mr Sneana Kilibarda

FINANSIJSKI MENADMENT

Via poslovna kola Blace 2005.

2

FINANSIJSKI MENADMENT mr Sneana Kilibarda Recenzent: dr Duanka Jovovi Izdava: Via poslovna kola Blace Za izdavaa: dr Ruica Stankovi, urednik Tira 100

Odlukom Upravnog odbora Vie poslovne kole Blace br. 76/1 od 25.05.2000. godine skripta Finansijski menadment smatra se udbenikom Vie poslovne kole i odobrava se za upotrebu.

Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove skripte ne moe biti reprodukovan, presnimavan ili prenoen bilo kojim sredstvom, elektronskim, mehanikim, za kopiranje, za snimanje, ili na bilo koji drugi nain bez prethodne saglasnosti Izdavaa.

3

4

5

I UVODNA RAZMATRANJAU savremenoj teoriji i praksi koriste se mnogobrojni termini, koji su ekvivalentni i meusobno zamenjivi: poslovne finansije, finansijsko upravljanje, upravljake finansije, finansijski menadment, korporativne finansije, menaderske finansije, finansije preduzea, mikro finansije, finansijsko poslovanje, poslovna finansijska analiza, finansijska ekonomija firme itd. Ove termine treba shvatiti kao sinonime, meu kojima se ipak najvie koristi termin finansijski menadment, odnosno poslovne finansije. U tom sklopu, poslovne finansije se definiu kao:1

upravljanje novanim poslovima preduzea funkcija obezbeivanja novanih sredstava u potrebnim iznosima funkcija prikupljanja i obezbeivanja finansijskih sredstava radidugoronih ulaganja. Upravljanje novanim resursima i dugoronim ulaganjem preduzea jeste sr menaderskih finansija, odnosno finansijskog menadmenta, koje su se, najpre bavile problemima osnivanja novih firmi, konsolidovanja i spajanja firmi, emitovanja vrednosnih papira korporacija i finansijskog trita. Menaderske finansije su se, zatim, okrenule procesu prouavanja problema likvidnosti i eksternog finansiranja, ouvanja zdrave finansijske strukture, cash flowa i budetiranja kapitala. Konano, teite je pomereno u pravcu izuavanja mikrofinansijskog upravljanja, modela vrednovanja firme, strukture kapitala i politike dividende, razvoja teorije portfelja (hartije od vrednosti), rizika i trgovanja dugovima. U savremenim trinim ekonomijama, upravljanje menaderskim finansijama je sloen i atraktivan zadatak iz prostog razloga to oplodnja finansijskog kapitala po maksimalnoj stopi rentabilnosti, odnosno po navie moguoj stopi dobiti, predstavlja centralni motiv preduzetnitva. Na kriterijumu rentabilnosti u finansijskom upravljanju preduzea, zapravo se bazira celokupan proces poslovnog, razvojnog i finansijskog menaderstva. Stoga je finansijski menadment jedan od glavnih zadataka poslovodstva firme u kreiranju i ostvarivanju politike plasmana finansijskog kapitala preduzea i likvidnosti firme, naroito onda kada je kompetencija vlasnika kapitala odvojena od odgovornosti profesionalnih upravljaa (menadera) u preduzeu. U savremenim finansijama preduzea, finansijski menadment jeste vaan segment zato to istovremeno odgovara bar na tri osnovna pitanja:1

Prof.dr .Risti, prof.dr S.Komazec, Globalni finansijski menadment, Beograd, 1998, str.43.

6

koja sredstva stoje na raspolaganju preduzeu, kako ih formira i kakodo njih dolazi,

kakav je i koliki nivo fondova preduzea i kakva je njihova struktura, kako se formiraju fondovi preduzea?

1. PREDMET IZUAVANJA FINANSIJSKOG MENADMENTAFinansijski menadment jeste jedna od esencijalnih ljudskih aktivnosti savremenog sveta. Definie se kao proces stvaranja finansijskih uslova za efikasno postizanje odabranih finansijskih ciljeva preduzea, a prouava upravljanje finansijama u preduzeu. Razvojem institucija trita kapitala i usavravanjem finansijskih instrumenata, kao i unapreenjem finansijske prakse, finansijski menadment se razvija kao posebna ekonomska disciplina poetkom dvadesetog veka. Poseban razvoj ova nauna oblast doivljava poetkom dvadesetih godina prolog veka, naglim razvojem akcionarskog vlasnitva (acionarskog drutva), jer su za uspeh preduzea zainteresovani kako akcionari, koji oekuju prinos u obliku dividende, tako i finansijske institucije koje ga snabdevaju kapitalom ili posreduju u tome. Poetak razvoja finansijskog menadmenta karakterie tradicionalan pristup finansijama preduzea. Naime, upravljanje finansijama preduzea bavi se samo problemima finansiranja, odnosno pribavljanja kapitala preduzea iz razliitih izvora, a u skladu sa tim, i uspostavljanju pravnih i finansijskih odnosa preduzea i finansijskih institucija koje ga snabdevaju kapitalom, kao i instrumentima putem kojih se ta sredstva pribavljaju. Meutim, krajem 50-tih godina prolog veka, razvojem trine konkurencije i finansijskog trita, moralo se voditi rauna, ne samo o izvorima novanih sredstava, ve i o njihovoj racionalnoj upotrebi, budui da se njima najee raspolagalo u ogranienim iznosima. Odgovornost menadera za uspeh preduzea postaje sve znaajnija, naroito prema akcionarima i kreditorima koji su u preduzee uloili velike sume kapitala. Ta odgovornost je bila usmerena i prema zaposlenima koji su oekivali redovnu isplatu zarada, prema dravi koja budet pokriva iz oporezivanja preduzea i sl. S obzirom na navedene odgovornosti, nastala je potreba za korienjem naunih metoda u donoenju finansijskih odluka, odnosno narasla je potreba za daljim razvojem teorije finansijskog upravljanja kao naune discipline. Savremeni

7

pristup upravljanju finansijama preduzea razmatra, dakle, ne samo pribavljanje kapitala, ve i njegovu upotrebu, a sve u cilju optimalne alokacije kapitala, stvaranja optimalne finansijske strukture, usmerene ka ostvarivanju dugoronih ciljeva preduzea. Savremeni pristup finansijskom upravljanju definisao je Solomon (The Theory of Financial Management), po kome poslovne finansije treba da prue naunu osnovu za odgovor na sledea pitanja:

koji se svode na:

Koju vrstu sredstava preduzee treba da pribavi? (ta) Koliki obim sredstava preduzee treba da ima? (koliko) Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana? (kako)

Odgovori na postavljena pitanja predstavljaju zadatke finansijskog upravljanja

analizu finansijskih informacija (bilansi stanja i bilansi uspeha) na bazi kojih semoe doneti sud o:

postojeoj finansijskoj poziciji preduzea, eventualnoj potrebi proirenja poslovne aktivnosti, neophodnosti pribavljanja dodatnih izvora finansiranja.

utvrivanje obima i strukture poslovnih sredstava u kojoj mora da bude zastupljenaodreena proporcija izmeu obrtnih i fiksnih sredstava da bi poslovni kapaciteti preduzea biili efikasnije korieni

kreiranje optimalne finansijske strukture preduzea, odnosno utvrivanje najpovoljnije kombinacije izmeu sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja, izbor pojedinanih kratkoronih i dugoronih izvora finansiranja koji odgovaraju ciljevima preduzea u datom trenutku. U finansijskom menadmentu, najpre se polazi od toga da je pre ulaganja kapitala u preduzee potrebno izvriti analizu njegovog postojeeg finansijskog poloaja i aktivnosti, zbog ega se prvo raspravljaju osnovni elementi finansijske analize, izvetaji o tokovima finansijskih sredstava i planiranje novanih tokova, odnosno gotovine. Znaajnu komponentu upotrebe kapitala predstavlja problem ulaganja u obrtna sredstva, a najznaajniji problem alokacije kapitala jesu dugorona ulaganja, odnosno investicije, iju bitnu komponentu ini izbor adekvatnog investicionog kriterijuma, kao to su cena kapitala i standardna stopa prinosa.

8

Odluke o ulaganju kapitala ne mogu se posmatrati odvojeno od odluka finansiranja. Uslov za donoenje odluka o finansiranju jeste dobro poznavanje finansijskog trita, odnosno trita novca i kapitala. U finansijskoj praksi, obino se razlikuju tri eksterna toka putem kojih se raspoloiva sredstva prelivaju u preduzea koja ih trae:

Preko finansijskih posrednika, kao specijalizovanih institucija

koje prikupljaju tednju i sredstva nude onima kojima su potrebna, Preko finansijskog trita kao organizovane forme, na kome oni

koji nude i trae sredstva mogu da obavaljaju finansijske transakcije. Ovo trite se moe podeliti na trite novca na kome se obavljaju transakcije kratkoronim hartijama od vrednosti i trite kapitala na kome se obavlja kupovina i prodaja dugoronih hartija od vrednosti, Putem kratkoronih kredita, odnosno neposrednih ugovornih odnosa izmeu onih koji tede i onih koji ulau. Sloena meuzavisnost ponude i tranje finansijskih sredstava, finansijskih posrednika i trita moe se prikazati na sledei nain:

Sema br.1: Finansijski posrednici i trita

STANOVNITVO9

2. CILJEVI FINANSIJSKOG UPRAVLJANJAKako je predmet prouavanja finansijskog menadmenta upravljanje finansijama preduzea, onda poslovne finansije ili finansije preduzea obuhvataju:

sistem novanih tokova u preduzeu, kruno kretanje novanih sredstava u sferi proizvodnje, razmene, raspodele i potronje, finansijske odnose izmeu preduzea i ekonomskih subjekata u privredi i drutvu u celini, primanje, uvanje, izdavanje, raspodela i upotreba finansijskih sredstava, finansiranje tekuih i razvojnih potreba i programa preduzea. Finansijski odnosi unutar preduzea (unutranji finansijski odnosi) i finansijski

odnosi izmeu preduzea i preduzea i drugih ekonomskih subjekata drutva (eksterni finansijski odnosi) su brojni i raznovrsni i zasnivaju se na: kupovini i prodaji roba i usluga, uzimanju i vraanju kredita, raspodeli dohotka, plaanju poreza, doprinosa, ugovornih i zakonskih obaveza, finansiranju investicija i dr. U centru tih odnosa jeste novac, odnosno novana sredstva, te su novani odnosi osnov za uspostavljanje finansijskih odnosa. U tom smislu, finansijsko poslovanje se odnosi na uspeno voenje finansija preduzea, odnosno dugorono oblikovanje stabilne finansijske snage firme, a to podrazumeva sposobnost:

plaanja od koje zavisi postojanje preduzea na tritu, a koja podrazumeva trajnu osposobljenost preduzea da u svakom trenutku isplauje dospele obaveze, vraa pozajmljena sredstva o roku dospea i da u svakoj situaciji likvidna sredstva nadilaze dospele obaveze preduzea finansiranja, kao prikupljanja kapitala i pribavljanja novanih sredstava2 od drugih pod povoljnijim uslovima i istovremeno sposobnosti vraanja na

2

Pribavljanje novca i kapitala jeste centralni posao finansijske funkcije preduzea. Novac ine novana sredstva koja se koriste u kraim vremenskim sekvencama po pravilu do godinu dana, dok kapital predstavlja novana sredstva koja se koriste u duem vremenskom periodu, preko godinu dana. U teoriji i praksi postoje dva metoda mobilizacije novca i kapitala: - interne mogunosti: prodaja dela preduzea, prodaja osnovnog sredstva koje nije preko potrebno, prodaja kupljenih akcija od drugih preduzea i banaka i prodaja potraivanja - eksterne mogunosti su: emisija kratkoronih i dugoronih hartija od vrednosti, kratkoroni i dugoroni krediti i zakljuenje lizing aranmana.

