Mehanizmi odbrane organizma of gljivinih infekcija

Mehanizmi odbrane organizma od gljivinih infekcija su brojni, ali najjednostavnija podjela je na proste (uroeni, nespecifini imunitet) i specijalizovani, adaptivni imunitet, koji se aktiviraju kod infekcija i razvoja bolesti (specifini imunitet). Prva linija odbrane je koa, mukozne membrane, elijske membrane, receptori i humoralni faktori. U posljednje vrijeme dolo je do pomaka u shvatanju uloge humoralnog imuniteta, poto je se smatralo da on ima jako malu ili skoro zanemarljivu aktivnost u odbrani od glivinih infekcija. Danas je opteprihvaeno miljenje da je celularni imunitet najznaajniji u odbrani od gljivinih noksi, ali i da odreene klase antitijela imaju protektivnu i neutralizirajuu ulogu. Jednostavno reeno Th1-Tip leukocita je potreban za otklanjanje gljivinih infekcija, dok Th2-Tipom leukocita posredovanim imunitetom uglavnom doprinosi prijemivosti na infekcije. Aspergiloza ,izaziva infekcija, gljivica iz roda aspergillus, je najdetaljnije prouavana. Pokuaj da se ova gljivica dovede u vezu sa pojavom imunosupresije kod ivotinja (aspergillus izaziva imunosupresiju), nisu jo uspjeno izvedeni. Odbrana od aspergillus-a je zasnovana na prepoznavanju patogena brzim i masivnim efektorskim odgovorom i odloenim alii masivnim adaptivnim efektorskim odgovorom. Candida allbicans, prisutna na mukoznim membranama i deo je normalne mikroflore, moe da se javi u formi kongentalne kandidijaze, kod defekta u grai elijske membrane ili kod poremeaja u celularnom imunom odgovoru. Otpornost na ovu gljivicu povezana je sa Th1 elijskim odgovorom, dok je Th2 eliski odgovor odgovoran za podlonost na razvijanje sistemske kandidijaze. Termatofiti prouzrokuju oteenja koe kod ljudi i ivotinja a glavni mehanizam odbrane je elijski imunitet koji treba da razori gljivice i kod reinfekcije izazove brz elijski odgovor. Ova bolest, kod reinfekcije, se javlja sa odloenim hipersenzitivnim odgovorom. U veterinarskoj medicini postoje efikasne vakcine koje se koriste u borbi sa dermatofitima. Malassezia pachydermatis je oportuna gljivica za koju su potrebni nespecifini faktori da bi izazvala oboljenje. Cryptococcus neoformans napada imunokompromitovane jedinke, dok c. gattii napada zdrave jedinke. Pneumocystis je gljivica koja napada imunosupresivne jedinke izazivajui slian imuni odgovor kao kod aspergiloze.

1.MikozeMikoze su stanja u kojima gljivice prou odbrambene barijere organizma i izazovu infekciju. Poremeaji izazvani gljivinim infekcijama variraju u klinikoj slici i u toku bolesti. U dananje vrijeme mikozama se pridaje sve vei znaaj, a razlozi su sledei:1. Izazivaju ih gljivice koje se u velikom broju nalaze u ambijentu i u samim organizmima, to njihovo iskorenjivanje ini nemoguim.2. Klinika slika varira u zavisnosti od gljivice koja je izazvala infekciju, vrste ivotinje i imunog statusa domaina, to im oteava dijagnostiku. Kod aspergiloze, imamo vie oblika oboljenja, lokalnog karaktera (aspergilom), sistemsko oboljenje (bubreg, plua, CNS..) ili ak alergijski (alergijska bronhopulmonalna aspergiloza)3. Postoji par vakcina koji se koriste u prevenciji mikoza, ali ostaje veliki broj uzronika na koje jo nije razvijena vakcina. A postojee vakcine nisu se ba pokazale kao izuzetno efikasne u borbi sa ovim infekcijama. 4. Spram broja antibakterijskih preparata, antimikotika je malo, teko se proizvode i izazivaju brojne neeljene efekte prilikom njihove primjene. Pojava rezistencije takoe pravi probleme u upotrebi ovih preparata, a neki su ak i teratogeni.

U humanoj medicini pojavom AIDS-a i usavravanjem imunosupresivne terapije, koja je neophodna u transplantaciji organa, doveli su do vee pojave gljivinih infekcija, to je ova oboljenja stavilo u iu interesovanja strune javnosti, to je dovelo do bolje borbe sa ovim infekcijama. Ovakvo neto se nije desilo u veterinarskoj medicini, shodno tome skromna su i saznanja i u praksi i u nauci, a vrlo esto dijagnoza gljivine infekcije se uspostavlja post mortem.U veterinarskoj medicini na dvije stvari se stavlja akcenat:1. Mehanizmi koji saprofitske (nepatogene) gljivice prevode u patogne, izazivajui smrt ili oboljenje2. Mehanizmi odbrane domaina od gljivinih infekcijaU ovom radu pokuao sam da obradim drugu stavku, odnosno mehanizme odbrane domaina. Ovde se vodi borba izmeu mehanizama patogenosti gljivica i mehanizama odbrane organizma, koja dovodi do otklanjanja infekcije ili njenog jaanja. Trenutno veliki deo saznanja o ovoj materiji doao je iz humane medicine, odnosno oni su prvi dosli do nekih saznanja. Na alost vrlo malo se zna o mehanizmima odbrane i patogenosti kod domaih ivotinja, pogotovo kod onih kod kojih imamo diseminovani proces. Smatra se da imunokompromitovane jedinke su najpodlonije na ove infekcije, meutim kod ivotinja ova teza nije dokazana, to ne iskljuuje njenu tanost, odnosno mi jo nemamo ta saznanja.

