Knjiga Finansijski menadzment

dr MLADENKA BALABAN

FINANSIJSKI MENADMENT

Beograd, 2010.

Finansijski menadment

- 1 -

FINANSIJSKI MENADMENT Drugo izmenjeno izdanje

Izdava dr Mladenka Balaban

Recenzenti Prof. dr Nikola Fabris

Doc. dr Vladimir Marinkovic

Urednik

Prelom i dizajn korica

tampa Visoka strukovna skola za preduzetnitvo

Beograd

Tira primeraka

2010


- 2 -

S A D R A J

UVOD U PREDMET MENADMENT I FINANSIJSKI MENADMENT

1. MENADMENT PROFESIJA, NAUKA I(LI) VETINA ...................................... - 9 - 2. FINANSIJSKO PLANIRANJE, ORGANIZOVANJE I VOENJE ......................... - 9 - 3. KOORDINACIJA I KONTROLA, KAO BITNI ELEMENTI FINANSIJSKOG MENADMENTA ............................................................................................................ - 14 -

I DEO FINANSIJSKA ANALIZA

1. FINANSIJSKA ANALIZA .......................................................................................... - 17 - 1.1. POKAZATELJI FINANSIJSKE ANALIZE...................................................................................................- 17 - 1.2. POKAZATELJI LIKVIDNOSTI..................................................................................................................- 19 -

1.2.1. Opti racio likvidnosti .................................................................................................................. - 19 - 1.2.2. Rigorozni racio likvidnosti ........................................................................................................... - 20 - 1.2.3. Neto obrtna sredstva .................................................................................................................... - 20 -

1.3. POKAZATELJI AKTIVNOSTI....................................................................................................................- 21 - 1.3.1. Koeficijent obrta kupaca .............................................................................................................. - 22 - 1.3.2. Koeficijent obrta zaliha ................................................................................................................ - 23 - 1.3.3. Koeficijent obrta dobavljaa ........................................................................................................ - 23 - 1.3.4. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava ................................................................................ - 24 - 1.3.5. Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava ...................................................................................... - 25 - 1.3.6. Koeficijent obrta fiksnih sredstava ............................................................................................... - 26 - 1.3.7. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava ............................................................................ - 26 - 1.3.8. Koeficijent obrta sopstvenih sredstava......................................................................................... - 27 -

1.4. POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE...............................................................................................- 28 -

1.4.1. Odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima finansiranja .................................... - 28 - 1.4.2. Koeficijent pokria rashoda na ime kamate ................................................................................. - 29 - 1.4.3. Koeficijent pokria ukupnog duga ............................................................................................... - 30 -

1.5. POKAZATELJI RENTABILNOSTI.............................................................................................................- 30 - 1.5.1. Stopa poslovnog i neto dobitka .................................................................................................... - 31 - 1.5.2. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva ................................................................................ - 34 - 1.5.3. Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva ............................................................................ - 34 - 1.5.4. Druge finansijske analize ............................................................................................................. - 35 -

1.6. POKAZATELJI TRINE VREDNOSTI......................................................................................................- 38 - 1.6.1. Neto dobitak po akciji .................................................................................................................. - 38 - 1.6.2. Odnos trine cene po akciji i neto dobitka po akciji ................................................................... - 39 - 1.6.3. Racio plaanja dividende ............................................................................................................. - 40 - 1.6.4. Dividendna stopa ......................................................................................................................... - 40 - 1.6.5. Knjigovodstvena vrednost po akciji ............................................................................................. - 41 -

2. RIZIK I LEVERAGE ......................................................................................... .........- 42 - 2.1. POSLOVNI RIZIK I POSLOVNI LEVERID...............................................................................................- 42 - 2.2. FINANSIJSKI RIZIK I FINANSIJSKI LEVERID........................................................................................- 43 - 1.3. TOTALNI RIZIK I KOMBINOVANI LEVERID.........................................................................................- 44 - 1.4. TAKA INDIFERENCIJE FINANSIRANJA..................................................................................................- 45 -

3. IZVETAJ O TOKOVIMA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ................................ ..- 47 - 3.1. IZVETAJ O TOKOVIMA UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA.................................................................- 47 - 3.2. IZVETAJ O TOKOVIMA NETO OBRTNIH SREDSTAVA...........................................................................- 48 - 1.3. IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE......................................................................................................- 49 -


- 3 -

II DEO

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

1. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM SREDSTVIMA .................................................. - 56 - 1.1. NETO OBRTNA SREDSTVA......................................................................................................................- 56 - 1.2. RENTABILNOST I RIZIK..........................................................................................................................- 57 - 1.3. METODE FINANSIRANJA........................................................................................................................- 58 -

1.3.1. Metod finansiranja prema ronosti vezivanja sredstava .............................................................. - 58 - 1.3.2. Konzervativni metod finansiranja ................................................................................................ - 58 - 1.3.3. Kompromisni metod finansiranja ................................................................................................. - 59 -

2. UPRAVLJANJE GOTOVINOM ............................................................................... .- 60 - 2.1. GOTOVINA..............................................................................................................................................- 60 - 2.2. SALDO GOTOVINE..................................................................................................................................- 60 - 2.3. VIKOVI GOTOVINE..............................................................................................................................- 62 - 2.4. MENADMENT STRATEGIJE GOTOVINE................................................................................................- 65 -

3. UPRAVLJANJE KUPCIMA ....................................................................................... - 68 - 3.1. KREDITNA POLITIKA I USLOVI..............................................................................................................- 68 - 3.2. NAPLATA POTRAIVANJA.....................................................................................................................- 71 -

4. UPRAVLJANJE ZALIHAMA .................................................................................... - 72 - 4.1. STVARANJE ZALIHA...............................................................................................................................- 72 - 4.2. TROKOVI ZALIHA.................................................................................................................................- 73 -

4.3.1. Merenje uspenosti upravljanja zalihama .................................................................................... - 77 -

5. FINANSIJSKA ANALIZA USPENOSTI POSLOVANJA .................................... - 79 -

6. PROCENA VREDNOSTI IMOVINE I KAPITALA ............................................... - 87 - 6.1. METODE PROCENE................................................................................................................................- 87 -

6.1.1. Metode procene supstance .......................................................................................................... - 87 - 6.1.2. Prinosne metode .......................................................................................................................... - 89 - 6.1.2.3. Ostale metode ........................................................................................................................... - 94 -

6.3. METODE PROCENE VREDNOSTI KAPITALA U PROCESU PRIVATIZACIJE.............................................- 96 - 6.3.1. Metod KKV ................................................................................................................................. - 96 - 6.3.2. Metod DNT ................................................................................................................................. - 96 - 6.3.3. Metod LV .................................................................................................................................... - 97 - 6.3.4. Zakljuak o vrednosti ukupnog kapitala ..................................................................................... - 98 -

7. BIZNIS PLAN ............................................................................................................... - 99 - 7.1. SVRHA I SADRAJ PLANIRANJA I BIZNIS PLANA....................................................................................- 99 -

7.1.1. Globalni ciljevi biznis plana ........................................................................................................ - 99 - 7.1.2. Elementi biznis plana ................................................................................................................... - 99 -

7.2. PREDUZETNIKI MENADMENT..........................................................................................................- 106 - 7.3. LIDERSTVO............................................................................................................................................- 107 -

7.4. TRINA POZICIJA...............................................................................................................................- 107 - 7.5. POSLOVNI FAKTORI, OSNOVNE PROCENE I PRORAUNI....................................................................- 108 - 7.6. SRAVNJAVANJE BIZNIS PLANA.............................................................................................................- 110 - 7.7. REALIZACIJA I REZIME BIZNIS PLANA................................................................................................- 111 -

8. MARKETING BIZNIS PLAN .................................................................................. - 112 - 8.1. CILJNO TRITE..................................................................................................................................- 112 -


- 4 -

8.2. MARKETING STRATEGIJA...................................................................................................................- 113 - 8.3. MARKETING MIKS...............................................................................................................................- 114 -

9. PROIZVODNI, PRODAJNI I USLUNI BIZNIS PLAN ...................................... - 115 - 9.1. ANALIZA TRITA................................................................................................................................- 115 - 9.2. LOKACIJA POSLOVANJA......................................................................................................................- 115 - 9.3. OPREMA...............................................................................................................................................- 116 - 9.4. KAPACITETI.........................................................................................................................................- 116 - 9.5. INTELEKTUALNA SVOJINA..................................................................................................................- 117 -

10. MENADMENT BIZNIS PLAN ............................................................................ - 118 - 10.1. VLASNIKA TRANSFORMACIJA.........................................................................................................- 118 - 10.2. KADROVSKA STRUKTURA..................................................................................................................- 118 - 10.3. FLUKTUACIJA ZAPOSLENIH..............................................................................................................- 119 - 10.4. MENADMENT LJUDSKIH RESURSA..................................................................................................- 119 -

11. FINANSIJSKI BIZNIS PLAN ................................................................................. - 121 - 11.1. SADRINA I ZADACI FINANSIJSKOG BIZNIS PLANA...........................................................................- 121 -

11.1.1. Podaci o investitoru ................................................................................................................. - 121 - 11.1.2. Opis buduih planova .............................................................................................................. - 122 - 11.1.3. Informacije iz biznis plana za preduzetnike ............................................................................. - 122 - 11.1.4. Informacije iz biznis plana za banke ........................................................................................ - 123 -

11.2. PRIMENLJIVOST NAELA PLANIRANJA KOD FINANSIJKOG BIZNIS PLANA.......................................- 123 - 11.2.1. Naelo sistematinosti .............................................................................................................. - 124 - 11.2.2. Naelo jasnosti ......................................................................................................................... - 124 - 11.2.3. Naelo potpunosti..................................................................................................................... - 124 - 11.2.4. Naelo nezavisnosti .................................................................................................................. - 124 - 11.2.5. Naelo elastinosti ................................................................................................................... - 125 - 11.2.6. Naelo zatite od prezaduenosti ............................................................................................. - 125 - 11.2.7. Naelo vremenske tanosti ....................................................................................................... - 125 - 11.2.8. Naelo tanosti iznosa .............................................................................................................. - 125 -

