optem nainu rada i radei kao lina podrka tokom zahtevnog jednogodinjeg kursa. Ovo je uenicima omoguilo da vrlo brzo steknu dosta znanja i da osete da veba moe biti prilagoena njihovim telima, a da ne utie na tok celokupnog rada. Kurs je imao uenike raznolikih tela i invaliditeta, ukljuujui slepe, korisnike kolica, gluve i mlade sa razvojnim tekoama. Uili su svi zajedno dok su u isto vreme imali i odreene sesije koje su se bavile njihovim linim potrebama i pitanjima vezanim za prilagoavanje. Nakon 2007. godine, kurs se zavrio, jer se finansiranje prebacilo na partnerstva sa ve postojeim strunim kursevima i

Candoco je vodio ADAPT (pristup plesu i obuka za performans) projekat sa Urdang Dance akademijom nekoliko godina.Nakon zavrenog kursa, mnogi diplomci sa osnovnog kursa uspeli su da se zaposle, preskaui napredni plesni trening za koji su se pripremali tokom osnovnog kursa. To je na primer sluaj kod Duli Klivs, koja radi za Spin, Viktorije Mejlin koja plee za Candoco i Majkla mitena koji se pridruio trupi Amici. Iako je ovo kompliment za sadraj kursa i dokaz o nedovoljnom broju obuenih plesaa sa invaliditetom, takoe moe da se odrazi na i dalje nedovoljno prisustvo plesaa sa invaliditetom na redovnim strunim kursevima plesa. Kursevi su otvoreni i pristupani za ljude sa invaliditetom, ali esto bez propisa neophodnih za reavanje mnogih godina neusklaenosti u pogledu plesnog iskustva. Stvarnost je takva da plesai sa invaliditetom nisu u prednosti kada se takmie za mesto na treningu sa kolegama bez invaliditeta, koji se uglavnom bave nekim oblikom plesa jo od detinjstva. Ova razlika u obuci i iskustvu moe biti prilino zastraujua, kako za uenike, tako i za nastavne ustanove.

Candoco i dalje tei tome da plesai sa invaliditetom treniraju na profesionalnom nivou i nedavno je zapoeo partnerstvo sa Triniti Labanom, jednim od vodeih plesnih koleda u Velikoj Britaniji, sa ciljem da razmeni znanje i unapredi istraivanje, kao i da podstakne potenci-jalne studente i nastavnike da tokom nastave podre i inkluzivni rad. Meutim, trupa je takoe svesna potrebe da se mlaa deca sa invaliditetom koja su ljubitelji plesa ohrabruju da se njime bave. Candoco prua godinje kurseve obuke za nastavnike koji su zainteresovani da u svoju nastavnu praksu uvedu inkluziju, lobira za plesae sa invaliditetom na svim nivoima i vodi dve grupe mladih, koje zajedno ine Cando2, inkluzivnu plesnu trupu za mlade.

Ova posveenost uenju i istraivanju je vrlo vana za Candoco. Trupa svoje poreklo prepoznaje u grupi ljudi koja je redovno poela da se sastaje na radionicama, ali je takoe svesna nedostatka specijalizovanih treninga dostupnih plesaima sa invaliditetom. Pored toga, Candoco je organizacija koja ui i eli da i dalje unapreuje svoje znanje o inkluzivnoj praksi.

Pristup obuci je takav da prati socijalni model invalidnosti nasuprot medicinskom modelu i na invalidnost gleda kao na praktian fiziki element, a ne kao onaj koji definie ili vrednuje. Ovo se odslikava u jeziku koji se koristi na obuci koji izuzima rei oteenje, hendikep, problem i tako dalje, ali i u optem pristupu koji podstie i podrava pojedinani doprinos.Ovakvo razmiljanje podstaknuto je verovanjem da svako moe dostii savrenstvo u plesnom okruenju, samo to se to savrenstvo treba meriti prema potencijalu i trudu svakog pojedinca. Iako se nain na koji se plesni rad manifestuje moe prilagoditi tako da odgovara telu svake osobe, princip ostaje isti. To omoguava svakome da shvati svoj imaginativni i fiziki potencijal dok razvija svoje kreativne vetine.

Veina Candoco-ove metodike zasniva se na ideji da je uenje saradnja izmeu nastavnika i uenika, veza ili dijalog, kada je jedna ponuda ili zahtev zadovoljen od strane drugih. To sa svoje strane nudi vie prostora za razvoj, tako da nastavnici mogu voditi uenike ka razvoju koji se bazira na saradnji i kreativnosti. To je, u poreenju sa drugim nastavnikim metodama, u skladu sa pristupom obuci metodom uenja koja je usmerena na uenika. Ovakav pristup zahteva fleksibilnost i otvorenost nastavnika i daje mnogo na vanosti, eljama i predlozima uenika, ali

osigurava da pojedinac bude u centru uenja.

Nije iznenaujue da je u svojim prvim godinama Candoco stavljao akcenat na re integraci-ja, ak i sebe nazivajui integrativnom plesnom trupom. Tu lei jedinstvenost trupe, to je takoe bio i njen cilj i njeno sredstvo da uspe u svom poslu. Uostalom, ljudi sa i bez invaliditeta koji pleu zajedno, podjednaki, nisu bili samo uzbuenje ili novina, ve kreativni izvor raznih pozorinih mogunosti. Vremenom, izbacili smo iz upotrebe termin integracija i poeli da koristimo inkluzija i mada nas sve vie i vie definiu prema sadraju rada kada je to neophodno, mi jednostavno sami sebe definiemo kao grupu igraa savremenog plesa sa i bez invaliditeta.

Fokus na integraciju je i dalje esta pojava na Candoco radionicama. Veina obrazovnih sesija nastoji da okupi razliite ljude sa razliitim telima, stvarajui podravajue, razigrano i iskreno okruenje, gde se ljudi mogu oseati slobodnim da doprinesu, probaju i stvore nove stvari. Iako vodea plesna trupa sebe vie ne naziva integrisanom, nama svojstven osnovni princip ravnopravnosti i zajednitva i dalje preovladava, a to je i dalje definiui faktor naeg obrazovnog rada.

Nastavne sesije esto zapoinju trudom da se grupa povee dozvoljavajui svakome u grupi da se uje njegov glas. Stavlja se akcenat i na razvoj svesti i na sluanje, sluhom i/ili