2. Imuni odgovor na gljivine infekcije, Specifini i nespecifini imunitetNaini borbe organizma sa patogenom gljivicom su brojni, u rasponu do uroenih do sofisticiranijih adaptivnih mehanizama koji se razvijaju tokom infekcije i bolesti (Romani,2004).Uroeni imunitet, se po inerciji smatra, za prvu liniju odbrane. Meutim u poslednje vrijeme nespecifini imunitet je opet u fokusu, zbog postojanja specifinosti u odreenoj mjeri. On ima za ulogu da razlikuje svoje od tuih molekula i aktivira adaptivne imune mehanizme jer stvara odreene signalne molekule (Medzihitov i Janeway, 1997; Romani, 2004). Uroeni imunitet obezbjeuje brzo prepoznavanje gljivica jer posjeduje odreene receptore koji prepoznaju grupe evolutivno konzerviranih molekulskih ablona prisutnih kod odreenih mikrobnih vrsta (Janeway i Medzihtov,2002; Roeder et al, 2004). Uloga fizikih barijera je da odvoje organizam od spoljanje sredine. Koa i mukozne membrane posjeduju antimikrobne supstance na svojoj povrini, neke od njih sintetiu endotelne i epitelne elije. Ove mebrane na sebi imaju komensalnu mikrofloru saprofitskih mikroorganizama koji oteavaju kolonizaciju patogenih mikroorganizama (Romani, 2004).Kada gljivica prodje fizike barijere ona se susree sa raznim uroenim mehanizmima odbrane, ukljuujui elijske membrane, elijske receptore i nekoliko humoralnih faktora. U tkivima fagociti, koje ine neutrofili, jednojedarni leukociti (monociti i makrofage) i dendritske elije (one imaju jako bitnu ulogu) i prirodne elije ubice i nehematopoezne elije (epitelne i endotelne), sve one uestvuju u odbrani domaina. Razliiti mehanizmi patogenosti izazivaju razliite mehanizme, na primjer, tokom infekcije izazvane Cryptococcus i Pneumocistisi makrofage su glavne elije koje vre fagocitozu, dok kod infekcija sa Candida albicans i Aspergilus fumungatus neutrofili preuzimaju ovu ulogu (Traymor i Hufnagle, 2001).Kritino mjesto u uspjenoj odbrani od gljivica je dovoljna i blagovremena produkcija hematotaktikih supstanci na mjestu ulaza patogena, zbog pravilnog i blagovremenog nakupljanja leukocita na tom mjestu. Ove supstance su jako raznolike, ine ih peptidi dobijeni u aktivaciji komplementa, leukotrijeni i neki produkti gljivica, neki citokini imaju i hemotaktiku sposobnost. Druga vana grupa su hemokini, to je familija malih peptida sa izrazenom hemotaksinim dejstvom na odreene populacije leukocita. Njih produkuju razne elije: leukociti, epitelne elije, endotelne elije, fibroblasti i glatke misine elije, koje indukuju, na ovu produkciju, citokini ili neki mikrobni produkti. Hemokini, pored hemotaksine sposobnosti, imaju i druge sposobnosti: hematopoeza, angiogeneza, indukcija citokina, antigena prezentacija i diferencijacija T elija. Sve je ovo bitno i u akutnom i u hroninom odgovoru na infekciju (OGarra et al.,1998; Murphy et al.,2000; Rossi i Zlotnik, 2000; Traynor i Huffnagle, 2001).Sintezu ovih jedinjenja indukuju nepromjenjive (konzervirane) molekularne strukture koje su zajednike za veliki broj patogena PAMP (patogen-associated molecular patterns, eng.), koje prepoznaju proteini koji su predodredjeni na te strukture PRRs (pattern recognition receptors, eng.) prisutni u raznim elijama organizma, uglavnom u monocitima, makrofagama, dendritskim elijama, B-elijama, T-elijama i endotelnim elijama. U PRRs spadaju Toll-u slini receptori (TLRs- Toll like receptors. eng.), to je proteinska grupa elijskih receptora koja je odgovorna za prepoznavanje patogena i posledinu reakciju organizma kimenjaka (Janeway i Medzhitov, 2002; Roeder et al., 2004; Romani, 2004). TLRs i drugi PRRs osiguravaju prepoznavanje PAMP i oni indukuju sintezu proinfamatornih supstanci, i podstiu ekspesiju kostimulirajuih molekula koji pojaavaju aktivnost specifinog imuniteta tokom faze prezentacije antigena. Udruena aktivnost nekoliko PRRs-ova, daje organizmu veliki broj razliitih mehanizama borbe sa patogenom (Roeder et al., 2004).Malo se zna o funkciji TLRs-a kod gljivinih infekcija i gljivinih PAMP-ova, mada je dokazana njihova uloga u borbi organizma sa A.fumingatus, C. neoformans, Pneumocystis i Coccidiodes (Wang et al., 2001; Netea et al., 2002,2006; Meier et al.,2003). U nekoliko studija dokazano je da su patogeni sposobni da izmanipuliu PRR mehanizam i mogu da indukuju proizvodnju jedinjenja koja blokiraju inflamaciju i imuni odgovor, kojim izbjegavaju imunitet domaina (Netea et al.,2006).C. albicans, indukuje imunosupresiju preko TRL2 zavisnog mehanizma kojim se aktivira produkcija IL-10 , koji generie CD4+CD25+ T regulatornih elija koje su jaki imunosupresori (Netea et al.,2003). A.fumigatus prelazi u formu hifa i u tom obliku izbjegava prepoznavanje od TLR-4, dok TLR-2 prepoznavanje ostaje, koje indukuje imunospuresiju (Netea et al.,2003). Osnova ovog maskiranja lei u injenici da dektin-1 prepoznaje i reaguje sa -glukanima, ali u formi hife ovi glukani su masikrani slojem manana (Garner et al., 2005).Antimikrobni proteini imaju veliku ulogu u borbi sa infekcijama. Oni su efektori urodjenog imunog odgovora, koji imaju jako irok spektar djelovanja, protiv gram negativnih i pozitivnih bakterija i takoe i protiv gljivica. Ovim proteinima se pripisuje uloga mosta izmedju speifinog i nespecifinog imuniteta(Zasloff, 2002). Jedna od vanijih uloga ovih proteina je da inaktiviu patogene dejstvom na njihove mebrane, oni mogu zdruzeno da napadaju odreena mjesta na membrani (Ganz, 2008; Aerts et al., 2008). Druga vana uloga je u aktivaciji specifinog imunog odgovora, tako to su hemotaktini za monocite, neutrofile i T-elije (Steinstrasser et al., 2008). Oni utiu na razvoj specifinog imunog odgovora aktivacijom produkcije Tumor nekrotinog faktora (TNF-), interleukina (IL-1) i gama interferona (IFN-)(Ganz,2002).Poslednjih godina dobilo je se mnogo saznanja na ovu temu,ali nije dobijena ira slika o mehanizmima djelovanja ovih antimikrobnih peptida (Aerts et al., 2008).

3. Imuni odgovor na gljivice: Humoralni i celularni imunitetKod humanih mikologa vodi se velika rasprava o tome kolika je uloga celularnog, a kolika je uloga himoralnog imuniteta u odbrani od gljivinih infekcija. Dugo je se smatralo da celularni imuni odgovor igra glavnu ulogu u borbi sa gljivicama. Ova teza je dokazana vie puta, kroz transfer limfocita, este gljivine infekcije kod osoba sa oslabljenim celularnim odgovorom i nalazima da je granulomatozna inflamacija glavni oblik borbe sa gljivicama. U prilog ovoh tezi ide i injenica da je teko dokazati ulogu humoralnog imuniteta kroz eksperimente (Polonelli et al.,2000). Postojalo je par radova koji su dokazali ulogu humoralnog imuniteta, ali rezultati nisu bili tako uvjerljivi (Casadevall, 1995). Zato je se smatralo da je uloga humoralnog imuniteta mala ili ak beznaajna.Tokom predhodne decenije dolo je se do saznanja da humoralni imunitet ima ulogu kod odreenih infekcija. Glavne uloge su prevencija adhezije, neutralizacija toksina, opsonizacija antitjelima (Polonelli et al., 2000). Ovo je se dokazalo ogledom, na primjer identifikacija protektivnih i neprotektivnih antitjela na C.neoformans i C.albicans, dokazuju da Humoralni odgovor moe da proizvede antitjela ograniene efikasnosti (Casadevall, 1995). Objanjenje za neuspjeh predhodnih eksperimenata naeno je u injenicama da u imunom serumu nije mogao da se nae dovoljna koliina antitjela da bi transfer u drugi organizam bio uspjean. Ova otkria dovela su do promjene stava u humanoj medicini i sad se smatra da je celularni imunitet najvaniji u odbrani, ali odrena antitjela takoe imaju znaajnu ulogu (Polonelli et al., 2000). Naravno da je jasno da imuni sistem funkcionie kao cjelina i da svaka komponenta ima svoj doprinos u ovom sistemu. Neke komponente su efikasnije kod nekih infekcija a druge kod drugih infekcija, ali u cjelini imuni sistem posjeduje veliki broj mehanizama koji doprinose sposobnosti organizma da se izbori sa infekcijama.U zavisnosti koji tip celularnog odgovora je aktivan, on determinie i ishod infekcije. Uglavnom Th1 tip celularnog odgovora je potreban za odklanjanje infekcije, dok Th2 uglavnomdovodi do alergijske reakcije (Traynor i Huffnagle. 2001). Th1 elije uglavnom lue citokine kao to su IFN- i podstiu aktivaciju fagocita, dok Th2 eilije produkuju uglavnom IL-3 i IL-4 i oni podstiu produkciju antitjela ( Traynor i Huffnagle,2001; Cameri i Blaser 2002; Bellocchio et al., 2005).