11.3. UTVRIVANJE OBIMA POTENCIJALNOG BIZNISA..............................................................................- 126 - 11.4. UPLATE I ISPLATE, PRIMANJA I IZDAVANJA......................................................................................- 126 - 11.5. PROJEKCIJA PRIHODA, DOBITI / GUBITKA........................................................................................- 126 - 11.6. DEFINISANJE POTREBNIH RESURSA..................................................................................................- 127 - 11.7. PLANIRANJE NOVANIH TOKOVA.....................................................................................................- 128 -

11.7.1. Poslovne (operativne) aktivnosti .............................................................................................. - 129 - 11.7.2. Investicione aktivnosti .............................................................................................................. - 130 - 11.8. Finansijske aktivnosti .................................................................................................................. - 131 - 11.8.1. Bilansni metod .......................................................................................................................... - 131 - 11.8.2. Dinamiki metod ...................................................................................................................... - 132 -

11.9. SVODNO FINANSIJSKO PLANIRANJE..................................................................................................- 134 - 11.9.1. Plan obima i prihoda od prodaje ............................................................................................. - 135 - 11.9.2. Plan proizvodnje i zaliha.......................................................................................................... - 137 - 11.9.3. Plan trokova nabavke i prodaje .............................................................................................. - 138 - 11.9.4. Plan trokova uprave i administracije ..................................................................................... - 140 - 11.9.5. Plan kapitalnih ulaganja .......................................................................................................... - 140 - 11.9.6. Plan novanih tokova, bilansa stanja i uspeha ........................................................................ - 141 -

11.10. UTVRIVANJE STANDARDA.............................................................................................................- 143 - 11.11. STRUKTURA FINANSIJSKOG BIZNIS PLANA.....................................................................................- 144 - 11.12. ELEMENTI FINANSIJSKOG BIZNIS PLANA........................................................................................- 145 -

11.12.1. Opti podaci ........................................................................................................................... - 145 - 11.12.2. Tekue poslovanje i rezultati iz prethodnog perioda.............................................................. - 145 - 11.12.3. Trini ambijent poslovanja ................................................................................................... - 146 - 11.12.4. Sadanji profil poslovanja ...................................................................................................... - 146 - 11.12.5. Kvalifikaciona struktura i zaposlenost ................................................................................... - 146 - 11.12.6. Bilans stanja ........................................................................................................................... - 147 - 11.12.7. Bilans uspeha ......................................................................................................................... - 147 - 11.12.8. Izabrani finansijski pokazatelji .............................................................................................. - 147 - 11.12.9. Procena budueg finansijskog poloaja ................................................................................. - 148 -


- 5 -

11.13. Finansijska kontrola i revizija................................................................................................... - 149 - 11.13.1. Kontrola zasnovana na finansijskoj dokumentaciji (bilansima) ............................................ - 149 -

III DEO

FINANSIJSKO TRITE I PORTFOLIO HARTIJA OD VREDNOSTI

1. POJAM FINANSIJSKOG TRITA ............................................................................. - 151 -

2. PODELA FINANSIJSKOG TRITA ............................................................................. - 152 -

3. PODELA UESNIKA NA FINANSIJSKOM TRITU ............................................... - 153 -

4. EMITENTI I INVESTITORI ............................................................................................ - 157 -

5. POJAM HARTIJA OD VREDNOSTI KAO FINANSIJSKIH INSTRUMENATA..... - 159 -

6. OSNOVNE KARAKTERISTIKE INVESTIRANJA U USLOVIMA RIZIKA ... - 160 -

7. POJAM I TIPOVI RIZIKA KOD INVESTIRANJA .............................................. - 162 -

8. PORTFOLIO MENADMENT ..................................................................................... 166 8.1. TIPOVI PORTFOLIO MENADMENTA........................................................................................................167

8.1.1. Portfolio teorija ............................................................................................................................... 170 8.1.2. Tradicionalna porfolio teorija ........................................................................................................ 171 8.1.3. Moderna portfolio teorija ............................................................................................................... 172 8.1.4. Teorija trita kapitala .................................................................................................................... 173 8.1.5. Model vrednovanja kapitala Capital Asset Pricing Model (CAPM) ............................................... 173 8.1.6. Teorija arbitranog vrednovanja Arbitrage Pricing Theory (APT) ................................................ 174

9. STOPA PRINOSA I VARIJANSA................................................................................. 175 10. POJAM I VRSTE STOPE PRINOSA ......................................................................... 177

11. FINANSIJSKI DERIVATI ........................................................................................... 180 11.1. TRITE FJUERSA.............................................................................................................................. 180 11.2. TERMINSKI NASUPROT FJUERS UGOVORA..........................................................................................180 11.3 . RAZVOJ TRITA FJUERSA..................................................................................................................181 11.4. VRSTE FJUERS UGOVORA....................................................................................................................182

11.4.1 Valutni fjuersi ............................................................................................................................... 183 11.4.2 Kamatni fjuersi ............................................................................................................................. 183 11.4.3 Indeksni fjuersi ............................................................................................................................. 186

11.5. NAIN TRGOVANJA FJUERS UGOVORIMA...........................................................................................186 11.6. OSNOVNE HEDING STRATEGIJE FJUERSIMA.....................................................................................188 11.7. ULOGA FJUERSA NA TRITU KAPITALA.............................................................................................189 11.8. FINANSIJSKI DERIVATI NA BERZI...........................................................................................................190

12. OPCIJE ........................................................................................................................... 192 12.1. CALL OPCIJA......................................................................................................................................... 193 12.2. PUT OPCIJA.............................................................................................................................................194 12.3. VRSTE OPCIJA NA SVETSKIM BERZAMA................................................................................................196

13. SVOPOVI ....................................................................................................................... 199

14. IKAKA ROBNA BERZA ......................................................................................... 199 14.1. ISTORIJAT.............................................................................................................................................. 199 14.2. LANOVI IKAKE BERZE......................................................................................................................202


- 6 -

14.3. TRGOVINA NA BERZI..............................................................................................................................203 14.4. FJUERSI NA BERZANSKE INDEKSE NA IKAKOJ BERZI ........................................................................... 205

IV DEO

DEVIZNO TRITE

1. ISTORIJAT DEVIZNOG TRITA ............................................................................. 210 1.1. USLOVI ZA USPOSTAVLJANJE DEVIZNOG TRITA................................................................................. 211

2. OSNOVE DEVIZNOG TRITA ................................................................................. 211 2.1. ZADATAK I FUNKCIJA DEVIZNOG TRITA............................................................................................. 212

3. SUBJEKTI NA DEVIZNIM TRITIMA ................................................................... 213 3.1. CENTRALNA BANKA................................................................................................................................213 3.2. BANKE.....................................................................................................................................................214 3.3. BROKERI I DILERI...................................................................................................................................214 3.4. TREJDERI I MARKET MEJKERI...............................................................................................................215 3.5. PEKULANTI............................................................................................................................................215 3.6. HEDERI..................................................................................................................................................216

4. INSTRUMENTI DEVIZNOG TRITA ..................................................................... 216 4.1. DEVIZE I VALUTE.................................................................................................................................... 217

5. DEVIZNI KURS .............................................................................................................. 218 5.1.POJAM DEVIZNOG KURSA.........................................................................................................................218

5.1.1. Teorije determinisanja deviznog kursa ........................................................................................... 218 5.1.2. Kupovni i prodajni kurs .................................................................................................................. 221 5.1.3. Promene deviznog kursa ................................................................................................................. 222 5.1.4. Precenjenost i potcenjenost domace valute ..................................................................................... 225

5.2. POLITIKA DEVIZNOG KURSA....................................................................................................................225 5.2.1. Fiksni devizni kurs........................................................................................................................... 227 5.2.2. Fluktuirajui devizni kurs ............................................................................................................... 230 5.2.3.Viestruki devizni kursevi ................................................................................................................. 231

6. SPECIFINI POSLOVI NA DEVIZNOM TRITU ................................................. 232 6.1. PROMPTNA I TERMINSKA KUPOPRODAJA DEVIZA I SWAP POSLOVI.......................................................232

6.1.1.Promptna kupoprodaja deviza ......................................................................................................... 232 6.1.2.Terminska kuporodaja deviza .......................................................................................................... 232 6.1.3. Swap devizni poslovi ....................................................................................................................... 233

7. RIZICI NA DEVIZNOM TRITU .............................................................................. 233 7.1. KURSNI RIZICI......................................................................................................................................... 233 7.2.KAMATNI RIZICI........................................................................................................................................234

8. OSIGURANJE (HEDING) I SPEKULATIVNE OPERACIJE ............................... 234 8.1. OSIGURANJE (HEDING)..........................................................................................................................234

8.1.1. Neting .............................................................................................................................................. 235 8.1.2. Limiti otvorenih pozicija ................................................................................................................. 235 8.1.3. Valutni pul ....................................................................................................................................... 235 8.1.4. Derivatni instrumenti ...................................................................................................................... 235

8.2. SPEKULATIVNE OPERACIJE..................................................................................................................... 238 8.2.1. Arbitraa ......................................................................................................................................... 239


- 7 -

L I T E R A T U R A ............................................................................................................ 243

P R E D G O V O R

Udbenik Finansijski menadment predstavlja osnovnu i dopunsku udbeniku literatura na veem broju univerziteta, fakulteta i visokih kola u Srbiji, Bosni i Hercegovini i predstavlja rezultat rada autora u oblastima koje se odnose na Finansije, Finansijski menadment, Ekonomsku analiza, Korporativne finansije, Finansijsko izvetavanje, Upravljanje hartijama od vrednosti, Finansijskim tritima itd. Autor se zahvaljuju recenzentima udbenika, priznatim naunicima i ekspertima, za strunu pomo i dragocene predloge i sugestije u pripremi rukopisa udbenika.