10

vreme, odnosno sposobnost mobilizacije (ulaganja) sopstvenog kapitala, akumuliranjem neto dobitka, emitovanjem akcija i kratkorono-dugoronim zaduivanjem preduzea

investiranja kao efikasno i uspeno ulaganje (upotreba) sredstava u procese poslovanja i razvoja preduzea na trajnim, stabilnim i dugoronim osnovama permanentnog poveanja imovine preduzea na osnovu rezultata zadovoljavanja finansijskih interesa uesnika u preduzeu, pored vlasnika, menadera i zaposlenih, i trinih i finansijskih uesnika i drave. Ako se pod poslovnim finansijama podrazumevaju odnosi i procesi

reprodukovanja finansijskog kapitala preduzea u funkciji ostvarivanja poslovnih i razvojnih ciljeva privrednih subjekata, onda je celokupan finansijski kapital kojim raspolae preduzee, bez obzira u kom je obliku i ko je njegov vlasnik, predmet upravljanja poslovnim finansijama. Zadatak finansijskog upravljanja i upravljanja poslovnim finansijama jeste da kreira i ostvaruje politiku optimalnog finansijskog plasmana uz ouvanje pune likvidnosti, tj. sposobnosti preduzea da sve dospele obaveze isplauje na nain i o rokovima koji su utvreni ugovorima ili zakonom. Kao optimalno plasiranje (ulaganje) finansijskog kapitala smatra se ono koje u datim uslovima obezbeuje da se ovaj oploava po najvioj moguoj stopi rentabilnosti uz najnie trokove i rizike3. Prema tome, generalni cilj upravljanja poslovnim finansijama, odnosno finansijskog menadmenta jeste oplodnja finansijskog kapitala preduzea po maksimalnoj stopi rentabilnosti ulaganja, bez obzira da li se radi o sopstvenom kapitalu (svojina vlasnika), pozajmljenim resursima (bankarski krediti) i bez obzira na to da li se radi o raspoloivim kapitalu u novanom obliku (likvidna sredstva) ili o angaovanom kapitalu. Zato je kreiranje i ostvarivanje politike optimalnih finansijskih plasmana uz dinamino odravanje optimalnog stepena likvidnosti preduzea fundamentalni cilj upravljanja poslovnim finansijama.

3

Dr B.Orlovi, Upravljanje poslovnim finansijama, Ekonomika 3/91, str.54-59.

11

12

3.

FINANSIJSKI

MENADMENT

I

DRUGE

FINANSIJSKE

DISCIPLINEOdnos finansijskog menadmenta i drugih oblasti finansija detaljnije objanjava Hampton i ta izlaganja sistematizuje u sledeem pregledu:

Tabela br.1: Razliite oblasti finansijaJavne finansije Hartije od vrednosti i investicione analize

Koriste se u federacijama, dravama i Koriste ih individualni i institucionalnilokalnim vladama investitori

Prouavaju poreze i druge prihode Tee neprofitnim ciljevimaInstitucionalne finansije

Mere rizik u transakcijama sahartijama od vrednosti

Mere oekivani prinosMeunarodne finansije

Prouavaju banke, osiguravajuekompanije i penzione fondove

Studiraju ekonomske transakcijeizmeu drava i pojedinaca na meunarodnom planu Odnose se na tokove izmeu drava

Studiraju tednju i informacije okapitalu

Finansijski menadment (poslovne finansije)

Studira finansijskeprobleme individualnih firmi

Trai izvore jeftinihsredstava

Trai rentabilne poslovneaktivnosti

Poslovne finansije kao nauna disciplina pomau preduzeu da lake reava probleme koji se javljaju u vezi sa pribavljanjem i optimalnom alokacjom finansijskih sredstava. Razvijene su mnoge metode, instrumenti i tehnike, kao pomo menaderu u donoenju odluka, koje e iziskivati manje trokove kapitala i usloviti poveanje prinosa na uloena sredstva.

13

II FINANSIJSKA ANALIZA I UPRAVLJAKE FINANSIJE

Cilj finansijske analize jeste ocenjivanje finansijske ravnotee preduzea4 i ispitivanje finansijskog poloaja preduzea zajedno sa rentabilnou poslovanja i likvidnou. Sutinski, predmet finansijske analize se svodi na analizu finansijskog poloaja preduzea, likvidnosti i finansijskog poslovanja, odnosno rentabilnosti poslovanja za potrebe bankara, akcionara i zaposlenih, odnosno na analizu bilansa stanja, bilansa novanih tokova i bilansa uspeha. Za finansijsku analizu izvorne informacije dobijaju se iz raunovodstvenih podataka:

za analizu finansijskog poloaja preduzea bilans stanja predstavlja pouzdan izvor podataka, za analizu likvidnosti koristi se bilans novanih tokova, za ocenu finansijskog rezultata to je bilans uspeha.

1. BILANS STANJABilans stanja predstavlja izraz finansijskog poloaja preduzea na odreeni dan. Uobiajeno je da se on predstavlja u obliku dvostrane tabele, na ijoj levoj strani je prikazana aktiva (imovina), a na desnoj pasiva (izvori finansiranja). Bilans stanja prua statiku sliku vrednosti i strukture sredstava koja preduzee koristi u obavljanju svoje aktivnosti, kao i kompoziciju izvora finansiranja tih sredstava u odreenoj taki vremena, koja je konvencionalno usvojena kao dan bilansiranja.

4

Likvidnost firme je pokazatelj kratkorone finansijske ravnotee preduzea, poto reflektuje sposobnost preduzea da u odreenom roku odgovori svojim obavezama plaanja. Dugorona finansijska ravnotea preduzea predstavlja kvantitativnu izbalansiranost izmeu dugorono angaovanih sredstava i dugoronih izvora.

14

Tabela br.2: Bilans stanja AKTIVA 1. osnovna sredstva STALNA IMOVINA PREDUZECA zemljiste zgrade oprema masine patenti licence imidz firme (goodwill) trgovacka marka istrazivacko-razvojni radovi

PASIVA 1. kapital preduzeca ulog osnivaca ili vlasnika nerasporedjeni profit rezerve koje se formiraju tokom poslovanja

2. nematerijalna ulaganja

2. dugorocne obaveze

iznos dobijenih dugorocnih kredita emisija obveznica hipotekarni zajam

3. dugorocni finansijski plasmani dugorocni krediti ulaganja duza od 1 godine vrednost akcija drugih firmi

3. kratkorocne obaveze

obaveze prema dobavljacima obaveze prema kupcima obaveze prema uvozniku obaveze prema drzavnim organima i institucijama pasivna vremenska razgranicenja obaveze prema zaposlenima obaveze po osnovu emitovanih kratkorocnih hartija od vrednosti

4. zalihe

OBRTNA SREDSTVA PREDUZECA

5. potrazivanja 5.1. potrazivanja iz poslovanja

sirovine materijali nedovrsena proizvodnja gotovi proizvodi

potrazivanja od kupaca potrazivanja za date avanse aktivna vremenska razgranicenja ostala potrazivanja

5.2. potrazivanja po osnovu kratkorocnih finansijskih plasmana

dati kratkorocni krediti potrazivanja po osnovu kupljenih kratkorocnih hartija od vrednosti

6. novcana sredstva

gotov novac u blagajni iznos novcanih sredstavana racunu u banci

15

2. BILANS USPEHABilans uspeha je izvetaj o svim prihodima i rashodima preduzea nastalih u toku odreenog vremenskog perioda (najee 3, 6, 9 ili 12 meseci). Ovaj finansijski izvetaj omoguava procenu poslovanja preduzea u narednim periodima. Konani rezultat je neto profit koji se dobija oduzimanjem svih rashoda preduzea od prihoda, ostvarenog po svim osnovama. Kada su rashodi vei od prihoda, onda je ostvaren gubitak.

Tabela br.3: Bilans uspeha PRIHODI 1. poslovni prihodi prihod od prodaje prihod od sredstava za rad povecanja/smanjenja vrednosti zaliha ucinaka

RASHODI 1. poslovni rashodi nabavna vrednost prodate robe troskovi materijala za izradu troskovi goriva i energije troskovi zarada troskovi proizvodnih usluga troskovi amortizacije troskovi poreza i doprinosa

2. finansijski prihodi prihodi na ime kamate pozitivne kursne razlike ostali finansijski prihodi

2. finansijski rashodi

3. neposlovni i vanredni prihodi prihod od prodaje osnovnih sredstava prihod od prodaje ucesca i dugorocnih hartija od vrdnosti prihodi od prodaje materijala prihodi iz ranijih godina viskovi ostali prihodi

rashodi kamata negativne kursne razlike ostali finansijski rashodi

3. neposlovni i vanredni rashodi gubici od prodaje osnovnih rashoda gubici od prodaje ucesca i drugih hartija od vrednosti gubici od prodaje materijala rashodi iz ranijih godina manjkovi ostali rashodi

4. revalorizacioni prihodi

4. revalorizacioni rashodi

efekti revalorizacije nematerijalnih ulaganja efekti revalorizacije osnosnih sredstava efekti revalorizacije ucesca u kapitalu drugih preduzeca efekti revalorizacije potrazivanja efekti revalorizacije finansijskih plasmana, kapitala, obaveza

efekti revalorizacije nematerijalnih ulaganja efekti revalorizacije osnovnih sredstava efekti revalorizacije ucesca u kapitalu drugih preduzeca efekti revalorizacije potrazivanja efekti revalorizacije finansijskih plasmana, kapitala, obaveza

16

3. BILANS NOVANIH TOKOVA Bilans novanih tokova pokazuje glavne izvore novanih priliva i uzroke novanih odliva preduzea. Novani prilivi i odlivi mogu biti rezultat:

finansijske delatnosti, investicionih aktivnosti, proizvodne (osnovne) delatnosti preduzea.

Sema br. 2: Bilans novanih tokova

Za izradu bilansa novanih tokova za odreeni period, odnosno cash flow, potrebni su sledei podaci:

Proizvodna ( prilivi od p t

bilans stanja sa poetnim i krajnjim stanjem, bilans uspeha za tekui period. Aktiva = Kapital+Obaveze Ili A=K+O

17

Kada se prethodna jednacina zameni sa osnovnim sastavnim delovima aktive i pasive, dobija se SI+OI=K+ND+DO+KO SI stalna imovina OI obrtna imovina K kapital ND nerasporedjena dobit DO dugorocne obaveze KO kratkorocne obaveze Izdvajanjem gotovine iz obrtne imovine, dobija se novi oblik jednacine: SI+DOI+G=K+ND+DO+KO Posto bilans novcanih tokova objasnjava izvore povecanja i smanjenja gotovine, tada se iznos promene gotovine moze prikazati kao dG=Gp-Gk Gp pocetno stanje gotovine Gk krajnje stanje gotovine SIp+DOIp+Gp=Kp+NDp+DOp+Kop SIk+DOIk+Gk=Kk+NDk+DOk+Kok Izdvajanjem Gp i Gk, dobija se Gp=Kp+NDp+DOp+KOp-(SIp+DOIp) Gk=Kk+NDk+DOk+KOk-(SIk+DOIp) Smanjivanjem GP za Gk, dobija se: Gp-Gk=(Kp-Kk)+(NDp-NDk)+(DOp-DOk)+(KOp-KOk)-(SIp+SIk)-(DOIp+DOIk) Na ovaj nain, dolazi se do formalizovanog prikaza promena svih pozicija bilansa stanja i sada se moe definisati procedura za kreiranje bilansa novanih tokova: 1. izraunati promenu svih pozicija bilansa stanja, oduzimanjem poetnog od krajnjeg stanja svakog rauna 2. identifikovati ukupne promene vrednosti pozicije gotovine i gotovinskih elemenata 3. razvrstati sve bilansne pozicije prema sadrini u tri grupe aktivnosti preduzea: osnovna delatnost (obrtna imovina, kratkorone obaveze i nerasporeena dobit finansijska aktivnost (kapital i dugorone obaveze)

18

bilanse.

investiciona aktivnost (stalna imovina)

4. kreiranje bilansa novanih tokova na bazi podataka grupisanih u odreene

cash flow iz osnovne delatnosti (CFOD = ND + KO DOI) cash flow iz finansijskih aktivnosti (CFFA = DO + K) cash flow iz investicionih aktivnosti (CFIA = - NU OS DFP negativan predznak ispred oznaka tumai se kao oslobaanje novanih sredstava).

Na osnovu svih elemenata uzraunava se neto novanog toka za svaki period: NCF = CFOD + CFFA + CFIA Pozitivan ili negativan novani tok, ostvaren iz razliitih aktivnosti preduzea, ne znai da ta delatnost preduzea donosi pozitivne ili negativne rezultate. Ove promene oznaavaju samo pravce prelivanja novanih sredstava izmeu pojedinih bilansnih pozicija. Bilans novanih tokova moe se produbiti i ukljuivanjem podataka iz bilansa uspeha.

19

III IZVETAJI O TOKOVIMA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

Pod

pojmom

finansijskih

sredstava

literatura

i

praksa

podjednako

podrazumevaju i naizmenino koriste razliite kategorije kao to su: ukupna poslovna sredstva, ukupna obrtna sredstva, likvidna sredstva, neto obrtna sredstva i novana sredstva, odnosno gotovina kao najlikvidnija aktiva. Doslovno tome, ovde e biti rei o osnovnim aspektima izvetaja o tokovima: ukupnih poslovnih sredstava neto obrtnih sredstava novanih sredstava odnosno gotovine

Pomenuti aspekti izvetavanja o finansijskim tokovima bie razmatrani na bazi informacija sadranih u komparativnim bilansima stanja i bilansu uspeha konkretnog preduzea.

