MODELOVANJE SISTEMA ZA OBRAZOVANJE NA DALJINU

Prof. dr Danimir Mandić Učiteljski fakultet, Beograd

1. UVOD Intenzivan razvoj telekomunikacionih tehnologija i računarskih sistema, stalna veza sa

Internetom i učenje bazirano na hipermedijalnim sistemima omogućilo je kvalitetniju primenu kompjuterske tehnologije u nastavi. Kompjuterska nastava obezbeđuje fleksibilnu organizaciju aktivnosti, predavanja i proučavanja materijala i kompleksno vrednovanje rada učenika. Koriste se različiti načini sticanja i usvajanja znanja i to (3 str. 47):

• učenje u istom vremenu i na istom mestu; • učenje u istom vremenu na različitim mestima; • učenje u različitom vremenu i na istom mestu i • učenje u različitom vremenu i na različitom mestu.

Danas se najčešće koristi prvi način koji podrazumeva da učenici putuju do škola, da nastavu slušaju u istim prostorijama i u isto vreme. Na Učiteljskom fakultetu u Beogradu započete su aktivnosti oko kreiranja specijalizovane multimedijalne učionice. Ovim projektom se želi da se na nov, zasada u praksi nepoznat način, projektuju i opreme multimedijalne učionice koje bi omogućile da se nastava organizuje kao celovit sistem, da u svakoj fazi odvijanja rada učenici i nastavnici imaju povratnu informaciju o kvalitetu usvojenih znanja učenika. U poslednje dve decenije formirane su medijateke, u okviru škola, koje su predstavljale učionice univerzalne namene opremljene različitim didaktičkim medijima i predviđene za samostalno učenje, uz korišćenje raspoloživih izvora. Sledeći korak ka unapređenju nastavne tehnologije je projektovanje multimedijalnih učionica koje bi bile opremljene multimedijalnom katedrom i funkcionalnim ormarićima za odlaganje didaktičkih materijala (grafofolija, dijaslajdova, disketa, CD ROM-ova, video-kaseta, nastavnih listića i dr.), te retro pultom koji bi činila troslojna tabla sa projekcionim platnom.

2. MULTIMEDIJALNE UČIONICE Multimedijalna katedra je projektovana tako da sadrži računar, kasetofon, video rekorder,

povezan sa BIM projektorom, televizorom i drugim uređajima za projektovanje. Katedra bi sadržavala i grafoskop, kameru za trodimenzionalno projektovanje i dijaprojektor. Svi uređaji se podižu i spuštaju elektromotorom korišćenjem kontrolnih i upravljačkih tastera. Nakon završetka rada, posebno projektovanim poklopcima katedra se zaključava i podseća na lepo dizajniranu klasičnu nastavničku katedru.

Slika 3 Multimedijalna katedra

Računar je povezan u lokalnu mrežu i na Internet, kako bi se mogle koristiti i prezentovati informacije sa globalne računarske mreže. U okviru projekta predviđena je i izrada softvera za pretraživanje lokacije didaktičkih medija prema nastavnom predmetu i obliku rada koji se izvodi sa učenicima. Didaktički mediji bi bili šifrovani i klasifikovani u didaktičke mape koje su, kako je već napomenuto, odložene u ormariće. Ovakve multimedijalne učionice doprinele bi većoj efikasnosti nastavnog procesa. Multimedijalne katedre se mogu koristiti u frontalnom obliku rada, ali sa predviđenim terminalima na učeničkim klupama, koji bi bili povezani sa centralnim računarom mogla bi se realizovati individualizovana nastava sa interakcijom između učenika i nastavnika čime bi se obezbedilo stalno praćenje rada učenika.

Učenje na različitim mestima u isto vreme obezbeđuje fleksibilnost u pogledu lokacije učenika, ne obavezuje ga da prisustvuje nastavi u učionici, ali zahteva složenu aparaturu za izvođenje telekonferencija kako bi mogli da prate nastavnikova izlaganja. Ovaj način učenja posebno je značajan za seoske škole u kojima nema dovoljno nastavnika te se organizuju predavanja u glavnim školskim objektima, a u lokalnim (područnim) školama učenici prate izlaganja posredstvom telekomunikacionih tehnologija bez obaveze da se transportuju do centralne škole.

