Finansijski sistem je kao deo privrednog sistema, i sam sastavljen od vie elemenata kojiomoguuju nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj drutveno-ekonomskoj zajednici.Finansijski sistem predstavlja mehanizam i vodi, odnosno sistem kanala kojim se vritransfer finansijskih sredstava izmeu razliitih grupa i subjekata u privredi. Obavljaogroman broj funkcija u privredi: funkciju tednje, funkciju blagostanja, likvidnosnufunkciju, kreditnu funkciju, funkciju plaanja, funkciju zatite od rizika, makroekonomskufunkciju, funkciju transfera resursa kroz prostor i vreme, obezbeivanje informacija,funkciju kreiranja novca. Najvanije osobine finansijskog sistema su dinaminost,otvorenost i kompleksnost.

2.Finansijski instrumenti predstavljaju oblike u kojima se moedrati imovina razliitih subjekata privrede ili pojedinih sektora.Oni obuhvataju ugovore o bankarskom zajmu, hartije odvrednosti kao to su akcije i obveznice. Finansijski profesionalciimaju aktivne uloge u kreiranju finansijskih instrumenataukljuujui investicione zakone koji pomau poslovanju firmekroz emisiju i ulaganje hartija od vrednosti.ELEMENTI FINANSIJSKOG SISTEMA SU:1) Finansijska trita,2) Finansijski instrumenti,3) Uesnici na finansijskim tritima,4) Novana akumulacija,5) Tokovi transferisanja novane akumulacije.Finansijski sistem j predstavlja skup finansijskih institucija,instrumenata i mjera, koje utvruju i donose organi monetarne ifinansijske vlasti.Podsistemi Finasijskog sistema su:1) Monetarnokreditni podsistem,2) Bankarski podsistem,3) Devizni podsistem,4) Budetski podsistem,5) Podsistem osiguranja, i6) Mikrofinansije privrednih subjekata.POJAM I KARAKTERISTIKE FINANSIJSKOG SISTEMA1. dinaminost,2. otvorenost,3. sloenost, i4. hijerarhinost.Dinaminost predstavlja znaajnu osobinu finansijskog sistema, pri emu se sistemstalno kree iz stanja neravnotee u stanje ravnotee i vice versa. Ovo kretanje seusklauje na jednom viem nivou, ili kako to protagonisti opte teorije sistemadefiniu kao ergodini procesiOtvorenost finansijskog sistema manifestuje se kroz otvorenosti nacionalneekonomije prema stranim ekonomijama.Otvorenost finansijskog sistema, podrazumijeva povezivanje privrednih subjekata iz razliitih nacionalnih ekonomija, pri emu uvoznoizvoznim operacijama se obezbjeuju potrebni resursi za normalno funkcionisanje ekonomijeHijerarhinost kod finansijskog sistema se manifestuje kroz relacije odnosa izmeuelemenata (dijelova) sistema i sistema kao cjeline. Hijerarhijska strukturafinansijskog sistema je veoma sloena ne samo zbog postojanja vie nivoa ivariranja broja nivoa u zavisnosti od odluka koje se donose u ovom sistemu, vezbog postojanja i razliitog ranga, razliitih prioriteta nekih njegovih podsistema(elemenata ekonomskog sistema). Pri tome, potrebno je istai da ni podsistemifinansijskog sistema nemaju isti prioritet.9.1 PORTFOLIJA HARTIJA OD VRIJEDNOSTIPortfolio je kombinacija dvije ili vie hartija od vrijednosti,proizvoda, valuta, nekretnina ili neke druge aktive, u posjedupojedinaca, kompanija ili institucionalnih investitora. Ciljkreiranja portfolija je minimizacija rizika, kroz diversifikacijuplasmana. Upravljanje portfolijom pretpostavlja izbor adekvatneinvesticione strategije, kojom bi se optimiziralo investiranje iomoguilo ostvarenje prethodno definisanog cilja.9.2.1. Diversifikacija portfolijaRedukcija ukupnog rizik portfolija, postie se putem diversifikacije akcija. Tajtradicionalni pristup diversifkaciji, poznatiji kao prosta diversifikacija. Onpodrazumijeva investiranje u vei broj razliitih hartija od vrijednosti (akcije,obveznice, zapisi i dr). Investicija u 50 razliitih hartija od vrijednosti imala bi petputa nii rizik u odnosu na investiciju u deset hartija od vrijednosti istihkarakteristika. Na sljedeem grafikonu prezentirana je interpretacija navedenekonstatacije: Pri tome se moe istai da jednostavno uveavanje broja hartija odvrijednosti, smanjuje rizika portfolija. Meutim, efekat dodatnog volumenahartija od vrijednosti na redukciju rizika portfolija ima pozitivan impaktsamo do odreenog nivoa. Preko tog nivoa, efekat diversifikacije portfolijaje minoran, jer opada sa porastom broja hartija od vrijednosti u portfoliju9.2.2 Definisanje beta koeficijentaBeta koeficijent, u portfolio analizi, ima izuzetno vanu ulogu. On sedefinie kao mjera relativne nestabilnosti prinosa na neku hartijuod vrijednosti, u odnosu na promjene na finansijskim tritimaBeta Koeficijent povezuje oekivanja investitora u pogledu prinosana neku aktivu ili portfolio sa trinim prinosimaSTRATEGIJE ALOKACIJE KAPITALAPoznate su etiri strategije alokacije kapitala kod razliitih vrsta hartija odvrijednosti:1) integrisana alokacija kapitala,2) strateka alokacija kapitala,3) taktika alokacija kapitala, i4) bezbijedna alokacija kapitala.Integrisana strategija alokacije kapitala integrie analizu trita, saciljevima investitora. Analizirani faktori kombinuju se radi utvrivanjakompozicije vrsta hartija od vrijednosti u portfoliju. Ta kompozicija hartijaod vrijednosti, treba da na najbolji nain reprezentuje ciljeve investitorau predvienim trinim uslovima. Ova strategija podrazumijeva, da seprinosi ostvareni po osnovu kreiranog portfolija, ocjenjuju u uslovimapromijenjenih trinih okolnosti, i u uslovima revizije komponentiportfolijaStrateka alokacija kapitala, predstavlja opciju dugoronog investiranja.Granica efikasnih portfolija utvruje se kao rezultat istorijskih performansitrita i pojedinanih hartija od vrijednosti, odnosno njihovih istorijskihprinosa, rizika i meusobnih kovarijansi, a na osnovu kojih se anticipirabudua performansa pojedinih hartija od vrijednosti, odnosno finansijskihtrita u cjelini.Strategija taktike alokacije kapitala se potpuno razlikuje od integrisane istrateke alokacije kapitala. Ova strategija pretpostavlja konstantne iizrazito frekventne promijene kompozicije portfolija, s ciljem, da se u to jemogue veoj mjeri iskoriste trenutne promjene na finansijskim tritima.Portfolio menaderi, koji koriste ovu investicionu strategiju, odluke oinvestiranju i dezinvestiranju donose bez prethodno primpremljenihanaliza, preispitivanja ciljeva i postavljenih ogranienja investitora