Tabela br.4: Komparativni bilans stanjaNaziv pozicije Osnovna sredstva, nabavna vrednost Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Osnovna sredstva, sadanja vrednost Zalihe, materijal Zalihe, nedovrena proizvodnja Zalihe, gotovi proizvodi Kupci, potraivanja AVR Gotovina Ukupno obrtna sredstva Aktiva, ukupno Sopstveni izvori, poetno ulaganje Akumulirani dobitak Sopstveni izvori Ukalkulisane obaveze Dobavljai Kratkoroni krediti Na poetku perioda AKTIVA 14.000.00 4.000.00 10.000.00 3.000.00 1.000.00 2.000.00 1.500.00 500.00 2.000.00 10.000.00 20.000.00 PASIVA 5.000.00 2.000.00 7.000.00 1.000.00 3.000.00 4.000.00 Na kraju perioda 16.000.00 5.000.00 11.000.00 2.500.00 2.000.00 2.000.00 1.000.00 300.00 1.500.00 11.000.00 20.300.00 5.000.00 2.300.00 7.300.00 1.500.00 3.500.00 4.500.00 + + + + + Razlika + 2.000.00 + 1.000.00 + 1.000.00 - 500.00 + 1.000.00 0 - 500.00 - 200.00 - 500.00 + 1.000.00 + 300.00 0 300.00 300.00 500.00 500.00 500.00

20

Kratkorone obaveze, ukupno Dugoroni krediti Pozajmljeni izvori Pasiva, ukupno

8.000.00 5.000.00 13.000.00 20.000.00

9.500.00 3.500.00 13.000.00 20.300.00

+ 1.500.00 - 1.500.00 0 + 300.00

Godinji bilans uspehaPrihodi od realizacije, neto Cena kotanja realizovanih proizvoda (bez amortizacije) Bruto dobitak Trokovi prodaje Trokovi uprave i administracije Amortizacija Poslovni dobitak (bruto dobitak trokovi) Rashodi na ime kamate Dobitak pre oporezivanja Porez na dobitak Neto dobitak (poslovni dobitak rashodi porez) 8.000.000 3.200.000 4.800.000 1.200.000 1.000.000 1.000.000 1.600.000 600.000 1.000.000 500.000 500.000

1.

IZVETAJI

O

TOKOVIMA

UKUPNIH

POSLOVNIH

SREDSTAVAAko se dva bilansa stanja preduzea uporede u dva razliita trenutka, na poetku i na kraju godine, sve promene u vrednosti i strukturi pojedinih bilansnih pozicija mogu se protumaiti kao posledica dejstva poslovnih operacija i transakcija koje su se dogodile u meuvremenu. Te promene pojedinih pozicija aktive i pasive mogu rekonstruisati pravac i kvantitet kretanja ukupnih poslovnih sredstava (osnovna + obrtna sredstva). U analizi finansijskih tokova, ova kretanja su usmerena u dva suprotna pravca od kojih jedan pokazuje metod pribavljanja, odnosno izvore poslovnih sredstava u posmatranom periodu (pasiva), a drugi nain korienja, odnosno upotrebu tih sredstava (aktiva). Razlike u vrednostima pojedinih pozicija u konanom bilansu stanja u odnosu na poetni bilans, mogu biti pozitivne i negativne, u zavisnosti od toga da li oznaavaju poveanje ili smanjenje vrednosti bilansnih pozicija. Pri tome, vano je zapaziti da: svako smanjenje aktivnih pozicija i svako poveanje pasivnih pozicija

se interpretira kao izvor poslovnih sredstava, dok se kao upotreba poslovnih sredstava tumai svako smanjenje pasivnih pozicija i svako poveanje aktivnih pozicija.

21

Tabela br.5: Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstavaI Izvori ukupnih finansijskih sredstava 1. Smanjenje gotovine 2. Smanjenje zaliha materijala 3. Smanjenje potraivanja od kupaca 4. Smanjenje AV razgranienja 5. Poveanje ukalkulisanih obaveza 6. Poveanje obaveza prema dobavljaima 7. Poveanje kratkoronih kredita 8. Poveanje akumuliranog dobitka II Upotreba ukupnih finansijskih sredstava 1. Poveanje nedovrene proizvodnje 2. Poveanje fiksnih sredstava, sadanja vrednost 3. Smanjenje dugoronih kredita Ukupno 500.000 500.000 500.000 200.000 500.000 500.000 500.000 300.000 3.500.00 1.000.000 1.000.000 1.500.000 3.500.000

Ukupno

Analitika interpretacija datog finansijskog izvetaja pretpostavlja i odreena finansijska pravila. Naime, dugorona ili permanentna ulaganja u poslovna sredstva treba da budu finansirana iz dugoronih izvora, bilo sopstvenih ili pozajmljenih, dok se samo kratkorona ili povremena ulaganja u poslovna sredstva mogu finansirati iz kratkoronih izvora, bilo spontanih ili ugovorenih. Dugorona ulaganja odnose se na osnovna sredstva i stalno potrebna sredstva, koja se smatraju stalno potrebnim za obavljanje poslovne aktivnosti preduzea u duem vremenskom periodu. S druge strane, onaj deo obrtnih sredstava koji u dinamikom smislu odraava promenjive potrebe za tim sredstvima u toku godine, treba da bude finansiran iz kratkoronih izvora. U konkretnom sluaju, na strani izvora finansiranja, samo poveanje akumuliranog dobitka predstavlja dugorono raspoloiva finansijska sredstva, dok se na strani upotrebe (aktive) dugoroni aspekt odnosi na poveanje sadanje vrednosti osnovnih sredstava i smanjenje, odnosno isplatu dela dugoronog duga. Ovakva finansijska situacija u preduzeu implicira nepovoljne odnose u tekuem finansiranju, to se moe potvrditi i smanjenjem vrednosti gotovine, potraivanja i zaliha materijala. Reklo bi se da se preduzee upustilo u dosta rizian nain finansiranja, da iz kratkoronih izvora i na teret obrtnih sredstava finansira dugorona ulaganja u poslovna sredstva, to ga moe dovesti do ozbiljnih finansijskih potekoa. Poto informacije iz bilansa stanja odraavaju samo neto efekat na salda (vrednosti) bilansnih pozicija, a ne i bruto vrednost poslovnih i finansijskih operacija i transakcija u analiziranom periodu, odnosno njihov ukupan promet, zbog toga se ovaj izvetaj proiruje novim informacijama o izvorima i upotrebi ukupnih finansijskih sredstava koji se mogu izvui iz:

22

raspodele periodinog neto dobitka objektiviranja amortizacije kao izvora finansijskih sredstava rekonstrukcije onih transakcija koje su dovele do promene salda na raunima osnovne imovine. neto dobitak predstavlja za svako preduzee jedan od

Periodini

najelementarnijih izvora sopstvenih sredstava. Meutim, u izvetaju o tokovima ukupnih finansijskih sredstava on ne figurira kao izvor finansijskih sredstava. Razlog lei u tome da se u bilansu stanja prenosi samo onaj deo periodinog neto dobitka koji je akumuliran, odnosno zadran u poslu, a ne i onaj deo koji je rasporeen za razliite vidove neposlovne potronje. Smatra se da je ispravnije da se u izvetaju o tokovima finansijskih sredstava ukupan neto dobitak prikae kao izvor tih sredstava, a rasporeeni deo kao njihova upotreba. Znaaj takvog prikazivanja ukupnog neto dobitka nalazi se u tome to preduzee ima ansu da privue kapital iz pozajmljenih izvora, jer stalno poveava svoja sredstva prikazana kroz akumulirani dobitak, ime nudi veu garanciju poveriocima u pogledu rizika kojem izlau svoja ulaganja. Amortizacija dugoronih ulaganja u osnovna (stalna) sredstva obino se pominje i tretira kao izvor samofinansiranja preduzea, odnosno izvor finansiranja iz redovnog poslovanja. Amortizacija predstavlja troak poslovanja koji rezultira iz otpisivanja fiksnih sredstava na interne obraunske periode unutar ukupnog veka trajanja tih sredstava. Ona se, dakle, tretira kao redovan rashod u bilansu uspeha, koji je potrebno u celini nadoknaditi iz prihoda od realizacije proizvoda i usluga pre utvrivanja poslovnog i neto dobitka. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga predstavljaju izvore finansijskih sredstava iz poslovanja, dok trokovi odnosno rashodi pretpostavljaju njihovu upotrebu. Neki od rashoda zahtevaju simultane izdatke finansijskih sredstava odnosno efektivnu upotrebu gotovine, zbog neophodnosti neposrednog reprodukovanja relevantnih faktora poslovanja iz kojih potiu iii se odnose na nastale novane obaveze. Drugi rashodi, pak, proistiu iz knjigovodstvenih operacija kojima se samo konstatuje smanjenje inicijalnih izdataka za ove pribavljene faktore, koji se reprodukuju u relativno dugom roku, zbog ega ne prouzrokuju tekue izdatke novanog kapitala odnosno efektivnu upotrebu finansijskih sredstava. Tipian primer takvih rashoda predstavlja i armortizacija fiksnih sredstava, ili drugim reima, poto alokacija amortizacije na pojedine periode unutar ukupnog veka trajanja fiksnih sredstava ne zahteva istovremeno i neposredne izdatke finansijskih sredstava, naknaena sredstva iz periodinih prihoda od prodaje proizvoda i usluga ostaju preduzeu na raspolaganju u visini trokova amortizacije. To je razlog to se u analizi i

23

planiranju finansijskih tokova neto dobitak uvean za amortizaciju tretira kao izvor finansijskih sredstava koji spontano nastaje iz redovnog poslovanja. Time se meutim, jo nita decidirano ne kae o nainu korienja tih sredstava. Sasvim je dozvoljeno pretpostaviti da zamena dotrajale fiksne imovine, iii proirenje postojeih kapaciteta preduzea imaju prioritetno pravo na upotrebu finansijskih sredstava pribavljenih iz amortizacije, ali to nikako ne iskljuuje mogunost da se ta sredstva alternativno koriste i za druge svrhe. Ukoliko je mogue i racionalno da se zamene i proirenja fiksne imovine finansiraju iz drugih izvora, akumulacije ili dugova, finansijska sredstva dobijena amortizacijom mogu biti upotrebljena i za isplatu dospelih obaveza ili finansiranje obrtnih sredstava. Ako se pretpostavi da preduzee u posmatranom periodu iz ostvarenih prihoda pokriva samo nastale rashode, finansijski rezultat jednak je nuli, kao to pokazuje i bilans uspeha Bilans uspeha kada je finansijski rezultat jednak nuli Prihodi od realizacije Trokovi realizovanih proizvoda (bez amortizacije) Trokovi amortizacije Dobitak 2.400.000 2.100.000 300.000 0

Pod daljom pretpostavkom da su prihodi od realizacije u celini naplaeni, biIans stanja na kraju perioda pokazuje, ukoliko se apstrahuju efekti ostalih transakcija, da su se novana sredstva poveala za isti iznos za koji je smanjena vrednost fiksne imovine usled amortizacije, to se moe konstatovati i na osnovu promene salda na raunu ispravki vrednosti u bilansu stanja. Tabela br.6: Efekat amortizacije na bilans stanjaNaziv pozicije Gotovina Zalihe Fiksna sredstva, nabavna vrednost Ispravka vrednosti Fiksna sredstva, sadanja vrednost Aktiva, ukupno Pozajmljeni izvori Sopstveni izvori Pasiva, ukupno Na poetku perioda 200.000 1.000.000 2.000.000 400.000 1.600.000 2.800.000 800.000 2.000.000 2.800.000 Na kraju perioda 500.000 1.000.000 2.000.000 700.000 1.300.000 2.800.000 800.000 2.000.000 2.800.000 Razlika + 300.000 0 0 + 300.000 - 300.000 0 0 0 0

24

Uprkos injenici, naime, to preduzee nije ostvarilo nikakav dobitak kao izvor finansijskih sredstava iz poslovanja, saldo gotovine se poveao za 300.000, za koliko je upravo smanjena nabavna vrednost fiksnih sredstava zbog indirektnog otpisa amortizacije na teret tekuih trokova odnosno rashoda. Drugim reima, poslovanje datog perioda dovelo je do razmene vrednosti: fiksna imovina za gotovinu. Mada tom razmenom nije ostvareno nikakvo poveanje ukupnih poslovnih sredstava, periodini priliv sredstava u finansijskom smislu je ipak nastao. To se objanjava injenicom da su novana primanja od realizacije proizvoda i usluga vea od tekuih novanih izdataka na ime rashoda. Periodini bilans uspeha ne moe da objektivira taj priliv s obzirom da on iskazuje ostvarene rezultate na obraunskoj, a ne gotovinskoj osnovi. Kada se ovaj finansijski aspekt amortizacije uzme u obzir, izvetaj o tokovima ukupnih finansijskih sredstava iz napred posmatranog primera mogao bi se korigovati na sledei nain: Izvori finansijskih sredstava: Trokovi amortizacije Upotreba finansijskih sredstava: Gotovina 1.000.000 1.000.000

Ukoliko je poveanje gotovine neposredno reinvestirano u fiksna sredstva, prednja korekcija moe se prikazati i kroz odnos: Upotreba finansijskih sredstava: Fiksna sredstva Izvori finansijskih sredstava: Trokovi amortizacije (Gotovina) 1.000.000 1.000.000

Rekonstrukcija transakcija, koje su dovele do promene salda na raunima, fiksnih sredstava u posmatranom periodu moe da predstavlja znatno sloeniji problem s obzirom da pretpostavlja detaljniju analizu prometa na raunima fiksne imovine. Finansijske aspekte ovih transakcija, naime, nije mogue sagledati iz napred prikazanog izvetaja o tokovima ukupnih finansijskih sredstava poto se u njemu promene sadanje vrednosti fiksnih sredstava ispoijavaju kao rezultanta, odnosno kao neto efekt suprotnih transakcija, nabavki i prodaja, koje su mogle imati za posledicu bilo poveanje ili smanjenje vrednosti tih sredstava. Smatra se, zbog toga, da bi na bazi raunovodstvene evidencije bilo neophodno rekapitulirati bruto efekte odnosnih transakcija u tom smislu da izvetaj o tokovima ukupnih finansijskih sredstava pokae:

25

kolika su bila ulaganja u fiksna sredstva po njihovim nabavnim vrednostirna u toku posmatranog perioda, a kolika smanjenja tih sredstava usled prodaje,

kako su se te nabavke odnosno prodaje odrazile na saldo vrednosti fiksnih sredstava i kakav je uticaj odnosnih promena na izvore i upotrebu ukupnih finansijskih sredstava.