Za realizaciju kompjuterske konferencije neophodno je da škola poseduje računar sa video ulazom, tako da se kamerom snima predavač ili auditorijum, a posredstvom mikrofona i zvučnika prenosi se audio signal. Uz korišćenje BIM projektora moguće je uvećati slike i prezentovati ih svim učenicima na projekcionom platnu ili TV prijemnicima.

Bolje opremljene škole poseduju medija centre u kojima se nalaze didaktički mediji i pomagala koja se koriste kao dopuna tradicionalnoj nastavi i obezbeđuju mogućnost detaljnijeg proučavanja nastavnih sadržaja u vreme kada njima najviše odgovara. Učenje na istom mestu u različito vreme posebno je interesantno za studente koji se školuju uz rad te ne mogu prisustvovati predavanju u vreme kad i većini studenata i nastavnika odgovara.

Najsloženiji način učenja koji zahteva i najsloženiju opremu je učenje na različitom mestu u različito vreme. Multimedijalni sistemi uz telekomunikacione tehnologije pomažu učenicima da iz svojih kuća prate nastavne sadržaje, da ponavljaju segmente koji su im nedovoljno razumljivi, da dobiju povratne informacije i da sami vrednuju svoje znanje. Naravno, fleksibilni načini učenja podrazumevaju i promene u organizaciji obrazovnog procesa u školi i kvalitativni napredak od razrednočasovnog sistema po paradigmi Komenskog prema novoj informatičkoj paradigmi koja se usavršava i usklađuje sa imperativima obrazovanja nove informacione ere.

3. UČENJE PUTEM MREŽE (E-LEARNING) E-learning (učenje putem mreže) predstavlja elektronske izvore informacija struktuirane tako

da učenici mogu na jednostavan način da pretraže i prouče sadržaje pretvorene u digitalne formate. Pristup informacijama se omogućava iz škole, kuće, biblioteke ili bilo koje druge lokacije gde postoji računar sa pristupom Internetu. Sadržaji mogu biti arhivirani na CD ROM-ovima, serveru računarske mreže, Intranetu ili Internetu. Učenik može da pristupa sadržajima u bilo koje vreme i može da se zadrži koliko želi, a razgranatost elektronskih udžbenika uz korišćenje hiperteksta omogućava mu da svoja znanja proširuje prema sopstvenim potrebama i interesovanjima iz pojedinih oblasti. Učenje putem mreže se može podeliti u četiri kategorije: baze znanja, pomoć na mreži, asinhrono i sinhrono učenje.

Baze znanja predstavljaju najčešći oblik predstavljanja znanja u učenju putem mreže. Primeri baza znanja su prisutni u većini softverskih paketa, gde se nude objašnjenja svih pojmova i načina korišćenja, kao i odgovori na najčešća pitanja koja korisnici postavljaju. Ukoliko je potrebno da korisnik samostalno reši neki problem prezentuju mu se princip rešavanja problema i to korak po korak. Na taj način korisnik uči i savladava principe rešavanja sličnih problema. Pretraga informacija prema interesovanju učenika vrši se unošenjem ključnih reči ili sortiranjem sadržaja prema alfabetskom redosledu.

Slika 1. Pretraga baze znanja u učenju putem mreže

Stalna pomoć na mreži je oblik učenja putem mreže koji funkcioniše slično bazama znanja. Stalna pomoć (odgovori na postavljena pitanja) stiže korišćenjem foruma, „soba za razgovore“, elektronske pošte ili korišćenjem stalno aktivnog centra za poruke. Prednost u odnosu na baze znanja je mogućnost dobijanja odgovora na specifična pitanja koja nisu standardno predviđena u bazi znanja i pruža veću interaktivnost.

Asinhrono učenje se obavlja tako da učenik može samostalno da bira sadržaje i veze sa drugim dokumentima prema sopstvenom interesovanju, a za interakciju sa nastavnikom koristi diskusione grupe ili elektronsku poštu. Prednost asinhronog učenja je u mogućnosti izučavanja sadržaja u bilo koje vreme i sa bilo kojeg mesta, ali je nedostatak dobijanje povratne informacije u odloženom vremenu.