Strategija bezbijedne alokacije kapitala zasniva se na frekventnosti urebalansiranju kompozicije portfolija tokom vremena. Ona polazi odpretpostavke, da su konstantni oekivani prinosi i rizici involvirani uodabrane trine materijale tokom vremena, za razliku od ciljevainvestitora, koji se veoma esto mijenjaju, zbog aktuelne finansijskepozicije odnosnog investitoraMETOD FiNANSiSKOG MENADZMENTAmetoda analizemetod uporedjivanjametoda sinteyeMetodi indukcije i dedukcijeBilansni metodiMetod trenda,metod korelacije,komperativni metodZadatak finansijskog upravljanja i upravljanja poslovnim finansijamajeste da kreira i ostvaruje politiku optimalnog finansijskog plasmanauz ouvanje pune likvidnosti, tj. sposobnosti preduzea da sve dospeleobaveze isplauje na nain i o rokovima koji su utvreni ugovorima ilizakonom.Sa aspekta finansijske aktivnosti, finansije kao nauna disciplina,mogu se izdifrencirati (podijeliti) na:1. JAVNE (FISKALNE) FINANSIJE,2. MONETARNE FINANSIJE,3. BANKARSTVO,4. POSLOVNE FINANSIJE (finansijski menadment), i5. OSIGURANJEDefinicija i funkcije finansijskogmenadmentaFinansijski menadment je proces kreiranja finansijskih uslova zaefikasno postizanje odabranih finansijskih ciljeva. Funkcije finansijskog menadmenta su:1. Finansijsko planiranje,2. Finansijska organizacija,3. izbor finansijskih kadrova,4. Finansijsko rukovoenje, 5. Finansijska kontrolaPredmet poslovnih finansijapreduzeaPoslovne finansije se, kao nauna disciplina, bave istraivanjem:1) Upravljanja finansijama preduzea,2) Strategija i taktika finansiranja,3) Oblici finansiranja,4) Finansijska situacija i struktura preduzea,5) Finansijska trita,6) Finansijski rizici ulaganja,7) Tokovi preduzetnikog i bankarskog kapitala.Finansijska funkcija kao podsistemposlovnog sistema (preduzea)Finansijska funkcija, kao poseban poslovni sistem, odnosnopodsistem, svestrano je ukljuena u okviru procesaindividualne reprodukcije, u delovanje svih ostalih funkcija.Smatra se, ak, da je ona u toj meri utkana u funkcionisanjeposlovnog sistema, da skoro nema funkcije u ijem dijapazonudelovanja ne dolazi do uzajamnih odnosa sa finansijskomfunkcijomOdnos finansijske funkcije i ostalihfunkcija u preduzeuPolazei od meusobne uslovljenosti i povezanosti finansijske idrugih funkcija, kao i od toga da je finansiranje bitan uslov zaostvarivanje zadataka drugih funkcija, a da, s druge strane,finansiranje nije samo sebi cilj, odnosi finansijske i drugih funkcijamoraju se posmatrati kao odnosi izmeu aktivnosti koje su vane zaostvarivanje zadataka preduzea, jer predstavljaju sastavne deloveposlovnog procesaOdnos finansijske i nabavne funkcijePlan je instrument preko koga se uspostavlja prva veza izmeufinansijske funkcije i komercijalne funkcije, odnosno nabavke iprodaje. Plan nabavke materijala, odnosno materijalni bilans, zatimplan nabavke poluproizvoda, sklopova, gotovih proizvoda, robe,usluga i slino, predstavlja osnov za planiranje potrebnih obrtnihsredstava, pa, prema tome, i za obezbeenje nedostajuih obrtnihsredstava.

Odnos finansijske funkcije i prodajeSaradnja finansijske funkcije i prodaje zapoinje planiranjem sredstava zafinansiranje zaliha gotovih proizvoda i finansiranje potraivanja od kupaca ipotraivanja po robnim i potroakim kreditima. Ova saradnja znaajna jekako prilikom donoenja godinjih planova poslovanja i proraunapotrebnih obrtnih srtedstava srtedstava, tako i prilikom tekueg obezbeenjaodgovarajuih sredstava za finansiranje prodaje; na primer, za finansiranjeprodatih proizvoda prometnim organizacijama na osnovu sporazuma ozajednikoj saradnji, putem udruivanja sredstava itd.Odnos finansijske funkcije i proizvodnjeZadatak proizvodne funkcije jeste da proizvodi odreenu vrstu proizvoda,odreenog kvaliteta i koliine i uz odgovarajue utroke ivog i minulog rada,odnosno uz najmanje trokove. S obzirom na to da se proizvodna funkcija sastojiod pripreme proizvodnje (konstrukcija proizvoda, tehnoloka i operativnapriprema) i neposredne proizvodnje, zatim tehnike kontrole, unutranjegtransporta i odravanja maina i postrojenja, proizilazi da finansijska funkcijanema neposredne veze sa proizvodnjom. To bi se moglo zakljuiti i na osnovuobrasca kojim se najee predstavlja kruno kretanje sredstava u procesureprodukcije, prema kome je proizvodnja u neposrednoj vezi s nabavkom iprodajom: RS N R ............. R1.........N1 SP (sredstva za rad i predmeti rada)i pored toga to se navedena konstatacija moe u osnovi da prihvati, ipak vezaizmeu finansijske funkcije i proizvodnje postoji. Naime, odnosi finansijskefunkcije i proizvodnje realizuju se kao odnosi finansijske slube i slubeproizvodnje, u zavisnosti od toga koje slube u okviru proizvodnje dejstvuju,odnosno koje zadatke obavljaju. Drugim reima, obim saradnje finansijskeslube i slube proizvodnje, upravo je srazmeran obimu materijalnofinansijskogposlovanja koje se odvija preko slube proizvodnje.Odnos finansijske iraunovodstvene funkcijeU klasinom preduzeu s hijerarhijskom strukturom, a to se moe rei i zanerazvijen oblik organizacije preduzea, finansijska i raunovodstvena funkcijasu najee poistoveene, pa su i organizaciono obuhvaene u istoj slubi uformi privrednoraunskog sektora, finansijskog sektora i slino. U timuslovima finansijska funkcija bila je svedena na poslove naplate potraivanja(naplatna sluba i sl.). Odnosi finansijske i raunovodstvene funkcije svodili suse na korienje raunovodstvenih informacija kao podloge za rad finansijskeoperative, pri emu se esto knjigovodstvo kupaca i dobavljaa (saldakonti)S vremenskog aspekta finansijska politika se deli na:1) dugoronu politiku strukture, i2) kratkoronu politiku likvidnosti.Razlikovanje dugorone i kratkorone finansijske politikeima dvostruki znaaj. Prvo, ono predstavlja osnovu zapodelu nadlenosti i odgovornosti; drugo, ono predstavljaprikladno sredstvo da se sagleda njihova meusobnauslovljenost, to najee nije prisutno u svesti ljudi koji senalaze u poloaju da odluuju u preduzeu. Jer, upravljanjefinansijama preduzea koje je finansirano pretenosopstvenim sredstvima (kapitalom) je manji rizik i zahtevamnogo manju umenost nego upravljanje finansijamaorganizacije, koja je finansirana iskljuivo pozajmljenimsredstvimaPrema dinaminosti, finansijske politika se klasifikuje na:1. osnovnu,2. tekuu, i3. razvojnuFiNANSiJSKO UPRAVLJANJE OBRTNiM SREDSTViMAObrtna sredstva su ona sredstva koja se u kraim rokovima obru i koja se pretvaraju izjednog oblika u drugi, novanog ili naturalnog. To su sredstva koja se stalno troe u procesuproizvodnje. Samo kratkorona potraivanja ulaze u obrtna sredstva, a to su ona sa rokomdospea do godinu dana. Ostala potraivanja iji je rok dui od godinu dana spadaju usrednjerona i dugorona.U obrtan sredstva spadaju svi oblici novca, kratkorone hartije od vrednosti, sva imovina kojase u toku godine preobrne u novac, sve zalihe materijala, robe i sitnog materijala. Obrtnasredstva stalno menaju oblik, ona su u jednom momentu sirovina, poluproizvod, proizvod,novac ili potraivanje. Ona se ne troe postepeno kao osnovna sredstva nego jednokratnomupotrebom.Obrtna sredstva koja su potrebna za obavljanje redovnog poslovanja preduzea su trajnaobrtna sredstva. Obrtna sredstva mogu biti i bruto obrtna sredstva i kada se ona umanje zakratkorone obaveze dobijaju se neto obrtna sredstva.Finansisko upravljanje obrtnim sredstvima ima za cilj da se to manjim ulaganjem u ukupna ipojedinane oblike obrtnih sredstava ostvari to vei obim poslovne aktivnosti. Preduzeetreba da tei da utvrdi optimalan obim neto obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstvapredstavljaju razliku izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza, i oni su vanidikator solvenstnosti preduzea.