Moglo bi se rei da prodaja fiksnih sredstava predstavlja izvor finansijskih sredstava dok njihova nabavka zahteva upotrebu tih sredstava. Ako se, pak, radi uproenja ilustracije, pretpostavi da u analiziranom sluaju nije bilo prodaje fiksnih sredstava, niti izvora finansijskih sredstava po tom osnovu, rekapitulacija promena na raunima fiksne imovine izgledala bi: Tabela br.7: Rekapitulacija promena na fiksnim sredstvimaNa poetku Nabavna vrednost fiksnih sredstava Ispravke vrednosti fiksnih sredstava Sadanja vrednost fiksnih sredstava perioda 14.000.000 4.000.000 10.000.000 Poveanje 2.000.000 1.000.000 Smanjenje 0 0 Razlika 16.000.00 0 5.000.000 11.000.00 0

Ova rekapitulacija pokazuje da je nabavka fiksnih sredstava u posmatranom periodu zahtevala upotrebu finansijskih sredstava od 2.000.000 umesto 1.000.000, koliko iznosi poveanje sadanje vrednosti tih sredstava, kao to je to prikazano i u izvetaju o tokovima ukupnih finansijskih sredstava. Nasuprot tom poveanju, stoji smanjenje fiksnih sredstava usled amortizacije od 1.000.000 to u datom sIuaju korespondira sa poveanjem salda na raunu ispravki vrednosti fiksnih sredstava u istom iznosu. Budui, da se amortizacija tretira kao izvor finansijskih sredstava iz poslovanja, koja mogu da budu reinvestirana u fiksna sredstva, to praktino znai da je ostatak nabavne vrednosti novih sredstava morao da bude finansiran iz drugih izvora. Posle ovako izvrenih korekcija, izvetaj o tokovima ukupnih finansijskih sredstava sadri izvore i upotrebe kao na tabeli: Tabela br.8: Proirena verzija izvetaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava

26

I Izvori ukupnih finansijskih sredstava I. Smanjenje gotovine 2. Smanjenje zaliha materijala 3. Smanjenje potraivanja od kupaca 4. Smanjenje A.V. razgranienja 5. Poveanje ukalkulisanih obaveza 6. Poveanje obaveza prema dobavljaima 7. Povecanje kratkoronih kredita 8. Neto dobitak 9. Trokovi amortizacije Ukupno II Upotreba finansijskih sredstava 1. Poveanje nedovrene proizvodnje 2. Poveanje fiksnih sredstava, nabavna vrednost 3. Smanjenje dugorocnih kredita 4. Namenska raspodela dobitka Ukupno

500.000 500.000 500.000 200.000 500.000 500.000 500.000 500.000 1.000.000 4.700.000 1.000.000 2.000.000 1.500.000 200.000 4.700.000

Analizirajuci bitne odnose izmeu izvora i upotrebe finansijskih sredstava, izgleda da prethodno steeni opti utisak o tekuoj finansijskoj aktivnosti preduzea ostaje bitno neizmenjen. Impresija o poremeenim odnosima finansiranja, naime, i dalje je prisutna.

2. IZVETAJI O TOKOVIMA NETO OBRTNIH SREDSTAVASa stanovita dinamike potreba za obrtnim sredstvima, u svim njihovim pojavnim oblicima, obrtna sredstva se dele na: stalna i povremena. Stalna obrtna sredstva definiu se, obino, kao minimalni iznos obrtnih sredstava (gotovine, potraivanja, zaliha i si.) koji je neophodan za obavljanje normalne aktivnosti preduzea u toku godine. Pod povremenim obrtnim sredstvima, pak, podrazumevaju se ona ulaganja u odnosna sredstva koja su uslovljena sezonskim, vanrednim ili drugim hitnim potrebama preduzea koje proistiu iz relativno kratkoronih oscilacija u dinamici njegove aktivnosti. Sa druge strane, neto obrtna sredstva odnose se na aspekt finansiranja obrtnih sredstava. Budui, naime, da predstavljaju apsolutnu razliku izmedu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih izvora finansiranja, neto obrtna sredstva odraavaju onaj deo vrednosti obrtnih sredstava koji je finansiran iz dugoronih izvora, bilo sopstvenih ili pozajmljenih. Veza se ispoljava konkretno u zahtevu da normalne zalihe gotovine, potraivanja, materijala, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, treba da budu fiinansirane iz sopstvenih izvora ili dugoronih dugova, dok povremene potrebe za tim sredstvima moraju da budu podmirivane iz kratkoronih izvora. Na bazi pravila finansiranja, oigledno je da se uzroci promena na neto obrtnim sredstvima ne mogu tretirati u simultanom poveanju ili smanjenju obrtnih 27

sredstava i kratkoronih izvora. Ta poveanja i smanjenja se meusobno kompenzuju i ne utiu na stanje neto obrtnih sredstava. Nabavka materijala na kredit, npr., praena je istovremenim poveanjem obaveza prema dobavljaima, dok isplata dobavljaa prouzrokuje smanjenje gotovine u isti mah, zbog ega razlika izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih izvora finansiranja ostaje nepromenjena. To znai, drugim reima, da se, u bilansnom kontekstu razmatranja uzroci promena neto obrtnih u sredstava aktivi i moraju dugoronoj nalaziti pasivi. na Doslovno strani tome, pomeranja poveanja ili dugoronoj

izvori neto obrtnih sredstava moraju da potiu iz:

poveanja sopstvenih izvora finansiranja i dugoronih dugova smanjenja fiksnih sredstava,

dok, smanjenja ili upotrebu neto obrtnih sredstava prouzrokuju: smanjenja sopstvenih izvora finansiranja i dugoronih dugova poveanja fiksnih sredstava.

Mogue je relativno lako objasniti uzroke promena na neto obrtnim sredstvima izmedu dva sukcesivna bilansa stanja. U analiziranom sluaju dolo je do smanjenja neto obrtnih sredstava za 2.200.000, budui da su na dan bilansiranja relevantne bilansne pozicije stajale kao na sledeoj tabeli. Tabela br.9: Neto obrtna sredstva na poetku i kraju periodaObrtna sredstva Kratkoroni izvori obrtnih sredsta Neto obrtna sredstva Na poetku 10.000.000 8.000.000 2.000.000 Na kraju 9.300.000 9.500.000 (200.000) Razlika - 700.000 + 1.500.000 (2.200.000)

Kada se razlike na pozicijama fiksne aktive i dugorone pasive klasiraju na izvore i upotrebu neto obrtnih sredstava, razlozi zbog kojih je dolo do prednjeg smanjenja ispoijavaju se same po sebi, kao to je to prikazano na tabeli. Tabela br.10: Izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstavaI Izvori neto obrtnih sredstava 1) Neto obrtna sredstva na poetku perioda 2) Poveanje akumuliranog dobitka Ukupno II Upotreba neto obrtnih sredstava 1) Poveanje fiksnih sredstava, sadanja vrednost 1.000.000 2.000.000 300.000 2.300.000

28

2) Smanjenje dugoronih kredita III Neto obrtna sredstva na kraju perioda

1.500.000 Ukupno 2.500.000 (200.000)

Kao to se vidi, nabavka fiksnih sredstava i otplata dugoronog duga u posmatranom periodu zahtevali su takvo finansijsko naprezanje da je preduzee iscrpelo sva svoja neto obrtna sredstva i prelo na finansiranje dugoronih potreba iz kratkoronih izvora, to se vidi i po negativnom saldu neto obrtnih sredstava na kraju perioda. lako su informacije koje prednji izvetaj prua dosta siromane, one daju, ipak, jo jednu objektivnu potvrdu o poremeenim odnosima finansiranja i nedozvoljenoj finansijskoj politici koju je preduzee vodilo u torn periodu, sudei, naravno, na bazi naela dobrog finansijskog upravijanja.

3.

IZVETAJI

O

TOKOVIMA

NOVANIH

SREDSTAVA

-

GOTOVINEPoslovni proces u preduzeu moe se objasniti kao neprekidna konverzija gotovine u nenovana sredstva realitete, potraivanja i druga prava koja se zatim ponovo konvertuju u gotovinu. Smisao ove kontinuelne konverzije sastoji se u tome da se iz svakog poslovnog ciklusa izvue vie gotovine nego to je u njega ubaeno. Taj viak primanja nad izdavanjem odnosi se prevashodno na realizovani i naplaeni neto dobitak koji preduzeu stvarno ostaje na raspolaganju za akumulaciju i ostale vidove neposlovne potronje. Permanentna finansijska kontrola i upravijanje ovim tokom neophodni su iz nekoliko razloga. U njihovoj je kompetenciji, pre svega, da obezbede takvu cirkulaciju gotovine koja e omoguiti normalnu novanu reprodukciju utroenih poslovnih sredstava i isplatu finansijskih obaveza preduzea o rokovima njihovog dospea. Svaki ozbiljan zastoj u cirkulaciji gotovine, koji ima za posledicu njen deficit u odnosu na tekue potrebe, moe da dovede do finansiranja redovnog poslovanja iz nepovoljnih izvora, poveanja finansijskih rashoda i slabljenja rentabilnosti, pogoranja kreditnog boniteta i opadanja likvidnosti. Sa druge strane, svaki viak gotovine iznad redovnih poslovnih potreba neminovno se ispoljava kroz smanjenje rentabilnosti ukupnih poslovnih sredstava. Izvetaji o tokovima gotovine predstavljaju svojevrsnu modifikaciju izvetaja o tokovima neto obtnih sredstava. Primanja gotovine rezultiraju iz:

poveanja pozicija pasive ili

29

smanjenja pozicija aktive (sem gotovine)

Dok izdavanja gotovine imaju za posledicu smanjenje pozicija pasive ili poveanje pozicija aktive (sem gotovine)

Primenjujui ovu emu na sluaj analiziranog preduzea , uzroke smanjenja gtovine na kraju perioda u odnosu na poetni saldo mogue je objasniti pomou izvetaju u sledeoj tabeli:

30

Tabela br.11: Izvetaj o tokovima gotovineI Primanja (izvori) gotovine u posmatranom periodu 1. Saldo gotovine na poetku perioda 2. Smanjenje zaliha materijala 3. Smanjenje potraivanja od kupaca 4. Smanjenje A.V. razgranienja 5. Poveanje ukalkulisanih obaveza 6. Poveanje obaveza prema dobavljaima 7. Poveanje kratkoronih kredita 8. Poveanje akumuliranog dobitka Ukupno II Izdavanje (upoteba) gotovine u posmatranom periodu 1. Poveanje nedovrene proizvodnje 2. Poveanje fiksnih sredstava, sadanja vrednost 3. Smanjenje dugornih kredita Ukupno III Saldo gotovine na kraju perioda 2.000.000 500.000 500.000 200.000 500.000 500.000 500.000 300.000 5.000.000 1.000.000 1.000.000 1.500.000 3.500.000 1.500.000

Da pogledamo sada kako ostvareni tok gotovine utie na likvidnost konkretnog preduzea. Struktura izvora gotovine u datom sluaju nije ba najsrenija. Oni potiu prevashodno iz poveanja kratkoronih izvora finansiranja, odnosno tekuih obaveza, i smanjenja obrtnih sredstava, to se moralo odrazitii i na osnovne indikatore likvidnosti. Budui da se opti koeficijent likvidnosti dobija stavljenjem u odnos obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza preduzea, tada bi on u ovom sluaju iznosio, na poetku, odnosno na kraju posmatranog perioda 10 .000 .000 = 1,25 : 1 8.000 .0009.300 .000 = 0,98 : 1 9.500 .00