Slika 2. Softver za sinhrono učenje

Sinhrono učenje predviđa prisutnost i aktivnost svih aktera uključujući i nastavnika. Povratna informacija se dobija u realnom vremenu i svi se aktivno uključuju u rešavanje zadataka. Stručnjaci smatraju da je teško obezbediti aktivnost učesnika u dužem vremenskom periodu, te se preporučuje kao dopuna asinhronom učenju. Posebna vrednost je svakodnevna interakcija sa nastavnikom i mogućnost kritičkog preispitivanja stavova.

Na slici 2 je prikazan primer kombinovanja elektronske table sa sadržajima u digitalnom formatu i slikom aktivnog učesnika u diskusiji.

Na osnovu izloženog može se zaključiti da učenje putem mreže nudi brojne mogućnosti inoviranja procesa sticanja novih znanja, uz prezentaciju slika, filmova, teksta i zvuka. Mogućnost interakcije sa nastavnikom i sa drugim učenicima pomaže razvijanju kritičkog mišljenja, kreativnih potencijala učenika, a praktična uputstva za rešavanje zadataka razvijaju sposobnosti analiziranja i zaključivanja, te razumevanja i prihvatanja principa u problemskoj nastavi.

Obrazovanje na daljinu predstavlja instrukcioni način predavanja koji ne zahteva prisustvo nastavnika i učenika u istoj prostoriji. Bez obzira na telekomunikacione medije kojima se obezbeđuje obrazovanje na daljinu mogu se identifikovati osnovne karakteristike i to (3, 59):

• razdvojenost učenika i nastavnika u fazi učenja, • dvosmerna komunikacija između nastavnika i učenika, • postojanje stalnih ili povremenih zadataka koje nastavnik daje učenicima, • povremene konsultacije u istim prostorijama, • ušteda u vremenu, • samostalnost učenika u istraživanju literature, • ujednačavanje nivoa dobijenih saznanja na različitim univerzitetima ili školama, • mogućnost angažovanja najboljih stručnjaka iz određenih oblasti, • korišćenje više didaktičkih medija, • fleksibilan raspored obaveza, • aktivno učešće učenika u organizaciji rada i dr.

Primeri sinhronih tehnologija su kompjuterske konferencije, interaktivna televizija, audio-grafička tehnologija i sl. Asinhroni model ne traži da svi učesnici u konferenciji budu prisutni u isto vreme, nego se definišu rasporedi predavanja prema individualnim željama i mogućnostima učenika, što ovaj model čini znatno fleksibilnijim. Primeri asinhronih tehnologija su: elektronska pošta, audio kasete, video kasete, DVD, dopisna škola i kursevi bazirani na WWW.Kursevi bazirani na WWW se stalno usavršavaju i očekuje se da će u skorije vreme obezbediti i sinhrone modele obrazovanja.

U ovom odeljku kratko opisujemo uloge ključnih igrača u obrazovanju na daljinu i njihove zadatke.

Učenici-Zadovoljavanje obrazovnih potreba učenika je osnova svakog uspešnog programa daljinskog obrazovanja i predstavlja test po kome se mere svi napori u toj oblasti. Bez obzira na nastavne uslove, primarna uloga učenika je da dolaze do novih saznanja. To je težak zadatak i pod najboljim uslovima, jer zahteva motivaciju, planiranje i sposobnost za analizu i primenu nastavnog sadržaja koji se predaje. Kada se predavanja obavljaju daljinski, postoje i dodatni izazovi jer su učenici često odvojeni od drugih koji imaju isto predznanje i interesovanje, imaju malo ili nimalo prilika da neposredno komuniciraju sa nastavnicima van časova i moraju se pouzdati na tehničke veze da bi premostili jaz između fizički odvojenih učesnika.

Nastavnici-Uspeh svakog daljinskog obrazovanja leži u najvećoj meri nastavnicima. U tradicionalnoj učionici, odgovornost nastavnika obuhvata planiranje nastavnog sadržaja i razumevanje potreba učenika. Nastavnici koji predaju na daljinu suočavaju se sa posebnim izazovima. Na primer, nastavnik mora:

• Razumeti karakteristike i potrebe učenika sa ograničenim, ili nikakvim, kontaktom licem u lice.

