METODI MELIORACIJE DEGRADIRANIH ŠUMA

MELIORATIVNI RADOVI – OPŠTI PRINCIPI

• Predmet i cilj meliorativnih radova u šumarstvu je popravljanje sadašnjeg lošeg stanja i vrednosti šume ili šumskog zemljišta

MELIORACIJA DEGRADIRANIH ŠUMA

• Veliki deo degradiranih šuma rasprostranjen je na dobrim staništima

• Stepen degradacije nije uvek u korelaciji sa stepenom očuvanosti - degradiranosti zemljišta

• Radovi na melioraciji degradiranih šuma izvršeni su na znatnim površinama • Vršena ne retko bez korišćenja jasnih naučnih i

stručnih stavova i utvrđene politike prioriteta

MELIORACIJA DEGRADIRANIH ŠUMA

Meliorativni postupci su uglavnom izvođeni primenom čiste seče degradiranih šuma i pošumljavanjem, kao najjednostavnijim rešenjem, bez mnogo upuštanja u analizu stanja šume i staništa

Degradirane šume i šikare se – ne mogu tretirati statički, kroz prizmu klasičnog

gazdovanja šumama– već aktivno - ulaganjem velikog truda i sredstava,

kao osnove za unapređenje postojećeg stanja i proizvodnog potencijala ovih šuma

MELIORACIJA DEGRADIRANIH ŠUMA

• Metodi melioracije degradiranih šuma se moraju zasnivati na naučno verifikovanim i u praksi proverenim metodima

• Za izbor metoda melioracija značajno je utvrditi: 1. Stepen degradiranosti staništa (zemljišta)2. Stepen degradiranosti šume (kvalitet,

zdravstveno stanje, sastav, poreklo, produkcija, i dr.)

MELIORACIJA DEGRADIRANIH ŠUMA

• Za odredjivanje sastojinskog stanja degradiranih stadijuma šuma važno je utvrditi sledeće:

– sklop sastojine, i to sprata drveća i sprata žbunja– zastupljenost ekonomski važnih vrsta drveća i njihove

dimenzije– obrast sastojine – proizvodnost na osnovu drvne mase i prirasta – kvalitet stabala – mogućnost prirodne regeneracije

• Ovi pokazatelji su opredeljujući faktori metoda meliorativnih zahvata u odredjenoj sastojini

Melioracija se zasniva i planira u sledećim slučajevima i na sledeći način:

1. Kada je još uvek moguće kao meliorativni postupak selektivno primeniti odgovarajuće šumsko-uzgojne mere

2. Kada više nije moguće izvršiti melioraciju klasičnim šumsko-uzgojnim merama

3. Kada je proces degradacije zastupljen samo na pojedinim delovima sastojine

1. Kada je još uvek moguće kao meliorativni postupak selektivno primeniti odgovarajuće šumsko-uzgojne mere

- primenjuju se metodi postepene - dugoročne (indirektne) konverzije

- koristi se postojeća degradirana šuma

- izvodi se u više faza

- primenjuju se odgovarajuće uzgojne (gazdinske) mere ciljem da preovladaju pozitivni uticaji

- produkcija se bazira na najkvalitetnijim stablima

2. Kada više nije moguće izvršiti melioraciju klasičnim uzgojnim merama

• izražena je degradacija • primenjuje se postupak brze - direktne konverzije • degradirana šuma se uklanja (delimično ili na celoj

površini) • melioracija se vrši veštačkom obnovom • pošumljava se istom vrstom drveća (restitucija), ili

se vrši introdukcija novih, odgovarajućih vrsta drveća, koje mogu uspešno da se razvijaju u takvim uslovima staništa (supstitucija)

3. Kada je proces degradacije zastupljen samo na pojedinim

delovima sastojine

- stanište i sastojina su neujednačeno degradirani

- postoji mogućnost kombinovanja meliorativnih postupaka degradiranih šuma

- mogućnost korišćenja navedenih načina konverzije, restitucije i supstitucije

Melioracija degradiranih šuma zasniva se na osnovnim zakonomernostima i principima

gazdovanja šuma u celini

Produktivnost

Maksimalnaproizvodnja

Trajnost gazdovanja

Rentabilnost

Očuvanje staništa

Principi

METODI MELIORACIJE DEGRADIRANIH ŠUMA

Melioracija degradiranih šuma se može vršiti na različite načine, odnosno primenom različitih metoda u zavisnosti:

- od sastojinskog stanja

- od stepena očuvanosti zemljišta

Klasifikacija metoda melioracija

Brajtonski sporazum (FAO, 1958, Brighton),

METODI

MELIORACIJE

DEGRADIRANIH

ŠUMA

INDIREKTNA

MELIORACIJA

(INDIREKTNA

KONVERZIJA)

DIREKTNA

MELIORACIJA

(DIREKTNA

KONVERZIJA)

KOMBINOVANI

METOD

Primenom

selektivno-uzgojnih

seča

Primenom

prebirne seče

Pod zaštitom

sklopa matične

sastojine

Bez zaštite

matične sastojine

Primenom

resurekcionih seča

Putem prestarevanja

(spontanom obnovom)

1. METODI DIREKTNE KONVERZIJE

• U literaturnim izvorima prisutna je velika raznovrsnost ovih metoda

• Rezultat je velike raznovrsnosti pojava i specifičnosti ovih šuma u pogledu sastava, starosti, porekla, različitih stanišnih uslova, raznih zemalja gde su primenjivane i dr.

• Različiti načini melioracije, vremenom su prerasli u metode melioracije sa različitom tehnologijom izvodjenja

Metodi direktne konverzije klasifikovani su na sledeći način:

1. Metodi koji se izvode pod zaštitom sklopa matične sastojine

2. Metodi koji se izvode bez zaštite matične sastojine

1. Na celoj površini (na velikim površinama)

2. Na kružnim površinama

3. U vidu pruga (pojaseva)

Na osnovu literaturnih podataka i praktičnih iskustava

može se konstatovati sledeće:

1. Sistem direktnih (brzih) metoda melioracija primenjuje se:

- kada su stanišni uslovi i stanje sastojine pogoršani toliko da je očigledna disproporcija između stanja staništa i sastojine

- onemogućeno je "normalno" gazdovanje šumama - jedini način poboljšanja takvog stanja je seča -

uklanjanje takve sastojine na čitavoj površini ili delimično (na pojedinim delovima površine)

- sa unošenjem novih, odgovarajućih vrsta koje mogu da se uspešno razvijaju u takvim -

novonastalim uslovima

2. Krajnji cilj primene svih metoda je formiranje sastojina visokoproizvodnih i vrednih vrsta,

-koje mogu da iskoriste proizvodni potencijal staništa

-obezbede ostale tzv. opšte-korisne funkcije šume.

Time se direktno formiraju kvalitetne visoke šume unetih vrsta drveća.

3. Ne mogu se u svim uslovima koristiti kao šablon (recept)

- mogu da posluže kao ideja za razradu i formiranje sopstvenih metoda prilagodjenih konkretnim ekološkim uslovima i ekonomskim mogućnostima

Metodi direktne konverzije

pod zaštitom sklopa matične sastojine Osnovni principi • Postojeća degradirana sastojina se ne uklanja

odjednom već postepeno • Vrši se veliko razređivanje sklopa

(progaljivanje sastojine) • Određeni broj starih stabala se ostavlja da svojim

sklopom vrše zaštitu novopodignute sastojine • Sprečavaju se posledice naglog uklanjanja

vegetacionog pokrivača i degradacija zemljišta• Koristi se tzv. "visoki" i "niski" stepen zaštite

Metodi direktne konverzije

pod zaštitom sklopa matične sastojine

Primenjuju se u šumama - vrsta drveća koje podnose zasenu - vrsta osetljivih na ekstremne nepovoljne uticaje stanišnih uslova

• Nekada je i jedini mogući način melioracije šuma sciofilnih vrsta

• Primenljiv je- na strmim terenima - na mrazištima- na površinama sa izraženom zaštitnom ulogom šume

Uloga zastora (sklopa) matične sastojine :

- očuvanje zemljišta od degradacije (gubitka organskih materija i erozionih procesa)

- ograničavanje razvijanja izdanaka i izbojaka autohtone vegetacije i korova

- zaštita unetih sadnica od mrazeva, prejake insolacije, prekomerne evapo-transpiracije, od vetrova

- osiguravanje trajnosti prinosa i rentabilnosti kasnijih sječa prije dobijanja prihoda od unetih vrsta