Optiracio likvidnost i =Optiracio likvidnost i =

Kao to se vidi svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven je na kraju perioda sa manje od jednog dinara ukupnih obrtnih sredstava, to je blisko krajnjoj insolventnosti. Preduzee se upuistilo u finansiranje fiksne imovine iz obrtnih sredstava, umesto da konsoliduje svoju likvidnost, to je prvi i najstroi uslov njegovog opstanka na tritu. Slini zakljuci o finansijskoj aktivnosti preduzea mogu se doneti i na osnovu izvetaja kojima se klasifikuju novani tokovi proistekli iz poslovne aktivnosti, investicione i finansijske aktivnosti preduzea. Tabela br.12: Izvetaj o tokovima gotovineI Primanja (izvori) gotovine u posmatranom periodu

31

a) Poslovna aktivnost 1. Neto dobitak 2. Trokovi amortizacije 3. Smanjenje zaliha materijala 4. Smanjenje potraivanja od kupaca 5. Smanjenje A.V. razgranienja 6. Poveanje ukalkulisanih obaveza 7. Poveanje obaveza prema dobavljaima Ukupno iz poslovne aktivnosti b) Investiciona aktivnost c) Finansijska aktivnost 8. Poveanje ktatkoronih kredita Ukupno iz finansijske aktivnosti Ukupna primanja gotovine (a+b+c) II Upotreba (izdavanje) gotovine u istom periodu a) Poslovna aktivnost 1. Poveanje nedovrene proizvodnje Ukupno u poslovnoj aktivnosti b) Investiciona aktivnost 2. Poveanje fiksnih sredstava, nabavna vrednost Ukupno u investicionoj aktivnosti c) Finansijska aktivnost 3. Smanjenje dugoronih kredita 4. Neposlovna potronja neto dobitak Ukupno u finansijskoj aktivnosti Ukupna upotreba gotovine (a+b+c) III Saldo gotovine 1. Neto smanjenje gotovine 2. Saldo gotovine na poetku perioda 3. Saldo gotovine na kraju perioda

500.000 1.000.000 500.000 500.000 200.000 500.000 500.000 3.700.000 500.000 500.000 4.200.000 1.000.000 1.000.000 2.000.000 2.000.000 1.500.000 200.000 1.700.000 4.700.000 500.000 2.000.000 1.500.000

IV ANALIZA BONITETA I KREDITNE SPOSOBNOSTI PREDUZEA

Postoje razliiti pristupi oceni boniteta preduzea, u zavisnosti od toga da li se ta ocena odnosi samo na analizu pokazatelja koji potvruju da je preduzee siguran dunik, ili na indikatore koji potvruju poloaj preduzea na tritu, ukazuju na perspektivu njegovog poslovnog razvoja i poslovnu orjentaciju. Drugim reima, bonitet preduzea ima svoj ui i iri smisao. Bonitet potie od latinske rei bonus koja znai dobar i predstavlja skup osobina jednog subjekta koji ga ine dobrim i sigurnim dunikom. U uem smislu bonitet izraava kreditnu sposobnost i likvidnost firme, a u irem smislu njegovu ukupnu poziciju - organizacionu, kadrovsku i materijalno - finansijsku konstituciju,

32

poziciju na tritu, poslovnu reputaciju, razvojne programe i poslovnu perspektivu, a otuda i kreditnu sposobnost i likvidnost.1 Bonitet preduzea ne moe se izjednaiti sa njegovom likvidnou. Neko preduzee moe biti nelikvidno u odreenom vremenskom periodu, a da se pri tome izvedu pozitivne ocene o njegovom bonitetu. Stoga ne udi injenica da se u privrednoj praksi prave este greke, koje se ogledaju u svoenju ocene boniteta na analizu mogunosti zaduenja preduzea i analizu stepena pokria zaduenja nepokretnom imovinom, potraivanjima, pokretnim stvarima ili nekim oblikom jemstva. Otuda, bonitet preduzea uviek obuhvata mogunost realizacije preduzea, stepen naplativosti njegovih potraivanja, sigurnost plasmana u to preduzee, njegovu kreditnu sposobnost, ali i dosta iru dimenziju kojoj treba dati znaajniju panju. Na bonitet preduzea znaajan uticaj imaju i kvalitet i realnost razvojnih programa, stepen iskorienja kapaciteta, nivo produktivnosti rada, kvalitet investicionih programa, razvijenost poslovnih funkcija i slino.2 Utvrivanje boniteta preduzea uvijek predhodi donoenju neke znaajne poslovne odluke samog preduzea ili njegovih komitenata. Utvrivanje boniteta pretpostavlja neke normalne trine uslove privreivanja i normalan privredni ambijent. U uslovima trinih nestabilnosti i privrednih poremeaja potrebno je nai nove principe i kriterijume na bazi kojih je mogue vriti vrednovanje primereno novim uslovima. U takvim uslovima neophodno je nai i definisati tz. reprezentativno preduzee koje e posluiti kao osnov za definisanje kriterijuma i metodologije za ocenu boniteta preduzea. Iako na prvi pogled organizaciona struktura preduzea nema veliku vanost (naroito ako se posmatra ui koncept boniteta), ona ima i te kako veliki znaaj pri oceni boniteta preduzea. Preduzee posmatrano kao celina sastoji se od vie organizacionih delova, koji mogu predstavljati profitne centre i mesta trokova. Sagledavanje uspenosti poslovanja za svaki od tih organizacionih delova je u funkciji ukupne ocene boniteta preduzea kao celine. Bonitet preduzea je znaajna determinanta u procesu vlasnikog prestrukturiranja preduzea, naroito tamo gdje se primjenjuje emitovanje eksternih akcija. Smanjivanje boniteta preduzea, ovde bi vodilo direktnom smanjenju cijene emitovanih HOV. Analiza boniteta iz tog razloga doprinosi objektivnoj valorizaciji preduzea na finansijskom tritu.1 2

Dr Pavle Bogeti, Bonitet i analiza finansijskog poloaja firme, zbornik radova, Bar, 1993 Dr Radia Radovanovi, dr Lazar Peji, dr Milovan Stanii, Ocena boniteta preduzea, Privredni pregled, Beograd, 1991, str. 15.

33

Imajui sve ovo na umu, moe se zakljuiti da je iri koncept boniteta preduzea adekvatniji u odnosu na ui koncept, koji se svodi na ocenu kreditne sposobnosti i ocenu likvidnosti preduzea. No, iz praktinih razloga ovde e biti prikazan samo ui koncept ocene boniteta preduzea. Koncepcija same analize kreditne sposobnosti preduzea, poznata je u literaturi kao pravilo 5C (five Cs of credit). Sutina ove analize svodi se na dobijanje to preciznijih odgovora na pitanja:

Da li preduzee - zajmotrailac moe na vreme isplaivati dospele obaveze? Da li su realna i likvidna njegova potraivanja i zalihe? Da li preduzee ostvaruje realnu stopu prinosa? Do koje granice se moe smanjivati profitna stopa preduzea, a da to ne dovede u pitanje njegovu mogunost isplate kamata, renti, glavnice kredita i slino?

Koliko e se smanjiti vriednost njegove aktive u trenutku bankrotstva u odnosu na bilansiranu vriednost u trenutku kada kreditori ponu snositi gubitak po osnovu datog kredita?

Da li je finansijsko stanje preduzea stabilno, nestabilno ili neto izmeu?

U datu kreditnu analizu nuno je uneti i vremensku komponentu, u zavisnosti od toga, da li se radi o kratkoronom, srednjoronom ili dugoronom kreditu. Ve je napomenuto da se pri donoenju odluke o davanju kredita, za potrebe kreditne analize koriste faktori poznati pod nazivom 5C. To su:

karakteristike preduzea (character), kapital preduzea (capital), kapacitet preduzea (capacity), uslovi obezbeenja kapitala (collateral), uslovi poslovanja preduzea (conditions).

Smatra se da su najbitnija prva tri faktora, dok preostala dva samo upotpunjuju i proiruju analizu ekonomskog ambijenta preduzea i ukazuju na mogunost osiguranja datog kredita. Informativnu osnovu za analizu kreditne sposobnosti ine bilansni izvetaji preduzea, tekui poslovni rezultati, interne analize, eksterne analize odreenih banaka, agencija i sl., pri emu se posebno analiziraju stanja, oblici i vrste zaliha i tok gotovine u preduzeu (cash flow).

34

Da bi se napravila valjana kreditna analiza, analitiar mora raspolagati kvalitetnim poslovnim izvetajima i informacijama. Takvi podaci se obezbeuju procedurom obavezne revizije bilansa preduzea. Drugi bitan uslov je dovoljna ralanjenost bilansnih podataka, to dobrim delom zavisi i od kvaliteta bilansnih ema i kontnih okvira propisanih od strane drave. Na bazi prikupljenih podataka analitiar primenjuje razliite metode utvrivanja kreditne sposobnosti dunika. Najee koriene metode su: uporedna analiza bilansne strukture, metod trenda i metod koeficienata (raciometod).

Metoda uporedne analize bilansne strukture je najstarija, dok je metoda koeficijenata najpraktinija, jer indirektno ukljuuje i prethodna dva metoda analize. Metod uporedne analize zasniva se na istraivanju bilansnih pozicija preduzea, gde su bilansne pozicije grupisane na bazi principa likvidnosti. To znai, da metodu uporedne analize mora prethoditi ralanjivanje bilansnih pozicija. Uporeivanje sledi zatim, kao logini nastavak prethodno izvrenog ralanjivanja, sa ciljem da se utvrde i ociene odnosi delova dobijenih ralanjivanjem. Model trenda istie vanost stopa rasta bilansnih pozicija u odgovarajuem periodu na osnovu ega se sagledava formiranje ukupne bilansne snage preduzea. Analiza kreditne sposobnosti pomou metoda koeficijenata se najee koristi u praksi. Sutina metoda sastoji se u korienju koeficijenata utvrenih na bazi odnosa pojedinih bilansnih pozicija i njihovom poreenju sa standardnim, teorijskim i empirijskim veliinama. Broj korienih racia (koeficijenata) za analizu i ocenu kreditne sposobnosti je razliit i zavisi od samog analitiara, metodologije koju on primjenjuje i od vrste delatnosti kojom se bavi analizirano preduzee. U analizi i oceni kreditne sposobnosti najee se koriste sledee grupe pokazatelja (racia): pokazatelji likvidnosti, pokazatelji aktivnosti, pokazatelji finansijske strukture, pokazatelji profitabilnosti.

Da bi se ilustrovao nain utvrivanja pojedinih racio brojeva i interpretirala njihova namena i sutina, neophodno je poi od neke konkretne situacije koja je sadrana u komparativnim finansijskim izvetajima preduzea. Tabela br.13: Komparativni bilans stanja

35

Naziv pozicije

Na poetku perioda AKTIVA

Na kraju perioda

Razlika

Osnovna sredstva, nabavna vrednost Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Osnovna sredstva, sadanja vrednost Zalihe, materijal Zalihe, nedovrena proizvodnja Zalihe, gotovi proizvodi Kupci, potraivanja AVR Gotovina Ukupno obrtna sredstva Aktiva, ukupno Sopstveni izvori, poetno ulaganje Akumulirani dobitak Sopstveni izvori Ukalkulisane obaveze Dobavljai Kratkoroni krediti Kratkorone obaveze, ukupno Dugoroni krediti Pozajmljeni izvori Pasiva, ukupno

14.000.000 4.000.000 10.000.000 3.000.000 1.000.000 2.000.000 1.500.000 500.000 2.000.000 10.000.000 20.000.000 PASIVA 5.000.000 2.000.000 7.000.000 1.000.000 3.000.000 4.000.000 8.000.000 5.000.000 13.000.000 20.000.000

16.000.000 5.000.000 11.000.000 2.500.000 2.000.000 2.000.000 1.000.000 300.000 1.500.000 11.000.000 20.300.000 5.000.000 2.300.000 7.300.000 1.500.000 3.500.000 4.500.000 9.500.000 3.500.000 13.000.000 20.300.000

+ 2.000.000 + 1.000.000 + 1.000.000 - 500.000 + 1.000.000 0 - 500.000 - 200.000 - 500.000 + 1.000.000 + 300.000 0 + 300.000 + 300.000 + 500.000 + 500.000 + 500.000 + 1.500.000 - 1.500.000 0 + 300.000

Godinji bilans uspehaPrihodi od realizacije, neto Cena kotanja realizovanih proizvoda (bez amortizacije) Bruto dobitak Trokovi prodaje Trokovi uprave i administracije Amortizacija Poslovni dobitak Rashodi na ime kamate Dobitak pre oporezivanja Porez na dobitak Neto dobitak 8.000.000 3.200.000 4.800.000 1.200.000 1.000.000 1.000.000 1.600.000 600.000 1.000.000 500.000 500.000

1. Racia likvidnosti

36

Racia likvidnosti su indikatori sposobnosti preduzea da izvrava svoje obaveze o roku dospea. Razlikuju se tri racia likvidnosti i to:

opti racio likvidnosti, rigorozni racio likvidnosti, racio novane likvidnosti.