A U T O R


- 8 -

UVOD U PREDMET

MENADMENT I FINANSIJSKI MENADMENT


- 9 -

1. Menadment profesija, nauka i(li) vetina

Savremeni menadment karkterie profesionalizam i super profesionalizam. Profesionalizam je zahvatio sve oblasti i koro da ne postoji sistem sa kojim se moe upravljati na amatrskim osnovama. To jednako vai za obdanite, kao i za institucije za svemirska istraivanja.

Profesionalizam zahteva pre svega znanje i kompetentnost. Osnovu profesionalizma ini kola. Ona usmerava, titi i kontrolie profesiju. Shodno avedenom, ukoliko nema kole za odreeno zanimanje, ne moe se govoriti o postojanju profesije.

Menadment se danas ui na visokim polsovnim kolama Zapada. To su najelitnije kole sa rigoroznim uslovima i kriterijumima prijema kandidata. Razvijene su postdiplomske i doktorske studije za menadment, to ukazuje da je menadment profesija kao i svako drugo zanimanje.

Time se na najbolji nain negira dugo prisutno shvatanje da je menaderstvo rezultat talenta i da se menader raa, a ne stvara. Pristalice ovog shvatanja su u pravu samo u tvrdnji da nema uspenog menadera, dok se ne radi. Menader se mora stvarati, a talenat u tome samo pomae.

Menadment je i nauka. Oa ima svoj metod, predmeti cilj istaivanja, prouavanja i uoptavanja. To je muldisciplinarna nauka koja treba da reava brojne probleme u organizaciji, od kojih su tri dominantna: tehnoloki, organizacioni i razvojni.

Menadment je univerzana nauka. Pravila menadmenta su ista u svim sistemima, nezavisno od njegovog drutveno politikog i ekonomskog sistema. Pravila menadmenta e jednako primenjuju u priatnim, dravnim ili meovitim oblicima svojine.

Menadment je i vetina. ovek koji se posveuje menaderstvu, mora da i smisao za biznis. Bojni primeri prikazuju da su mnogi naunici bili neuspeni kao menaderi, jer njihova vinost biznisu nije bila na visini. Suprotno navdenom, mnogi uspeni biznismeni nisu bili naunici, esto o nouci nisu imali osnovna saznanja, alisu znali da osete duh vremena i vetim radnjama i postupcima postali velikani svetskog biznisa.

Iz napred navedenog proizilazi jasan zakljuak. Menaderstvo je profesija, nauka i vetina. Ona ima:strategiju, operatiku i taktiku. Strategija se prevashodno bavi teorijskim menadmentom,odnosno vrhunskim upravljanjem. Operatika ima teorijsk i praktinu delatnost, odnosno ona povezuje teorijsku i praktinu stranu strategije. Manaderka taktika se bavi praktinom realizaciom strategije i operatike.

2. Finansijsko planiranje, organizovanje i voenje

Menader je specijalista za upravljanje. On nastupa posle preduzetnika, odnosno posle formiranja firme i svaki preduzetnik mie da bude menader, ali svaki menader ne moe biti preduzetnik u odreenj korporaciji. To je i normalno. Svaki preduzetnik moe nakon ostvarenja odredjene preduzetnike ideje da obavlja i poslove: planiranja, organizovanja, voenja, koordinacije i kontrole, to predstavlja sutinu menadmenta.


- 10 -

Planiranje Klasina organizacija i rukovoenje su smatrali da se uspeno moe rukovoditi samo na osnovu dobro razradjenih i u praksi sprovedenih planova. Planiranje je bilo rezervisano za posebnu elitu kojoj je esto pripisivana magina mo u ostvarenju ciljeva organizacije. Planiranje je povezivano sa centralizmom, gigantizmom, masovnom proizvodnjom, univerzalnou itd.

Razvijeni kapitalizam je napustio tradicionalno shvatanje planiranja. Sve manje se u prvi plan istie tradicionalna podela na kratkorono, srednjorono ili dugorono bilansiranje pojedinih ili ukupnih ciljeva. U prvi plan, savremene korporacije istiu razvojnu komponentu planiranja, pa se sve ee koriste pojmovi operativnog, strategijskog ili taktikog planiranja.

Savremeni menadment naputa tradicionalni i klasian pristup planiranj i njegovu funkciju u rukovodjenju posmatra na drugaiji osnovama. Danas je uglavnom iskristalisan stav da strategijsko planiranje moe da ugui, pa i da uniti funkciju marketinga i da je sposobnost strategijskog menadmenta da uvidi ove tendencije bitna poslovna i razvojna komponenta menaderstva.

Imajui u vidu fluidnost savremenog, a naroito budueg trita, a u cilju smanjenja neizvesnosti budinosti organizacije, potrebno je ukazati na nekoliko neospornih spozatih injenica i pravila:

Pravilo broj 1. Planiranje, odnosno slube koje se bave bilo kojim nivoima planiranja, nastoje da ukau i dokau da je predvianje i utvrivanje buduih trendova osnova svakog rukovoenja.

Pravilo broj 2. Insistiranja na planskom nastupu treba zameniti sa voenjem dnevnih bitaka. Menadment mora uvaiti spozaju da je plan bitan, ali da su svakodnevne borbe koje se vode na tritu za uvoljenje elja i potreba potroaa bitnije. Planovi se stvaraju u birokratskim grupama, esto na osnovu zastarelih ili nepouzdanih informacija. Zbog toga primat treba da imaju dnevne potrebe potroaa i reavanje njihovih problema.

Pravilo broj 3. Diktiranje inteziteta proizvodnje ne sme vriti planski sektor, ve sluba otpreme, distribucija i skladitenja gotovih proizvoda. Strategijski menadment je u celosti usvojio ovo pravilo. Puna skladita gotovih proizvoda, automatski zaustavljaju proizvodnju.

Pravilo broj 4. Formiranje planskih prodajnih cena od strane planskih slubi kompanija je vano, ali primat treba dati tritu. Cene se formiraju na tritu od strane potroaa, a prodavcu ostaje da ih prihvati ili odbije.

Pravilo broj 5. Planiranjem se ne eliminie rizik nego se preduzee, odnostno korporacija osposobljaaju da preuzmu jo vei rizik. Organizovanje Organizovanje je trajna aktivnost menadmenta u klasinoj organizaciji. To je i logino jer je organizacija podsistem sistema rukovoenja, pa je osnovni zadatak menadmenta da putem organizovanja i reorganizovanja odraava sistem u stanju efikasnog funkcionisanja. Menadment ima obavezu da stalnim traenjem novih i prikladnih formi organizovanja, usklauje postojee organizacione forme sa situacija okruenja ili sistema kao celine.


- 11 -

Savremeno shvatanje organizovanja, kao zadatka visoko profesionalnog menadmenta svodi se na brojna pravila:

Pravilo broj 1. Savremena organizacija je podsistem menadmenta, tj. rukovoenja. Navedeno pravilo nas navodi na zakljuak da su trokovi u organizaciji rezultat pre svega nedovoljnog ili neadekvatnog znanja menadmenta, odnosno nedoslednosti u pridravanju organizacionih propisa kompanija. Time se organizacione greke lociraju na odreena mesta, to je ve uslov da do greaka u organizacije i ne doe, ili da se ste svedu na to manju meru.

Pravilo broj 2. Probeme i greke u organizaciji treba reavati naunim, umesto prakticistikom, dogmatskim, pomodarskim ili stihijskim metodama.

Pravilo broj 3. Organiacija treba da se podeava prema oveku, a ne ovek prema organizciji.

Pravilo broj 4. Savremeno organizovanje kompanija sve vie poiva na analognoj praki organizovanja crkava, pozorita, muzikih ansambala, fudbalskih timova, bolnica, a sve manje kao interpersonalne i strogo formalne organizacije. Snaga organizacije ne nastaje disciplinom, ve je rezultat duhovne volje velikog broja ljudi u firmi.

Pravilo broj 5. Kriza savremene svetske korporacije e se uspenije reiti decentralizaijom, nego centralizacijom.

Pravilo broj 6. Nova, informatina organizacija koja je zahvatila razvijene zemlje Zapada je nespojiva sa gigantizmom, centralizmom, hijerarhijom vlasti, i vlau i moi u odluivanju.

Pravilo broj 7. Elimisanjem hijerarhije vlasti iz organizacije poveava se efikasnost. Savremena organizacija je skoro u potpunosti naputila hijararhiju i subordinaciju u organizaciji u kojoj je koncepcijski ugraeno pravo jednih da nareuju i obaveza drugih da a nareeja izvravaju.

Pravilo broj 8. Saremena organizacija je koncepcijski postavljena na osnovama funkcionisanja korporacijskog centra i profitnog centra.

Pvilo broj 9. Savremena organizacija mora biti elatina, raznolika, inovativna i globalna.

Voenje Vostvo je sledea funcija, odnosno zadatak menadmenta. Svaka organizacija mora imati vostvo, jer je rad vie ljudi neogue efikasno organizovati bez voenja poslova. To pravilo vai kako za klasinu, tako i za druge vrste orgnizacije.

Voenje ima svoju tehnologiju, svoj proces, pa se organizacije i razlikuju po nainu voenja. Ukoliko u voenju preovladavaju formalni, interpersonalni i hijerarhijski odnosi, tada govorimo o klasinim organizacijama. Ukoliko se pak voenje zasniva na individualnim ciljevima, potrebama i motivima lanova organizacije, neformalnom povezivanju i delovaju onda se moe govoriti o demokratskim organizacijama.

Bez obzira na razliite pristupe voenju, treba konstatovati da su jegovi elementi: odluivanje izvravaje pomou drugih, motivisanje.


- 12 -

Savremeni menadent u voenju primenjuje odreena pravila i principe kojima obezbeuju efikasno funkcionisanje organzicije.