• Prilagoditi stil predavanja uzimajući u obzir potrebe i očekivanja višestruke, često različite, publike.

• Razvijati razumevanje tehnologije, ali ostati usredsređen na svoju nastavnu ulogu. • Funkcionisati uspešno kao vešt asistent i predavač.

Asistenti-Nastavnici često smatraju korisnim ukoliko postoji asistent koji služi kao most između učenika i nastavnika. Da bi bio uspešan, asistent mora razumeti studente i uskladiti svoje aktivnosti kako bi ispunio njihove potrebe i očekivanja nastavnika. Još važnije, asistent mora biti voljan da sledi direktive koje ustanovljava nastavnik. U slučajevima u kojima materijalni i tehnički uslovi to dozvoljavaju, uloga asistenata se povećala čak i kada imaju malo predmetnog znanja. Njihova minimalna odgovornost je da postavljaju opremu, skupljaju domaće zadatke, nadgledaju ispite i služe kao oči i uši nastavnika.

Pomoćno osoblje-Oni su nezaobilazan faktor obrazovanja na daljinu i obezbeđuju da bezbroj detalja koji su neophodni za uspeh programa budu pravovremeno rešeni. Većina uspešnih programa daljinskog obrazovanja podrazumeva i registraciju učenika, kopiranje i distribuciju materijala, naručivanje knjiga, pribavljanje prava za kopiranje, pravljenje rasporeda, obradu izveštaja sa ocenama, održavanje tehničke opreme i tako dalje.

Administratori-Mada administratori obično učestvuju u planiranju programa obrazovanja na daljinu neke ustanove, kada program postane operativan, oni često gube kontakt i prepuštaju kontrolu tehničkim direktorima. Međutim, administratori uspešnog obrazovanja na daljinu moraju biti više od samo ljudi koji daju ideje. Oni blisko sarađuju sa tehničkim i pomoćnim osobljem da bi obezbedili da se tehnološki resursi efikasno koriste u cilju unapređenja akademske misije nastavnika. Još važnije, oni održavaju akademski fokus ustanove shvatajući da je zadovoljenje obrazovnih potreba udaljenih učenika njihov krajnji cilj.

4. PRIMER TEHNOLOŠKOG REŠENJA UČENJA NA DALJINU U okviru softvera planira se modelovanje i izrada softvera koji omogućava pristup studenata

radnim materijalima (pretvorenim u digitalnu formu) za sve nastavne predmete. U radnim materijalima je predviđeno da studenti posredstvom Intraneta (sa fakulteta ili škola)

ili Interneta (od kuće) pristupaju svim radnima materijalima za formalno i neformalno obrazovanje. Sadržaji bi bili struktuirani tako da se omogućava:

1. Pristup nastavnim sadržajima • Auditivni mediji; • Vizuelni mediji; • Tekstualni mediji; • Animirane lekcije (prezentacija sa tekstom i audio zapisom).

2. Pristup predavanjima profesora (video konferencija sa više učesnika) • On-line jednosmerno; • On-line dvosmerno (sa učešćem više učenika ili predavanja. Limitiran broj učesnika

propusnim opsegom veze). 3. Zajednički rad studenata/učenika

• Rad na vežbama; • Rad na projektima;

• Konsultacije.

Slika 3. Modul vezan za Informacione sisteme

Kvalitet video komunikacije zavisi od brzine prenosa. Sa većim brzinama se povećava i kvalitet/veličina slike kao i veći broj učesnika koji istovremeno učestvuju u konferenciji. Sve video konferencije je moguće snimiti za kasniju analizu.

5. OSNOVNI MODULI I NAČIN REALIZACIJE NASTAVE NA DALJINU Osnovu softvera čini Learning Management System (LMS) čiji zadatak je da upravlja bazama