Pojam “visoki i niski“ zastor (zasena) je uslovan i promenljiv

• “visok zastor” - u šumama vrsta sa “ređom“ krunom (breza,

jasika, hrastovi i sl.) čini znatno manju smetnju unetim vrstama

• nego “niski zastor“- od stabala izdanačkih šuma sa gustom

krunom (bukva)

Prilikom regulisanja stepena zaštite

• Uklanjaju se i stabla većih prečnika, defektna,

i sa jače razgranatim krunama, koja bi pri kasnijoj seči mogla da više oštete zasad

• Pre sadnje treba ukloniti svo nisko šiblje • Iskustveno se smatra da je početna zasenjenost

(prekrivenost površine) za podsađene četinare

- 60-70% ako se radi o visokom zastoru,

- 40-50% pri niskom zastoru

Dinamika uklanjanja matične sastojine posle sadnje

• Zavisi od:

- vrste koja je zasađena

- zakorovljavanja površine

- pojave izdanaka iz panjeva

- stepena i brzine sklapanja prvobitne sastojine

- stanišnih uslova (na mrazištima stara sastojina se uklanja uz veću opreznost)

Kriterijumi za vreme oslobadjanja podmlatka zastora

• Kada unete biljke počinju da zaostaju u porastu

• Kada je mala razlika u dužini terminalnog i bočnog izbojka

• Kada počne da se zakrivljuje u pravcu dopiranja svetlosti

Metod direkne konverzije pod zaštitom matične sastojine na velikim površinama

• Na velikoj površini izvrši se jako razređivanje sklopa - progaljivanje sastojine

• Ako se koristi - visoki stepen zaštite, zadržava se gušći sklop

sastojine, intenzitet seče je do 40 % po broju stabala

- pri niskom stepenu zaštite, intenzitet zahvata je veći – oko 50-60%

Uklanjaju se stabla sledećih kategorija:

- sva stabla podstojnog dela sastojine

- sva obolela ili loše zakorenjena stabla

- stabla koja ometaju normalan razvoj izabranih stabala koja ostaju

- stabla nepoželjnih vrsta drveća

-"razbija" se grupimičan raspored stabala

Vreme uklanjanje preostalih starih stabala

• Odredjuje se po identičnom principu kao kod izvođenja završnog seka oplodne seče

• Kada se utvrdi – da unetoj vrsti više nije potrebna zaštita – dalje zadržavanje matične sastojine

predstavlja smetnju pravilnom razvoju mladog zasada

Metod melioracije pod zaštitom matične sastojine

na kružnim površinama

• Osnovne karakteristike- uklanjanje stabala matične sastojine vrši se u obliku kružnih otvora - početna veličina ovih otvora je 1,5-3 visine postojećih stabala (2-6 ari) - krugovi se raspoređuju ravnomerno po čitavoj površini degradirane šume

Metod melioracije pod zaštitom matične sastojine

na kružnim površinama

- inicijalni otvori (grupe unetih biljaka), obično 10-15 po hektaru - mogu da se proširuju u nekoliko navrata ili dopune novim tako da zahvate celu površinu šume koja se melioriše- metod podseća na metod grupimično-postupnog sistema gazdovanja šumama (Femelšlag)

Metod melioracije pod zaštitom matične sastojine

na kružnim površinama• Na međuprostoru između krugova vrši se

razređivanje (progaljivanje) sastojine sa zahvatom od oko 50 % po broju stabala

• Unose se stanju staništa odgovarajuće, ekonomski vredne vrste lišćara ili četinara

• Kasnije se vrši prstenasto proširivanje inicijalnih kružnih površina, širine takođe 1,5-3 visine stabala

Metod melioracije pod zaštitom matične sastojine na pruge

• Uklanjanje stabala stare sastojine vrši se u vidu pojaseva (pruga)

• Širina pruga iznosi takođe 1,5-3 visine matične sastojine (po nekim autorima 8-20 metara).

• Pruge se postavljaju po izohipsi na jednakom međusobnom rastojanju

• Razređivanje sastojine se vrši na prugama prve - neparne serije (1, 3, 5, itd.)