Opti racio likvidnosti dobija se podelom ukupnih obrtnih sredstava raspoloivih za plaanje prispelih obaveza, sa ukupnim kratkoronim obavezama. OBS KO

ORL =

gdje je: ORL opti racio likvidnosti, OBS - obrtna sredstva, KO - kratkorone obaveze. Prema zavrnom bilansu u posmatranom sluaju, on bi se utvrdio na sledei nain: ORL = Obrtna .sredstva 11 .000 .000 = = 1,16 : 1 Kratkoro r e.obaveze 9.500 .00

U bukvalnoj interpretaciji ovaj racio pokazuje sa koliko je obrtnih sredstava pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza to se uzima kao prvi indikator sigurnosti kojim su zatieni interesi kratkoronih poverilaca preduzea. Teko je nai neki standardni odnos izmeu obtnih sredstava i kratkoronih obaveza koji bi vaio pod svim okolnostima. Opti racio od skoro 1:1 moe da bude zadovoljavajui sa stanovita preduzea koje obrtna sredstva ima preteno u obliku gotovine ili supstitutima novca. Meutim, u preduzeu u kome je vei iznos obrtnih sredstava vezan u zalihama sa malim koeficijentom obrta, a kratkorone obaveze dospevaju u bliskoj budunosti, kao to je sluaj sa konkretnim preduzeem, tada opti racio likvidnosti i od 3:1 odraava stanje koje se opasno pribliava stanju nelikvidnosti. Ovaj koeficijenat je gruba indikacija sposobnosti preduzea da servisira svoje tekue obaveze. Uopteno, to je vei koeficijent tekue likvidnosti, to je vea ''opreznost'' izmeu tekuih obaveza i sposobnosti preduzea da ih plati. Jai koeficijent odraava numeriku superioronost obrtnih sredstava nad tekuim obavezama. Ipak, sastav i kvalitet obrtnih sredstava je glavni faktor u analizi likvidnosti neke kompanije. 37

Znatno stroiji test tekue likvidnosti predstavlja rigorozni racio likvidnosti. On se izraava odnosom obrtnih sredstava umanjenih za zalihe, odnosno likvidnih sredstava (gotovina, potraivanja od kupaca i kratkoroni plasmani u hartije od vrednosti) i kratkoronih obaveza. RRL = gde je: RRL - rigurozni racio likvidnosti, LS - likvidna sredstva bez zaliha, KO kratkorone obaveze. Odnosno,Likvidna .sredstva Kratkoro r e.obaveze 2.500 .000 = 0,26 : 1 9.500 .000

LS KO

Rigorozni .racio .likvidnost i =

=

Poznat takoe kao "Acid test", ovaj racio je rafiniraniji izraz za koeficijent tekue likvidnosti i on je konzervativna mera likvidnosti. Koeficijenat izraava stepen do kojeg su tekue obaveze kompanije pokrivene najlikvidnijim obrtnim sredstvima. Uopteno govorei, bilo koja vrednost koeficijenta manja ili jednaka 1 ukazuje na jaku ''zavisnost'' od zaliha ili drugih obrtnih sredstava kod podmirivanja kratkoronog duga. Novani racio likvidnosti utvruje se stavljanjem u odnos novanih sredstava (gotovine) i tekuih obaveza.G TO

RNL =

RNL - racio novane likvidnosti, Ggotovina, TO - tekue obaveze. Apsolutni racio likvidnosti pokazuje kakvo e stanje likvidnosti biti ukoliko preduzee preuzme nove kratkorone dugove. Da li e preduzee biti odobren kredit ili ne ne zavisi samo od uticaja novog duga na opti racio likvidnosti, nego i od procene odnosa kratkoronih obaveza prema neto obrtnim sredstvima, koja kao dugoroni izvori finansiranja obrtnih sredstava slue kao izvesna garancija za zatitu interesa kratkoronih poverilaca.

38

Apsolutni racio likvidnosti =

netoobrtni fond kratkoro r e.obaveze

Konkretno preduzee je povealo kratkoroni dug u iznosu od 500.000, to je dovelo i do promena u optem raciu likvidnosti i odnosima finansiranja ukupnih obtnih sredstava preduzea. Opti racio likvidnosti =10 .000 .000 =1,25 : 1 8.000 .000

Nakon odobrenog kratkoronog kredita od 500.000, opti racio likvidnosti iznosi:10 .500 .000 = 1,23 : 1 8.500 .000

Opti racio likvidnosti =

Kao to se vidi, preuzimanje dodatnog duga dovelo je, ne samo do opadanja opteg racia likvidnosti preduzea, ve i do poveanog uea kratkoronih izvora u finansiranju ukupnih obrtnih sredstava, odnosno relativnog opadanja neto obrtnih sredstava, to moe biti opasno sa stanovita perspektivne likvidnosti preduzea.

2. Racia aktivnostiRacia aktivnosti (efikasnosti) si koeficijenti koji pokazuju efikasnost korienja raspoloivih sredstava u ostvarivanju prihoda preduzea. U ovu grupu pokazatelja spadaju: koeficijent obrta kupaca koeficijent obrta zaliha koeficijent obrta dobavljaa koeficijent obrt ukupnih obrtnih sredstava koeficijent obrta neto obrtnih sredstava koeficijent obrta fiksnih sredstava koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava koeficijent obrta sopstvenih sredstava

39

Koeficijent obrta kupaca predstavlja odnos izmeu neto prihoda od prodaje i prosenog salda kupca, a pokazuje koliko puta godinje se proseno naplauju potraivanja od kupaca.NPP PSK

KOK =

KOK - koeficijent obrta kupaca, NPP - neto prihod od prodaje, PSK - proseni saldo kupaca.

Koeficijen tobrtakupc a =

netoprihod odprodaje 8.000 .000 8.000 .000 = = = 6,4 1.500 .000 + 1.000 .000 1.250 .000 prose rose ldokupca 2

U konkretnom preduzeu koeficijent obrta kupaca iznosi 6,4 to znai da se potraivanja od kupaca naplauju proseno 6,4 puta godinje, odnosno da na svakih 6,4 dinara ostvarenih prihoda od realizacije u toku godine 1 dinar ostaje nenaplaen u saldu potraivanja od kupaca na kraju godine. Kada se broj dana u godini podeli sa KOK dobija se proseno vreme trajanja jednog obrta, odnosno prosean period naplate potraivanja od kupaca:360 dana 360 = = 56 ,25 koeficijen tobrtakupc a 6,4

Pr ose seanp odnaplate =

Prosean period naplate potraivanja od kupaca treba posmatrati u kontekstu kreditnih uslova. Ako uobiajeni kreditni period iznosi 30 dana, tada prosean period naplate od 56 dana u konkretnom preduzeu znai slabu efikasnost naplate nastalih potraivanja, odnosno krenje usvojenih kreditnih standarda. Da bi se procenilo vreme koje je potrebno da se konaan saldo kupaca konvertuje u gotovinu, potrebno je posebno utvriti period njihove naplate koji pokazuje prosean iznos dnevnih prodaja u toku godine koje su ostale nenaplaene u saldu potraivanja od kupaca krajem godine. Netoprihod iodprodaje 8.000 .000 = = 22 .222 360 dana 360

Pr oseseani sdnevnihpr odaja =Periodnapl atepotrai vanja =

Saldokupac akrajemgod ine 1.000 .000 = = 45 Pr ose seani sdnevnihpr odaja 22 .222

40

to u konkretnom sluaju znai da treba oekivati da e potraivanja od kupaca po zavrnom bilansu biti naplaena za 45 dana. Koeficijent obrta kupaca je izuzetno vaan za tok gotovine u preduzeu, jer vea kanjenja u potraivanjima od kupaca umanjuju saldo gotovine. Koeficijent obrta zaliha dobija se podelom cene kotanja realizovanih proizvoda sa prosenom vrednou zaliha u toku godine, koja se utvruje na slian nain kao i prosean saldo potraivanja od kupaca.KOZ = CKRP PSZ

KOZ - koeficijent obrta zaliha, CKRP - cijena kotanja realizovanih proizvoda, PSZ - prosjean saldo zaliha.

Koeficijen tobrtazali ha =

3.200 .000 3.200 .000 = = 1.6 2.000 .000 + 2.200 .000 2.000 .000 2

Ovaj koeficijent slui za testiranje konvertibilnosti zaliha. Zalihe se u ovom primeru obrnu (reprodukuju i realizuju) skoro 2 puta prosjeno godinje, odnosno rashodi realizovanih proizvoda i usluga iznose 200 % u odnosu na prosenu vriednost zaliha, to znai da na svakih 2 dinara periodinih rashoda na ime realizacije jedan dinar ostaje vezan u vrednosti zaliha. Proseno vrieme trajanja jednog obrta =360 dana 360 = = 225 KOZ 1,6

Proseno vreme trajanja jednog obrta (broj dana vezivanja zaliha) iznosi 225 dana, odnosno, u konkretnom sluaju, prosena starost zaliha iznosi 225 dana. To je vreme koje proseno protekne od nabavke materijala za proces proizvodnje do konane prodaje gotovih proizvoda. Ono je jednako periodu potrebnom za realizaciju zaliha po zavrnom bilansu samo u sluaju kada je saldo zaliha po zavrnom bilansu jednak prosenom saldu zaliha. Da bi utvrdili period prodaje konanih zaliha iskazanih po zavrnom bilansu moramo najpre utvrditi prosean iznos trokova dnevnih prodaja.Pr ose senit kovidnevni hprodaja = cenako tan jarealizov anihproizv oda 3.200 .000 = = 8.888 360 dana 360

41

Periodprod ajekona je hzaliha =

saldozalih apozavrno mbilansu prose roseokovidnev nihprodaja

=

2.000 .000 = 225 8.888

Ukoliko se u sledeem periodu oekuje isti tempo prodaje kao u posmatranom, preduzee bi prenete zalihe po zavrnom bilansu trebalo da realizuje za cca 225 dana. Ovaj period (225 dana) ne oznaava vreme njihove definitivne konverzije u gotovinu, s obzirom da trokovi realizovanih proizvoda zajedno sa dobitkom ostaju vezani privremeno u potraivanjima od kupaca. Period konverzije konanih zaliha u gotovinu = period prodaje zaliha + period naplate potraivanja = 225 dana + 45 dana = 270 dana Proseno vreme konverzije zaliha u gotovinu moglo bi se utvrditi kumulacijom prosenog perioda jednog obrta zaliha i prosenog perioda naplate potraivanja od kupaca i iznosio bi 281,25 dana (225 +56,25). Skraivanje jednog i drugog perioda povoljno deluje na likvidnost preduzea, jer ubrzava cirkulaciju novca kroz poslovni ciklus i na njegovu rentabilnost, budui da pretpostavlja srazmerno manje angaovanje sredstava za dati obim poslovne aktivnosti. Veliko poveanje koeficijenta obrta zaliha moe znaiti namernu odluku menadmenta predzea da kupi veliku koliinu materijala ili sirovina u predvianju mogueg poremeaja u nabavci.

Koeficijent obrta dobavljaa imlicira procenu prosenog vremena u kojem obaveze preduzea prema dobavljaima dospevaju za plaanje u toku godine.CK PZ PSD

KOD =

KOD - koeficijent obrta dobavljaa, CK - cijena kotanja, PZ - promena stanja zaliha(+poveanje zaliha, - smanjenje zaliha), PSD - prosean saldo dobavljaa.