Praktina primjena imunih mehanizama: Vakcinacija idijagnostika

Detekcijom humoralnog odgovora na gljivine infekcije, podstakla je ispitivanja sa praktinom primjenom, odnosno komercijalnom upotrebom, razvoj dijagnostike i vakcina.Dijagnostikainjenica da kod domaih ivotinja uglavnom imunokompetentne jedinke oboljevaju, otvara mogunost imune dijagnostike kao screening metode kod otkrivanja gljivinih oboljenja. Rezltati koji bi se dobili na ovaj nain, doprinjeli bi ranoj dijagnostici i poboljali kvalitet usluga jer zahtjevaju rutinske uzorke krvi (Garcia et al., 2001).Bilo kako bilo, otkriem nivoa antitjela u serumu otkriva nekoliko problema, koje treba spomenuti (Blanco i Garcia.2000):- Neke gljivice, kaoto je Aspergillus, su ubikviti koji su u stalnom kontaktu sa ljudima i ivotinjama. Zbog ove injenice, sigurno je da svaka jedinka ima antitjela na ovu gljivicu. Ovo zahtjeva velika razblaenja seruma da bi se otkrila inficirana od neinficirane jedinke- Razliiti rodovi gljivica imaju zajednike antigene, to takoe oteava dijagnositiku.Osim dijagnostikih procedura ovo nam moe pomoi i u praenju efikasnosti terapije. Smatra se da terpaiju treba nastaviti sve dok ne dodje do znaajnog pada titra antitjela, to garantuje uspjenost terapije (Garcia et al., 2001).

VakcineDa bi se efikasne vakcine proizvele potrebno je jo istraivanja da bi se ovaj mehanizam to bolje prouio. Osim standardnih vakcina potrebno je razotriti i proizvodnju imunoodulatora i upotrebu takozvanih terapijskih vakcina.Istraivanja humoralnog odgovora su podstakla potranju za vakcinama, im je se pokazalo da protektivna antitjela mogu da budu od velike pomoi u terapiji. Dobijeni su rezultati koji su jako afirmativni i smatra se da e se u skorijoj budunosti pojaviti efikasne vakcine za aspergilozu i kandidijazu. Za razliku od gljivica ije faktore virulencije poznajemo, kao to su C.neoformans, Histoplasama capsulatum i Blastomyces dermatitis , identifikacija slinih osobina za A.fumingatus je mnogo tei zadatak (Feldmesser, 2005). Nova saznanja bi omoguila razvoj konjugovanih vakcina ciljanih na razvoj efektorskog odgovora, na molekule kao to su glucuronoxylomanan konjugat za C.neoformans, ili za razvoj atenuiranih sojeva za spravljanje vakcina (Wuthrich et al., 2000; Casadevall et al.,2002).Na bazi pravilnog razvoja efikasne zatite antitjelima, sledee kriterijumi moraju da se uzmu u obzir (Casadevall, 1995): Specifinost: Iskustva sa C.neoformansi C.albicans pokazuju da je specifinost najbitiniji parametar u odreivanju efikasnosti antitjela. Na primjer, C.neoformas zatitna antitjela na nju su specifina na glucuronoxylomannan. Medjutim nisu sva antitjela koja se razvijaju na ovo jedinjenje protektivna, to navodi na zakljuak da sami epitopi na ovom polisaharinskom antigenu odreuju da li e se stvoriti zatitna ili ne zatitna monoklonska antitjela. Ig izotip: Iskustva sa C.neoformans pokazuju da je bitan i izotip antitjela koji se produkuje. Efikasnost razliitih izotipova je razliita. IgM i IgG1 su efikasni kod kriptokokoze, ali IgG3 nije. IgM i IgG3 su efikasni kod kandidijaze. Titar: Za efikasnu zatitu je potrebna optimalna koliina antitjela. Za C.neoformans, antitjela su efikasna samo ako ih ima u odredjenoj koliini.Efikasna vakcina bi ispunila svaki od ova tri kriterijuma.Trenutno ne postoji nijedna vakcina za ljude na tritu koja ispunjava ove zahtjeve, ovo sve doprinosi shvatanju sposobnosti gljivica da izbjegnu imuni odgovor i opstanu u domainu (Romani, 2004). U veterinarskoj medicini postoje uspjene vakcine, posebno u polju dermatofitoza.AspergilozaOd svih gljivinih infekcija, aspergiloza je bila tema najveeg broja istraivanja, ukljuujui mehanizme imunog odgovora. Opisana je kod mnogih vrsta sisara i ptica, gdje su odkrivene karakteristike za predispoziciju za razvoj respiratorne aspergiloze(Tell. 2005).Aspergiloza ljudi je cesta kod imunokompromitovanih jedinki. esto je jako progresivna i fatalna, karakterie se velikom koliinom hifa i nekrotinog tkiva (bozzaet al., 2002). Neutriopenija, poremeaji u funkciji neutrofila, primanje kortikosteroida, HiV infekcija su faktori predispozicije za razvoj ove bolesti (Feldmesser, 2005).Kod ljudi najea je pluna forma bolesti. Kod ivotinja je to drugaije i varira od vrste do vrste. Kod krava je najea u predeludcima, naroito u omasumu, odakle infekcija moe da zahvati i druge organe, ukljuujui i placentu (Garcia et al., 2001a). Par sluajeva plune aspergiloze je pronaeno kod pasa (Clercx et al.,1996).Mnoga istraivanja su imala za cilj da pronau vezu izmeu imunospuresije kod ivotinja i razvoja aspergiloze, ali do sada ova korelacija nije dokazana.Pluna aspergilozaKod ljudi aspergilioza je bolest plua, koja se dobija unosom kondidija koje inficiraju imunokompromitovane jedinke. Postoji ogroman broj studija na temu ljudske aspergiloze i labaratorijskih ivotinja koji su doli do zakljuka da je imuni odgovor isti kao i na druge gljivine vrste. Vjerovatno da pulmonalna aspergiloza kod domaih ivotinja se razvija slino kao i kod labaratorijskih. U osnovi odbrana na aspegilus je sainjena iz sledeih koraka (Phadke i Mehrad, 2005): 1) prepoznavanje patogena; 2) brz razvoj urodjenog efektorskog odgovora; 3) odgoena ali robusna adaptivna efektorska faza, sa elijama memorije.Postoje tri mehanizma odbrane: fizike barijere, fagocitoza i humoralni elementi.5.1.1. fizike barijereine ih mukozne membrane, mukocilijalna lavaa i lokalna sekrecija medijatora inflamacije ( Crameri i Blaser, 2002),Veina aspergilusovih kondidija, se eliminie putem mukocilijarne lavae. A.fumungatus sintetie toksine, poput gliotoksina, fuagilina i ostalih koji mogu da inhibiu cilijarne pokrete (Amitani et al., 