Pravilo broj 1. Voenje je od ivotne vanosti za svaki sistem.

Ono je stvar ivota i smrti, put a opstanku ili propasti organizacije. Uspenost voenjem osvajaju se visovi, a menadment dobija priznja, poput dobijanja generalskih zvezdica uratnim dejstvima. Porazi donose mrtvake kovege. Njima se gubi ono to je godinaa stvarano. Zbog jedne,ili vie greaka, to za poraz nije ni bitno.

Shvatanje pravila broj jedan, je uslov za shvatanje i drugih pravila. U protivnom, kazna vas eka od konkurencije, odnosno protivnika. Menadment koji ima u vidu prednje konstatacije pobedie.

Pravilo broj 2. Ako odluka nije jasna kriv je strategijski menader.

Ali, ako je odluka jasna a ista nije izvrena krivi su neposredni rukovodioci.

Proveri da li je odluka pravilno shvaena. Insistiraj na izjanjavanju, jer se mnogi stide da pitaju. U proveri insistiraj da odluku objasni: najmlai, najneiskuniji, najneinteligentniji. U tome treba biti vet jer primena napred navedenih pravila moe biti i kontrproduktivna.

Pravilo broj 3. Demoktija u odluivanju, disciplinau izvravanju.

U odnosima odluivanja i izvravanja mnogi menaderi prave kardinalne greke. Jedni nastoje da budu efikasni sa demokratijom u odluivanju i demokratijom u izvravanju. Tada nastaje obino anarhija i dezorganizacija.

Drugi svoju efikasnost vide u diktaturi, smatrajui da uspenost donosi diktatura u odluivanju i diktatura u izvravanju. Ovako nastojanje menadera dovodi do diktature u celoj organizaciji, a ni jedna diktatura pa ni ova nije donosila dobro i efikasnost. Zakljuak je jasan. Demokratija u odluivanu i disciplina u izvravanju. Ovo pravilo treba da bude primenjeno u vdjenju kako porodice tako i velike kompanije. Njegova sutina svodi na stvaranje propulzivnosti ideja pre nego to se donese odluka. Mudri menaderi nasje da uju miljenje do svih struktura, a naroito ona koja su u suprotnosti sa sopstvenim miljenjem. Zato mnogi istiu da je voenje u stvari vetina da se izmeu vie miljenja izabe najbolje.

Kakva se odluka donese, ona e mora izvriti i pri tome primeniti sva raspoloiva sredstva za njeno dosledno ostvarenje.

Pravilo broj 4. Savremeni menadment mnogo vie slua, a mnogo manje pria. Da bi se realizovalo pravilo broj tri, potrebno je pridravati se pravia broja etiri. Na visokim poslovnim kolama u ravzvijenim zemljama sveta, sposobnost sluanja dobia na znaaju. Sluanje pojedinaa i oslukivanje organizacije to je privi korak saznanja. Mudar menader ne oekuje informaciju. On po nju odlazi svakodnevno u pogone, na gradilita, u kancelarije itd. Ako menader uoi da se lanovi organizacije okupaju u grupicama, govore tiho, ukaju, postoji nezadovoljstvo koje treba dijagnosticirati.


- 13 -

Za oslukivanje organizacije nisu mnogo bitne dobre, ve loe vesti. Do dobrih vesti se mnogo lake dolazi, nego do loih, pa je posebna vetina menadera da stvori protok loih informacija.

Pravilo broj 5. Mudrost ouivanje nalae da se dobro procene nae jake tak i slabe strane konkurencije.

Uspeno voenje se moe ostvariti na razliite naine. Jedni e dolaziti do vrha savlivanjem, a drugi zaobilaenjem prepreka. Mogunost i verovatnoa prvih je minimalna, dok zaobilaenje stvara veu verovatnou do uspeha. Moe se sa sigurnou tvrditi da angaovanjem jakih snaga jedne kompanije na slabe strane protivnike konkurencije donosi uspeh. On je vei ukoliko protivnika konkurencija ima nebranjene take, a vispreni menader svoje snage (cena, kvalitet, rokovi itd.) usmeri na slabe i nebranjene take konkurencije.

Pravilo broj 6. Voenje je vetina ostvarenja rezultata posredstvom drugih.

Analiza brojnih rukovodilaa pokazuju kako od dobrih strunjaka postaju loi menaderi.

Pravilo broj 7. Svaka organizacija, odnosno zadatak zahteva odgovarajue rukovodstvo.

Savremeni menadment je uvideo da svaki menadement ne odgovara svakoj organizaciji. Menadment mora biti primeren i uravnoteen sa organizacijom.

Pravilo broj 8. Efikasno voenjezahteva izradu sopstvene strategije, taktike i operatike.

Izvravnje putem drugih je sloena i naporna aktivnost. Savremeni menadment radi svojom glaom, ali tuim miiima. Za ostvrivanje ciljeva organizacije potrebna je strategija, taktika i operatika. Krajnji cilj je biti iznad proseka, sa tenjom ostvarenja vrhunskih rezultata.

U strategiji vodjenja mora biti ugraena i zatita vrhunskog menadmenta od odgovornosti. Mudar menader mora obezbediti u rukovodeoj strukturi da se ne izvravaju odluke a koje se zna da su loe. Potinjeni rukovodilac je doan da odbije izvravanje svakog naloga u kome je oigledno da donosi gubitke. Time se eliminie pasivnost u izvravanju naloga.

Pravilo broj 9. Da bi nemogue postalo mogue, menadment mora motivisati.

Motivisati zaposlene ne znai mnogoza menadment, ali znai sve za zaposlene. Ameriki savetnik za preduzea i prof.Stanford univerziteta Rene Mankferson kae: Najuspenije rukovoenje preduzeem sastoji se jednostano u tome da se najmanje polovina svojih saradnika srednjeg nivoa pomakne za stepenicu vie. Najvea greka koju menaderi preve je to zaposnene ne motiviu, a potom to nepravilo ili nedovoljno motiviu. U biznisu ljudi ne trae samo novane nadoknade i novac, ve priznanje, uvaavanje, staralaku slobodu.

Pravilo broj 10. U motivisanju nastoj da uspostavi najednostavnije odnose izmeu rezultata rad i stimulatora.

Najuspeniji su menaderi koji motiviu postavljaju na takvim osnovama da izvrilac moe sam da odredi stimulaciju koaj odgovara njegovim rezultatima rada.


- 14 -

Sankcijama se mogu destimulisati greke, ali je gotovo nemogue stimulisati uspeh.

3. Koordinacija i kontrola, kao bitni elementi finansijskog menadmenta

Koordinacija je vaan posao menadmenta. Njome se ispravljaju ili dopunjuju nedostaci ili greke iz prethodnih faza i elemenata rukovoenja.

Svaka organizacija odreuje koncepciju funkcionisanja koordinacije. Ukoliko je organizacija efikasnija, utoliko je koornacija manje vana aktivnost za menadment. I obrnuto. Stategijski menadment uspostavlja koordinirajue odnose sa rukvodstvom, pa ijerarhiske sisteme sa vie nivoa nemogue ni zamisliti bez koordinacije. U koordinaciji kao procesu i elementu menaderskog rada neophodno je potovati odreena pravila i principe.

Pravilo broj 1. U vertikalnoj liniji koordiniranja menadment mora potovati postojeu hijararhijsku strukturu.

Vertikalna koordinacija znai usklaivanje cilja, zadatka ili interesa izmeu va rukovodioca i to neposredno pretpostavljeng i potinjenog. Efikasna koordinacija zahteva da neposredno pretpostavljeni rukovodilac uspostavlja liniju koordiniranja sa potinjenim rukoodiocem. I obrnuto.

Najee greke koje pravi strategijski menadment je ne potovanje, odnosno zabilaenje zvanine linije komunicirnja i koordiniranja. Ne priravanje pravila broj jedan u koordiniranju je najdelotvorniji faktor za nastanak neodgovornosti.

Pravilo broj 2. Ako se ne potuje pravilo broj jedan u koordinaciji, strategijski menader mora komunicirati i koordinirati sa odreenim hijerarhijskim rukovodiocem u prisustvu neosredno pretpostavljenog rukovodioca.

Pravilo broj 3. Horizontalna koordinacija je sve vie znaajnija za efikasnost funkcionisanja organizacije.

Velike korporacije primat daju horizontalnog u odnosu na vertikalnu koordinaciju. U ovoj koordinaciji rukovodioci razliitih nivoa usklauju meusobne aktivnosti, ili pak izvrioci istog ranga meusobno kmuniciraju.

Istraivanja pokazuju da je horizontalna koordinacija i komunikacija sve vie znaajnija za intelektualiziranu organizaciju. To je i normalno jer intelektualizacija inae ne trpi odnose nadreenosti i podreenosti, pa samim tim ni formalnu liniju komunicirnja.

Kontrola je sloena funkcija menadmenta. U njoj rukovodioci vre uporeivanja planiranih i ostvarenih rezultata, odnosno da li organizacija funcionie po postavljenoj koncepciji. Ukoliko se utvrde odstupanja funkcionisanja od same koncepcije, mora se konstatovati da li su odstupanja u doputenim ili nedoutenim granicama. Ukoliko pstoje netolerantna odstupanja, menadment mora peduzeti potrebne mere da funkcionisanje organizacije dovede u sklad sa koncepcijom.


- 15 -

Savremeni menadment sve vie razvija autokontrolu. Opte je stojanje da se kod svakog pojedica razvija svest okontroli i samokontroli.

Za kontrolu kao funkciju rukovoenja bitna su pravila koja menadment mora imati u vidu ukoliko eli da orgaizacija efikasno funkcionie.

Pravilo broj 1. Svaki pojedinac koji zna da se njegov posao ne kongrolie, sklon je njegovom zanemarivanju.