Koeficijen tobrtadoba vlja l =

3.200 .000 + 500 .000 3.700 .000 = = 1,13 : 1 3.000 .000 + 3.500 .000 3.250 .000 2

42

Ovaj koeficijent pokazuje da se obaveze prema dobavljaima izmiruju proseno 1,13 puta godinje, odnosno da proseno vreme plaanja ili starost dobavljaa iznosiPr ose senov epla pla = 360 dana 360 = = 318 ,5dana koeficijen tobrtadoba vlja l 1,13

Ovaj koeficijenat meri broj jedinica vremena tokom kojih se obrnu dospele obaveze tokom godine. to je vei obrt obaveza, to je krae vreme izmeu kupovine i plaanja. Ako se pokae da se obaveze preduzea sporije kreu nego to je to sluaj u privrednoj delatnosti kojoj preduzee pripada, onda preduzee moda ima nedostatak gotovine, sporne fakture dobavljaa, uivajui produene rokove plaanja ili namerno produava svoj trgovaki kredit. Poreenje koeficijenta preduzea i odnosne privredne delatnosti ukazuje na postojanje ovih moguih uzroka ili nekih drugih. Ako preduzee kupi menice sa rokom dospea od 30 dana, za oekivati je da je koeficijent obrta priblino 30 dana. Problem sa ovim koeficijentom je da on poredi dnevne obaveze sa trokovima prodate robe i ne uzima u obzir sezonska kolebanja. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava izraava efikasnost korienja ukupnih obrtnih sredstava. Izraunava se odnosom ukupnih rashoda u bilansu uspeha i proseno angaovanim obrtnim sredstvima u toku godine iz kojih su ti rashodi finansirani. Relevantne informacije o obrtu ukupnih obrtnih sredstava 1. neto prihod od realizacije 2. ukupni rashodi (cena kotanja + trokovi perioda) 3. neto dobitak 4. prosena obrtna sredstva 5. koeficijent obrta prosenih obrtnih sredstava (2:4) 6. stopa dobitka na prosena obrtna sredstva (3:4) 7. stopa dobitka po jednom obrtu prosenih obrtnih sredstava (6:5) 8.000. 000 7.500.000 500. 000 9.650. 000 0,78 9.32 % 11,93%

43

Koeficijent obrta prosenih obrtnih sredstava pokazuje da su obrtna sredstva proseno manje od 1 puta godinje koriena za plaanje trokova odnosno rashoda. Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava izraava meuzavisnost izmeu obima poslovne aktivnosti i dugorono finansiranih obrtnih sredstava.NPR PNOS

KONOS =

KONOS - koeficijent obrta neto obrtnih sredstava, NPR - neto prihod od realizacije, PNOS - prosjena neto obrtna sredstva.8.000 .000 = 0,76 10 .500 .000

Koeficijen tobr tan etoobrtnih sredstava =

Ovaj koeficijent obrta pokazuje da se dugorono finansirana obrtna sredstva obrnu proseno manje od 1 puta godinje, to znai da se na svakih 0,76 dinara ostvarenih neto prihoda od realizacije preduzee angaovalo proseno 1 dinar obrtnih sredstava koja nisu finansirana iz kratkoronih izvora. Koeficijent obrta fiksnih sredstava se odbija kao kolinik iz odnosa neto prihoda od relizacije i prosene nabvne vrednosti fiksnih sredstava koja predstavljaju dugorona ulaganja u kapacitet preduzea kao potencijalnu snagu njegovog privreivanja. U konkretnom sluaju taj koeficijent iznosiNPR PFS

KOFS =

KOFS -koeficijent obrta fiksnih sredstava, NPR - neto prihod od realizacije, PFS - prosjena fiksna sredstva.

K o e fic ije b r ta fikih s r e dvts a to n n s a=

N e to p r ih od r e a lizije io d c a 8.0 0 00 0 0 . = = 0,5 3 3 N a b a v n advnro s tfik s n r e d s a v 1 5.0 0 00 0 0 e ih s a .

Tako izraunati koeficijent pokazuje da je preduzee u posmatranom periodu na svaki dinar ulaganja u fiksna sredstva ostvarilo proseno 0,53 din. neto prihoda od

44

realizacije. Nedovoljan koeficijent obrta je indikator suvinog ulaganja u fiksna sredstva, odnosno kao pokazatelj predimenzioniranosti proizvodno-prodajnih kapaciteta u odnosu na mogunost plasmana proizvoda. Isto tako manji koeficijent obrta moe biti i indikator nepovoljne strukture dugoronih ulaganja u poslovnu imovinu, kao to je ulaganje u skupe objekte umesto u maine i ureaje, jer to po pravilu im aza posledicu zaostajanje prihoda od realizacije u odnosu na nabavnu vrednost fiksnih sredstava. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava predstavlja relativni odnos neto prihoda od realizacije i prosene vrednosti ukupnih poslovnih sredstava.KOPS = NPR UPS

KOPS - koeficijent obrta poslovnih sredstava, NPR - neto prihod od realizacije, UPS - prosean saldo poslovnih sredstava. Za posmatrano preduzee koeficijent obrt ukupnih poslovnih sredstava utvrdio bi se na sledei nain:KOPS = 8.000 .000 = 0,40 : 1 20 .000 .000

U datom primeru preduzee je na svaki dinar uloen u poslovna sredstva ostvarilo u posmatranom periodu 0,40 dinara neto prihoda od realizacije. Da li je to malo ili ne, teko je rei, budui da ne postoji neki standardni odnos na bazi koga bi se moglo definitivno suditi da li analizirani odnos u svakom konkretnom sluaju zadovoljava i u kom stepenu.

3. Pokazatelji finansijske strukturePokazatelji finansijske strukture predstavljaju odnos pozajmljenih i sopstvenih izvora finansiranja. Meu indikatore finansijske strukture ubrajaju se: relativni odnosi pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima finansiranja koeficijent pokria fiksnih rashoda na ime kamate Relativni odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima finansiranja predstavlja procenat koji pokazuje relativno uee pozajmljenih izvora u finansiranju ukupnih poslovnih sredstava. Razlika izmeu tako dobijenog procenta i 100 pokazuje deo ukupnih poslovnih sredstava koji je finansiran iz sopstvenih izvora. 45

Prema zavrnom bilansu hipotetikog preduzea, ovi odnosi finansiranja mogu se kvantificirati na sledei nain:pozajmljen iizvori 13 .000 .000 = = 0,65 : 1 ukupniizvo ri 20 .000 .000

Odnospozaj mljeni / ukupniizvo ri =

Utvreni odnos znai da je preduzee za svaki dinar ulaganja u poslovnu imovinu pribavljan putem dugova, kratkoronih ili dugoronih u iznosu od 65%, dok je ostatak od 35% finansiran iz sopstvenih izvora. U finansijskoj strukturi kratkoroni i dugoroni dugovi nemaju istu specifinu teinu. Kratkoroni dugovi obino nastaju spontano i preduzeu ne izazivaju novane izdatke na ime kamate (obaveze prema dobavljaima i ukalkulisane obaveze). Dugoroni dugovi neminovno pretpostavljaju fiksne novane izdatke na ime kamate i otplate glavnice za relativno dugi period vremena i predstavljaju za preduzee daleko vee finansijsko optereenje. U tom smislu, odnos dugoronog duga i sopstvenih izvora moe se predstaviti kao:Odnosdugor onogduga sopstvenih izvora = Dugoro ugougovi 5.000 .000 = = 0,71 : 1 Sopstvenii zvori 7.000 .000

Prednji odnos znai da u konkretnom preduzeu dugoroni dugovi uestvuju sa 71% u odnosu na sopstveni kapital. Ukoliko preduzee promovie ostvarivanje rentabilnosti, moe riskantno ui u preterano finansiranje iz dugoronih dugova i time ugoziti svoju perspektivnu likvidnost. Sa druge strane, ukoliko se vie oslanja na sopstvene izvore finansiranja, bez uputanja u rizik, moe da sputava porast rentabilnosti i da obezbeuje likvidnost iznad stvarno realnih potreba. U tom kontekstu, optimalna finansijska struktura moe se komponovati jedino razumnom i umenom kombinacijom pomenutih faktora. Koeficijent pokria rashoda na ime kamate pokazuje stepen optereenja poslovnog dobitka za kamatu kada se sredstva finansiraju iz dugoronih dugova.Poslovnido bitak 1.600 .000 = = 26 ,67 Rashodinai mekamate 600 .00

KPK =

Ovaj koeficijent pokazuje da je svaki dinar rashoda na ime kamate pokriven sa 26,67 dinara poslovnog dobitka. Kamata se tretira kao troak poslovanja koji se nadoknauje iz dobitka pre oporezivanja, dok otplata glavnice duga pada na teret dobitka posle poreza, odnosno neto dobitka koji preduzeu ostvaje na slobodnom raspolaganju.

46

Koeficijent pokria ukupnog duga dobija se kaoPoslovnido bitak Kamata + otlataglav nicex 1 1 p

KPUD =

p stopa poreza na dobitak U naelu, to je koeficijent pokria ukupnog duga nii, utoliko je stepen rizika preduzea vei sa stanovita njegovih poverilaca, pa bi takvo preduzee uivalo loiji kreditni bonitet i tee bi dolazilo do dodatnih sredstava iz pozajmljenih izvora finansiranja.

4. Pokazatelji rentabilnostiPokazatelji rentabilnosti odnosno, racia profitabilnosti reflektuju sposobnost preduzea u generisanju profita. U ovu grupu racia spadaju:

Stopa mare bruto profita. Stopa mare prinosa (stopa neto dobiti) Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva Stopa prinosa na sopstvena sredstva

Stopa mare bruto profita ili stopa poslovnog dobitka dobija se stavljanjem u odnos prihoda od prodaje proizvoda i trokova proizvodnje odnosno nabavke prodate robe. Stopa mare prinosa ili stopa neto dobiti pokazuje odnos neto dobiti (profita) prema vrednosti neto prodaje. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva dobija se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka i prosenih poslovnih sredstava. Poslovni dobitak predstavlja efekat privreivanja sa ukupnim poslovnim sredstvima. Cilj preduzea jeste da se sa to manjim ulaganima u poslovna sredstva ostvare to vei obim i prihodi od prodaje uz to manji tekui utroak poslovnih sredstava, odnosno to nie trokove poslovanja (maksimiranje stope dobitka), jer se samo na taj nain moe uticati na stalno poveanje prinosa na poslovna sredstva kao najoptiji finansijski pokazatelj rentabilnosti (maksimiranje stope prinosa).

47

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Dobija se iz odnosa poslovne dobiti i neto prihoda od prodaje. Neto dobitak pokazuje efekat ulaganja sopsvenih sredstava u preduzee, s obzirom da oznaava tekue ostvareni prirast onog dela poslovnih sredstava koji je bribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja. Stopa prinosa na sopstvena sredstva zapravo je pokazatelj inteziteta sa kojim preduzee stvarno interno raste sa proticanjem vremena. Du Pont sistem analize finansijski menaderi koriste prilikom ocene finansijske situacije preduzea u prethodnom periodu i pri donoenju finansijskih odluka koje se odnose na budui vremenski period. Ova analiza dovodi u vezu stopu neto dobitka sa koeficijentom obrta ukupnih poslovnih sredstava i proizvod ove dve veliine daje stopu neto prinosa na ukupna sredstva. Stopa neto prinosa na ukupna sredstva pokazuje do kog stepena se moe snizavati stopa neto dobitka i smanjivati efikasnost korienja ukupnih poslovnih sredstava da preduzee ne bi dolo u zonu gubitka. Preduzee moe poveavati stopu neto prinosa na ukupna sredstva, odnosno poveati rentabilnost, poveanjem stope neto dobitka, odnosno sniavanjem trokova i putem poveanja koeficijenta obrta ukupnih poslovnihNeto prihodi sredstava, odnosno efikasnijim korienjem pojedinih i ukupnih poslovnih sredstava. od prodaje

Karakteristino je da preduzee koje ostvaruje nisku stopu neto dobitka, po pravilu ima veliki koeficijent obrt, dok preduzee koje ima visoku stopu neto dobitka imaju mali koeficijent obrta. U literaturi i praksi uobiajeno je da se da grafika ilustracija Du Pont analize. dobitakTrokovi prodaje BILANS STANJA Cena kotanja realizovanih proizvoda

-

-

Neto

:Neto prihodi od prodaje

Stopa neto dobitka

Kamate na dugove

Porez na dobitak

XNeto prihodi od prodaje

Stopa neto dobitka

Prosecna obrtna sredstva

:Prosecna poslovna sredstva

+

Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava

X

Stopa prinosa na sopstv. sred.

BILANS USPEHA

Prosecna fiksna sredstva , s.v.