podataka, da omogući korisnicima da na jednostavan način pristupe željenim materijalima, da pretraže sadržaje i dr. U modulu za fakultetsko obrazovanje predviđeni su sadržaji vezani za osnovnu literaturu iz svakog predmeta u hipertekstualnom obliku, predavanja profesora u pisanoj formi i u Power Point-u, sekvence video-klipova sa predavanja profesora, zadaci za vežbu, primeri realizovanih projekata, ispitna pitanja, uputstva za pripremu ispita i sl. Svaki predmet bi imao rezervisan diskusioni forum preko kojeg bi studenti mogli da pročitaju odgovore na najčešće postavljena pitanja, da postavljaju nova pitanja i dobijaju odgovore, da šalju seminarske i diplomske radove i dobijaju povratne informacije i uputstva kako da izvrše korekcije i što kvalitetnije završe svoje obaveze. U ovom modulu su predviđene i kompjuterske konferencije preko kojih bi studenti srodnih fakulteta mogli da prate nastavu u isto vreme sa različitih fakulteta, međusobno komuniciraju i razmenjuju znanja., što bi obogatilo njihova iskustva, podiglo motivaciju i stvorilo preduslove za interaktivnu nastavu na različitim fakultetima. Slična praksa postoji na univerzitetima razvijenih država i realizuje se tako da saradnik organizuje studente koji preko bim projektora i Interneta prate predavanja, a kada žele da postave pitanja aktivira se kamera i mikrofon koji su smešteni u učionicu čime se ostvaruje stalna interakcija u sinhronoj tehnologiji nastave. Broj dolazaka gostujući profesora se, na taj način, smanjuje, reduciraju se troškovi, a vreme racionalnije koristi. Modul za studente bi sadržavao testove za pripremu ispita sa višestrukim izborom i sa otvorenim ajtemima, kao i testovi za periodične provere znanja koje bi se nastavniku slale elektronskim putem na mailbox. Na ovaj način nastavnik bi mogao da prati i analizira napredovanje studenata i kvalitetnije finalizira ispite (4, str. 113).

U ovom modulu je predviđen i diskusioni forum za svaki predmet tako da studenti mogu da postavljaju pitanja, a nastavnici ili saradnici odgovaraju, čime se smanjuje potreba za dolaskom studenta na fakultet i obezbeđuje stalna interakcija između studenata i nastavnika.

Slika 4. Testovi za proveru znanja

Kreiranje materijala za obrazovanje na daljinu je veoma kompleksno, jer studenti očekuju se korišćenjem novih tehnologija obezbedi individualizacije koja će odgovarati njihovim predznanjima i interesovanjima i da će im pružiti dovoljno informacija za uspešno ovladavanje sadržajima iz svih nastavnih predmeta.

Kako se koristi i šta sadrži softver za obrazovanje na daljinu? Studenti koji su se opredelili za obrazovanje na daljinu dobijaju pristupnu šifru za ulazak na

WEB portal na kojem su smešteni svi materijali i softver za upravljanje bazama podataka. WEB portal može biti jedan od servera fakulteta sa stalnom vezom ka Internetu ili se može iznajmiti prostor na nekom udaljenom serveru. Danas se većina institucija opredeljuje za iznajmljivanje servera, jer je ekonomičnije zbog potrebe stalnog održavanja sistema, brzine linka prema Internetu, te stabilnosti i bezbednosti sistema. Aktiviranjem softvera za obrazovanje na daljinu dobija se forma za prijavljivanje na sistem.

Slika 5. Forma za prijavljivanje na WEB portal

Nakon prijavljivanja na sistem student bira nastavni predmet za koji se opredelio sa liste predmeta.

Slika 6. Lista predmeta

Izborom predmeta dobijamo informacije vezane za ciljeve, sadržaje, organizaciju rada, način polaganja ispita, literaturu i sl. Kada se student upozna sa sadržajima i ciljevima predmeta koji izučava počinje sa prvom nastavnom jedinicom. Sadržaji su struktuirani tako da su podeljeni u više oblasti, a za svaku oblast predviđeni su materijali iz udžbenika u digitalnoj formi i setovi pitanja i zadataka za utvrđivanje znanja. Pripremanje ovih materijala je najkompleksnije za projektanta sistema za obrazovanje na daljinu. Svaki predmet je specifičan i zato kompetentni nastavnici moraju da predlože sadržaje, pitanja i zadatke. Nastavnici se najčešće opredeljuju na podelu u 12 do 15 nastavnih jedinca koliko je i radnih nedelja u jednom semestru. Naravno, to nije obavezno, jer su u mnogim predmetima oblasti struktuirane tako da bi ova veštačka podela unela pometnju u izučavanju sadržaja. Na sledećem primeru videćemo sadržaje prve nastavne jedince predmeta informacioni sistemi.