1995). Membrana disajnih puteva ini fiziku, hemijsku i bioloku barijeru sainjenu od sekretornih supstanci, koje olakavaju eliminaciju gljivinih kondida. Ova tenost sadi glikoproteine, proteioglikane, lipide, lizozome i surfaktante (McCormack i Whitsett, 2002).Proteini domaina su jako bitni u usklaivanju odgovora na ovu gljivicu, jer oni sinhronizuju aktivnost celularnog i humoralnog imunog odgovora. Postoje brojni PRR-ovi kao to su proteini plunog surgaktanta A i D (SP-A i SP-D), manan vezujui lektin (MBL) i TLRs, koji doprinose snazi uroenog imuniteta. SP-A,SP*D i MBL pripadaju grupi kolektina koji imaju kolageni region (McCormack i Whitsett, 2002): Poznato je da oni intereaguju sa karbonhidratnim strukturama na povrini velikog broja patogena, virusa bakterija i gljivica. Bilo koji defekt u ovim molekulima doprinosi na podlonost razvoja aspergiloze. 5.1.2 FagocitiUloga fagocita je kljuna u spreavanju razvoja infekcije. Prve elije odbrane koje se bore sa udahnutim kondidijama su makrofage. Sposobnost makrofaga da preveniraju razvoj infekcije zavisi od mjesta ulaska. Plune makrofage uspjeno obavljaju ovaj zadatak, dok one u peritoneumu toliko efikasne (Latge, 1999). Ovo je jako bitno za nastanak infekcije, kada ulazna vrata nisu plua.Spajanje kondidija i makrofaga se odvija putem nespecifinih receptora, kao to su mannosylffucosyl i nije potrebno prisustvo opsonizatora. Konidija je neutralizovana makrofagama na nekoliko sati dok makrofage ne ponu da ih unitavaju. Potrebno je oko 24 sata da se 90% konidija ubije. Uprkos ogronom potencijalu makrofaga da ubijaju kondidije, njihova efikasnost nije 100% (Latage, 1999). Meutim njihov je doprinos ogroman u smanjenju broja gljivica. Neutrofili su za unitavanje hipija A.fumungatus-a, a takoe mogu na uklone kondidije koje su izbjegle akrofage (Roani, 2004). Hipije su velike da bi se mogle fagocitovati, pa neutrofili se skupe na povrini bez potrebe opsonizatora, mada oni ako su prisutni ubrzavaju proces. Nakon toga lue reaktivne kiseonine radikale, koji ubijaju 50% hipija za 2 sata(Latage, 1999). NK elije imaju jako malu ulogu u odbrani od aspergiloze, ali kod onih jedinki sa neutropenijom, oni preuzimaju ulogu neutrofila (Morrison et al.,2003). Opisano je da i trombociti mogu imati ulogu u odbrani domaina, jer i one mogu da se zakae na zid invazivne hipije i da se aktiviraju (Christin et al.,1998). Trombocitopenija koja se javlja nakon dugog perioda neutropenije poveava rizik za oboljevanje od aspergiloze. Dendrine elije mogu da fagocituju kondidije i hipije aspergilusa na dva fagocitna mehanizma. Drugaiji je mehanizam u zavisnosti od forme gljivice. Hipije se degradiraju progresivno, a kondidije su ive tri sata nakon fagocitoze, to potvruje veu odpornost ove forme (Bozza et al.,2002). Uprokos ovim odbrambenim mehanizima gljivica moe da se razvije u invazivnu hipiju. Aktivirani limfociti nisu spreili rast A.fumungatus-a, ali su uticali na adherentnost iste na plastinu podlogu. A znamo da je adherencija jedan od faktora patogenosti. U daljem razvoju bolesti T elije se zdruuju u aktivnostia sa makrofagama i imaju glavnu ulogu u odbrani. Imunohistohemijska istraivanja visceralnih lezija kod pasa su dokazala jaku koleraciju izmeu broja T eilja i broja makrofaga, to ukazuje na znaajnu ulogu T elija u lokalnom odgovoru i aktivaciji makrofaga.5.1.3. Humoralna komponentaAko se unaprijed pomenuti mehanizmi ne izbore sa infekcijom, gljivice izlaze u krvotok i ire se po organizmu.Nakupljanje A.fumungatusa i komponenti seruma je dokazano, odnosno postoji privlanost, ali uloga ove interakcije u samom razvoju bolesti, jo nije poznata. Na primjer, nivo fibrinogena je povean tokom invazivne faze aspergiloze i fibrinogen ima sposobnost vezivanja sa patogenom. Direktna aktivacija alternativnog puta komplementa je dokazana sa A.fumungatus , ali se razlikuje sam poetak ove kaskade u zavisnosti u kom je obliku gljivca - kondidija, germinovana kondidija ili hifija (Feldmesser,2005). Takoe sposobnost sjedinjavanja C3 komponente komplementa zavisi od oblika u kom je gljivica (Kozel, 1996).Citokini su dali najvei doprinos u razumjevanju mehanizama kontrole, imunoregulacije i aktivacije odbrane u plua. Ova saznanja na doprinose u daljoj borbi sa invazivnom pulmonalnom aspergilozom.Granulocitnih kolonija stimulirajui faktor (G-CSF) pojaava antiikrobnu akivnost neutrofila protiv velikog broja bakterija i gljivica ukljuujui A.fumungatus (Roilides et al., 1993, 1995). i ubrzava oporavak od neutropenije, to po sebi skrauje period u kom postoji rizik od razvoja pulmonalne aspergiloze (Walsh et al.,2005).Granulocitnih-akrofagnih kolonija stiulirajui faktor (GM-CSF) podstie makrofage da oslobode proinflamatorne medijatore, ukljuujui TNF- i IL-1 i pojaava antifungalnu aktivnost intaktnih neutrofila i mononuklearnih elija protiv ovog patogena.Makrofagnih kolonija stimulirajui faktor (M-CSF) podstie diferencijaciju, proliferaciju i aktivaciju mononuklearnih elija i makrofaga (Gonzales et al., 2001).TNF- stimulie neutrofile da odtete hipije aspergilusa, poboljava fagocitozu kondidija pojaava degranulaciju neutrofila kod opsonizovanih gljivica(Roilides et al., 1998; Phadke i Mehrad, 2005).IL-6, njegova koliina se naglo poveava posle intranazalne infekcije sa A.fumungatus-om i smatra se da ima protektivnu proinflamatornu i imunomodulirajuu ulogu u imunom odgovoru u pluia (Cenci et al., 1999).IL-10 suprimira antigljivinu aktivnost ononuklearnih elija protiv hipija patogena, dok istovreeno poveava njihovu sposobnost fagocitoze ( Walsh et al., 2005).IFN- je jak aktivator fagocita protiv oportunistikih infekcija sa patogenim gljivicama kod ljudi (Roilides et al., 1999).