Pravilo broj 2. Unutar organizacije primat dati raunovodstvenoj, a u okruenju marketinkoj kontroli.

Vrhunski menadment ne sme sve kontrolisati, jer za to ne samo da nema potrebe, ve bi takvim nainom rada uguio organizaciju. Ali, za povremene raunovodrstvene kontrole i za prmanentne izvetaje iz raunovodsva, odnosno sa trita menader mora imati vremena.

Kontrolu sopstvenih proizvoda, usluga i uspenosti organizacije, menader mora vriti putem tzv.marketinke kontrole. Savremeni menader nastoji da ne ita sve, ali menader mora itati marketing poruke. Pod njimapodrazumevamo ne samo zahteve, elje, primedbe, sugestije, ve i probleme potroakog auditorija.

Nema efikasnijeg naina od marketinke kontrole. Mudrost nalae a se itanje marketinkih poruka vri sitematski i temeljno, zbog ega menaderi odreuju i posebne ekipe eksperata za njihovu analizu.

Pravilo broj 3.Ne kontrolii da pronae greku, ve organizuj kontrolu da bi greku spreio.

Savremeni menaderi organizuju kontrolu da bi spreili greku, a uslov za to je njeno pronalaenje. U koncepciji funkcionisanja organizacije ugrauje se regulator koji reaguje na nastalu greku.

Pravilo broj 4. Rigorozna kontrola trokova,umes kontrole ljudi.

Trokovi su sadraj rukovoenja. Sa svakom organizacijom se moe rukovoditi, ali se sa svakom organizacijom mora rukovoditi sa najmanjim trokovima. Samo je to uslov za opstanak, progres i razvoj organizcije. Zbog toga se kao imperativ namee rigorozna ontrola trokova, poput ceenja vode iz suve drenovine, umesto kontrole ljudi koja sve vie pokazuje svoje kontraprodukte.


- 16 -

I DEO FINANSIJSKA ANALIZA


- 17 -

1. Finansijska analiza 1.1. Pokazatelji finansijske analize

Re analiza grkog je porekla i znai ralanjivanje, razlaganje celine na delove, sa ciljem da se utvrde odnosi i relacije izmeu sastavnih delova analiziranog objekta. Objekat analize je preduzee i njegovo poslovanje. Smisao analize je da na bazi ralanjivanja i uporeivanja prui informacije o tendenciji razvoja analizirane pojave radi preduzimanja odgovarajuih mera i donoenja pravih odluka. Pomou finansijske analize ocenjuje se finansijski poloaj i aktivnost preduzea. Ona se temelji na knjigovodstvenim podacima koje sadre bilans stanja i bilans uspeha, pa je uspenost analitike slube u direktnoj zavisnosti od ispravnosti, potpunosti i blagovremenosti knjigovodstvenih podataka. Same bilansne pozicije imaju malu analitiku vrednost, pa se zato raunaju racio brojevi. Stavljanjem u relativni odnos pojedinih pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha dobie se odgovarajui pokazatelji, odnosno racio brojevi. Meutim, moe se posmatrati meuzavisnost pojedinih pozicija samo ako izmeu njih postoji uzrona veza. Da bi se ocenili pojedini izraunati pokazatelji treba unapred postaviti norme ili standarde. Kao standardi mogu se koristiti:

iskustveni standardi analitiara,

pokazatelji iz prolosti vremenska analiza, podaci drugih preduzea prostorna analiza,

standardi na osnovu planskih veliina,

pokazatelji grane kojoj preduzee pripada prostorna analiza. U literaturi postoji razliita klasifikacija i grupisanje racio brojeva. Jedna od njih1

grupie racio brojeve u pet grupa: Pokazatelji likvidnosti Pokazatelji aktivnosti Pokazatelji finansijske strukture Pokazatelji rentabilnosti Pokazatelji trine vrednosti.

Pojedini pokazatelji izraunavae se i tumaiti na primeru hipotetikog preduzea. Ovaj primer sadri osnovne pozicije poslovnih sredstava i njihovih izvora na poetku i na kraju godine. Bilans uspeha je kao i bilans stanja podeen tako da omogui razumevanje osnovne metodologije i znaaj finansijske analize.

1 D. Krasulja i M. Ivanievi, "Poslovne finansije", Beograd, 2004.


- 18 -

Tabela 1 - Komparativni bilansi stanja

Naziv pozicije Na poetku godine Na kraju godine Gotovina Kupci Zalihe

50 000 000 95 000 000

120 000 000

60 000 000 110 000 000 145 000 000

Obrtna sredstva Osnovna sredstva, nabavna vrednost Ispravak vrednosti osnovnih sredstava

265 000 000 850 000 000 450 000 000

315 000 000 930 000 000 500 000 000

Osnovna sredstva, sadanja vrednost 400 000 000 430 000 000 AKTIVA 665 000 000 745 000 000 Dobavljai Ukalkulisane obaveze Kratkoroni krediti

65 000 000 8 000 000

50 000 000

80 000 000 6 000 000

44 000 000 Kratkorone obaveze Dugoroni krediti

123 000 000 145 000 000

130 000 000 180 000 000

Ukupne obaveze Akcijski kapital-obine akcije (280 000 x 1000 dinara) Akumulirani dobici

268 000 000 280 000 000

117 000 000

310 000 000 280 000 000

155 000 000 Sopstveni kapital 397 000 000 435 000 000 PASIVA 665 000 000 745 000 000

Tabela 2 - Godinji bilans uspeha

Neto prihodi od realizacije Cena kotanja realizovanih proizvoda

850 000 000 500 000 000

Bruto dobitak Trokovi perioda Trokovi amortizacije

350 000 000 140 000 000

80 000 000

Poslovni dobitak Kamata na kredite

130 000 000 30 000 000

Dobitak pre oporezivanja Porez na dobitak 20%

100 000 000 20 000 000

Neto dobitak 80 000 000


- 19 -

1.2. Pokazatelji likvidnosti

Pokazatelji likvidnosti daju odgovor na pitanje: Da li je preduzee u stanju da plaa dospele obaveze uz odravanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i ouvanje dobrog kreditnog boniteta? Zbog toga je normalno to im u finansijskoj analizi pripada znaajno mesto.

U pokazatelje likvidnosti ubrajaju se: opti racio likvidnosti

posebni ili rigorozni racio likvidnosti i

neto obrtna sredstva, odnosno neto obrtni fond

1.2.1. Opti racio likvidnosti

Opti racio likvidnosti dobija se iz odnosa obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza. Koristei podatke iz datog primera dobija se:

obrtna sredstva 315 000 000 Opti racio likvidnosti = --------------------------- = --------------------- = 2,42

kratkorone obaveze 130 000 000

Dobijeni racio likvidnosti pokazuje da je svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven sa 2,42 dinara obrtnih sredstava. S obzirom da se odnos 2:1 u korist obrtnih sredstava smatra normalan, ovo hipotetiko preduzee posluje likvidno.

Opti racio likvidnosti izraava stepen sigurnosti, odnosno zatienosti kratkoronih ulaganja poverilaca. Standard od 2:1 treba uzeti sa krajnjom opreznou, jer pouzdanost opteg racija zavisi od vie optih i specifinih faktora:

delatnost preduzea

veliina i struktura preduzea

struktura obrtnih sredstava i vremensko vezivanje u pojedinim procesima rada kreditni uslovi dobijeni od dobavljaa u odnosu na kreditne uslove date

kupcima

efikasnost naplate potraivanja i drugo. Razliita je situacija u preduzeu gde u strukturi sredstava preovlauju zalihe sa

malim koeficijentom obrta od preduzea koje obrtna sredstva ima preteno u potraivanjima


- 20 -

ili u gotovini. Zbog toga je za ocenu kvaliteta opteg racia likvidnosti potrebna dodatna analiza strukture obrtnih sredstava i koeficijenta njihovog obrta.

1.2.2. Rigorozni racio likvidnosti

Sam naziv ukazuje na injenicu da se radi o stroijem testu tekue likvidnosti u odnosu na opti racio likvidnosti.

Formula za ovaj racio glasi:

likvidna sredstva Rigorozni racio likvidnosti = ---------------------------

kratkorone obaveze

Likvidna sredstva dobiju se kad se iz obrtnih sredstava iskljue zalihe koje se sporije konvertuju u gotovinu. U navedenom primeru dobie se:

170 000 000 Rigorozni racio likvidnosti = ------------------- = 1,31

130 000 000

Ovaj racio pokazuje da je svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven sa 1,31 dinar likvidnih sredstava. I rigorozni racio pokazuje da je preduzee likvidno jer se odnos 1:1 smatra zadovoljavajui. Ovaj standard se proverava ocenom da li su i u kom stepenu potraivanja od kupaca lako likvidna sredstva. Odgovor na ovo pitanje daje klasifikovanje potraivanja prema rokovima dospea na naplatu i izraunavanje koeficijenta obrta kupaca.

1.2.3. Neto obrtna sredstva

Neto obrtna sredstva, odnosno neto obrtni fond je znaajan indikator likvidnosti i dobije se oduzimanjem kratkoronih obaveza od obrtnih sredstava.

Neto obrtna sredstva (fond) = obrtna sredstva kratkorone obaveze

Koristei podatke iz datog bilansa stanja dobija se: Neto obrtna sredstva (fond) = 315 000 000 130 000000 = 185 000 000 On je pozitivan, jer su zalihe pokrivene dugoronim izvorima. Ovaj rezultat pokazuje

da su dugoroni izvori finansiranja obrtnih sredstava 185 000 000. Neto obrtna sredstva osim


- 21 -

ocene tekue likvidnosti imaju i druge analitike vrednosti, a jedna od njih je sposobnost zaduivanja preduzea na kratak rok. Prilikom razmatranja zahteva o novom kratkoronom kreditu, banku zanima uticaj dodatnog duga na opti racio likvidnosti, ali i procena odnosa kratkoronih obaveza prema neto obrtnim sredstvima. Podatak o dugoronim izvorima finansiranja obrtnih sredstava predstavlja izvesnu garanciju za zatitu interesa banke.