Prosecne ukupne obavezeProsecne kratkorocne obaveze

+Prosecni sopstveni kapital

48

+Prosecni dugorocni dugovi

Prosecna poslovna sredstva

:

Prosecni sopstven i kapital

Equity multipli kator

49

V FINANSIJSKO PLANIRANJE

Finansijsko

planiranje

predstavlja

konkretizaciju

finansijske

politike

preduzea. Finansijska politika kao politika finansijske funkcije ima svoj cilj i njegovo ostvarenje je zasnovano na potovanju naela i pravila finansiranja. Cilj finansijske politike je finansijska snaga preduzea. Finansijska snaga preduzea znai trajnu sposobnost: plaanja finansiranja investiranja uveanja imovine vlasnika zadovoljenja inetresa svih uesnika (menadera, radnika, fiskusa,

kupaca i dobavljaa). Finansijskim planiranjem se finansijska snaga preduzea u vrednosnom izrazu stavlja u vrieme i prostor. Vremenska dimenzija se izraava kroz sagledavanje vremenskog horizonta u kom e se ovaj cilj ostvariti, dok se prostornom dimenzijom odreuje mesto u kome e ovaj cilj biti realizovan. U metodolokom smislu finansijsko planiranje ima zadatak da izradi i prezentira sveobuhvatan i koordinantan plan aktivnosti pereduzea i iskae njegovu potrebu za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja, za odreeni period vremena u vrednosnoj formi. Kada se kae da finansijsko planiranje mora biti sveobuhvatno to znai da se mora odnositi na preduzee kao celinu, a ne samo na njegove organizacione delove. To pretpostavlja da se planovi pojedinih segmenata i funkcija moraju donositi sporazumno i u meusobnoj harmoniji. Otuda i potreba da aktivnosti na donoenju finansijskih planova budu koordinirane. Da bi finansijsko planiranje bilo sveobuhvatno i koordinirano potrebno je da finansijki plan bude iskazan monetranim merilom. Finansijsko planiranje obuhvata: Planski bilans uspeha Planski bilans stanja Plan novanih tokova Plan dugoronih ulaganja.

Svaki od ovih segmenata finansijskog planiranja ima svoje teite aktivnosti.

50

U centru panje kod planskog bilansa uspeha je planirani neto dobitak. Neto dobitak predstavlja kategoriju kojom se uveava sopstveni kapital. Time se direktno utie na finansijsku strukturu pasive bilansa stanja, a istovremeno i na likvidnost preduzea. S obzirom da je ostvarenje neto finansijskog rezultata uslovljeno odreenim stepenom rizika, to se u okviru planskog bilansa uspeha anticipiraju rizici poslovanja i ispituje mogunost njihovog smanjenja. Planskim bilansom stanja projektuje se obim i struktura sredstava i izvora finansiranja, to jest planira se vertikalna i horizontalna struktura bilansa stanja. Ovaj segment finansijskog planiranja obuhvata i ispitivanje mogunosti poboljanja vertikalne i horizontalne strukture kroz poboljanje upravljanja sredstvima i izvorima finansiranja. Planom novanih tokova sagledava se mogunost odravanja likvidnosti preduzea u toku planskog perioda, kao i mogunosti njegovog finansiranja. Plan priliva i odliva gotovine pokazae momenat kada se javlja potreba za gotovinom. Ta informacija, zajedno sa informacijom o ronoj strukturi nedostajuih izvora finansiranja (iz planskog bilansa stanja) daje osnov za zakljuivanje koliko i kada treba obezbediti dodatnih kratkoronih izvora, a koliko i kada dugoronih izvora finansiranja. Plan dugoronih ulaganja naziva se obino i planom kapitalnih ulaganja i izraava: obim, strukturu i vreme trajanja ulaganja u fiksnu imovinu. Istovremeno sa planom dugoronih ulaganja vre se ocene njihove efikasnosti i likvidnosti. Na taj nain se dobijaju informacije o buduoj rentabilnosti i likvidnosti investicionog projekta.

1. Planski bilans uspehaZbog svoje meusobne povezanosti planski bilans uspeha i planski bilans stanja se rade paralelno. Sastavljanju planskog bilansa uspeha i planskog bilansa stanja prethodi temeljno i detaljno planiranje: proizvodnje, nabavke, prodaje, trokova, kadrovsko planiranje i planiranje ulaganja u stalna sredstva. Svi ovi planovi se saimaju, najpre u planski bilans uspeha iz kog se kasnije izvodi planski bilans stanja. Planski bilans uspeha i planski bilans stanja se rade po varijantama. Prva varijanta planskog bilansa uspeha sainjava se tako to se prvo utvrde:

planski trokovi za predvieni obim proizvodnje

51

planski rashodi za predvieni obim prodajePrva varijanta planskog bilansa uspeha najee ima sledeu strukturu: Tabela br.14: Planski bilans uspehaR. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2 Naziv pozicije Planirani prihodi od prodaje Varijabilni trokovi Mara pokria (1-2) Rashodi perioda bez kamata Nato rashodi finansiranja Porez iz rezultata Poslovni dobitak (3-4) Bruto dobitak (7-5) Neto dobitak (8-6) Stopa mare pokria (3/1 *100) Potreban obim prodaje za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultata (4/10 *100) Potreban obim prodaje za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata (4+5/10 *100) 275 000 250 000 Iznos 400 240 160 100 10 10 60 50 40 000 000 000 000 000 000 000 000 000

40 %

U ovom sluaju, prva varijanta planskog bilansa uspeha, sastavljena je na bazi direct kosting metoda. Ovakva struktura planskog bilansa uspeha iznuena je primenom sistema obrauna po varijabilnim trokovima u kome se varijabilni trokovi proizvodnje nadoknauju srazmerno realizaciji proizvoda i usluga, dok se fiksni trokovi u celini rashoduju na teret tekuih prihoda. Svaki element planskog bilansa uspeha posebno se planira i to na sledei nain:

Prihodi od prodaje planiraju se tako to se planirani fiziki obim proizvodnje mnoisa planiranom neto prodajnom cenom. Planirana neto prodajna cena jednaka je razlici izmeu prodajne cene i kondicija (rabat, kasa-skonto i sl.). Fiziki obim proizvodnje, u naem hipotetikom primeru, planiran je u iznosu od 2 000 komada (gotovih proizvoda). Planirana neto prodajna cena iznosi 200 dinara po jednom komadu. Prihod od prodaje planiran je u iznosu od 400.000 dinara (2 000 x 200).

Varijabilni trokovi dobijaju se kao proizvod planiranog fizikog obima proizvodnje iplaniranih varijabilnih trokova po jedinici proizvoda. U naem primeru planirani varijabilni trokovi iznose 240.000 dinara (2 000 x 120).

Rashodi perioda bez kamata jednaki su planiranim fiksnim i relativno fiksnimtrokovima koji su sadrani u prodatim proizvodima i trokovima prodaje. Planirani su u iznosu od 100.000 dinara.

52

Neto rashodi finansiranja su jednaki razlici izmeu planiranih kamata na obaveze iplaniranih kamata na potraivanja. Ovi rashodi su planirani u iznosu od 10.000dinara.

Porez iz rezultata planira se tako to se poreska stopa koja je propisana pozitivnimzakonskim propisima mnoi sa bruto dobitkom. U sluaju da se bruto dobitak razlikuje od poreske osnovice (utvrene propisima o sastavljanju poreskog bilansa) neophodno je izvriti njegovu korekciju. Korekcija se vri na taj nain to se bruto dobitak koriguje navie za iznos trokova koje poresko zakonodavstvo ne priznaje za rashode i nanie za iznos poreskih olakica. Nakon izvrene korekcije korigovani planirani bruto dobitak bi se mnoio sa poreskom stopom i dobijena veliina bi predstavljala planirani porez iz rezultata. U naem sluaju pretpostavljamo da se bruto dobitak poklapa sa osnovicom za oporezivanje i da je poreska stopa 20 %, te da je planirani porez iz rezultata 10.000 dinara.

Mara pokria dobija se kao razlika izmeu prihoda od prodaje i varijabilnihtrokova i iznosi 160.000 dinara

Poslovni dobitak jednak je razlici izmeu mare pokria i rashoda perioda bezkamata i iznosi 60.000 dinara.

Bruto dobitak se dobija kao razlika izmeu poslovnog dobitka i neto rashodafinansiranja i iznosi 50 000 dinara

Neto dobitak jednak je razlici izmeu bruto dobitka i planiranog poreza iz rezultata iiznosi 50 000 dinara. Na bazi prve varijante planskog bilansa uspeha mogue je izraunati prag rentabilnosti za ostvarenje poslovnog rezultata, kao i prag rentabilnosti ostvarenja bruto finansijskog rezultata. Prag rentabilnosti ili donju taku rentabilnosti I moemo izraunati kao: DTRI = FT SMP

DTR I - donja taka rentabilnosti FT - ukupni fiksni trokovi SMP - stopa mare pokria (uee mare pokria u planiranim prihodima od prodaje). Donja taka rentabilnosti I predstavlja potreban obim prihoda od prodaje pri emu je poslovni dobitak jednak 0, odnosno ostvaruje se neutralan poslovni rezultat. Donja taka rentabilnosti II utvruje se kao :DTRII = FT + NRF SMP

DTRII - donja taka rentabilnosti II 53

FT - ukupni fiksni trokovi NRF - neto rashodi finansiranja SMP - stopa mare pokria. Donja taka rentabilnosti II predstavlja potreban obim prihoda od prodaje pri emu je bruto dobitak jednak 0, odnosno, pri kome se ostvaruje neutralan bruto finansijski rezultat. U konkretnom primeru poterebano je ostvariti 250.000 dinara prihoda od prodaje radi postizanja neutralnog poslovnog rezultata ili 62,5 % planiranih prihoda. Za ostvarivanje nultog bruto finansijskog rezultata potrebno je 270.000 dinara prihoda od prodaje ili 67,5 % planiranih prihoda. Grafiki prikaz donje take rentabilnosti I i donje take rentabilnosti II dat je grafikom: Grafikon: Donja granica rentabilnosti

Prihod od prodaje

Rashodi i prihodi Neto rashodi finansiranja

Fiksni trokovi

250 000

275 000

Ukoliko elimo izraunati koji je to fiziki obim proizvodnje pri kom je poslovni rezultat neutralan (jednak nuli) koristiemo modifikovanu formulu:FT p v

DTR =

54

DTR - donja taka rentabilnosti (fiziki obim proizvodnje potreban za ostvarenje nulte poslovne dobiti), p - prodajna cijena po jedinici proizvoda v - varijabilni trokovi po jedinici proizvoda Fiziki obim proizvodnje pri kom se postie prag rentabilnosti (u naem primeru) iznosi 1.250 komada, dok se neutralan bruto finansijski rezultat ostvaruje sa proizvedenih 1.375 komada.

2. Planski bilans stanja Prva varijanta planskog bilansa uspeha realizuje se po delovima, i nju ine:

Plan obrtnih sredstava Plan spontanih izvora i kratkoronih obaveza Plan osnovnih sredstava i dugoronih plasmana Plan sopstvenog kapitala i dugoronih obavezaObrtna sredstva se planiraju za godinu dana kod preduzea koja imaju kontinuiranu proizvodnju, dok se kod pereduzea koja imaju naglaeni sezonski karakter obrtna sredstva planiraju po periodima finansijskog naprezanja. Plan obrtnih sredstava sastavljen na bazi koeficijenta obrta sastavlja na sledei nain: najee se

55

Tabela br.15: Plan obrtnih sredstavaBroj dana vezivanja Broj kalendarskih dana sredstva Planirana obrtna

r.b Naziv pozicije 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Gotovina u blagajni Gotovina na depozitnim raunima Hartije od vrijednosti Potraivanja od kupaca Potraivanja za avanse Ostala potraivanja Sirovine i repromaterijal Sitan inventar na zalihi Nezavrena proizvodnj Poluproizvodi Gotovi proizvodi Trgovaka roba Sitan inventar u upotrebi AVR Kratkoroni plasmani Planirana obrtna sredstva (1-15)

Uinci

3 4 5

Postupak sastavljanja plana obrtnih sredstava je sledei:

Utvrditi uinke za svaku svaku poziciju obrtnih sredstava. Odrediti broj dana vezivanja za svaku poziciju obrtnih sredstva Broj kalendarskih dana u godini iznosi 365 ako se plan sastavlja za periodod godinu dana.

Planirana vrednost za svaku poziciju obrtnih sredstva dobija se mnoenjemnjihovih uinaka i broja dana vezivanja i deljenjem ovako dobijene veliine sa kalendarskim brojem dana za koji se plan sastavlja.

Ukupna planirana obrtna sredstva dobijaju se zbrajanjem planiranihvrednosti za svaku bilansnu poziciju. Uinci u planskom periodu su:

Gotovina u blagajni sve oekivane isplate u toku planskog perioda, Gotovina na depozitnim raunima sve oekivane isplate u planskomperiodu

HOV oekivana unovenja HOV u planskom periodu,

56

Potraivanja od kupaca oekivana naplata potraivanja od kupaca uplanskom periodu,

Ostala potraivanja oekivana naplata ostalih potraivanja (po osnovukamata, po osnovu refundiranja zarada i po osnovu potraivanja od radnika),

Sirovine i materijal utroak sirovina i materijala obraunat po nabavnojceni u planskom periodu,

Sitan inventar na zalihi izdati sitan inventar u upotrebi u planskom periodu, Nedovrena proizvodnja zavrena proizvodnja obraunata po cenikotanja u planskom periodu,

Poluproizvodi utroeni poluproizvodi obraunati po ceni kotanja uplanskom periodu,

Trgovaka roba prodata trgovaka roba obraunata po nabavnoj ceni uplanskom periodu, Sitan inventar u upotrebi planira se:

Neotpisana vrednost sitnog