Slika 7. Nastavna jedinica

Student pažljivo proučava sadržaje koristeći prednost hipermedija, kao razgranatog udžbenika. To znači da može da proučava sadržaje u skladu sa svojim predznanjima i interesovanjima. Nastavnik struktuira sadržaje tako da sve reči za koje pretpostavlja da mogu biti nepoznate studentima sa različitim predznanjima pretvara u hipertekst (hiperčvor), tako da student koji npr. Nije siguran šta je CPU može aktiviranjem ovog hiperlinka da pročita objašnjenje vezano za centralnu procesorsku jedinicu, ali i da i k viru tog objašnjenja dalje produbljuje znanja koristeći ostale hiperlinkove i sadržaje na globalnoj mreži. Nastavnici najčešće za sve pojmove koje smatraju posebno značajnim omoguće hiperlinkove prema sadržajima koji se nalaze na Internetu. Velika sloboda izbora sadržaja na globalnoj mreži može da predstavlja problem dok student ne nauči koliko vremena mu je neophodno za

ovladavanje sadržaja koji su obavezni, a koliko može da posveti sadržajima koji su u sferi njegovog interesovanja, a prevazilaze programske sadržaje izabranog predmeta.

Posebno je značajno osmisliti organizaciju nastave koja bi se uskladila sa zahtevima Bolonjske deklaracije i nacrtom Zakona o univerzitetu po kojem se broj ispitnih rokova smanjuje, što znači da mora da se poveća angažovanost nastavnika i studenata i da se češće vrše provere znanja (merenje, praćenje i vrednovanje različitih aktivnosti) studenata. Informaciona tehnologija sa tzv. inteligentnim softverom može da bude od velike pomoći nastavniku da prati, ne samo, ishode nego i proces kojim student ostvaruje ishode. Svaki korak u procesu rešavanja zadatka bi se vrednovao, ukazivalo bi se na eventualne greške i student bi dobijao uputstva za pravilno rešavanje zadataka. Posebno je značajno naglasiti da informaciona tehnologija ne isključuje niti umanjuje značaj nastavnika u obrazovnom procesu, nego mu daje sofisticiraniju ulogu kojom se smanjuje vreme za izlaganje nastavnih sadržaja koje studenti mogu samostalno da pročitaju, a ostaje više vremena za razvoj kreativnih potencijala, kritičkog mišljenja i razvoj razumevanja principa rešavanja zadataka.

Sledeći modul obuhvata prezentacije koje nastavnik koristi u realizaciji nastave. Studentima koji se školuju posredstvom Distance Learning Sistema (DLS-a) ovi sadržaji mogu da pomognu da identifikuju uporišne tačke tj. osnovne stavove ili pojmove koji čine suštinu nastavnih sadržaja. Efikasno proučavanje literature podrazumevalo je da student čitajući sadržaje podvlači rečenice ili pojmove koje smatra posebno značajnim ili da kreira beleške u kojima svojim rečima ukratko opisuje teze koje smatra najznačajnijim. Dobro osmišljena prezentacija upravo definiše najznačajnije stavove ili pojmove i time pomaže studentima u sticanju novih znanja.

Slika 7. Prezentacija u okviru nastavne jedinice Hardver

Nakon učenja student može da vrši samoevoluaciju znanja korišćenjem različitih testova. Na raspolaganju su testovi višestrukog izbora, testovi u kojim bira odgovor tačno ili netačno, testovi otvorenog tipa, problemski orjentisani zadaci i primeri u kojima se teorijska znanja mogu primeniti u rešavanju konkretnih zadataka u praksi (Case study).

Slika 8. Testovi višestrukog izbora

Testovi otvorenog tipa su, uglavnom, usmereni prema razvijanju i vrednovanju reproduktivnih sposobnosti studenata, dok dobro osmišljeni testovi višestrukog izbora mogu biti usmereni ka razumevanju nastavnih sadržaja. Svaki od ponuđenih odgovara je logičan, ali samo studenti koji su

dobro razumeli nastavne sadržaje znaju koji je tačan odgovor i mogu da ga obrazlože. Pored ovih testova studenti su obavezni da urade projekat koji predstavlja problemski orjentisan zadatak.