Ako pretpostavimo da nae hipotetiko preduzee trai kratkoroni kredit od 10 000 000 dinara, dolazi do sledeih promena:

Pre dodatnog duga Posle dodatnog duga 1. Obrtna sredstva 2. Kratkorone obaveze

315 000 000 130 000 000

325 000 000 140 000 000

Neto obrtna sredstva (1-2) Opti racio likvidnosti (1:2) Dugoroni izvori obrtnih sredstava (1-2):1

85 000 000 2,42

58,73%

185 000 000 2,32

56,92%

Primer nam pokazuje da dodatno zaduenje dovodi do opadanja opteg racija likvidnosti i neto obrtnih sredstava.

1.3. Pokazatelji aktivnosti

Finansijski pokazatelji aktivnosti izraavaju se razliitim ekonomski relevantnim odnosima izmeu ukupnih prihoda i trokova, s jedne i pojedinanih i ukupnih ulaganja u poslovna sredstva, sa druge strane.

Ovi odnosi se u strunoj literaturi nazivaju koeficijentima obrta poslovnih sredstava, a to su:

Koeficijent obrta kupaca Koeficijent obrta zaliha Koeficijent obrta dobavljaa Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava Koeficijent obrta fiksnih sredstava Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava Koeficijent obrta sopstvenih sredstava

i vani su za analizu likvidnosti i rentabilnosti poslovanja preduzea.


- 22 -

1.3.1. Koeficijent obrta kupaca

Koeficijent obrta kupaca je odnos izmeu neto prihoda od prodaje i prosenog salda kupaca. Saldo kupaca treba da bude u funkcionalnom odnosu sa prihodima ostvarenim prodajom na kredit. Prosean saldo kupaca moe se utvrditi kao prosean meseni iznos potraivanja od kupaca tokom godine ili kao prosean saldo kupaca po stanju na poetku i kraju godine.

Polazei od podataka koji su dati u bilansima stanja i uspeha, utvrdiemo sve potrebne prosene veliine tako to emo sabrati odgovarajue pozicije bilansa stanja na poetku i na kraju godine i zbir podeliti sa 2.

Proseni saldo kupaca u naem primeru iznosi :

102 500 000 [ ( 95 000 000 + 110 000 000 ) / 2 ] , a koeficijent obrta kupaca:

neto prihod od prodaje 850 000 000 Koeficijent obrta kupaca = ----------------------------- = --------------------- = 8,29

proseni saldo kupaca 102 500 000

Dobijeni koeficijent obrta kupaca pokazuje da se potraivanja od kupaca naplauju proseno 8,29 puta godinje, odnosno da na svakih 8,29 dinara ostvarenih prihoda od realizacije ostaje jedan dinar nenaplaen u potraivanjima od kupaca. Stavljanjem u odnos broj dana u godini (360) i koeficijenta obrta kupaca dobija se proseno vreme trajanja jednog obrta, odnosno prosean period naplate, koji iznosi:

360 dana 360 Prosean period naplate = ------------------------------ = ------------- = 43 dana

koeficijent obrta kupaca 8,29

Efikasnost naplate potraivanja moe se utvrditi poreenjem prosenog perioda naplate s kreditnim periodom koji preduzee daje kupcima. Ako preduzee obino daje robu na kredit s rokom dospea od 30 dana, prosean period naplate od 43 dana ukazuje na krenje usvojenih standarda u pogledu kreditiranja kupaca. Slaba efikasnost naplate potraivanja dovodi do poveanja prosenog salda potraivanja od kupaca u odnosu na neto prihode od prodaje. Moemo zakljuiti da je koeficijent obrta kupaca znaajni instrument za proveru opteg i rigoroznog racia likvidnosti, ali i za maksimiranje rentabilnosti. Poveanjem koeficijenta obrta kupaca, odnosno skraenjem perioda naplate potraivanja, preduzee je u stanju da sa manjim ulaganjima u poslovna sredstva ostvari vee prihode od realizacije.


- 23 -

1.3.2. Koeficijent obrta zaliha

Koeficijent obrta zaliha utvruje se delenjem cene kotanja realizovanih proizvoda sa prosenom vrednou zaliha tokom godine, prema obrascu:

Koristei podatke iz datog bilansa stanja dobija se: 500 000 000 500 000 000

Koeficijent obrta zaliha = ----------------------------------- = --------------------- = 3,77 120 000 000 + 145 000 000 132 500 000 -----------------------------------

2 Ukupne zalihe se proseno godinje obrnu, odnosno realizuju 3,77 puta. Proseno vreme trajanja jednog obrta dobija se tako to se broj dana u godini (360)

podeli sa koeficijentom obrta zaliha.

360 dana 360 Proseno vreme trajanja = ------------------------------ = ---------- = 95,49 jednog obrta koeficijent obrta zaliha 3,77

Proseno vreme trajanja jednog obrta ili prosena starost zaliha iznosi 95 dana. To znai da od trenutka nabavke materijala do prodaje gotovih proizvoda kupcima protekne proseno devedeset pet dana. Cilj preduzea je da se ovo vreme skrati, jer ono ne predstavlja vreme konverzije zaliha u gotovini. Period konverzacije zaliha u gotovinu jednak je zbiru perioda prodaje zaliha i periodu naplate potraivanja to u naem primeru iznosi:

Period konverzije zaliha u gotovinu = period prodaje zaliha + period naplate potraivanja = 95 dana + 43 dana = 138 dana

Za potrebe detaljnije analize i preduzimanja konkretnih mera da se proseno vreme trajanja jednog obrta i vreme konverzije zaliha u gotovinu skrati, koeficijent obrta zaliha ralanjava se na parcijalne koeficijente pojedinih vrsta zaliha. Poveanje koeficijenta obrta zaliha povoljno utie na likvidnost preduzea i na njegovu rentabilnost.

1.3.3. Koeficijent obrta dobavljaa Ovaj koeficijent se dobija iz odnosa vrednosti godinjih nabavki na kredit i prosenog salda dobavljaa. Poto se u bilansu ne pojavljuje vrednost izvrenih nabavki na kredit, to se ovaj podatak mora preuzeti iz raunovodstvene dokumentacije.

Meutim, ako taj podatak nije dostupan analitiaru van preduzea, koeficijent obrta dobavljaa bi se mogao izraunati na sledei nain:

cena kotanja realizovanih proizvoda Koeficijent obrta zaliha = -------------------------------------------------

proseni saldo zaliha


- 24 -

U posmatranom preduzeu dolo je do poveanja vrednosti zaliha za 25 000 000, tako da se dobija:

500 000 000 + 25 000 000 525 000 000 Koeficijent obrta dobavljaa = ----------------------------------- = --------------------- = 7,24

65 000 000 + 80 000 000 72 500 000 -----------------------------------

2 Dobijena vrednost ovog koeficijenta pokazuje da se obaveze prema dobavljaima

izmiruju proseno 7,24 puta godinje. Kada se broj dana u godini podeli sa koeficijentom obrta dobavljaa dobije se proseno vreme plaanja ili prosena starost dobavljaa.

360 dana 360 Proseno vreme plaanja = ------------------------------------ = ---------- = 49,72 koeficijent obrta dobavljaa 7,24

Za utvrivanje kreditnog boniteta preduzea, potrebno je uporediti proseno vreme plaanja obaveza prema dobavljaima i prosean kreditni period. Ako je prosean kreditni period koji nude dobavljai 30 dana, jasno je da je kreditni bonitet posmatranog preduzea lo jer je proseno vreme plaanja priblino 50 dana. Proseno vreme plaanja obaveza prema dobavljaima treba posmatrati i u odnosu na uslove kreditiranja kupaca. Politika prodaje na kredit mora biti usklaena sa uslovima nabavke na kredit, jer se jedino efikasnom naplatom potraivanja moe obezbediti uredno izmirenje obaveza prema dobavljaima.

1.3.4. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava

Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava utvruje se kao odnos izmeu ukupnih rashoda poslovanja preduzea i proseno angaovanih obrtnih sredstava u toku godine.

Ovaj koeficijent je sintetiki pokazatelj efikasnosti korienja ukupnih obrtnih sredstava jer se u brojiocu koriste ukupni rashodi poslovanja: cena kotanja realizovanih proizvoda, trokovi uprave, administracije i prodaje, kamate na kredite, porez na dobitak i drugi rashodi. Ukupni rashodi poslovanja posmatranog preduzea iznose 690 000 000 dinara, a prosena obrtna sredstva 290 000 000 tako da je:

cena kotanja realizovanih proizvoda + promene u saldu zaliha

Koeficijent obrta dobavljaa = -------------------------------------------- proseni saldo dobavljaa


- 25 -

Obrtna sredstva se proseno godinje obrnu 2,38 puta, odnosno ona su proseno godinje koriena 2,38 puta za plaanje trokova, odnosno rashoda. Proseno vreme trajanja jednog obrta ovih sredstava je 151 dan (360 / 2,38).

Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava odraava se na likvidnost i rentabilnost poslovanja. Periodina poveanja obrtnih sredstava zbog dobitka mogu se upotrebiti za finansiranje novih ulaganja u poslovnu imovinu, ali i za isplatu dospelih obaveza da bi se zatitila tekua likvidnost.

1.3.5. Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava

Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava izraava odnos izmeu neto prihoda od realizacije i dugorono finansiranih obrtnih sredstava.