• Sečina se isto tako pošumljava unošenjem staništu odgovarajućih vrsta drveća

• Način pošumljavanja zavisi od nagiba terena i može biti u jame ili podizanjem gradona

Metod melioracije pod zaštitom matične sastojine na pruge

• Na međuprostoru između pruga istovremeno se vrši razređivanje matične sastojine sa intenzitetom seče od oko 50 % po broju stabala

• Vreme početka tretiranje pruga druge - parne serije (2,4,6 itd) - zavisi od vrste drveća

• Počinje se kada se na prugama prve serije ukloni matična sastojina

Metodi direktne konverzije (melioracije) bez zaštite matične sastojine

• Primenjuju se:- kada vstama koje se unose nije potrebna zaštita

starih stabala od ekstremnih uticaja ekoloških faktora (prejake insolacije, mraza i dr.)

- na površinama gde nema opasnosti od erozije zemljišta

• Degradirana sastojina se uklanja čistom sečom • Nova mlada šuma se podiže pošumljavanjem

odgovarajućim vrstama drveća• Izvodi se na velikim površinama, na krugove i na

pruge

Metod melioracije bez zaštite matične sastojine na velikim površinama

• Na velikoj površini - u čitavoj degradiranoj sastojini se izvrši uklanjanje degradirane šume

• Omogućena je primena mehanizacije i intenzivne silvotehnike za podizanje i negu kultura

• U cilju zaštite od konkurencije korova, za sadnju se koriste krupne i dobro razvijene sadnice

Karakteristike metoda -seča matične sastojine degradirane šume vrši se na

kružnim otvorima-prečnik otvora ne treba da bude manji od trostruke

visine zrelih stabala

- otvori se postavljaju ravnomerno po površini i zahvataju do 30 % ukupne površine sastojine

- postavljaju se na mestima gde se nalaze najlošija stabla, ili postojeći otvori u sklopu

Metod direktne konverzije bez zaštite matične sastojine na kružnim površinama

- sa postavljanjem krugova na nagnutim terenima se počinje odozgo nadole;

- zaštita podignute kulture od izdanaka i izbojaka vrši se mehaničkim ili hemijskim putem;

- inicijalne kružne površine se prstenasto proširuju dok se ne spoje

Metod direktne konverzije bez zaštite matične sastojine na kružnim površinama

Metod direktne konverzije

bez zaštite matične sastojine na pruge

Vrši se uklanjanje matične sastojine čistom sečom na pruge

- širina pruge je oko trostruke visine stabala stare sastojine

- pruge se postavljaju ravnomerno po terenu sa početkom od transportne granice, a na strmim terenima upravno na

izohipse odozgo nadole

Metod direktne konverzije

bez zaštite matične sastojine na pruge

- na sečinama je omogućena upotreba mehanizacije ako uslovi terena to dozvoljavaju

- meduprostor između pruga se razređuje sa intenzitetom zahvata od 50% po broju stabala

- vrši se zaštita podignute kulture od izdanaka i izbojaka autohtone vegetacije

Poseban način melioracije degradiranih šuma na pruge je korišćenje uskih pruga – koridora

Širina koridora zavisi

• od visine postojeće sastojine

• broja redova u kojima se vrši sadnja

• vrste drveća koja se unosi

• Širina pruga iznosi 3-10 m

2. METODI INDIREKTNE MELIORACIJE DEGRADIRANIH ŠUMA

(KONVERZIJA) Osnovna karakteristika metoda

- vrši se (obavlja) prirodnim putem korišćenjem postojeće sastojine

Uzgojni cilj: da se putem prirodnog podmladjivanja formira kvalitetna šuma semenog porekla

Cilj se ostvaruje - primenom odgovarajućih uzgojno-meliorativnih mera

- u zavisnosti od razvojne faze i stanja sastojine

• Mugućnost primene metoda indirektne konverzije:

1. U šumama ekonomski vrednih vrsta drveća, (hrastovi, bukva i dr.) ili u kojima su one dominantne vrste

2. Ako se u sastojini nalazi dovoljno kvalitetnih stabala dominantne vrste

3. Da je stanište očuvano i da odgovara autohtonim vrstama postojeće sastojine

• Indirektna konverzija može se primeniti i - u krajnje degradiranim oblicima niskih šuma ili

devastiranim sastojinama, u kojima nema kvalitetnih stabala

- uslov - da je stanište (zemljište) očuvano • Način prevođenja degradiranih oblika niskih šuma : - prvo se prevode u kvalitetne niske šume primenom

resurekcionih seča- kasnije u drugoj generaciji se prevode u visoke šume

Indirektna konverzija

Spontana

obnova

Spontana

obnova

Resurekcione

seče

Resurekcione

seče

Prebirne

seče

Prebirne

seče

Selektivno-

uzgojne seče

Selektivno-

uzgojne seče

Metodi

konverzije

Metodi

konverzije

Metod indirektne konverzije

primenom selektivno-uzgojnih seča

Prevodjenje (konverzija) niskih šuma− vrši se prirodnim putem − korišćenjem postojeće sastojine