5.2. Diseminovana aspergiloza

Pluna forma aspergiloze se retko javlja kod domaih ivotinja. Odnosno rijetko se primeuje da su plua mjesto ulaza patogena. Nain rada imunog sistema u borbi sa aspergilozom je najproueniji kod psa. Kod psa je jako retka pluna forma bolesti. Sa poveanjem saznanja o aspergilozi kod pasa, postalo je jasno da do sada opisani sluajevi u literaturi, ne odgovaraju ba svi ovoj bolesti. Neke lezije se kod iste bolesti javljaju na razliitim mjestima i prate ih razliiti simptomi. Tokom osamdesetih, nije se uopte ispitivala teza da je uzronik oboljenja samo Aspergillus terreus (Day i Penhale, 1991). Meutim, u kasnijim godinama je dokazano da mnoge druge gljivice izazivaju slinu bolest, kao to su Aspergillus deflectus, Aspergillus flavus i Aspergillus flavipes, ak i lanovi drugih rodova Acremonium, Penicillium Paecilomyces i ostali (Jang et al.,1986; Watt et al.,1995; Gene et al.,2003; Zanatta et al., 2006). Iz ovog razloga, pre par godina je predloeno da se ovi sluajevi ne bi trebali nazivati aspergilozo, ve sistemski mikozama ili diseminovanim mikozama, odnosno dok se ne pronae pravi uzronik. Najvjerovatnije je da je imuni odgovor na ove razliite patogene veoma slian, iz ovog razloga imamo ovu konfuziju.Mjesto ulaska infekcije nije sa sigurnou utvreno, predpostavlja se da se najvjerovatnije radi o starim ranama, hroninim otitisima, ili preko urinarnog sistema (Garcia i Blanco, 2000). Postoji ansa da i digestivni sistem bude mjesto ulaska, jer su u par sluajeva hipije naene u mezenternim limfnim vorovima (Pastor et al., 1993). U poslednje vreme otkriveno je da postoji i transuterina tranzicija (Elad et al., 2008). Kad je gljivica ula u organizam psa ona se moe iriti na razna mjesta u organizmu, uglavnom se javlja rahitis, gdje bolest napreduje sporo, sa disimenacijama na mozak, jetru, slezinu i abdominalne limfne vorove. Potrebno je, u nekim sluajevima i do par godina da se ispolje kliniki znaci bolesti. Smatra se da ulazna vrata patogena se stvaraju na taj nain to gljivica mora imati sposobnost sinteze supstanci, kao to je elastin, koje mogu da penetriraju zdravo tkivo i da udju u cirkulaciju (Markaryan et al., 1994). Kad gljivica ue u cirkulaciju, rairi se po organima. Inflamacija poinje na nivou kapilara, izazivajui lokalnu inflamaciju, sa uecem monocita i neutrofila (Wilson i Odeon, 1992). Imunokompetentne jedinke oboljevaju, kad gljivica ide direktno u cirkulaciju, jer zaobilaze prvu liniju odbrane, koja je i najefikasnija u njihovom uklanjanju. Sa druge strane, polazei od onog to je se dokazalo da je ispravna teza u humanoj medicini, nije se dokazalo da imunosupresija kod pasa predstavlja faktor rizika za gljivina oboljenja (Day et al.,1985).Na poetku, kao to je ve napomenuto, malo znaaja se pridavalo humoralnoj komponenti imuniteta psa, u borbi sa aspergilozom. Smatra se da sama humoralna komponenta nema kapacitet da prevenira oboljenje, da nije toliko znaajna tokom prvih faza infekcije, jer psi sa disgamaglobulinemijom, hipoglobulinemijom nisu pokazali sklonost ka nastanku bolesti. U kasnijim fazama oboljenja, antitjela u sadejstvu sa fagocitima. Psi sa invazivnom aspergilozom imaju povean nivo IgG antitjela (Gelatt et al.,1991; Dallman et al., 1992; Wilson i Odeon, 1992; Guerin et al., 1993; Watt et al.,1995). Neki od ovih radova su pronali smanjen nivo IgA i IgM. Nekoliko autora smatraju da nemaki ovar je rasa predisponirana na nastanak ove bolesti (Day et al., 1985; Berry i Leisewitz, 1996), verovatno zbog smanjene koliine IgA. Mada u dosadasnjim istraivanjima smanjen nivo IgA je pronadjen kod 3 od 12 obolelih jedinki. Ali jo uvjek postoji miljenje da se radi o nekoj imunodeficijenciji, koja je karakteristina za ovu rasu, ali jo nije utvrena (Day i Penhale, 1998).Ispitivanja lezija razliitih organa uz pomo imunohistohemijske metode, otkrila su da se u tim lezijama nalazi velika koliina IgA (Day i Penhale, 1991; Perez et al., 1996), sa poveanom reaktivnou na hipije gljivica. Kombinacijom epidemiolokih studija sa poznatim stvarima o aspergilozi pasa, namee se zakljuak da je mogue postojanje nekog imunolokog deficita, genetskog porijekla, koji ima vanu ulogu u nastanku aspergiloze kod pasa (Day et al., 1985).Kod nosne forme aspergiloze, imuni odgovor u nosnoj upljini se sastoji od antigen prezentujuih elija (makrofage i dendritske elije), T limfociti i plazma elije. Mastociti i euzinofili nisu znaajan deo ovog odgovora. Plazmociti IgG+ sintetiui, su najbrojnija populacija u mukozi zdravih pasa (Peeters et al., 2005). Ovo se prkosi sa nalazima kod diseminovane aspergiloze, gdje su IgA+ plazmociti najbrojniji u granulomima ( Day i Penhale, 1991). Prisutnost MHC II+ antigen prezentujuih elija i IgG+ plazmocita sa brojnim CD4+ i CD8+ T elijama mogu da ukau na to da je Th1 imuni odgovor efikasan u prevenciji sistemske aspergiloze, ali neefikasan u otklanjanju infekcije u nosnoj upljini (Peeters et al., 2005,2007).Sline klinike simptome, kao kod aspergiloze psa, nalazimo kod drugih vrsta domaih ivotinja. Kod goveda imamo mikotiki abortus, kod ovaca Aspergilusni mastits, svi oni imaju slian odgovor kako kod psa. Prolaskom zatitnih membrana gljivica odlazi u cirkulaciju i tu je imuni sistem nesposoban da zaustavi razvoj bolesti (Jensen et al., 1989; Las Heras et al,. 2000; Garcia et al., 2004a).Jo poetkom 19 vjeka bilo je poznato da je znaajan broj plunih infekcija ptica otpada na aspergilozu. Za razliku od sisara ptice su jako podlone odvoj bolesti ( Feldmesser et al., 2005; Garcia et al 2007). Studija ptiije aspergiloze kod pilia pronala je da nivo serumskih antitjela, koji reaguju na hipije aspergilusa je u korelaciji sa razvojem otpornosti na bolest, pojava precipitina se javlja u isto vreme kada se i smanjuje broj prisutnih hipija u vazdunim putevima. Ovo sve navodi na zakljuak da su antitjela bitna za otpornost na ovu bolest. Neki praktiari iz ivinarske industrije smatraju da je bolest indukovana stresom, odnosno imunosupresijom. Pored ovog smatra se da razlike u gradji ptica i sisara, poput vazdunih kesica, nedostatak plunih makrofaga, nedostatak mijeloperoxidaze u heterofilima (Tell, 2005).5.3. Vakcina protiv aspergilozePostigli su se zadovoljavajui rezultati sa vakcinom koja je sainjena od kondidije ili micele, jer je se stvorio imunitet na lokalnu i sistemsku aspergilozu. Ovo sve govori da je u budunosti mogue razviti efikasnu vakcinu na aspergilozu (Cenci et al.,2000).Vakcina koja ne daje potpunu zatitu od infekcije, ali ipak poveava anse za blai tok bolesti i bolje rezultate terapije, bila bi znaajn alat u borbi sa ovom boleu. Od 1939., veliki broj vakcina i vakcinalnih strategija je ispitan i primjenjen, ukljuujui kombinaciju raznih proteina, glikoproteina, ivih ili inaktivisanih kondidija, koji su se koristili kao imunogeni (Bellocchio et al.,2005). Na primjer toksin izolovan iz A.fumungatus-a daje odreenu zatitu hiperomunizovanim zecovima, kojima je postepeno inokuliu kondidije. Primjeen je odreeni nivo zatite i kod pataka i mieva, inokuliui im odreene doze kondidja postepeno (Bellocchio et al., 2005). Postoji jedan rad gdje je se koristila iva atenuirana vakcina spravljena od kondidija. Poslednje studije se kreu u tri smjera: 1) Eksperimentisanje sa raznim adjuvansima, 2) Identifikacija antigena koji e da da zadovoljavajui imunitet, 3) Razvijanje vakcine koja e da bude efikasna na razne patogene, ukljuujui A.fumungatus