Ovaj koeficijent utvruje se prema sledeem obrascu:

U posmatranom preduzeu dobija se: 850 000 000 850 000 000

Koeficijent obrta neto = ----------------------------------- = --------------------- = 5,2 obrtnih sredstava 142 000 000 + 185 000 000 163 500 000

-----------------------------------

2 Koeficijent 5,2 pokazuje da se dugorono finansirana obrtna sredstva obrnu proseno

5,2 puta godinje. Ovaj pokazatelj je karakteristian u odnosu na druge, jer nije dobro da on

nekontrolisano raste zbog potencijalne nelikvidnosti. Ubrzanje obrta neto obrtnih sredstava ukazuje na poveanje uea kratkoronih izvora u finansiranju ukupnih obrtnih sredstava. Ako bi pod dejstvom nepredvienih okolnosti dolo do pada prihoda od realizacije, preduzee bi teko izmirivalo svoje dospele obaveze. Smanjenje koeficijenta obrta ukazuje na poveanje zaliha ili potraivanja koja se finansiraju iz dugoronih izvora to se negativno odraava na rentabilnost ukupnog poslovanja.

ukupni rashodi 690 000 000 Koeficijent obrta ukupnih = -------------------------------- = --------------------- = 2,38 obrtnih sredstava prosena obrtna sredstva 290 000 000

neto prihod od realizacije Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava = --------------------------------------

prosena neto obrtna sredstva


- 26 -

1.3.6. Koeficijent obrta fiksnih sredstava

Ovaj koeficijent se utvruje kao odnos izmeu neto prihoda od realizacije i prosene nabavne vrednosti fiksnih sredstava.

U navedenom primeru, visina ovog koeficijenta je:

neto prihod od realizacije Koeficijent obrta fiksnih sredstava = -------------------------------------- =

prosena nabavna vrednost fiksnih sredstava

850 000 000 850 000 000 = ----------------------------------- = --------------------- = 0,96

850 000 000 + 930 000 000 890 000 000 -----------------------------------

2

Visina ovog koeficijenta pokazuje da je preduzee na svaki dinar ulaganja u fiksna sredstva ostvarilo proseno 0,96 dinara neto prihoda od realizacije. Niska vrednost ovog koeficijenta ukazuje na suvina ulaganja u fiksna sredstva, odnosno predimenzioniranost kapaciteta i nizak stepen njihovog korienja. Na manji koeficijent obrta fiksnih sredstava utie i nepovoljna struktura ulaganja koja se ogleda u prevelikim ulaganjima u graevinske objekte umesto u maine i ureaje. To utie na smanjenje rentabilnosti, pa je potrebno doneti odluke koje e pospeiti efikasnost korienja fiksnih sredstava. Kao standard za ocenjivanje efikasnosti upotrebe fiksnih sredstava koristi se prosean koeficijent obrta fiksnih sredstava za odreenu privrednu granu. To je razlog to se ovaj koeficijent utvruje na osnovu nabavne, a ne sadanje vrednosti, kako bi se izbegao uticaj politike amortizacije na visinu koeficijenta pojedinanih preduzea.

1.3.7. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava Ovaj koeficijent pokazuje efikasnost upravljanja ukupnim sredstvima, a predstavlja odnos neto prihoda od realizacije i prosene vrednosti ukupnih poslovnih sredstava.

neto prihod od realizacije Koeficijent obrta poslovnih sredstava = ---------------------------------------------

prosena ukupna poslovna sredstva


- 27 -

850 000 000 850 000 000 Koeficijent obrta = ----------------------------------- = --------------------- = 1,21 poslovnih sredstava 665 000 000 + 745 000 000 705 000 000

-----------------------------------

2 Preduzee je na svaki dinar poslovnih sredstava ostvarilo 1,21 dinar neto prihoda od

realizacije. Teko je rei da li visina ovog koeficijenta izraava zadovoljavajuu efikasnost korienja poslovnih sredstava jer ne postoje precizni standardi. Ovaj rezultat dobija pravu vrednost kada se uporedi sa rezultatima prethodnog perioda i rezultatima privredne grane kojoj preduzee pripada.

Koeficijent obrta poslovnih sredstava je sintetiki pokazatelj svih pojedinanih koeficijenata. Mogunost poveanja ovog koeficijenta zavisi od mogunosti poveanja ostalih parcijalnih koeficijenata obrta. Za poveanje ovog koeficijenta mnogo je znaajnije poveanje koeficijenta obrta fiksnih sredstava, jer je ulaganje u ova sredstva manje fleksibilno. Mnogo je tee otkloniti nepovoljan uticaj predimenzioniranih kapaciteta i loe strukture fiksnih ulaganja nego ubrzati naplatu potraivanja ili konverziju zaliha u gotovinu.

1.3.8. Koeficijent obrta sopstvenih sredstava Koeficijent obrta sopstvenih sredstava izraava efikasnost korienja sredstava koja

potiu iz sopstvenih izvora.

Sopstvena sredstva se utvruju kao razlika izmeu ukupnih i pozajmljenih izvora finansiranja, a ovaj koeficijent prema obrascu:

U navedenom primeru dobija se: 850 000 000 850 000 000

Koeficijent obrta = ----------------------------------- = --------------------- = 2,04 sopstvenih sredstava 397 000 000 + 435 000 000 416 000 000

-----------------------------------

2 Na osnovu ovog koeficijenta moe se zakljuiti da je preduzee na svaki dinar

sopstvenih sredstava ostvarilo 2,04 dinara neto prihoda od realizacije. Utvrivanje ovog koeficijenta je znaajno jer pokazuje da li dolazi do poveanja

sopstvenih izvora u ukupnim poslovnim sredstvima preduzea. Ovo je znaajno zbog internog rasta, ali i smanjenja tuih izvora finansiranja i komponovanja zdrave finansijske strukture preduzea.

neto prihod od realizacije Koeficijent obrta sopstvenih = -------------------------------------- sredstava prosena sopstvena sredstva


- 28 -

1.4. Pokazatelji finansijske strukture

Finansijsku strukturu ini vlasnika struktura izvora sredstava. Cilj analize finansijske strukture preduzea jeste da se sagleda odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja u ukupnim poslovnim sredstvima. Kako je komponovana finansijska struktura, moe se zakljuiti iz odnosa osnovnih pozicija pasive bilansa stanja, ali i indirektno prema podacima bilansa uspeha na osnovu optereenja poslovnog dobitka fiksnim obavezama na ime kamate.

Kao osnovni pokazatelji finansijske strukture koriste se: odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima finansiranja koeficijent pokria rashoda na ime kamate koeficijent pokria ukupnog duga

1.4.1. Odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima finansiranja

Ovaj pokazatelj se utvruje deljenjem pozajmljenih izvora sa ukupnim izvorima odnosno sredstvima. Tako dobijen racio ili procenat pokazuje uee pozajmljenih izvora u ukupnim izvorima finansiranja, i razlika izmeu ovog racija i broja 1, odnosno procenta i 100 predstavljaju uee sopstvenih izvora u ukupnim izvorima poslovnih sredstava preduzea.

Odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima finansiranja moe se predstaviti na sledei nain:

Za posmatrano preduzee taj odnos je sledei: 310 000 000

Odnos pozajmljenih prema = --------------------- = 0,42:1 ukupnim izvorima sredstava 745 000 000

Dobijeni odnos znai da je svaki dinar poslovnih sredstava posmatranog preduzea pribavljen iz kratkoronih i dugoronih pozajmljenih izvora u iznosu 0,48 ili 48% i 0,52 dinara ili 52% iz sopstvenih izvora finansiranja.

Korienje tuih sredstava nastaje kao potreba za odravanjem nivoa poslovanja ili za njegovo proirenje. Preduzee mora da vodi posebnu panju i da analizira odnos kratkoronih i dugoronih dugova, s obzirom na njihov razliit uticaj na fiksne obaveze u pogledu kamate. Za razliku od kratkoronih dugova, iji jedan deo ne zahteva obaveze plaanja kamate, kao

pozajmljeni izvori Odnos pozamljenih prema = -------------------------------- ukupnim izvorima sredstava ukupni izvori


- 29 -

to su obaveze prema dobavljaima ili ukalkulisane obaveze, dugoroni dugovi predstavljaju fiksne novane izdatke na ime kamate i otplate glavnice za dui vremenski period. Zato je za sagledavanje finansijske strukture vano utvrditi odnos dugoronih dugova i sopstvenih izvora finansiranja, prema formuli:

Prema bilansu stanja na kraju godine za hipotetiko preduzee taj odnos je: 180 000 000

Odnos dugoronog duga = --------------------- = 0,41:1 i sopstvenih izvora 435 000 000

Dobijeni iznos pokazuje da je preduzee na svaki dinar sopstvenih izvora angaovalo 0,59 dinara dugoronog duga, odnosno da dugoroni dugovi uestvuju sa 41% u odnosu na sopstveni kapital.

Polazei od znaaja dugoronih dugova za finansijsku strukturu preduzea, potrebno je sagledati uee ovih dugova u ukupnoj kapitalizaciji preduzea. Pod ukupnom kapitalizacijom podrazumevaju se ukupni dugoroni izvori finansiranja.

Uzimajui podatke iz bilansa posmatranog preduzea, ovaj pokazatelj e biti:

Ovaj odnos pokazuje da je posmatrano preduzee 29% od ukupnih dugoronih izvora pribavilo pomou dugoronih kredita. Za ocenu ovog odnosa ne postoji neki standard, ve ona zavisi od preduzea koje moe komponovati zdravu finansijsku strukturu kombinacijom faktora koji utiu na rentabilnost i likvidnost.