Cilj − da postojeće vrste drveća svojim prirodnim

podmlađivanjem formiraju šumu semenog porekla

Mogućnost primene

Uslovi

Dobre šume na očuvanom staništu

Da ima kvalitetnih

stabala

Ekonomski vredne

vrste drveća

Postupak melioracije, obavlja se u nekoliko etapa - faza, (Mirčevski, 1995):

Prva faza - pripremna faza

• Razbijanje gnezdastog rasporeda stabala

• Uklanjanje pojedinačno zaostalih deformisanih starih stabala ("babe")

• U prvom periodu (navratu) redukuje se 1/3 ukupnog broja stabala u "gnezdima"

Druga faza • Odabiranje i obeležavanje kandidata za stabla

budućnosti• Njihov broj iznosi 3-4 po aru (300-400 po ha) • Vrši se i doznaka stabala:

− uklanjaju se najopasniji konkurent izabranim stablima− sva suva i polusuva stabla − oštećena, obolela stabla− podstojna stabla

• Ova faza traje 1-2 perioda od po 10 godina

Treća faza • Odabiranje i obeležavanje stabala budućnosti• Istovremeno se vrši i uklanjanje najopasnijih

konkurenata• I ova faza traje takodje 1-2 desetogodišnja perioda

Četvrta faza –• Potpuno oslobađanje kruna stabala budućnosti

uklanjanjem svih stabala koja ometaju njihov pravilan razvoj

• Dužina trajanja ove faze je ista

Peta faza

• Započinjanje prirodnog obnavljanja sastojine• Primenjuje se odgovarajuća seča obnavljanja • Broj sekova zavisi od sastojinskog stanja -

najčešće se izvode samo oplodni i završni sek

Melioracija kvalitetnih izdanačkih mešovitih šuma sladuna i cera primenom ovog metoda, prema Krstić i Spasojević ( 1986):

1. Mladu sastojinu negovati po principu selektivne prorede do početka faze obnove

2. U starosti oko 20 godina - izvršiti izbor kandidata za stabla budućnosti (min

300 po ha) - sve seče vršiti u njihovu korist (uklanjati konkurente)3. Krajnji cilj - formiranje mešovite šume ove dve

vrste sa učešćem sladuna 70% a cera 30% Sa obnavljanjem sastojine započeti u poslednjoj 1/5

ophodnje

Postupak konverzije se odvija u četiri faze:• I faza - izbor kandidata, a kasnije stabala budućnosti- njihovo trajno obeležavanje - uklanjanje glavnih konkurenata izabranim stablima - regulisanje sastava i zdravstvenog stanja sastojine• II faza - Seče nege po principu selektivnih proreda• III faza - priprema sastojine za obnavljanje ( prosvetljavanje)

izvodjenjem progalnih seča• IV faza - izvođenje seča obnavljanja - završna faza

podmlađivanja sastojine

Metod inirektne konverzije degradiranih šuma

primenom prebirnih seča

Njena primena moguća

- u šumama onih vrsta čije bioekološke karakteristike omogućavaju primenu prebirnog načina gazdovanja (sciofilne vrste: bukva)

Tehnika izvođenja slična je prebirnim sečama u visokim šumama

Ako je površina sastojine za melioraciju velika

- deli se na nekoliko delova

- ne seku svi izdanci i izbojci nego

prvenstveno oni koji su

− lošeg zdravstvenog stanja

− koji su lošeg kvaliteta itd.

Dobre strane metoda

- sastojina zaštićena od negativnih klimatskih uticaja

- zemljište ostaje stalno pod sklopom sastojine

Nedostaci ovog meliorativnog postupka- otežan (komlikovaniji) način rada

- oštećivanje mladih izdanaka i podmlatka pri seči

- manje dimenzije i rast izdanaka zbog zasene itd.