Slika 9. Problemski orjentisan zadatak

Finalni ispit se polaže u akreditovanom centru pod nadzorom kompetentnog lica i sadrži, po pravilu, kombinaciju testova višestrukog izora, testova

Slika 10. Finalni test

U bazi studenata se nalaza rezultati vrednovanja svih aktivnosti studenata na osnovu kojih nastavnik formira konačnu ocenu. Ovaj softver može da se koristi i kao dopuna klasičnom studiranju, te se u tom slučaju može vrednovati: aktivnost studenata na časovima, interakcija sa drugim studentima i sa nastavnikom, izrada projekata, seminarskih radova, testovi višestrukog izbora, testovi otvorenog tipa, testovi tačno/netačno, problemski orjentisani zadaci, Case Study i dr.

Slika 17. Vrednovanje znanja studenata

U bazi studenata nastavnik može da unese broj bodova za: dva kolokvijuma, seminarski rad, pismeni ispit i usmeni ispit. Softver na osnovu unetih rezultata računa i ispisuje prosečnu ocenu studenta. Podaci koji se popunjavaju u ovu bazu odgovaraju podacima koji se unose u indeks prema Bolonjskoj deklaraciji.

6. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA Učenje na daljinu je projektovano tako da sadržaji prate nastavni program nastavnih predmeta,

ali bi korišćenjem hiperlinkova bila data i mogućnost temeljitijeg izučavanja pojedinih oblasti, što odgovara individualnim interesovanjima studenata (učenika) i svih drugih koji bi ove didaktičke materijale koristili za formalno ili neformalno obrazovanje. Ovi sadržaji bi bili posebno interesantni iz oblasti informacionih tehnologija, menadžmenta, makroekonomije i drugih oblasti koje izučavaju budući menadžeri. i teorije nastave za koji bi bili zainteresovani svi nastavnici osnovnih i srednjih škola, kao i roditelji. Javni pristup WEB portalu popularisao bi učenje na daljinu, a hiperlinkovi sa interesantnim Internet lokacijama popularisalo bi učenje stranih jezika i stvaralo bi svest ljudi da korišćenjem Interneta mogu da dođu do skoro svih informacija značajnih za njihovo usavršavanje ili bolje informisanje u oblasti njihovog interesovanja. Potrebno je, takođe, da se permanentno vrši evaluacija e-learning sistema i njegovo usavršavanje u skladu sa promenama koje se događaju u razvijenim državama sveta, kao i na osnovu iskustava i stavova nastavnika i studenata u praksi. Javni pristup WEB sadržajima nalaže potrebu zaštite privatnosti informacija o studentima, te se predviđa posebna baza informacija o studentima koja bi bila zaštićena šifrom i dostupna samo ovlašćenim licima. Datoteka u kojoj bi bili smešteni rezultati napredovanja studenata mora se zaštiti i arhivirati na CD-ove, ne samo zbog zaštite privatnosti već i zbog izbegavanja eventualnih zloupotreba od strane studenata. Ipak, u ovoj početnoj fazi, vrednovanje znanja studenata korišćenjem e-learning sistema bilo bi samo dodatna informacija nastavniku, a nikako jedina, te će se u periodu eksploatacije, svakako, nametnuti nova organizacija prilagođena društvenom okruženju u kojem živimo.

7. LITERATURA 1. Vilotijević, M. (1999): Od tradicionalne ka informacionoj didaktici, Pedagoško društvo

Srbije, Beograd. 2. Laudon, K., Laudon, J. (1991): Management Information Systems Conteporary Perspective,

New York,. 3. Mandić, D. (2003): Didaktičko-informatičke inovacije u obrazovanju, Mediagraf, Beograd. 4. Mandić, D; Ristić, M.:. (2006) Web portali i obrazovanje na daljinu u funkciji podizanja

kvaliteta nastave, Mediagraf, Beograd 5. Mandić, P., Radovanović, I., Mandić D. (1998): Uvod u opštu i informatičku pedagogiju,

Učiteljski fakultet, Beograd. 6. Sriće, V. i grupa autora: Poslovna informatika, Zagreb, 1992.