1.4.2. Koeficijent pokria rashoda na ime kamate

Ovaj koeficijent pokazuje kolika je optereenost poslovnog dobitka finansijskim rashodima na ime kamate i utvruje se prema formuli:

dugoroni dugovi Odnos dugoronog duga = -------------------------------- i sopstvenih izvora sopstveni izvori

dugoroni dugovi 180 000 000 Odnos dugoronog duga = ----------------------- = ---------------------------------- = 0,29 prema ukupnoj kapitalizaciji dugoroni izvori 435 000 000 + 180 000 000

poslovni dobitak Koeficijent pokria kamate = ---------------------------------

rashodi na ime kamate


- 30 -

U posmatranom preduzeu taj koeficijent iznosi: 130 000 000

Koeficijent pokria kamate = ---------------------- = 4,33 30 000 000

Vrednost ovog koeficijenta pokazuje da je svaki dinar rashoda na ime kamate pokriven sa 4,33 dinara poslovnog dobitka. Da li se ovaj pokazatelj moe smatrati zadovoljavajuim teko je rei, jer ne postoje jasni standardi, pa ocena zavisi od subjektivnog stava analitiara. Prilikom donoenja definitivnog zakljuka on treba da uzme u obzir stabilnost poslovne aktivnosti preduzea, visinu kamatnih stopa na tritu, perspektivnost buduih finansijskih rezultata, kao i promene ovog koeficijenta u toku veeg broja godina.

1.4.3. Koeficijent pokria ukupnog duga

Ovaj koeficijent se razlikuje od prethodnog po tome to se rashodima na ime kamate dodaju iznosi na ime otplate glavnice duga. Prilikom izraunavanja ovog koeficijenta moraju se uvaiti razlike u poreskom tretmanu rashoda na ime kamate i izdataka na ime otplate glavnice duga. Kamata se tretira kao troak poslovanja i nadokanuje se iz dobitka pre oporezivanja, a otplata glavnice duga ide na teret neto dobitka. Zbog toga se ove veliine moraju svesti na istu osnovu, a to se postie korekcijom otplata na alikvotni deo poslovnog dobitka, prema formuli:

S obzirom da p predstavlja stopu poreza na dobitak, koja u naem primeru iznosi 20%, a pretpostavljena periodina otplata glavnice 50 000 000 dinara, koeficijent pokria ukupnog duga je:

130 000 000 130 000 000 Koeficijent pokria = --------------------------------------------- = ------------------------ = 1,3 ukupnog duga 30 000 000 + 50 000 000 x

20,011

100 000 000

Svaki dinar periodine otplate kredita pokriven je sa 1,3 dinara poslovnog dobitka. Na osnovu ovog koeficijenta kreditori preduzea mogu proceniti visinu rizika. Ako je koeficijent nii, stepen rizika je vei i obrnuto.

1.5. Pokazatelji rentabilnosti Rentabilnost kao princip ekonomije reprodukcije zasluuje izuzetnu panju. Od nje se mora polaziti u svim procesima finansiranja, vodei rauna i o drugim faktorima koji su u meuzavisnosti sa njom.

poslovni dobitak Koeficijent pokria ukupnog duga = ------------------------------------------

kamata + otplata glavnice x p1

1


- 31 -

U analizi rentabilnosti koriste se dve grupe pokazatelja: parcijalni pokazatelji :

stopa poslovnog, neto dobitka,

globalni (sintetiki) pokazatelji : stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva, stopa prinosa na sopstvena sredstva.

Prva grupa pokazatelja utvruje se ne osnovu podataka iz bilansa uspeha, a druga na osnovu podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha.

1.5.1. Stopa poslovnog i neto dobitka

U ovoj analizi koriste se dva pokazatelja, koja se razlikuju po tome to se obini racio bavi ispitivanjem delova rashoda i rezultata u ostvarenim prihodima od prodaje, a drugi faktorima od kojih zavisi poslovni i neto dobitak i slui se metodologijom grafika rentabilnosti.

1.5.1.1. Racio analiza bilansa uspeha

Dobro strukturiran bilans uspeha treba da prui uvid u uticaj pojedinih delova trokova na ostvaren poslovni i neto dobitak preduzea. Najvei rashod odnosi se na cenu kotanja realizovanih proizvoda koja pokazuje uee trokova proizvodnje u ostvarenim prihodima od prodaje. Kada se zna uee cene kotanja realiziovanih proizvoda, u ostvarenim prihodima od prodaje, moe se utvrditi stopa bruto dobitka.

U posmatranom preduzeu cena kotanja realizovanih proizvoda uestvuje u prihodima od prodaje sa 58,82%, a stopa bruto dobitka iznosi 41,18%.

Ova analiza ima za cilj smanjenje relativnog uea cene kotanja u prihodima od prodaje kako bi se poveala stopa bruto dobitka. To se moe postii poveanjem prihoda od prodaje ili smanjenjem cene kotanja realizovanih proizvoda. Iz ostvarenog bruto dobitka pokrivaju se periodini rashodi, koje ine: trokovi prodaje, uprave i administracije i amortizacije i formira se poslovni dobitak. Poslovni dobitak je rezultat redovne aktivnosti preduzea, a za njegovo maksimiziranje potrebno je kontrolisati pomenute vrste trokova. Za poetak potrebeno je poznavanje njihovog relativnog uea u prihodima od realizacije.

U posmatranom preduzeu ovi trokovi uestvuju u neto prihodu od realizacije sa 25,88%, tako da je stopa poslovnog dobitka 15,29%. Ostvareni poslovni dobitak treba da omogui pokrie finansijskih rashoda na ime kamate, kao i pokrie rashoda na ime poreza. Razlika izmeu poslovnog dobitka i ovih rashoda je neto dobitak, koji ostaje preduzeu na raspolaganju. Finansijski rashodi u navedenom primeru iznose 3,53% u prihodima


- 32 -

ostvarenim od prodaje, a porez na dobitak 2,35 tako da je stopa neto dobitka 9,41%. Koliko e od ostvarenog neto dobitka izdvojiti za poveanje materijalne osnovice privreivanja, a koliko za isplate dividendi akcionarima zavisi od samog preduzea.

1.5.1.2. Grafikon rentabilnosti

Brojni su faktori koji utiu na stopu poslovnog i neto dobitka, a posebno se izdvajaju obim realizacije, asortiman proizvodnje, prodajne cene i odnos varijabilnih prema fiksnim trokovima u ukupnim trokovima poslovanja.

Meuzavisnost tih faktora, obino se predstavlja u vidu grafikona rentabilnosti.2 Dijagram 1 - Grafikon rentabilnosti

Zona dobitka

600 - Donja granica rentabilnosti 500 - Ukupni trokovi

400 -

300 - Fiksni trokovi

200 Zona gubitka

100 - Prihodi od realizacije

100 200 300 400 500 600 700 800 900

Obim realizacije u 000 000 dinara Preduzee ulazi u poslovnu godinu s datim fiksnim trokovima koji su nezavisni od

obima aktivnosti. Realizacija pozitivnog poslovnog rezultata pretpostavlja da prethodno budu pokriveni fiksni trokovi perioda. Pokrie fiksnih trokova obezbeuje se poslovnom aktivnou koja donosi prihod od realizacije, ali i varijabilne trokove. Pod pretpostavkom da u datom bilansu uspeha fiksni trokovi iznose 337 500 000, da su varijabilni trokovi proporcionalni po stopi od 45% i da su prodajne cene stalne grafikon rentabilnosti moe da se konstruie na sledei nain (grafikon 1).

Paljivim prouavanjem grafikona rentabilnosti lako je odrediti obim realizacije gde se seku linije ukupnog prihoda i ukupnih trokova.

2 D. Krasulja i M. Ivanievi, "Poslovne finansije", Beograd, 2004.

Pr

iho

di i t

rok

ov

i u 00

0 00

0 di

nar

a

Var

ijabi

lni

tro

ko

vi

Fiks

ni

tro

ko

vi

337


- 33 -

On se moe utvrditi i raunski na sledei nain: fiksni trokovi

Donja granica = -------------------------------------- rentabilnosti varijabilni trokovi

1 -------------------------------- prihodi od realizacije

Lakoa utvrivanja donje granice rentabilnosti je glavna prednost grafikona rentabilnosti. Meutim, glavni izazov za rukovodstvo i organe upravljanja preduzea je optimalna kombinacija navedenih faktora sa ciljem maksimiziranja poslovnog dobitka u odnosu na prihode od prodaje. Iz tih razloga postoji potreba za instrumentom koji omoguava brzo, lako i relativno pouzdano planiranje i kontrolu poslovnog rezultata, a to je bilans uspeha na bazi "Direct Costing" sistema obrauna:

Neto prihodi od realizacije Varijabilni trokovi

850 000 000 382 500 000

100% 45% 55%

39,71% 15,29% 3,53%

11,76% 2,35% 9,41%

Marginalni dobitak Fiksni trokovi perioda

467 500 000 337 500 000

Poslovni dobitak Kamate na kredite

130 000 000 30 000 000

Dobitak pre oporezivanja Porez na dobitak 20%

100 000 000 20 000 000

Neto dobitak 80 000 000

Tabela 3 - Bilans uspeha na bazi "Direct Costing" sistema obrauna

Znaajan pokazatelj je marginalni dobitak kao doprinos poslovnih aktivnosti pokriu fiksnih trokova i formiranju poslovnog dobitka. Delenjem fiksnih trokova perioda sa stopom marginalnog dobitka dobija se obim realizacije na kojem su prihodi jednaki trokovima. Stopa marginalnog dobitka koristi se za ocenu rentabilnosti promene obima proizvodnje i prodaje, promene asortimana, promene prodajnih cena, promene varijabilnih trokova po jedinici i promene ukupnih fiksnih trokova. Izolovane promene faktora ne daju oekivane rezultate ve njihova kombinacija. U tu svrhu potrebno je poznavanje odnosa cena i tranje proizvoda, trokova i cena, ponaanje trokova u odnosu na obim poslovne aktivnosti i sl.


- 34 -

1.5.2. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva

Ulaganje pojedinih i ukupnih poslovnih sredstava u preduzeu vri se sa ciljem da se na njih ostvari odreeni prinos, odnosno da se ona oplode. Koliki je periodini prirast poslovnih sredstava pokazuje poslovni dobitak, a kakav je odnos izmeu poslovnog dobitka i proseno korienih poslovnih sredstava pokazuje stopa dobitka na ukupna poslovna sredstva.

Korienjem ra

Documents

Knjiga Finansijski menadzment