Zbog ovih nedostataka preporučljiv je samo u izuzetnim slučajevima

Metod indirektne konverzije degradiranih šuma

primenom resurekcionih seča

• Primenjuje se

-u krajnje degradiranim oblicima niskih šuma

-u devastiranim sastojinama, u kojima nema kvalitetnih stabala

Uslov: da je stanište (zemljište) očuvano

• Resurekciona seča se zasniva na regenerativnoj sposobnosti drveća

• Cilj - da se sečom kržljavih stabala iz panja ili živih ostataka stabala - panjeva i žila podstakne (inicira) regeneracija, tj. formiranje novih, lepo uzraslih i kvalitetnih izdanaka i izbojaka

• Primenom resurekcione seče

moraju se imati u vidu sledeći momenti:

1. Vrste resurekcionih seča

2. Visina panja prilikom seče

3. Vreme seče

4. Tehnika izvođenja resurekcionih seča

Vrste resurekcionih seča

• Regeneracija degradiranih oblika niskih šuma može se postići na dva različita načina

1. Resurekcionom sečom na golo (čistom sečom) 2. Prebirnom resurekcionom sečom

- na određenom broju matičnih panjeva, ostavlja se po jedan ili više izdanaka u svojstvu pričuvaka - ostali se uklanjaju po usvojenim principima resurekcione seče - adekvatniji termin je selektivna resurekciona seča

(kombinovana seča)

• Prema ranijim shvatanjima u šumarskoj praksi- pod resurekcijom je smatrana samo seča na golo - seča uz ostavljanje boljih izdanaka i izbojaka je

obuhvatla pojam čišćenje

• U tom pogledu treba biti veoma obazriv

• Pogrešno tumačenje dovodi i do grešaka pri meliorativnim radovima na terenu

• Razlikuju između resurekcione seče i čišćenja- prema cilju koji se želi postići - prema metodu koji se primenjuje - prema vremenu njihovog izvodjenja

Zaključak• Resurekcija se vrši samo na panjevima

sa lošim, deformisanim i na bilo koji način oštećenim starim izdancima

• Čišćenje obuhvata jedino panjeve na kojima su postojeći izdanci i izbojci, uglavnom, lepo razvijeni i kvalitetni

• Ove dve seče se vrše odvojeno i vremenski se ne poklapaju

Prednosti čiste (gole) seče:1. Više svetlosti i toplote dopire do panjeva:

- formira se veći broja adventivnih pupoljaka

- pospešuje buđenje proventivnih pupoljaka

- ubrzava prirast mladih izdanaka

2. Resurekciona seča nagolo je jednostavnija za izvođenje - nije potrebna velika stručnost

3. Određena korist bilo u ogrevu, bilo u sitnom tehničkom drvetu (nije glavni cilj i svrha)

Nedostaci resurekcione seče nagolo:1. Mladi izdanci glavnih vrsta drveća vrlo su osetljivi na mraz

- u većini slučajeva stradaju – naročito kod jasena i hrasta

- dolazi do rašljavosti mladih izdanaka i izbojaka

- gubitka u prirastu i do drugih negativnih poledica

2. Na strmim nagibima postoji opasnost od spiranja i odnošenja zemljišta (erozije)

3. U hrastovim šikarama štete od pepelnice (Microsphaera alphitoides)

• Nedostaci u znatnoj meri umanjuju prednosti čiste seče

• Svi nedostaci čiste resurekcione seče su prednosti selektivne i obrnuto

Osnovni principi izvođenja kombinovane resurekcione seče

1. Izvođenje seče je daleko složenije

- zahteva od radnika veću stručnost i savesnost

- mora se savaka grupa izdanaka na matičnom panju pojedinačno proceniti

- odrediti koji će se poseći

- za seču se odabiraju najlošije jedinke (polegli i koso nagnuti, kržljavi, oštećeni, prevršeni i deformisani, konkurenti)

Intezitet zahvata pri kombinovanoj resurekcionoj seči

• Promenljiv je i zavisi od stepena degradacije i starosti šikare- kvalitativno bolja i odraslija šikara - intenzitet seče se smanjuje - intenzitet zahvata kreće se od 12 do 60% od

ukupne drvne zalihe - u većini slučajeva iznosi prosečno oko 40% od ukupne drvne zalihe

Potrebna prethodna provera njihove regenerativne sposobnosti

• Ukoliko se ustanovi da je regenerativna sposobnost šume izražena, može se primeniti resurekcija