C.albicansC.albicans je sastavni lan normalne mikroflore kod ovjeka i domaih ivotinja, nalazi se na mukoznim povrinama usne duplje, gastrointestinalnog trakta i vagine. Imuni poremeaji mogu ovu gljivicu da prevedu sa komensala na patogena, koji moe da napadne mnoga tkiva, da izazove fatalnu sistemsku bolest (Stivens et al., 1998; Romani 1999; Traynor i Huffnagle, 2001). Infekcije sluzokoa si najei oblik ove bolesti, ali nekad se nalaze lezije i po koi (Lehmann, 1985).Kod goveda, kod prekomjerne upotrebe antibiotika u terapiji mastitisa, otvara se prostor Candidi da se namnoi i da ona bude uzaziva novog mastitisa, a dijagnostika joj je teka, jer se ne oekuje da ona bude uzronik. Kandidioza ptica se javlja kod loe ishrane i stresa, a izvor infekcije su vec prisutne gljivice kao komensali. esti su artritisi kod konja, nakon operacija i prodora kroz rane u organizam. Kod svinja kandidjiaza se uglavnom javlja kod prasadi i to u digestivnoj formi, uzrokovana prekomjernom upotrebom antibiotika (Garcia i Blanco). Kod pasa ova gljivica esto izaziva stomatitise (Jadhav i Pal, 2006).Ovoj gljivici trebaju predisponirajui faktori da bi se izazvala bolest, da bi se namnoila na mukoznim membranama. A bolest je otkrivena i kod imunokompetentnih jedinki, tako da imunosupresija nije bitna za razvoj ove bolesti ( Hostetter, 1994; Garcia i Blanco, 2000). Ova blest javlja se u rasponu od mukokutane forme do smrtonosne sistemske infekcije. Glavni faktor rizika su poremeaji u celularnom imunom odgovoru, ukljuujui kvalitativne i kvantitativne defekte neutrofila i nekordinisanu aktivnost T elija (Romani, 2004). Otpornost na ovog patogena je u vezi s Th1 posredovanim celularnim imunim odgovorom, dok Th2 je u vezi sa podlonou za razvoj sistemske infekcije. Neutrofili se smatraju za glavne ubice C.albicans in vivo, a i makrofage su takoe efikasne. Mogue je da, pored ove uloge neutrofili imaju regulatornu ulogu u razvoju Th odgovora. injenica da su neutrofili u velikom broju na mjestu infekcije sa C.albicans i sposobni su da proizvedu IL-12 i IL-10 govori da su moda vani u odreivanju Th odgovora (Lehmann, 1985; Stevens et al., 1998; Traynor i Huffnagle, 2001).Keratinociti, neutrofili, makrofage, eozinofili i bazofili su prva linija odbrane protiv ovog patogena (Oliveira et al.,2007). Neutrofili, monociti i tkivne makrofage su glavni efektori u borbi sa jako invazivnom kadidijazom (Roilides i Walsh, 2004).Citokini kao to su TNF-, IL-6, G-CSF i GM-GSF su jako bitni mobilisanju neutrofila tokom infekcije (Kullberg et al., 1999). GM-CSF ubrzava hematopoezu u prvim koracima diferencijacije mijeloidne loze, dovodei do vee produkcije neutrofila, metamijelocita i eozinofila. Ova supstanca modulira antimikrobnu aktivnost diferentovanih neutrofila i monocita (Roilides i Walsh, 2004). GM-CSF poveava fungicidnu aktivnost humani neutrofila protiv Candide. M-CSF ubrzava proliferaciju i diferencijaciju mononuklearnih/makrofagnih progenitora, povlai monocite na mjesto infekcije i aktivira zrele makrofage. M-CSF je jako potentan imunomodulator antigljivine aktivnosti makrofaga i tkivnih makrofaga protiv raznih gljivica ( Roilides. 2000; Roilides i Walsh, 2004). Mehanizmi humoralnog imuniteta protiv ove gljivice su jo tema rasprava. Smatra se da neka antitjela mogu da daju doprinos u brobi sa ovim patogenom ( Han i Cutler, 1995) Gljivine infekcije ivotinja su pokazale da je povean titar IgM, IgG i IgA. Ova injenica je bitna za dijagnozu i davanje prognoze ishoda bolesti, iako ne osigurava zatitu protiv ove bolesti (Bromuro et al., 1994).Interesantno je da su mnogi autori pronali da kolonizacija mukokutanih membrana izaziva poveanu produkciju antitjela i ponekad mogu je pronalazak antigena u cirkulaciji. Ovo se javlja sa odsustvom klinikih simptoma generalizovane bolesti (Hernando et al., 1993). Prisutan je celularni imuni odgovor koji karakterie prisustvo raktivnih T elija koje preveniraju razvoj sistemske infekcije (Lehmann, 1985).U ovom invazivnom procesu, C.albicans odlazi u krvotok. Onda se kai za endotel, posle ulazi u endotelne elije i izaziva svoju endocitozu (Filer et al., Clemons et al., 2000). Kada ue u endotelnu eliju, ona oteuje ili unitava ove elije (Fratti et al., 1998). Dolazi do gubitka vaskularnog protoka, to omoguava patogenu da ode dublje u tkivo (Clemons et al., 2000).Endotelne elije pruaju odgovor na patogena sintetiui proinflamatorne citokine i ispoljavaju molekule za adheziju leukocita (Orozo et al., 2000). Ovi medijatori privlae leukocite na mjesto infekcije. Ako imamo dovoljan broj leukocita infekcija moe biti na vrijeme uklonjena (Clemons et al., 2000).Kod pasa je dokazano da je elijski imunitet najvaniji u spreavanju sistemske kandidjijaze, to najveim djelom preveniraju cirkuliui neutrofili. Diseminovana kandidijaza se esto javlja zajedno sa parvovirozom, kada se u terapiju ukljue antibiotici i kortikosteroidi, zdrueni sa defektom u imunom sistemu (Brown et al., 2005). Kod ivine bolest se moe spreiti vakcinacijom sa etanolom inaktivisanom C.albicans ( Lehmann, 1985).

7. DermatofitozeDermatofitoza je infekcija sa gljivicama iz roda Microsporidium, Trichophyton i Epidermophyton na keratinizirajuem povrinskom tkivu ivotinja i ljudi; Stratum corneum ivotinja i ljudi (Sparkes et al., 1993).Ova bolest nije opasna po ivot jedinke, ali joj se daje znaaj, zato to je zoonoza. Prisutnija je kod domaih ivotinja nego kod ljudi, a one su glavni izvor infekcije ljudi. esta je kod goveda, smatra se u Sjevernoj i Centralnoj Evropi, za najvaniju zoonozu. U borbi s njom koriste se efikasne i provjerene vakcine u mnogim zemljama (Garcia i Blanco, 2000).Microsporum canis, Trichophyton mentagrophytes su najee izolovani uzronici ove bolesti kod pasa i maaka (Cabanes et al., 1997), dok su Trichophyton verrucosum i T. Mentagrophytes najei kod konja i goveda (Garcia i Blanco, 2000).Dermatofiti nisu normalni stanovnici koe. Njihov glavni izvor hrane je keratin. Iako se nalazi na keratinizovanom sloju koe, opet dolazi do celularnog i humoralnog imunog odgovora organizma (DeBoer et al., 1991; DeBoer i Moriello, 1993; Mignon et al., 1999a; Sparkes et al., 1993,1995).Sama koa predstavlja efikasnu barijeru, u kojoj keratinizacija igra vanu ulogu udruena sa aktivnou neutrofila i epitelnih elija (Osawa et al., 1998).Nakon naseljavanja koe deramtofitima, nastaje sledei niz dogaaja (Gudding i Lung, 1995; Hunsaker i Perino, 2001): Prezentacija antigena: Antigene uzimaju antigen-prezentjue elije imunog sistema koe (Langerhasove