UPRAVLJANJE NOVCEMPREDUZEAUpravljanje gotovinom je stalno balansiranje izmeu solvenstnosti i rentbilnosti.Dranje suficita gotovine smanjuje rentabilnost, ali deficit gotovine ugroavasolventnost preduzea Deficit gotovine mora imatei adekvatne izvore pokrica, doksuficit gotovine treba da ima rentabilan plasman izvan redovnog poslovanja.Koeficijent obrta gotovine pokazuje koliko se gotovinskih ciklusa obavi u tokujedne poslovne godine, a gotovinski ciklus je broj dana u godini koji protekne odtrenutka izdavanja gotovine za nabavku sirovina i materijala do momentaprimanja gotovine na ime prodaje gotovih proizvoda. Koeficijent se dobija kadase broj dana u godini podeli sa prosecnim trajanjem jednog obrta.Trokovi vezani za gotovinu su:Trokovi dranja gotovine se odnose na gubitak prinosa koji se mogao ostvariti daje raspoloena gotovina bila uloena.Trokovi transakcija gotoivne ine administrativni trokovi koji nastaju pritransferu u hartije od vrednosti i depozite i obrnuto.Trokovi nedostatka gotovine su posledica trenutnih kasaskonta i drugih priliva dase sirovine i material nabave pod povoljnim uslovima.UPRAVLJANJE ZALiHAMA PREDUZEA iPOTRAiVANJiMA OD KUPACAZalihe su jedan od glavnih segmenata obrtnih sredstava u predzeu. Neophodnostpostojanja zaliha proizilazi iz tri osnovna razloga:1) zato to je potrebno vreme da bi ekonomska dobra prola kroz processproizvodnje idistribucije;2) zbog diskontinuiteta koji postoji izmeu pojedinih procesa, jer napojedinim punktovima dolazi do zastoja u kretanju ekonomskih dobara; i3) zbog neizvesnosti i nesigurnosti koja je prisutna u privrednom ivotu.Optimalne zalihe predstavljaju prosene zalihe materijala, poluproizvoda i gotovihproizvoda. Rastom prosenih zaliha raste i veliina finansijskih sredstava. Smanjenjezaliha iziskuje ee nabavke to poveava trokove.Trokovi upravljanja zalihama su:Trokovi pribavljanja zaliha, a u njih spadaju:1) trokovi ispostavljanja porudbine ukluujui i trokove pripremeproizvodnje,2) trokovi prijema, istovara, smetaja i kontrole zaliha,3) trokovi komisionih popusta. Poslovno planiranje - racionalni postupak usmjeravanjaposlovnih aktivnosti (poslovnog procesa) prema realizacijipostavljenih ciljeva. Planiranjem menadment smanjujerizik izloenosti poslovnog procesa stihijiPoslovni plan - okvir za donoenje poslovnih odlukaDugorono planiranje - oblik usmjeravanja razvitka ifunkcionisanja poslovnih aktivnosti kroz dugorono razdoblje(due od 5 godina)2. Srednjorono planiranje - planovi se donose za razdobljeod jedne do pet godina3. Operativno planiranje (budetiranje) oblikplaniranja realizacije dugoronih planova u kratkoronomrazdoblju (ispod godinu dana) - temelj upravljanja prihodima,trokovima, dobitkom i novanim tokovima. Budetiranje - operacionalizacija planova u odreenomrazdoblju (godinu dana ili krae).Budet: finansijska interpretacija buduih rezultata poslovnog procesakoji je definisan planom, translacija dugoronog plana u finansijske termine kratkoronogplana, predstavlja procjenu godinjih trokova i prihoda za planiraneaktivnosti, te stanje imovine i njenih izvora.Finansijsko planiranje obuhvata:1) plan bilansa uspeha,2) plan bilansa stanja,3) plan novanih tokova, i4) plan dugoronih ulaganjaFinansijska kontrola predstavlja kontrolu pravilnosti i zakonitosti finansijskogposlovanja. Sprovodi se prvenstveno pregledom poslovnih knjiga i dokumenata.Postoje dva tipa finsijskih problema:1) kada se ne ostvaruju postavljeni finansijski ciljevi, i2) kada se ne koriste postojee trinemogunosti.Kontrola moe imati interni i eksterni karakter. Eksternu kontrolu vre razneinspekcijske slube i dravni organi, banke i sl. internu kontrolu vre sopstvenekontrolnonadzorne slube.Leverid (snaga, mo) predstavlja jedan od metoda pomou kojeg se procenjujuefekti poslovanja uz prisustvo navedenih fiksnih rashoda. Postoji poslovni,finansijski i kombinovani levrid.

Poslovni leverid pokazuje odnos procentualne promjene poslovnog dobitka iprocentualne promjene obima prodaje. ili poslovni leverid predstavlja odnosprocentualne promjene izmeu marginalnog dobitka Q*(CVt) i poslovnog dobitkaPrelomnataka rentabilnosti (taka pokria) ili prag rentabilnosti predstavljaonaj obim prodaje gde su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodimaemu slui prelomna taka?1. Ona je instrument planiranja i kontrole rezultata poslovanja poslovnihsistema injegovih organizacionih delova (segmenata),2. Ona je informaciona osnova za (prvenstveno) kratkorono, ali i zastrateko odluivanje menadmenta,3. Omoguava sagledavanje trenutnog odnosa oekivanih i/ili ostvarenihprihoda, trokova i rezultata na razliitim stepenima korienja,4. Omoguava utvrivanje novih odnosa koji nastaju primenom samojednog ili veeg broja parametara kapacitetaZnaaj prelomne take u poslovanjuPosebno je korisna u situacijama kada je neophodnoproceniti raspon zadovoljavajuih ciljeva odnosno gornje i donje graninevrednosti informacije dobijene putem analize prelomne take prikazujukritine situacije, koje su posebno bitne za utvrivanje minimalnih uslova iliza ostvarivanje opteg cilja.. Poreski sistemje skup poreskih propisa, , instituta i normi, vezanih u jedinstvenmehanizam, a u svrhu ostvarenja odreene poreske politike.POJAM i CiLJEVi PORESKE POLiTiKEPoreska politika je deo ekonomske i socijalne politike. Subjekt poreske politike je,drava, odnosno njeni organi. Subjekt poreske politike raspolae pravom uvoenja,poreza i drugih javnih prihoda i odreivanja njihovih parametara