• Ako je regenerativna sposobnost već u znatnoj meri oslabljena (javlja se mali broj izdanaka i

izbojaka) preporučljiva je čista resurekciona seča• Ako se novi izdanci i izbojci uopšte ne javljaju, ili malo

− na vegetativno podmlađivanje se ne može više računati

− resurekcione seče se ne mogu uopšte primenjivati,− moraju se primenjivati drugi meliorativni postupci

Visina panja pri resurekcionoj seči

• Od toga zavisi - broj budućih izdanaka- njihov razmeštaj na matičnim panjevima - samim tim i njihov kvalitet

• Preporuke iz starijih literaturnih izvora - zakržljali izdanci i izbojci moraju se seći na

visini 3-5 cm iznad zemlje - time se podstiče formiranje izbojaka iz

korena koji su najsnažniji - zbog blizine zemljišta najotporniji

Vreme izvođenja resurekcione seče

• Najpovoljniji vremenski period je doba vegetacionog mirovanja

• Nema nekih bitnih i uočljivih razlika među sečama izvršenim u pojedinim mesecima za vreme vegetacionog mirovanja

• Očitije razlike u prirastu izdanaka ne postoje među jesenjim i prolećnim sečama

• Ne preporučuje se vršenje resurekcione seče za vreme letnjih meseci

Tehnika izvođenja resurekcionih seča

• Potrebna je savesnost, preciznost u radu i izvesno iskustvo u poslovima takve vrste

• Radnik rešava sudbinu svakog grma i pojedinog izbojka

• Pri seči osnovno je da rez na svakom panju mora biti gladak i umereno iskošen zbog

- lakšeg oceđivanja vode - sprečavanja truljenja i gljivičnih zaraza

• Kod debelih panjeva može se izvršiti krovoliki raz – na dve vode

• Nastojati da se izdanci udarom sekire i kosira ne odvaljuju sa panja

• Alat pri resurekcionim sečama − kosir − lake sekire − ručne i motorne testere − vile za sakupljanje i iznošenje posečenog metrijala

• Najpraktičniji i najlakši za rukovanje je obični kosir (pogodan je i za deblje izdanke od 4-5 cm)

• Za seču debelih izdanaka upotrebljava se laka sekira• Udarac se uvek usmerava ka panju, a nikada u

suprotnom pravcu• Jednoručna testera samo za zasecanje teško

pristupačnih izdanaka u gustim grmovima (hrapavi rez)

• Resurekcione makaze sa dugačkim drvenim drškama, nepraktične

Inirektna konverzija putem prestarevanja -

spontanog prirodnog obnavljanja

• Ne primenjuju se nikakvi posebni postupci prevođenja

• Niska šuma se ostavlja da sama od sebe - spontano, tokom vremena, "pređe" u šumu semenog porekla

• Suština metoda

- da se izdanačka sastojina ostavi da "prestari"

- da stabla izgube izdanačku sposobnost

- da se onda sastojina sama prirodnim putem obnovi

•Primena metoda:

- u sastojinama u lošim stanišnim uslovima gde su ekonomska ulaganja u konverziju znatno veća od prihoda koji se mogu dobiti od drveta

- u sastojinama koje imaju ulogu zaštite zemljišta ili drugih objekata

•Osnovna pretpostavka za konverziju je zaustavljanje daljeg procesa degradacije - seča, pašarenja i dr.

3. KOMBINOVANI (GRUPIMIČNI) METOD MELIORACIJE

DEGRADIRANIH ŠUMA Kombinacija indirektne i direktne konverzije Nalazi široku primenu

- u sastojinama mozaične izgrađenosti (neujednačene degradiranosti)

- različitog stepena degradacije staništa i sastojine Koriste se i izrazi • grupimičan način (metod) melioracije• rekonstrukcija sastojine

Grupimični metod melioracije

Nega sastojine

Obnavljanje

Oslobađanjepodmlatka

Restitucija

SupstitucijaMeliorativni

zahvati

Svaka površina se posebno tretira

Osnovne karakteristike

• Ne može se primeniti isti postupak rekonstrukcije postojeće sastojine

• U zavisnosti od stanja određuje se odgovarajući postupak rekonstrukcije

• Kombinuje se konverzija, restitucija i supstitucija

- kvalitetna stabla a stanište je očuvano, indirektna konverzija