elije), koje odlaze u regionalne limfne vorove, gdje se antigen prezentuje T limfocitima preko MHC II (Teunissen, 1992). Ovu radnju podpomau citokini; GM-CSF stimulie Langerhasove elije, pojaavajui im sposobnost prezentacije antigena (Kaplan et al., 1992). Poto ove elije imaju jako slabu fagocitnu aktivnost, makrofage igraju kljunu ulogu u hvatanju i degradaciji antigena u manje fragmente. Keratinociti imaju istu sposobnost, da degradiraju elije i daju ih Langerhasovim elijama da bi ih ove prezentovale T limfocitima ( Suter, 1993). Migracija elija: Kod goveda, eksperimentalno inficiranih sa T.verrucosum primjeen je povean broj makrofaga, CD4+ i CD8+ Limfocita i T / elija u dermisu, a najprisutnije su CD4+ T helper elije ( Pier et al., 1993). Smirivanje procesa: Na kraju bolesti razvija se hipersenzitivna odgovor, koji se ne javlja dok je prisutna infekcija (De Boer i Moriello, 1995). Ovo omoguava zatitu protiv reinfekcije (De Boer i Moriello, 1995).7.1. Vakcina protiv dermofitozaelijski zid im je sastavljen od hitina, glukana i glukopeptida, koje im ine glavne antigene (Wagner i Sohnle, 1995). Najvaniji antigen je protektivni deo glikopeptida, koje stimuliu humoralni odgovor i keratinaze koje stimuliu odloenu hipersenzitivnu reakciju, kada ih inokuliemo intradermalno (Dahl, 1993).Inaktivisana vakcina stimulie elijski odgovor, to dokazuju testovi koe i test inhibicije migracije leukocita. Vakcine sa T.verrucosum inaktivisane formalinom koriste se u mnogim zemljama (Wawrzkievicz i Wawrzkievicz, 1992). Inaktivisana vakcina sa adjuvantom sa kondidijom i micelijumom od T.equinium se koristi za imunizaciju konja (Pier i Zacanella, 1993). Vakcina ne prevenira bolest u potpunosti, ali su lezije mnogo manje kod vakcinisanih ivotinja.8.Malassezia pachydermatisLipolitini kvasac M.pachydermatis je deo normalne kutane mikroflore skoro svih kimenjaka. Postoje dokazi o infekcijama sa ovim kvascom. M.pachadermatis je jedina vrsta iz ovog roda kojoj ne trebaju egzogeni kvasci da bi se kulitivisala (Bianco et al., 2000). Za veterinarsku medicinu ovo je najvanija vrsta iz ovog roda, jer ona se najee izoluje sa ko koe zdravih pasa i maaka.Kod pasa, ovaj patogen se obino javlja kao oportunistika sekundarna infekcija unog kanala. Otitisi externa izazvani ovim patogenom u klinikoj slici imaju smolasti, vlani, smeasti ili uti eksudat, sa moguim eritremom i pruritusom (Griffin, 1993). Faktori koji pogoduju razvoju ovog mikroorganizma nisu u potpunosti razjanjeni, ali sigurno da imaju uzrok u poremeajima normalnih mehanizama. Kod maaka ova bolest se javlja kod ivotinja sa endokrinim i metabolikim poremeajima, kod neoplazija, infekcija sa FIV-om i FeLV-om (Ahman et al., 2007).M.pachydermatis ima sposobnost da pokrene klasini i alternativni put aktivacije komplementa. Ova aktivacija je uzrok pojave seborejinog dermatitisa. Ovaj patogen je sposoban da izbjegne neutralisanje od strane fagocita i da smanji produkciju citokina (Richardson i Shankland, 1991). Ove dvije karakteristike se objanjavaju prisustvom mastima bogate opne, sline kapsuli, ovog kvasca (Mittag, 1995).Potrebno je jo istraivanja da bi se shvatilo, pomalo kontradiktorno djelovanje Malessia-a vrsta, jer one mogu da stimuliu i da suzbijaju imuni odgovor. U ovoj injenici moda lei i razlog zato se javljaju i kao komensali i kao patogeni (Ashbee, 2006). U interakciji sa keratinocitimia, ovaj kvasac indukuje sintezu razliitih citokina, posebno IL-6. Ova sposobnost moda je i uzrok tekih infekcija sa ovom gljivicom, jer je poznato da ona kada se javlja kao komensal, inhibie imuni odgovor, da bi opstala na koi (Watanabe et al., 2001). Sposobnost da regulie intezitet imunog odgovora je dokumentovana u vie istraivanja (Ashbee i Evans, 2002), ali je antigenost manja nego kod ostalih. Interakcija ovog kvasca sa fagocitima, moda pojaava inflamaciju i podstie regrutovanje novih elija. Fagociti se mnogo lake nose sa drugim kvascima, npr C.albicans (Richardson i Shankland, 1991; Ashbee i Evans, 2002). Razlog za ovo je moda i produkcija azealine kiseline od strane kvasca. Sumnja se da ova kiselina ima ulogu u zatiti od fagocita (Akamatsu et al., 1991; Ashbee i Evans, 2002).Veliki broj jedinki ima antitjela na ovaj kvasac, ak i vrlo mlade jedinke, IgG i IgM. Nivo IgA je jako mali, pa se smatra da lokalni odgovor ne igra veliku ulogu u odbrani od ovog kvasca (Ashbee i Evans, 2002).9.CryptococcusU poslednje vrijeme uraena je diferencijacija izmeu dvije vrste, Cryptococcus gattii i Cryptococcus neoformans. Ova diferencijacija je uraena na bazi genetskih varijacija i izostankom dokaza za genetsku rekombinaciju izmeu ova dva genotipa (Duncan et al., 2006 a,b). Ova razlika se podkrepljuje jo i u razliitim stanitima, razliitoj gografskoj distribuciji i kao najznaajnije u patogenosti i efikasnosti imunog odgovora na iste. C.neofprmans uglavnom inficira imunokompromitovane jedinke, dok C.gatti nije dovedena u vezu sa imunosupresijim (Duncan et al., 2006 a,b). Ova razlika i sadanja diferencijacija moe da objasni mnoge kontradiktornosti u razvoju bolesti i terapije, poto je se to sve pripisivalo jednoj bolesti.C.neoformans je jako rasprostranjena svuda po svijetu, najvie je ima u izmetu ptica i na tlu. C.gattii se nalazi na stablu eukaliptusa i na tlu (Traynor i Hzffnagle, 2001; Duncan et al., 2006a).Vrata infekcije za ove gljivice su najee plua, gdje se moe javiti primarna infekcija. Ako se ovde ne zaustavi, infekcija moe prei u sistemsku, najee je pogoen nervni sistem, gdje se javlja fatalni meningoencefalitis (Traynor i Huffnagle, 2001; Aguirre et al., 2004; Chen et al., 2007).Diseminovana kriptokokoza kod ljudi je specifina po pojavi poviene koliine kriptokokusnog polisaharida u svim tjelesnim tenostima. Ovo mnogo pomae u ranoj dijagnostici ove bolesti. Druga specifinost je slabo prisustvo infekcije kod tkiva u kojima se krije C.neoformans Postoje dva objanjenja za ovo: Prvo, smatra se da jedinke sa najveom koncentracijom ovog polisaharida, su one koje imaju najveu koliinu patogena i zato najloije odgovaraju na terapiju; Drugo, da prisustvo ovog polisaharida samo doprinosi progresiji bolesti (Diamond i Bennett, 1974; Murphy 1989; Clemons et al., 2000).Kriptokokoza je potrvrena kod mnogih ivotinja irom svijeta. To je najea gljivina infekcija maaka, a esto se javlja i kod pasa (Duncan et al., 2006b). Kod maaka se javlja kao rinitis, a posledice se javljaju na nervnom sisitemu, a progresiji bolesti doprinosi infekcija sa FIV-om. Uticaj FIV-a na pojavu kriptokokoze je jo uvjek tema naunih rasprava. Smatra se da e C.neoformans glavni patogen kod infekcije pomjeeane sa FIV-om. A ovo jo doprinosi injenici da se C.neoformans dovodi u vezu sa imunosupresijom (Duncan et al., 2006a). Opsiana su izbijanja ove bolesti kod ovaca i koza, sa respiratornim poremeajima, ali bez otkrivene imunokompromitovanosti obolelih jedinki (Garca i Blanco). Kaheksija i respiratorni simptomi su dominirali u klinikoj slici bolesti, pronaena su oteenja mozga i jetre (Baro et al., 1998). Kod konja ova bolest se javlja kao diseminovana kriptokokalna infekcija, sa osteomijelitisom. Nakon aplikacije kortikosteroida dolazi do pogoranja infekcije, zbog njihovog imunomodulirajueg dejstva (Lenard et al., 2007). 