OSNOVNA OBiLJEJA POREZAOsnovna obiljeja (osobine) poreza su:1. Porez je javni (dravni) prihod, koji se plaa za zadovoljenje optihinteresa,2. Porez je prinudno davanje, koje se naplauje kroz finansijsku prinududravne vlasti,3. Porez predstavlja davanje poreskih obveznika bez dirtektneprotivnaknade, to je vezano za nepovratnost poreza,4. Porez predstavlja davanje iz vika proizvoda, ili, to je rijetko iz imovine,5. Porezi su redovni prihodi,6. Porezi su jednostrano utvreni od strane drave,7. Derivativni porezi su prihodi drave,8. Porezi se redovno naplauju u novcu,9. Porezi su nedestinirani javni prihodi, itd.PORESKA EVAZiJAPoreska evazija predstavlja radnje i proputanja novih radnji, koje poreskiobveznik preduzima radi izbjegavanja plaanja poreza. Evazija poreza obinodovodi do redistribucije poreskog tereta u drutvu, u odnosu na distribuciju, kojuje predvidio zakonodavacOBLiCi PORESKE EVAZiJEOblici poreske evazije su:1. Zakonske ili doputene, i2. Nezakonske ili nedoputene.Zakonska je ona kod koje porezni obveznik odreenim radnjama iliproputanjem radnji ne dolzi u sukob sa zakonom ili drugim pravnim propisima.Ona moe biti namjerna i nenamjerna.Nezakonska je ona kod koje poreznik zbog izbjegavanja plaanja porezasukobljava sa zakonom ili drugim pravnim propisima koji reguliu ovu materiju.Tu je prisutna i utaja ili defraudacija.FAKTORi PREVALJiVANJA POREZAFaktori prevaljivanja poreza su:1) Ekonomski,2) istorijski, i3) Subjektivni

FAZE PREVALJiVANJA POREZAProces prevaljivanja se odvija kroz sledee 4 faze:1) Perkusija ( osoba de jure odreena da plati porez),2) Reperkusija (u kojoj poreski obveznik skida sa sebe poreski teret bilouraunavajui ga u cijenu proizvoda ili sniavajui cijenu nabavljenihsirovina ili plaanje niih zarada),3) incidenca (kada je poreski teret pao na neku osobu, koja nema naina daga skine sa sebe),4) Difuzija (javlja se kao efekat incidence ili konano plaanje poreza, bezobzira ko je konani poreski destinatorPoreski pluralizam je sistem sastavljen od vie poreskih oblika, instrumenata, grupai dr. Poreski pluralizam se sastoji iz vie poreskih oblika:1) neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi,2) subjektivni i objektivni porezi,3) analitiki i sintetiki porezi,4) ad valorem i specifini porezi,5) redovni i vanredni porezi,6) porezi u novcu i naturi,7) fundirani i nefundirani porezi,8) katastarski i tarifni porezi,9) opti i namjenski porezi,10) reparticioni i kvotni porezi1) Neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi dele se shodnokako se manifestuje poreska snaga. Ukoliko se poreska snaga manifestujeposedovanjem imovine ili dohotka re je o neposrednom porezu, a ako se poreskasnaga manifestuje u vidu potronje radi se o posrednim porezima.U neposredne, odnosno direktne poreze spadaju:1) Porez na imovinu,2) Porez na dohotke,3) Porez na prinos na kapital,U posredne, odnosno indirektne poreze spadaju:1) Porez na promet,2) Carine,3) Troarine,4) Monopolski porezi.2) Subjektivni i objektivni porezi su oni porezi koji se utvruju prema objektivnimelementima i njime se oporezuje svaki izvor prihoda odvojeno, bez povezivanja sadrugim. U njih spadaju npr. zarada, prihodi od poljoprivrede, nepokretnosti i sl.Subjektivni porezi su vezani za odreenu linost koja ostvaruje dohodak, tj. posedujeimovinu, i u ove poreze spadaju porez na dohodak graanja i porez na ukupnu netoimovinu.3) Analitiki i sintetiki poreziAnalitiki porezi su oni koji pogaaju samo jedan objekat obveznikove imovine, npr.zaradu ili jednu vrstu obveznikovog prihoda kao to je prihod od samostalnedelatnosti. Sintetiki porezi su oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu,dohodak ili promet svih proizvoda ili usluga4) Ad valoremi specifini poreziAd valorem porezi su porezi kod kojih se poreska osnovica iskazuje u novanimjedinicama i najvie se upotrebljava kod carina i taksa, tj. kada je carina odreenashodno vrednosti uvezene ili izvezene robe. Specifini porezi su oni kod koji seporeska osnovica iskazuje u nekim mernim jedinicama i to je najee kod akciznihroba kao to su alkoholna pia ili cigatete (po paklici ili litri pia5) Redovni i vanredni porezi. Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji seredovno naplauju za jedan period vremena i njime se finansiraju redovni ivanredni javni rashodi. Vanredni porezi se naplauju u vanrednim situacijama islue za pokrie vanrednih javnih rashoda (to su kod sanacija teta od nepogoda,rata i sl). Vanredni porezi se naplauju samo jednokratno ili s vremena na vrijeme, aprema odreenim potrebama.7) Fundirani i nefundirani porezi se odnose na poreze na imovinu ili kapital, to suporezi koji potiu od sigurnog i trajnog poreskog izvora

8) Katastarski i tarifni porezi se razrezuju na osnovu katastarskih knjiga u koje seuvode svi elementi oporezivanja. Tarifni se utvruju na osnovu tarifnih stavova ilidrugih propisa, koji su od interesa sa stanovita oporezivanja9) Opti i namjenski porezi se uvode radi finansiranja optih drutvenih potreba,dok se za odreenu namjenu, razrezuju i naplauju isto namjenski porezi.10) Reparticioni i kvotni poreziReparticioni porezi su takvi porezi, koje drava utvrdi, i to prije nego to su poreskiobveznici upoznati s visinom svog tereta. Kod kvotnih poreza, poreski obveznici neznaju unaprijed iznos poreza koji treba platiti, ali se zna iznos sredstava (poreskaosnovica) na koju e se platiti porez.Poreski obveznik je ono fiziko ili pravno lice koje je zakonom uobavezi da plati porez. Ne mora svako lice biti poreski obveznik vesamo ono za koje to zakon utvrdi.Poreski obveznik je ui pojam od poreskog dunika, a poreski dunikne mora biti poreski obveznikPORESKA OSNOViCAPoreska osnovica se odreuje za svaki poreski oblik. Ona moe biti:1) Stvarna, i2) Pretpostavljena3. PORESKA STOPAPoreska stopa se prikazuje kao procentualni iznos poreza u odnosu na fiksnuporesku osnovicu. Razlikujemo vie poreskih stopa:1) zakonska poreska stopa,2) prosena poreska stopa,3) efektivna poreska stopa,4) granina poreska stopaPORESKE OLAKICEPoreske olakice ine sastavni deo poreskog sistema I predstavlaju jedan odinstrumenata poreske politike. Poreske olakice predstavlaju ustupak koji drava iniobveznicima kroz umanjenje posreske osnovice, umanjenje obraunatog poreza Ikroz odlaganje poreskih obaveza. Cilj je stimulisanje privrednog rasta, ulaganjestranog kapitala, poboljanje ekonomske situacije i dr. Pored poreskih olakicadrava podstie investiranje i kroz davanje subvencija iz budeta, ali i kroz olakicesocijalnopolitikog karaktera odnosno zahvatanjem obvaznika ija je ekonomskasnaga vea.1. POREZ NA DOBIT PREDUZEAPorez na dobit preduzea je poreski oblik kojima se oporezuje konaan finansijskirezultat. Obveznici poreza na dobit preduzee su osim preduzea kao to su:akcionarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, drutveno preduzee,javno preduzee, ortako drutvo, komanditno drutvo, obveznici i zadruge inedobitne organizacije koje se bave prodajom proizvoda ili vrenjem usluga uznadoknadu.2. POREZ NA PROMETAU savremenoj finansikoj teroriji primenjuju se dve onovne varijante poreza:a) jednofazni porez na prometb) viefazni porez na prometJedenofazni porez da promet predstavlja takvu varijantu poreza od koga sezahvatanje vri samo u jednoj, tano odreenoj fazi pri kretanju robe odproizvoaa do potroaa. Viefazni porez na promet predstavlja takvu varijantu kojom se vri oporezivanjeprometa dobara i suluga u svakoj fazi prometa. Javlja se u dve varijante:1) Viefazni bruto porez na promet, obraunava se na osnovicu u koju ulazeporeski iznosi iz ranijih oporezovanih faza,2) Viefazni neto porez na promet, plaeni porez u prehodnoj fazi oduzima se iz poreske osnovice u narednoj fazi3. POREZ NA DODATNU VREDNOSTPorez na dodatnu vrednost u naem zakonodavstvu) PDV je savremeni oblikoporezivanja. To je viefazni porez koji se obraunava u svakoj fazi prometaproizvoda ili usluga. Ovim porezom oporezuje se samo ona vrednost koja je uodreenoj fazi dodata od strane obveznika, a ne celokupna vrednost prizvoda iliusluga. Konana cena u malo prodaji zaprao predstavlja zbir svih dodatih vrednostipo fazama proizvodnje i prodajeAKCIZEAkcize su specijalni porezi kojima se oporezuje potronja uglavnom monopolskihproizvoda, tj. proizvoda masovne potronje. Akcizama se oporezuju proizvodi koji teteljudskom zdravlju i ivotnoj okolini

6. POREZ NA IMOVINUPorez na imovinu odnosi se na: (a) oporezivanje imovine, (b) oporezivanje nasljea ipoklona i (c) prenos apsolutnih prava. Porez na imovinu plaa se na pravo svojine nanepokretnostima (zemljite, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovneprostorije, garae, prostorije za odmor i rekreaciju i dr.), pravo plodouivanja, pravoupotrebe i pravo stanovanja, pravo korienja po osnovu tajmeringa, pravodugoronog zakupa nepokretnosti, pravo na emitovane akcije i udjele .Osnovicu za obraun poreza predstavlja trina vrijednost nepokretnosti, odnosnotrina vrijednost kapitala. Stope poreza na imovinu su proporcionalne.8. POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVAPorez na prenos apsolutnih prava je nova prava, vrsta poreza. Ovaj porez plaa se naprenos uz naknadu stvarnih prava na nepokretnostima, prava intelektualnesvojine, udjela u imovini pravnih lica i hartija od vrijednosti sa pravom uea,trajnog prava korienja i prava gradnje na graevinskom zemljitu i prava naeksproprisanoj nepokretnosti. Osnovicu oporezivanja predstavlja ugovorenacijena, ukoliko nije nia od trine vrijednosti. Stope poreza na prenos apsolutnihprava su proporcionalne.DOPRINOSIDoprinosi su vaan finansijski instrument kojim se prikuplaju sredstva zafinansiranje javnih rashoda. Njihova obeleja su:1) namena troenja doprinosa je unapred ograniena,2) doprinosi ni su prihod budeta,3) obaveza plaanja doprinosa odnosi se na korisnike koji su povezaniekonomskim, socijalnim ili nekim drugim razlozima,4) po pravili obaveza plaanja doprinosa nije utvrena propisima dravnihorgana.Doprinosi su vrlo brojni, ali kao najznaakniji izdvajaju se doprinosi za socijalnoosiguranje i oni su u naoj zemlji obavezni.Postoje tri vrste obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje:1. doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje,2. doprinosi za zdravstveno osiguranje,3. doprinosi za sluaj nezaposlenosti.Osiguranici mogu biti:ZAPOSLENI I PREDUZETNICITAKSEPrema Zakonu o javnim prihodina i javnim rashodima u republici Srbiji suustanovljene sljedee vrste taksa:1) Administrativne takse,2) Sudske takse,3) Komunalne takse,4) Registracione takse, i5) Posebne republike takse.TAKSENA NAELA1) Naelo legaliteta takse se mogu uvoditi i primjenjivati samo na osnovuZakona ili drugih slinih akata,2) Naelo generaliteta takse, porezi, kao i ostale fiskalne dabinegeneralno odreuju za sve unaprijed, a ne od sluaja do sluaja, odnosnorazliito prema pojedinim licima,3) Naelo jednostavnosti taksene tarife je tehnike prirode i zahtijeva dataksena tarifa bude tako jednostavna da lako i tano omogui plaanjepropisane takse,4) Naelo ne kumuliranja takse za iste spise ili radnje nije moguenaplaivati takse kumulativno od strane vie javnopravnih tijela.CARINE I CILJEVE CARINSKE POLITIKECarine su jedan j od osnovnih oblika javnopravnih prihoda. Spadaju u posredne(indirektne) poreze i predstavljaju jedan od najznaajnijih instrumenataspoljnotrgovinske politike.Kao oblik posrednog poreza, carina se ubira od prometa robe, kada ova prelazidravnu, odnosno carinsku granicuvrste carinaCarine se mogu podijeliti na:1) Carine prema pravcu kretanja roba,2) Carine prema nainu odmjeravanja,3) Carine prema karakteru trgovakih odnosa sa inostranstvom4) Carine prema visini optereenja proizvoda iz odreenog podruja ilidestinacije,5) Carine prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj funkcijiCarinska deklaracija je pismena prijava carinskog obveznika u kojoj se unose svipodaci neophodni za carinjenje (naziv robe, vrijednost robe, koliina i sl). Sastavljase na propisanom obrascu, a istinitost podataka se potvruje potpisom.Carinski depozit je deponovani novac putnika kod carinskih organa pri ulasku iizlasku iz zemlje.

STRUKTURA FINASIJSKIH TRITA Trziste novca Trziste kapitala Terminsko trziste Devizno trziste Hipotekarno trziste

INFORMATIVNA ASIMETRIJAKREIRA DVIJE VRSTE RIZIKA:1) RIZIK ZLOUPOTREBE (moralni hazard:nastaje posle finansijske transakcije2) RIZIK NEGATIVNE SELEKCIJE (adverseselection) : nastaje prije finansijsketransakcije

VRSTE FINANSIJSKIH INSTRUMENATAFinansijska aktiva, posmatrana u strukturalnom pogledu, sastoji se odsljedee vrste finansijske aktive, odnosno finansijskih instrumenata:1) hartije od vrijednosti,2) depoziti,3) potraivanja,4) finansijska prava,5) iralni novac,6) devizna sredstva, i7) zlato i plemeniti metalihartije odvrijednosti mogu se definisati kao pisani dokumenti, ispraveili elektronski zapisi, koji u sebi sadre inkorporisano pravo,koga mogu koristiti odnosni vlasnici.U pravnom prometu, prava iz hartija od vrednosti su neogranienoprenosiva, izuzev ako to nije p j Zakonom o tritu HoV drugaije odreeno.Izuzetno pravo raspolaganja hartijama od vrednosti moe biti ogranieno usledeim sluajevima:1) ukoliko zakoniti imalac hartija od vrednosti izjavi da se odrie pravaraspolaganja odreenim ili svim pravima iz hartija od vrednosti, i2) ako nadlena sudska instanca donese odluku o zabrani raspolaganjahartijama od vrednosti radi naplate nekog svog dospelogpotraivanja (kao to je porez na imovinu, porez na dodatnuvrednost, porez na prenos apsolutnih prava i dr). OSNOVNE HARTIJE OD VRIJEDNOSTI Odraavaju odnose, koji postoje izmeu emitenta i investitora. U okviruove grupe hartija od vrijednosti, prisutne su dvije podgrupe: hartije od vrijednosti - instrumenti duga, koje odraavaju jedan od dvaosnovna odnosa i to duniko-povjerilaki ili kreditni. Ovdje je rije obrojnoj kategoriji hartija od vrijednosti u koju spadaju: obveznice,certifikati, komercijalni zapisi, note, debenture itd., hartije od vrijednosti - vlasniki instrumenti, koje odraavaju vlasnikiodnos izmeu emitenta i investitora. Ovdje je rije o velikoj grupi hartija odvrijednosti, koje investitorima daju pravo vlasnitva nad emitentomHARTIJE OD VRIJEDNOSTI-INSTRUMENTIDUGA Hartije od vrednosti instrumenti duga mogu se, na bazi sledeih kriterijumapodeliti prema: 1) emitentu, 2) roku dospea, 3) poreklu, 4) osiguranju, 5)starosti duga i 6) nainu plaanja kamate. Prema emitentu hartije od vrednosti se svrstavaju u dve grupe instrumenata, ito dravne hartije od vrednosti i hartije od vrednosti, koje emituju privrednisubjekti. Ovi instrumenti se obino emituju zbog pribavljanja sredstava zapotrebe finansiranja dravnih organa, najee za pokrie budetskog deficita,finansiranja specifinih projekata i sl. Prema roku dospea hartije od vrednosti se svrstavaju na: kratkorone,srednjorone i dugorone hartije od vrednosti. Kratkorone hartije od vrednostiobuhvataju instrumente, koji imaju rok dospelosti do jedne godine dana. Ovdeje re o instrumentima trita novca: komercijalni zapisi, blagajniki zapisi,certifikati o depozitu,drzacni zapisi,sporazumi o reotkupuBESKUPONSKE OBVEZNICE Instrumenti bez kupona, ili diskontovane obveznice (pure discount bonds) su simplificran oblik instrumenata duga, koji svojim vlasnicima donose samo jedno plaanje u vremenu egzistiranja ovog instrumenta. S obzirom da se ovdje radi o diskontnim hartijama odvrijednosti, one se prodaju uz diskont, tj. po nioj vrijednosti odnominalne vrijednosti na koju glase

Dugorone obveznice Klasifikacija dugoronih obveznica vri se prema emitentu. Na bazi ovog kriterijuma, dugorone obveznice se mogu klasifikovati na (a)dravne obveznice, (b) obveznice lokalnih organa vlasti(c)korporativne obveznice Municipalne obveznice Posebnu kategoriju dravnih hartija od vrijednosti predstavljaju obveznice koje emituju nii organ dravne vlasti, kao to su: pokrajina,gradovi, optine itd. Dakle, emitenti ovih obveznica su organi lokalne vlasti i stoga se u svijetu koristi pojam municipalne obveznice(municipal bonds). Municipalneobveznice imaju veoma dugu tradicijui predstavljale su finansijski instrument putem koga su lokalnesamouprave prikupljale sredstva za finansiranje razliitih potreba, kao to su izgradnja: kola, vodovoda, puteva elektrine mree,infrastrukture, itd.Berza je centralizovano trite zasnovano na nekom odaukcionih sistema formiranja cena ili na elektronskomposlovanju

1. Angloameriki koncept berze. To je koncept koji g p j p j pretpostavlja osnivanje berze na osnovu zakona. Po tom sistemu , ako osnivai ispune unaprijed propisane uslove uzakonu, dravni organ ne moe sprijeiti njeno osnivanje. Po ovom sistemu berza jeprivatno pravna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja se osniva na osnovu trgovakog graanskog prava. Na berzi mogu trgovati samo subjekti koji su lanovi berze, a to su prvenstveno maklerska preduzee i banke specijalizovane za trgovinu hartijama od vrijednosti.2. Srednjoevropski koncept berze. Usvojen je u pravu Njemake, Austrije, Slovake,eke, Maarske, Poljske, bive SRJ i dr. Sutina ovog koncepta sastoji se u tome da se berza osniva uz prevashodno ispunjenje svih zakonom propisanih uslova. Nakonkonstatacije o ispunjenosti svih propisanih uslova, nadlean dravni organ (Komisija za hartije od vrijednosti) donosi odluku o odobrenju rada berze. Na berzi mogu trgovati samo njeni lanovi.3. Francuski koncept berze. Po ovom konceptu, berza je subjekat bez svojstva prvnog lica. Osniva se odlukom drave. Predstavlja opti dostupan skup. Svojstvo pravnog lica priznaje se organizacijama koje kontroliu berzu (Drutvo francuskih berzi). Ovaj koncept naziva se jo i sistem dravne odluke. Usvojen je u pravu Francuske, Italije i dr.

1. Prema predmetu poslovanja (trgovine) berze se klasifikuju na:1) novane ili efektne berze,2) devizne berze,3) berze usluga4) robne ili produktne,5) mjeovite berzeForvard je pojedinani nestandardni terminski ugovor. On jeugovor sam za sebe i ne moe sluiti kao oslonac drugihterminskih poslova (fjuersa i opcija). Danas se utvruje cenaza isporuku robe i prenos novca u bliskom buduem periodu(najee 16 meseci). Cilj im je da se doe do eljene robe, dase zaradi ili da se izbegnu ili umanje rizici. Moe biti i varijantada se u vreme potpisa ugovora utvrdi cena, odmah prenesenovac, a roba se isporuuje naknadno. U tom sluaju cena sesmanjuje za iznos kamate do dana prenosa robe. Fjuers je ugovor o isporuci robe, valute ili finansijskoginstrumenta, po unapred ugovorenoj, fjuers ceni, i naugovoreni termin u budunosti. Fjuers, za razliku od forvarda,ne mora biti izvren. Fjuersima se moe svakodnevno trgovatina berzi, brzo se pretvaraju u novac, pa ih nazivaju likvidniterminski ugovori. Najee su bliskog roka, manje od godinudana, a najee do 90 dana. Na primer, za veinu svetskihvaluta postoji budue valutno trite: evro, dolar, kanadskidolar, australijski dolar, britanska funta, jen, vajcarski franak,vedska kruna, danska kruna, norveka kruna i sl. To jestandardizovan ugovor, kojim se trguje na berzi i koji zahtevaisporuku robe na odreeni datum u budunosti, na primerdruge srede u martu, junu, septembru ili decembru.Opcija je izvedena hartija koja vlasniku (kupcu) daje pravo, aline i obavezu, da kupi ili proda odreenu aktivu (robu) pounapred ugovorenoj (tzv. strajk ceni) i u odreenomvremenskom periodu. do ugovorenog datuma isteka i na samtaj datum kod amerikih opcija, a iskljuivo na sam datumisteka opcije kod evropskih opcija. Obaveza prodavca je daisporui ugovorenu robu, kada kupac podnese opciju narealizaciju. Obaveza kupca opcije je da plati premiju (naprimer 35% od vrednosti robe), kao garanciju kupovine.Premiju (unapred poloen depozit) gubi ako od opcijeodustane. Ako kupac na dan isteka opcije eli da ima i opcijukupovine i opciju prodaje, onda uplauje duplu premiju, pa seove opcije zovu opcije sa duplom premijom.Vrste opcijaNa terminskom tritu pojavljuju se sledee vrste opcija:1) Kupovne (call) opcije,2) Prodajne(Put) opcije,3) Opcije na kratkorone i dugorone dravne obveznice,4) Opcije na fjuerse,5) Evropski tip opcija,6) Ameriki tip opcija,7) Egzotini tip opcija,8) Finansijske opcije,9) Robne opcije,10) Realne opcije,11) Berzanske i vanberzanske opcije,12 svop opcijeSvop poslovi na berzi su poslovi putem kojih se, preko berze,vri zamena jedne imovine za drugu, radi zatite interesauesnika u poslu, a najee se radi o heding poslu.Zamenjuju se razne robe, na primer: loija vrsta robe (usluge) za bolju sa stanovita kupca odnosnoprodavca, loija vrsta kredita za povoljniji, loija kamata za povoljniju, loija valuta za povoljniju, loije potraivanje za povoljnije, loiji devizni kurs za povoljniji i slino.Heding poslovi su specifina vrsta berzanskih poslova kojima nijecilj pekulacija radi zarade (fjuersi i opcije), nego im je cilj zatita odrizika odnosno od promene cene, deviznog kursa i kamatne stope.Poto se kamate zatiuju preko svop poslova, kroz heding poslovenajee se vri zatita poslova odnosno ugovora od promene cenerobe u budunosti i zatita od promene deviznog kursa.pekulativne operacije1) pekulacija postoji kada investitor preuzme rizik koji jeprekomjeran sa stanovita normalnog investiranja, a naosnovu pretpostavke da e mu donijeti (usljed specifinihfaktora ili trinih okolnosti) prinos vei od trinog prosjeka,2) pekulacija korisi razlike u cijeni istog finansijskog instrumentau razliitim periodima, i ne predstavlja manipulaciju trita,3) Arbitraa nije oblik pekulacije, jer koristi razliku izmeu dvatrita,4) Pri arbitrai investitor ne preduzima nikakav konkretni rizikpekulacije izazivaju:- nagle fluktuacije na tritu;- ograniavaju se pravilima berze i- dravnim propisima (u obliku procenta dozvoljene promjene cijena u jednom danu).6) pekulacija podrazumijeva kupovinu HoV na kredit;uobiajeno na razvijenim tritima, pod strogom kontrolom;7) Kupovina HoV na kredit se vri preko rauna komitenta kodberzanskih posrednika;

BERZANSKI INDEKSIBELEX15BELEXline, BELEXsentiment,Prodex,BELEX15 indeks je ponderisan trinom kapitalizacijom, i ne koriguje se saisplaenim dividendama i nije zatien od dilutacionih efekata, koji se javljajuzbog isplate dividendi. BELEX15 je vodei indeks Beogradske berzeIndeks BELEX15 je prevashodno namijenjen unapreenju investicionog procesa,kroz mjerenje performansi najlikvidnijeg segmenta srpskog trita kapitala, kaoikroz mogunost uporeivanja potencijalnih investicionih strategija premaindeksu.BELEXline pozicioniran je kao osnovni benchmark indeks Beogradske berze sa ciljem da u to preciznijoj mjeri opie kretanja cijena na domaem tritu kapitala. On predstavlja drugi indeks koji pokazuje kretanja na srpskom tritu kapitala, koji je zamijenio prvi indeks akcija Beogradske berze, BELEXfmBELEXIine je indeks ponderisan trinom kapitalizacijom, koja se nalazi u slobodnom prometu (free float), koji se ne prilagoava za isplaene dividende, i nije zatien od dilutacionog efekta koji se javlja usljed isplate dividendi.BELEXsentiment predstavlja jo jedan indeks , koji prikazuje oekivanja trinih uesnika u narednom periodu, odnosno predstojeem mjesecuPRODEX predstavlja indeks Produktne berze u Novom Sadu, koja je od 1. Oktobra 2009. godine ustanovila ovaj indeks. On je pokazatelj svakodnevnih trinih kretanja na ovoj berzi. PRODEX je cjenovni indeks i sutinski se razlikuje od indeksa na efektnimBerzamaFree float faktor (FFc) je procenat akcija koji se nalazi u slobodnom prometu i kojije javno dostupan potencijalnim investitorima. FFc se dobija kada se od ukupnog broja akcija oduzmu akcije koje se ne nalaze u slobodnom prometu (non free float). Pod pojmom akcija, koje nisu u slobodnom prometu smatraju se akcije koje su u vlasnitvu: lica koja pojedinano posjeduju vie od 5% akcija od ukupno izdatih akcija izdavaoca izuzimajui akcije koje se nalaze u vlasnitvu investicionih i penzionih fondova, kao i druge akcije na kastodi raunima, drutva za upravljanje fondovima, osiguravajuuih drutava,brokerskodilerskih drutava i drugih investicionih kompanija sa kratkoronim investicionim strategijamSolventnost (u amerikoj terminologiji: adekvatnost kapitala) je globalnasposobnost preduzea da podnese rizike poslovanja.. Ona meri sposobnostda se na dui rok osigura vraanje pozajmljenih sredstava, odnosnopredstavlja mogunost da preduzee u momentu likvidacije osigura isplatusvojih poverilaca. Kao to je procena kreditne sposobnosti komitenta nainda se analiziraju rizici s kojim se on suoava u ulaganju pozajmljenog novca, istoga determiniu mogunost njegovog vraanja, tako je i ocena solventnostiprocena rizika sa kojima se preduzee susreeNAELO RENTABILNOSTIRentabilnost predstavlja sposobnost da se ostvare to vei finansijski rezultati sa to manjim ulaganjima. Jo jednostavnije, to je sposobnost zaraivanja. Preduzee posluje rentabilno kada postie pozitivan finansijski rezultat, odnosno kada ima viak prihoda nad rashodima. Kada preduzee ostvari gubitak, odnosno negativan finan sijski rezultat, tada je njegovo poslovanje nerentabilno.Rentabilnost se moe meriti preko stope prinosa sopstvenog kapitala i preko stope prinosa ukupnog kapitala, na sledei nain

Ova stopa pokazuje rentabilnost sopstvenog kapitala. Preko nje se izraunavastepen oplodnje (prinosa) sopstvenog kapitala, odnosno finansiranja iz sopstvenog kapitalaNaelo fleksibilnosti oznaava sposobnost preduzea da se prilagoava razliitim uslovima finansiranja. Ovo naelo poznato je i pod nazivom naelo elastinosti u finansiranju. Naelo fleksibilnosti obuhvata i sposobnost obezbeenja novca kratkoronimzaduivanjem putem kratkoronih kredita, emisije kratkoronihhartija od vrednosti i sl. Pribavljanje kratkoro no raspoloivog novca znaajno je sa gledita finansiranja kratkorone imovine, odravanja solventnosti preduzea, poslovanja HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJAHorizontalna pravila finansiranja ukazuju kakav treba da bude odnos izmeupojedinih delova aktive (imovine) i pojedinih delova pa sive (izvora) da bi sepostigla i odravala solventnost i rentabilnost preduzea Meu ovim pravilima najvanija su:1. zlatno bankarsko pravilo;2. zlatna bilansna pravila;3. finansiranje najdugoronijih ulaganja, i4. finansiranje kratkoronih ulaganjaVERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA (odnos sopstvenih i tuihizvora finansiranja)Vertikalna pravila finansiranja predstavljaju pravila, koja odreuju kakav treba dabude odnos pojedinih delova pasive, izvora finansiranja po poreklu (sopstveni itui) i po raspoloivosti (kratkoroni i dugoroni). Vertikalna pravila finansiranjatee da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost, sugurnost, nezavisnost ielastinost finansiranja.U trinoj privredi teko je obezbediti da se preduzea upotpunosti finansiraju iz sopstvenih izvora. Ona su prinuena da koriste tue izOSTALA PRAVILA FINANSIRANJA (pravilo finansiranja 2:1,pravilo finansiranja 1:1 ipravilo o odnosu novca i kratkoronih izvora)Prema pravilu 2:1, odnos kratkorone (likvidne) imovine preduzea i kratkoronih izvora finansiranja treba da bude 2:1. Ovo pravilo znai da preduzee jednu polovinu kratkorone imovine treba da finansira iz kratkoronih izvora, a drugu iz dugoronih izvora. Ono se moe primeniti kada preduzee u strukturi kratkorone imovine ima 50 odsto stalne obrtne imovine. Kod preduzea je razliita potreba za stalnom obrtnom imovinom, pa im je struktura kratkorone imovine razliita, pa ovo pravilo nije nalo iru primenu.Prema pravilu 1:1, iznos novca, kratkoronih hartija od vrednosti i kratkoronih potraivanja treba da bude jednak iznosu kratkoronih izvora finansiranja. Ovo pravilo zahteva da na svaki uloeni dinar dolazi jedan dinar duga.Pravilo o odnosu novca i kratkoronih izvora odreuje minimalni iznos novca (gotovine) u odnosu na kratkorone izvore finansiranja (dugove) kojim bi se obezbedila solventnost preduzeaFINANSIRANJE BANKARSKIM AKCEPTNIM KREDITOMBankarski akceptni kredit se sastoji u stavljanju potpisa od strane banke kaoakceptanta na menici koju na nju vue njen komitent ili neko drugo lice. Uovomsluaju banka samo iznajmljuje svoj potpis naplaujui proviziju. Bankase premasvom komitentu obezbeuje, jer ona prema meninim poveriocimaistupa kaoglavni dunik. Akceptiranjem menice banka pojaava kreditnu sposobnostkomitenata prema treim licima. Bankarski akcept je vrstabankarske garancije koja se daje u obliku menice. Akceptirana menica se moe eskontovati (prodati) u istoj ili drugoj banci itako dobiti eskontni kredit kojim preduzee obezbeuje kratkoroni izvor finansiranjaLombardni kredit je krakoroni osigurani kredit koji se odobrava na osnovuzalaganja pokretne imovine koja slui kao garancija da e kredit biti vraen.Njega odobravaju banke koje se u okviru svoje delatnosti bave lombardnim poslovima,kao i specijalizovane organizacije za tu vrstu poslova tkz. zalagaonice..Pri odobravanju ovog kredita banka i preduzeesklapaju ugovor kojm sepreduzee obavezuje da svoje celokupno poslovanjeobavlja preko tekuegrauna kod banke. Formalno ovaj kredit je bez pokria, alisvaki prilivnovca na tekui raun predstavlja otplatu kredita, tosutinskipredstavlja pokrie. Ovaj kredit omoguuje korisniku elastinu iracionalnuupotrebu odobrenih kredita u skladu sa njegovim potrebama bezpotrebeuvanja sigurnosne rezerve solventnosti.

Stopa prinosa do dospjea obveznice: jednaka je odnosu izmeu godinje kuponske isplate i nominalne vrijednosti obveznice (vrijednost na koju je obveznica emitovana). Prinos do dospea definisan je kao diskontna stopa koja izjednaava cenu obveznice sa sadanjom vrednou svih predvienih gotovinskih tokova. To je mera prosenog prinosa uloenog kapitala, koji ete zaraditi tokom roka trajanja obveznice, ako je drite do njenog dospea.Stopa tekueg prinosa obveznice: jednaka je odnosu izmeugodinje kuponske isplate i trine cijene obvezniceSADANJA VREDNOSTSadanjavrednost je dananja vrednost buduih novanihtokova. Koliko novca treba da uloimo danas, da bi dobili 106evra na kraju godine? Finansijski menaderi to nazivajusadanja vrednost (present value PV).Perpetumi i AnuitetiSvako pojedinano plaanje,ravnomerno vremenski rasporeeno od poetka do kraja trajanjakredita, naziva se anuitet. Ukoliko to plaanje nema definisan krajnjirok otplate (na neodreeno vreme), naziva se perpetum.Zatezna kamatna stopaZatezna kamata sastoji od stope rasta cena na malo i fiksne kamatnestope. Obraun zatezne kamate se vri tako to se fiksna mesenastopa od 0,5% mnoi iznosom glavnog duga uveanog za kamatu pomesenoj stopi rasta cena na malo primenom konformne metode(Zakon o visini stope zatezne kamate). Konformna metodapodrazumeva pripis meseno obraunate kamate glavnom dugu iobraun nove kamate na iznos tako utvrene glavnice

Efektivna kamatna stopa predstavlja razlika izmeunominalnog iznosa i primljenog iznosa sredstava poodobrenom kreditnom zahtevu. Dakle, ona obuhvatakamatu zajedno sa svim trokovima, naknadama iprovizijama.Ona pokazuje koliko kredit klijenta stvarno kota, odnosnokolika je ukupna cena kredita. Na visinu efektivne kamatnestope utie osim redovne kamatne stope i visina naknadakoje klijent plaa banci prilikom odobrenja kredita, duinaotplate kredita, visina eventualno potrebnog garantnogdepozita ili udela itd. Nain izrauna efektivne kamatnestope jedinstven je za sve banke, a propisuje ga centralna