MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna, pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša

- Organski sloj (šumska prostirka)

- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama

0 - 5 cm

5 - 10 cm

10 - 20 cm

M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters

ParametarParametar Jed. mereJed. mere Referentna metodaReferentna metoda Organski Organski slojsloj

Mineralni Mineralni slojsloj

pHpH Ekstrakcija: 0,01M CaClEkstrakcija: 0,01M CaCl22Merenje pH-elekctrodeMerenje pH-elekctrode

MM MM

Org. COrg. C g.kgg.kg-1-1 Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i Plotnikova, mineralni slojevi po metodi TjurinaPlotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

MM MM

Ukupni azotUkupni azot g.kgg.kg-1-1 Kjeldalh, makrometodaKjeldalh, makrometoda MM MM

P, K, Ca, MgP, K, Ca, Mg mg.kgmg.kg-1-1 Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; P- Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; P- kolorimetrijski: K-plamenfotometrijski kolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

MM

CaCO3CaCO3 g.kgg.kg-1-1 Kalcimetar (ako je pHKalcimetar (ako je pH>6)>6) OO MM

Masa org. slojaMasa org. sloja kg.mkg.m-2-2 Zapreminska -suva masaZapreminska -suva masa MM

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, CdNa, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd mg.kgmg.kg-1-1 Razaranje sa carskom vodomRazaranje sa carskom vodom OO

Izmenljiva kiselostIzmenljiva kiselost cmol(+)kgcmol(+)kg-1-1 Ekstrakcija 0,1M BaClEkstrakcija 0,1M BaCl22, pH 7,8, pH 7,8 OO

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)Kiseli izmenljivi katjoni (ACE) cmol(+)kgcmol(+)kg-1-1 FeFe2+2+ i Mn i Mn2+2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl ekstrahovani u 0,1M BaCl2, 2, mereni AAS; Almereni AAS; Al3+ 3+ i Hi H++

ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijomekstrahovani 1M KCl, mereni titracijomOO

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)Bazni izmenljivi katjoni (BCE) cmol(+)kgcmol(+)kg-1-1 Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaClCa, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 2 , mereni: Ca i Mg –, mereni: Ca i Mg –

AAS; K i Na –plamenfotometrijskiAAS; K i Na –plamenfotometrijskiOO

Kapacitet izmene katjona (CEC)Kapacitet izmene katjona (CEC) cmol(+)kgcmol(+)kg-1-1 BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc OO

Zasićenost bazama (BS)Zasićenost bazama (BS) %% 100xBCE100xBCE/CEC/CEC OO

Parametri i referentne metodeParametri i referentne metode

0

5

10

15

20

25

30

Fluvisol Gleysol Regosol Leptosol Arenosol Cambisol Luvisol Planosol Vertisol

Bro

j poj

avlj

ivan

ja .

< 500 nmn

500 - 800nmn

> 800 nmn

#

# #

# #

##

#

#

#

#

#

# ##

#

#

#

#

#

#

#

# #

#

#

#

#

##

#

##

##

#

#

#

#

##

#

#

# # # #

#

#

#

#

#

#

#

#

##

#

# #

# ##

#

#

#

#

#

##

#

#

##

#

#

#

#

#

#

#

#

# #

#

##

LEGENDA

GranicaTeritorijaGradoviPutevi.Reke

# Arenososls# Cambisols# Fluvisols# Gleysols# Leptosols# Luvisols# Planosols# Regosols# Vertisols

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I NADMORSKOJ VISININADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.) (podaci iz 2003.)

19

6,25

22,6

5,6

0

11,9

0

5

10

15

20

25

stepen defolijacije do 500 m n.v. 19 5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v. 6,25 0

stepen defolijacije > 800 m n.v. 22,6 11,9

cambisol leptosols

0

10

20

30

40

50

60

70

80%

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO) u državnim šumama (podaci za 2003.)

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)

0

5

10

15

20

25

Cambisols

Luvis

ols

Lepto

sols

Planos

ols

Regoso

ls

Vertis

ols

Gleyso

ls

%

FOLIJARNE ANALIZEFOLIJARNE ANALIZE

Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.

Makroelementi – N, S, P, K, Ca, MgMakroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, CdMikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa

Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i stanja ekosistema;

•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;

•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski oksidanti;

•evaluacija uticaja scenarija atmosferske depozicije u budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora za održivo upravljanje šumamaza održivo upravljanje šumama

Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi (MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos (MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa. služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.

Rezultati ističu u prvi planRezultati ističu u prvi plan

(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji (1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi (greenhouse gasses),atmosferi (greenhouse gasses),

(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema, (3) produktivnost šuma, (3) produktivnost šuma, (4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i (4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i (5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda. (5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa intenzivnog monitoringa su definisani kao:intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na procena efekata promene klime, naročito na promenu akumulacije (čuvanja) ugljenikapromenu akumulacije (čuvanja) ugljenika•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na različite funkcije šumskih ekosistema u smislu različite funkcije šumskih ekosistema u smislu procene njihove dugoročne održivosti.procene njihove dugoročne održivosti.

Drugi cilj uključuje izvođenje kritičnih Drugi cilj uključuje izvođenje kritičnih opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene klime. Interes za ovu problematiku je značajno klime. Interes za ovu problematiku je značajno porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi, tako rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi, tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih ekosistema su i u zemljištu, za veliki broj šumskih ekosistema su neophodne u cilju proračuna »budžeta« ugljenika.neophodne u cilju proračuna »budžeta« ugljenika.

Aktivnosti monitoringa na Nivou II

Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38 zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih (oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.

Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i uslova staništa).

Sub-polje 4Sub – plot 4

Sub-polje 2Sub – plot 2 Sub-polje 3

Sub – plot 3

Sub-polje 1Sub – plot 1

Buferna zona 5Buffer zone 5

S

S

S

S

X

S

Legenda:Granica površineGranica buferne zoneStabla za određivanje starosti i prirasta

Stabla za folijarne analize

Kolektor za vlažnu depoziciju

Cilindar za šumsku prostirku

Lizimetri

Profil zemljišta

Meteorološka stanica

Izgled stanice ogledne površine za nivo II

Tip parametara Učestalost Intenzitet

a.Stanje krošanjab.Zemljište (čvrsta faza)c.Zemljišni rastvord.Folijarne analizee.Depozicijaf.Kvalitet vazduhag.Meteorologijah.Prirasti.Prizemna vegetacijaj.Fenologijak.Daljinska detekcija i GIS modeliranje

Najmanje godišnjeSvakih 10 godinaKontinuelnoSvake 2 godineKontinuelnoKontinuelnoKontinuelnoSvakih 5 godinaSvakih 5 godinaNekoliko puta god.Na početku instalacije

Sva polja (stanice)Sva polja (stanice)Deo polja (stanica)Sva polja (stanice)Deo polja (stanica)Deo polja (stanica)Deo polja (stanica)Sva polja (stanice)Sva polja (stanice)Neobaveznoneobavezno

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II

MONITORING I IMONITORING I IZVEŠTAVANJEZVEŠTAVANJE

Monitoring predstavlja Monitoring predstavlja ključniključni instrument ekološke politike; instrument ekološke politike; Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se

primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;primenjivati standardi za šume/životnu sredinu; Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema

monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih organa od presudne važnosti;organa od presudne važnosti;

Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije; Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne

standarde;standarde; Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških

pokazatelja;pokazatelja; Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako

dostupno.dostupno.

HVALA NA PAŽNJI