9.1 Imuni odgovorOvde je javlja Th1 celularni odgovor, sa odlaskom leukocita u plua i njihovom aktivacijom. Ovaj leukocitni infiltrat je sainjen od mijeloidnih i limfoidnih elija, a one su sposobne da inhibiu rast ili da ubiju gljivicu u in vitro uslovima (Traynor i Huffnagle, 2001; Romani, 2004). Makrofage i nutrofili su prvi kandidati za ienje tkiva od kriptokoka (Clemons et al., 2000).U eksperimentima, dokazano je da IFN-, TNF-, IL-2, IL-12,IL-15, IL-18, monocitni hemotaksini protein-1, makrofagni inflamatorni protein-1 i azot oksid imaju vanu ulogu u brobi sa ovim patogenom. GM-CSF igra kompleksnu ulogu u razvoju imuniteta na kriptokoke u pluima, u migraciji leukocita u plua, njihovo usmjeravanje u alveole i formiranje inflamatorni taaka u pluima (Traynor i Huffnagle, 2001; Chen et al., 2007).Oteana infiltracija leukocita u tkivima sa kriptokokozom se pripisuje cirkuliuem glukuronoksilomananu (glucuronoxylomannan- GMX) stimuliui nestanak L-selektina sa povrine neutrofila, odnosno blokirajui prvi krak u ekstravazaciji (Clemons et al.,2000).U pluima su potrebne i CD4+ i CD8+ elije da bi se oslobodila plua ove infekcije. Ako kvasac proe ove mehanizme i inficira mozak, ovo vodi do teke bolesti centralnog nervnog sistema. Radovi koji se odnose na mieve sa T-elijskom ili B-elijskom deficijencijom su dokazali da CD4+ je jako bitan u preveniranju irenja ove infekcije na mozak, dok CD8+ T elije nisu imale nikakvog uticaja na ovu migraciju. Ali one imaju bitnu ulogu u plunoj infekciji (Auuierre et al., 2004).10. Pneumocistitis Pnemumocistitis je rod koji ima interesantano mjesto u nauci. Prvi dokumentovani nalaz ove bolesti vezean je za ivotni ciklus tripanozome. Nekoliko godina kasnije Pneumocystitis je oznaen kao organizam odvojen od tripanozoma. Ovde je opisan ivotni ciklus slian tripanozominom. Tek tokom drugog svjetskog rata doveden je u vezu sa pneumonijama koje su se javljale kod neuhranjene djece. Tu je i nasluena veza ovog uzronika sa imunosupresijom. Ovo je se potvrdilo tek kad je AIDS bio u ii interesovanja, tako je i ovaj uzronik prouavan, jer se smatra za jednog od glavnih uzroka smrti kod ljudi obolelih od HIV-a. U ovom periodu je i uoeno da je Pneumocisititis blii gljivama nego tripanozonama. Tek kasnije postalo je jasno da je u pitanju gljivica, kola se nalazi izmeu aktinomiceta i basodiomiceta (Edman et al., 1988; Steele et al., 2005). Iako je P.carinii izolovana kod mnogo ivotinja i ljudi, pronali su veliku specifinost izolata i ivotinjske vrste sa koje su dobijeni. Dalja analiza gena je dokazala da postoje znaajne razlike u sekvenci gena i hromozomima kod izolata sa razliitih vrsta. Ovo je dovelo do promjena u nomenklaturi, pa sad P.carinii je patogena za pacove, Pcarinii f.sp.muris je za morske ivotinje, P.jiroveci za ljude (Stringer et al., 2002; Steele et al., 2005). Mogue je da e se ova sistematizacija i proirivati kada se dokau genetske razlike (English et al., 2001).Pneumocitina pneumonija je poznata oportunistika infekcija kod HIV-pozitivni ljudi, a dobija na prisustvu kod HIV-negativni, kod ljudi koji su na imunosupresivnoj terapiji. Kod ivotinja opisana je kao izaziva pneumonije kod pasa, izazivajui ozbiljne poremeaje. Kod konja je jako teka infekcija, pogotovo kod onih koji su pod imunosupresivima, gdje se najee i javlja. Kod svinja je uoena u starosti od 7-11 nedelja, pneumonija, sa prisutnom infiltracijom mononukleara i eksudatom u alveolama (Garcia i Blanco, 2000; Kondo et al., 2000; Cavallini et al., 2007). Pneumocystis napada preko plua, a dokazana je transmisija uzronika sa ivotinje na ivotinju putem vazduha (Dumoulin et al., 2000).10.1 Imuni odgovorAlveolarne makrofage igraju znaajnu ulogu u borbi sa patogenima kao to su A.fumingatus, C.neoformans, H. Capsulatum, ali kod infekcija sa Pneumocystis- om su jako bitne u odstranjivanju ovog patogena iz plua (Brummer et al., 1996; Ibrahim-Garnet et al., 2003; He et al., 2003; Steele et al., 2005). Sigurno je da NK elije imaju ulogu u imunom odgovoru na ovog patogena, ali ta uloga jo nije jasna. Slino kao i kod drugih opurtinistinih gljivinih infekcija, javlja se kada broj CD4+ T elija padne ispod 200 elija/mm3. Ove elije imaju kljunu ulogu u aktivaciji i regrutovanju efektorskih elija. Druge elije, odnosno CD8+ T limfociti nemaju ulogu u odklanjanju infekcije iz plua (Beck and Harmsen, 1998; Dei-Cas, 2000; Traynor i Huffnagle, 2001). U otklanjanju infekcije iz plua IFN- nema znaajnu ulogu, ali je bitan u regulaciji inflamacije ( Dei-Cas, 2000). Antitjela specifina na Pneumocystis su vani u odstranjivanju ovog patogena iz plua. Antitjela na ovog izazivaa infekcije se otkrivaju kod jako mladih jedinki (Goldman et al., 2001; Steele et al., 2005). Ovo ukazuje da je izaziva sveprisutan i da titar je deo normalne aktivnosti imunog sistema, najvie ima IgG i IgM antitjela (Furuta et al., Steele et al., 2005).Kod svinja infekcija se javlja kod vrlo mladih ivotinja, kod kojih imuni odgovor nije razvijen. Takoe otkriva se porast titra antitjela nakon odbia, to sugerie znaajnu ulogu antitjela u borbi sa ovom gljivicom. esta je pojava bolesti kod grla koje su zaraene PRRS (porcine respiratory and reproductive syndrom). Kod PRRS-a smanjuje se broj CD4+ elija (Kondo et al., 2000). Kod psa, bolest se sree najee kod maldih ivotinja, koja u sutini moraju biti imunokompromitovana. Kod konja, jedinke koje su imale nizak nivo IgG i IgM antitjela su oboljevala. Takoe i grla sa uroenim defektima imunog sistema su podloni ovoj infekciji (MacNeill et al., 2003). 11. Zakljuak Opisan je imuni odgovor na neke gljivine infekcije, sa citatima tih objanjenja. Sigurno da ima jo saznanja od onih to su navedena. Jako je bitno, to je nastojano da se ovde objasni, da se izbjegne generalizacija, koja je i koren naeg neznanja o ovim infekcijama, odnosno nuspjehu terapije i prognoziranju ishoda. Kao to je ve reeno, isti uzronik kod razliitih ivotinja javlja se u razliitoj klinikoj slici, a razliiti patogeni daju sline klinike simptome kod jedne vrste ivotinja. Takoe deficijencije i poremeaji u sintezi IgA kod nekih rasa pasa mogu da poveaju rizik od gljivinih oboljenja. Kliniki znaci i svi ostali simptomi i specifinosti bolesti javljaju se iz samih mehanizama patogenosti i mehanizama imunog odgovora. Ako je imuni odgovor neodgovarajui, postoje razlike i u simptomima. Kao i u svim radovima, jasno je da su potrebna dalja istraivanja, da bi se dobila nova saznanja ili potvrdila ve postojea. Ovo zahtjeva saradnju kliniara i imunologa i podrku labaratorija. Klinike mikoze se moraju dobro izuiti da bi se dobro shvatili mehanizmi interakcije domain i patogen, za razliite ivotinjske vrste i razliite gljivine patogene.

Literatura: