of 178 /178
Boris Aronovič ČIĆENJE ORGANIZMA Sistem stvaranja i obnavljanja ćelija

čIšćenje organizma, aronović

Embed Size (px)

DESCRIPTION

 

Text of čIšćenje organizma, aronović

  • 1. Boris AronoviIENJEORGANIZMASistem stvaranja i obnavljanja elija
  • 2. O autoru(iz originala)Boris Aranovi je osniva i direktor Univerziteta za bioenergetskeprobleme u Petrogradu (1989-1991), specijalista je u oblastialternativne medicine. 1991. godine je pozvan da radi kaopredava u Institutu za alternativnu medicinu u tokholmu,vedska, gde se i sada nalazi. Sa enom Ivonomje stvorio Centarovekovih skrivenih rezervi i sa velikim uspehom radi u tomsmeru. "Budi gospodar svog zdravlja otkrivajui unutranjerezerve organizma" je^ osnovna tema seminara i kurseva. Kursevise ne dre samo u vedskoj, ve i u drugim zemljama (Finska,Norveka). Metode B. Aranovia su jedinstvene i zahvaljujuinjima hiljadama ljudi je uspelo da povrate ili poboljaju zdravlje.U poslednje vreme, interesovanje za njegove metode raste,pozvan je da dri kurseve u Junoj Americi i Nemakoj.Obrazovanje: Elektrotehniki institut "Uljanov(Lenjin)". Kasnije jezavrio kurseve psihologije na Vojnomedicinskoj akademiji, kao imedicinski kurs na Institutu za pedijatriju.Vrio je mnoga istraivenja na katedri za fiziologiju Instituta zafiziku kulturu i rezultate je sa profesorom J. Sologubom izloio uradu "Psihofizioloka i funkcionalna karakteristika uticaja metodebiokorekcije na ovekov organizam".Knjige B. Aranovia: "Terapija pomou misli" - tokholm, 1995. i"Budi gospodar svog zdravlja"- tokholm, 1997. su izazvaleogromno Interesovanje mnogobrojnih italaca.Napomena:Knjiga "Budi gospodar svog zdravlja" je prevedena na srpski, aizdalo ju je izdavako preduzee "Sfairos" iz Beograda.
  • 3. UVOD
  • 4. ... Moda emo nai kljuza savrenstvo koji se krije unutra.ri Aurobindo Gho
  • 5. UVODDa li se mnogo savremenih ljudi zamisli danas zato dolazebolesti, zato nastaju ivotni problemi, nesreni sluajevi i drugeneprijatnosti u ivotu? Zato neki ljudi imaju interesantan posao irelativno srenu sudbinu, a neki su nezaposleni i ne mogu danau svoje mesto u ivotu? Moe li se upravljati svojim zdravljem,raspoloenjem, sudbinom?Postoji mnotvo knjiga koje, u ovom ili onom stepenu,rasvetljavaju ovu temu. Ono u emu se ova knjiga razlikuje oddrugih je to to je u njoj materijal izloen u strogom redosledu ito je dovoljno konkretan. Kome je namenjena ova knjiga?Prvenstveno onima koji hoe da izmene neto u svom ivotu, kojiimaju ciljeve u ivotu, koji ele da postanu gospodari svojesudbine. I najzad, onima koji hoe da poboljaju ili povrate svojezdravlje. Ali ta je to zdravlje? Mnogi taj pojam povezuju saodsustvom bolesti. Ali to nije sasvim pravilno. Biti zdrav - to znaiustajati ujutru dobro raspoloen, ne biti umoran, namati straha isumnji, biti spokojan i umeti radovati se ivotu. Da li danas imamnogo takvih ljudi? Mislim da nema. Da li se moda savremenom uveava broj takvih ljudi? Takoe ne. Pre bi se moglorei obrnuto. Sve ee itamo u novinama da raste brojalergijskih oboljenja, bolesti srca i krvotoka, rak produava svojenapredovanje, pojavljuju se nove bolesti koje su ranije bilenepoznate.Ortodoksna medicina nastoji da nae uzroke tog porasta bolesti uzagaenju okoline, poveanju hemijskih materija u prehranbenimproizvodima, puenju, zloupotrebi alkohola. Sve je to, naravno,tano. Ipak, glavni uzrok je rast unutranjeg nespokojstvasavremenih ljudi. Na alost, iveti u razvijenom drutvu znaiiveti pod dejstvom stresnih faktora. Mnogi ljudi su zabrinuti zbogmaterijalnog blagostanja, brinu za porodicu, posao, poloaj udrutvu. Dosta ljudi se sudara sa nereenim problemima I nema7
  • 6. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMApoverenja u sutranjicu. Socijalni uslovi su osnova i pogodna podlogaza razvoj psihoemocionalnih poremeaja i unutranjih napona, kojidovode do fizikih poremeaja i bolesti. Drugim recima, to sumentalni uzroci bolesti. A ti faktori, sa svoje strane, izazivajuzagaivanje organizma (podrobnije o zagaivanju organizma usledeim poglavljima).Organizam oveka je sistem sa samoregulacijom, koji prilikom dejstvaneodgovarajuih faktora uklanja nastali debaians. U sluajuproduenog dejstva stresnih faktora i zagaenja organizma kojeje posledica toga, taj sistem, meutim, ne moe da izvri svojufunkciju i ovek se razboljeva. Postoje dva puta ovekovog izvlaenjaiz bolesti: oslobaanje od negativnih programa i oienjeorganizma. I ba zahvaljujui tome, mi pomaemo sistemusamoregulacije da obnovi svoje funkcije.Najpre, nekoliko reci o tome ta znai termin "zagaenjeorganizma". To je, pre svega, loe stanje debelog creva, koje aljeu krv mnogo otrovnih materija. To je poremeen rad jetre, koja je filterorganizma i koja ne moe zadovoljavajue da proisti krv. To jenedovoljno dobar rad bubrega, koji, kao i jetra, treba da iste krv. Toje poremeaj rada nervnog sistema, takozvanog neurovegetativnogsistema, koji regulie rad unutranjih organa. Osim toga, to su infekcijeu raznim delovima organizma i to, po pravilu, najvie u ustima, zubimai nosnim putevima. Te infekcije dospevaju, ta kode, u krv i raznose sepo organizmu. Kao to je poznato, osnovni zadatak krvi je da prenosihranljive materije i kiseonik u elije i da izbacuje ugljendioksid i drugeotpatke posle prerade hranljivih materija, a, takoe, i da unitavastrane mikroorganizme koji prodiru u telo. I zamislite sada da svi tiotrovi, infekcije, cirkuliu u organizmu i zajedno sa hranljivimmaterijama prodiru u elije. Moe li posle toga ovek da bude stvarnozdrav? Razume se da ne moe!1955. godine nemaki lekar G. G. Rekeveg je formulisao teorijuzakreavanja oveka. Osnovne postavke te teorije su: bolesti suispoljavanje zatitnih snaga orzanizma, koje upravljajuimunobilokim sistemom, protiv spoljanjih i unutranjih otrova;8
  • 7. UVODbolesti su pokuaji organizma da se kompenzuje teta koja jenastala kao posledica delovanja otrova.U svom radu G. G. Rekeveg je odredio 6 stadijuma procesa kojise odvijaju u odgovarajuim oblicima tkiva.1. Stadijum luenja -fizioloko izluivanje svih vrsta otpadakaiz tkiva u procesu izmene materije. To je stadijumizbacivanjaotpadaka koji organizam sam regulie.2. Stadijum reakcije ili odgovora na nakupljene otpatke -patoloki pojaano izbacivanje svih otpadaka iz tkiva. Pritome je mogua temperatura, kijavica, kaalj, znojenje,proliv, izbacivanje gnoja, bolovi i dr. A takoe i reakcijepri izbacivanju i pretvaranju otrova u neotrovne materijekroz zapaljenja (crvenilo, zgruavanje, gnojenje,otvaranje rana).3. Stadijum nagomilavanja i preraspodele velike koliineotpadaka u obliku masnoa I stepena sa stvaranjemnovih mesta nagomilavanja: lipomi, fibromi, ateromi,polipi, hemeroidi itd.4. Stadijum zasienosti - izraava se kroz subjektivnesimptome. Objektivnih simptoma ima malo i zato sepostavljaju opte dijagnoze: vaskularna distonija,migrena, rani klimakterijum, poremeaj razmenematerija, osteohondroza kime, "sindrom zamora", aponekad se takve bolesti registruju i kao "simulanti". Zatose ovaj stadijum zove i "utei" ili "nemi".5. Stadijum degeneracije, razaranja - i ovde su objektivniznaci slabi, ali ve postoje pozitivni rezultatilaboratorijskih ispitivanja. Na ovom stadijumu se javljajurecidivi: atrofini rinitis, pareze, atrofija onog nerva,ciroze i dr.6. Stadijum zloudnosti - nastaju onkoloke bolesti I sviotpaci deluju kompleksno.9
  • 8. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMAZagaena krv ne dovodi samo do bolesti, nego i do stanja koje jesvojstveno mnogim ljudima: ravo raspoloenje, umor, rav san,razdraljivost, loe pamenje, slaba koncentracija i moshvatanja. Poznato mi je da mnogi ljudi pokuavaju da resezdravstvene probleme pomou raznih alternativnih metoda i estone dobijaju pomo zbog zagaenog organizma. I stvarno,zamislite da ovek koristi neku alternativnu metodu za leenje,kojom se moe pojaati krvotok. ta se deava u tom sluaju?elije, koje poinju da dobijaju vie hranljivih materija,istovremeno dobijaju i vie otrova. Krajnji rezultat ove terapije jenitavan ili bolesniku moe biti i gore.Najnovija nauna istraivanja pokazuju da mnoge bolesti nastajukao rezultat zagaenja debelog creva, jetre i bubrega. Veinaistraivaa smatra da se u 90% sluajeva rak dojke kod enarazvija zbog jakog zagaenja debelog creva. Uzroci mnogihalergijskih oboljenja su zagaena jetra i debelo crevo. Depresije ipsihike poremeaje je, takoe, teko leiti bez ienja tela.Oslanjajui se na svoj 25-godinji rad u oblasti alternativnemedicine, mogu sa ubeenjem da kaem da leenje bolesti ifinespokojstva, bez prethodnog ienja organizma, ima maleefekte ili je sasvim neefikasno.Cilj ove knjige je da ispria kako ovek moe sam, pomoupristupanih metoda, da povrati zdravlje, oistivi svoj organizam.Imam u vidu i psihiko i fiziko ienje. Metoda, koju predlaem je -ienje tela na nivou elija. Prema mojoj metodi, ienje svakogorgana se sastoji iz dve etape. Prva je - priprema za ienje,zasnovana na primeni pomonih sredstava i ukljuuje najboljeelemente iz ranije poznatih ienja, koje sam preradio i dopunio naosnovu dugogodinje prakse. Druga - neposredno ienje - mojanova metoda, koju sam nedavno otkrio i koja nema sline u svetu, akoja omoguava da se, radei samo mislima i rukama, izazovuvibracije elija i da se, zahvaljujui tome, stvarno i efikasno oisteorgani. Takvo ienje organa je jednostavnije i efikasnije od ranijepoznatih, ne trai mnogo vremena i pomae oveku da nae blizakkontakt sa svojim telom, to je garancija fizikog i psihikog zdravlja.Tokom godina sam u svom radu dolazio u dodir sa raznim10
  • 9. UVODmetodama fizikog ienja. Sve su one imale svoje prednosti i svojenedostatke. Pa, na primer, neka materija dobro isti zidove debelogcreva, ali moe da povredi sluzokou. Ili drugo sredstvo - dobro isticrevo, ali jako zagauje bubrege. Postoje metode ienja, duge,neprijatne, esto sa nagonom na povraanje.to se tie psihikog ienja, ono je, takoe, neophodno, jer jekonani rezultat negativnog miljenja zagaenje organizma. Takvasu miljenja pakost, uvreda, oseanje krivice, nedostatak ljubaviprema sebi i drugima, "kompleks nie vrednosti", trajno unutranjenespokojstvo, kritika sebe i drugih, agresivnost, mrnja i drugenegativne misli, o kojima e, takoe, biti reci u ovoj knjizi. Te misli,posle izvesnog vremena, izazivaju blokadu miia ili "greve" kojiblokiraju dovod krvi u neke delove tela i ograniavaju ishranu organai elija u organizmu. Ne samo to se blokiraju miii nego se javljaju itekoe sa cirkulacijom energije u telu, to dovodi do energetskogdebalansa organizma. I energetske i miine blokade su uzrokfizikih poremeaja. Osim toga, nae duhovno stanje deluje na naodnos sa ljudima, na socijalni poloaj i nau sudbinu. Kao to jepoznato, ortodoksna medicina leci fiziko telo ili otklanja simptome,ne dirajui uzrok. Prirodno, to nije reenje problema. Bolest se vraana isto mesto i postaje hronina, ili se menja mesto u telu. Pomoulekova se moe izleiti bolest creva, ali e se posle izvesnog vremenajaviti problemi sa bubrezima, to ne udi. U telu je ostao energetskidebalans, postoji unutranja i miina napetost, iji su izvor misli.Drugim recima, treba leiti nev ovekovo telo nego oveka. Jerfiziko telo - to jo nije ovek. ovek - to je, pre svega, dua, kojamisli, raduje se, uzbuuje, voli. Samo ona moe da uini ovekasrenim ili nesrenim, samo ona moe da izlei telo ili da mu naudi.Dragi itaoci! Knjiga koju drite u rukama je, s jedne strane,praktina, ona e vam dati mogunost da poboljate ili povratitezdravlje, s druge strane, to je korak ka vaem razvoju, vaan korak.Jer ovek koji ume da kontrolie svoje telo, zdravlje, lako moe daizae na kraj sa problemima u drugim oblastima ivota, da se popnena vii duhovni nivo.11
  • 10. Glava 1UPOZNAJ SAMOG SEBE
  • 11. Svaki organizam je melodija,koja sama sebe peva.Merlo - Ponti
  • 12. Glava I - Upozna) samog sebeNEZNANJE I SUMNJIAVOST - "PRIJATELJI" BOLESTIPre nego to preemo na praktian deo, italac mora da imaelementarnu predstavu o tome kako ovek funkcionie kaobioloki objekat. Kako da radite sami sa sobom ako se nepoznajete?Svima je znana jednostavna istina: ako hoe da budespecijalista u nekoj oblasti - mora da proui & poznaje tuoblast. Ne moe da bude dobar graevinar, ako ne poznajematerijale kojima se grade kue, graevine. Teko je biti dobaruitelj u koli, ako se ne zna deja psihologija. Seam se takvogjednog sluaja. Dva moja poznanika su kupila nove automobile.Jedan od njih nije imao pojma o tome kako je auto napravljen,kako radi, znao je jedino da ga vozi. Drugi je, osim vonje, znao ikako je automobil napravljen, koji su mu sastavni delovi, njihovefunkcije i uzajamna delovanja. Prolo je 15 godina od kupovineautomobila. Moj drugi poznanik, koji je znao o automobilu, brinuose u toku tih godina za auto, blagovremeno je obavljaopreventivne radove, obnavljao je sve tenosti, na vreme jemenjao istroene delove i zato je njegov auto i posle 15 godinabio u dobrom stanju i sluio je svom gazdi. Prvi za tih 15 godinanije nita radio sam na automobilu, koristio je usluge radionice zaopravku samo onda kada auto vie nije iao. Zato posle 15godina vie nije imalo smisla raditi bilo ta i auto se morao baciti.Slino se deava i sa ljudima. Ako ovek ne zna kako radi njegovorganizam, ne zna od kojih organa se sastoji i kako su onirasporeeni, ne pazi na svoje telo, ne moe biti reci o dobromzdravlju. I vie od toga: ak i kada se ovek obrati za pomoterapeutu, i tada e efekat biti mnogo bolji kada ovek zna na taje upravljeno delovanje terapeuta i ta se pri tome dogaa uorganizmu. Uzmimo prost sluaj sa masaom. Na primer, Jedanovek za vreme masae misli kako se pojaava krvotok, kako sepoboljava hranjenje organa, tj. on je aktivan za vreme seanse.15
  • 13. BORIS ARANOVI- IENJE ORGANIZMADrugi pak ovek nema pojma o tome ta se deava za vrememasae, prosto je uo da je to korisno, drugim recima - pasivan je.Prirodno, efekat e biti bolji u prvom sluaju.Mnogi ljudi gube zdravlje zbog nepoznavanja svog organizma. Naroitosumnjiavi ljudi. Javio se bol u stomaku ili slabinama, zavrtelo se uglavi, ili se javio bol pri mokrenju - odmah panika, zamilja se bolest.A autosugestija deluje veoma jako. I posle nekog vremena bolest sestvarno javlja. A ako bi ti "uobraeni" bolesnici znali da se ljudskioraganizam prilagoava promenama spoljanje sredine, kao to suelektromagnetna zraenja, atmosferski pritisak, vazduh siromaankiseonikom, prljavtina, hrana sa hemijom ili nitratima, nastojei daouva postojanost unutranje sredine. Za vreme tog prilagoavanjamoe da se promeni krvni pritisak, sastav krvi, mogu da se pojavestezanja miia ili krvnih sudova, to je esto praeno raznimneprijatnim simptomima, koji posle izvesnog vremena nestaju. Akobi "uobraeni" bolesnici znali za to, mogli bi da izbegnu muenje.Paradoksalno je da danas, kada je ovek izveo tehnikurevoluciju, on, kao i ranije, najmanje panje obraa na svoje telo. I zato plaa zdravljem. Ja neu detaljno opisivati ovekovu fiziologiju. Alida bi se efikasno radilo sa programima za ienje koji su navedeni uovoj knjizi, ja u vrlo saeto i uproeno govoriti o funkcijamaovekovog organizma.SISTEMI, ORGANI, ELIJEoveiji organizam se sastoji od sistema - grupa organa kojifunkcioniu zajedno:kotani - sve kosti tela, rskavice, zglobovi i tetive koje ihpovezuju;miini - miii tela, oni koji se reguliu svesno (popreno-prugasti) i oni koji se reguliu bez uea svesti (glatki);16
  • 14. __________________________ (iT. __________ Glava 1 Upoznaj samog sebenervni- mozak, organi ula (oi, ui, kvrice za ukus, receptori zamiris i pipanje), nervi, kimena modina;endokrini (sistem lezda sa unutranjim luenjem) - lezde kojeproizvode hormone: hipofiza, titna lezda, paratitnelezde, pankreas (guteraa), nadbubrene lezde ipolne lezde.za disanje - plua, bronhije (cevice do plua), dunlk, usta,grkljan, nos, dijafragma;srce i krvotok- srce, arterije, vene, kapilari, krv;limfni - strukture koje uestvuju u cirkulaciji limfe i u zatitiorganizma od bolesti, ukljuujui limfne vorove, limfnesudove, slezinu, krajnike, timus;organi za varenje - usta, jezik, zubi, pljuvane lezde, jednjak,eludac, tanko crevo, jetra, uni mehur, pankreas(guteraa);za izluivanje - organi i lezde koje uestvuju u izbacivanjuotpadaka iz organizma: znojne lezde, debelo crevo,urinarni sistem (bubrezi, mokra..: kanali, mokranabeika, urinarni kanal - uretra);za reprodukciju - muki: testisi, penis, prostata, skrotum,mokrani kanal; enski: jajnici, jajovodi, materica,vagina, spoljanji polni organi - vulva; muki i enskipolni hormoni;Kao to se iz nabrojanog vidi, sistemi se sastoje od razliitihorgana. Organi se, sa svoje strane, sastoje od elija. elija jemikroskopska struktura, iji je prenik do stotog dela milimetra.elije imaju razne oblike, veliinu i strukturu, prema funkcijamakoje vre. elije jednog sistema su sline (si. 1).17
  • 15. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMASlika 1. elije raznih organa1 - miii; 2 - sluzokoa usta; 3 - kosti; 4 - crvena krvna zrnca; 5 - pankreas; 6nervi; 7 - sluzokoa creva; 8 - vezivna tkiva; 9 - spermatozoidi.Miine elije (1) su, na primer, dugake i tanke, mogu da se skupljajui rasteu i na taj nain omoguavaju telu da se kree. Mnoge nervneelije (6) su takoe dugake i tanke, ali one su namenjeneprenoenju impulsa. Crvena krvna zrnca (4) su okrugla, onaprenose kiseonik i ugljendioksid. elije pankreasa (5) su sfernogoblika, one proizvode i obnavljaju hormon insulin. Bez obzira na ovevarijacije, sve elije se satoje od jezgra, opne, u kojoj se nalaziskoncentrisana elatinasta materija - citoplazma, i membrane krozkoju prolaze hranljive materije i otpaci.RAZMENA MATERIJAOrganizam funkcionise preko ivotnih aktivnosti elija, a za to elijemoraju da se hrane. One se hrane iz hrane koja se preraujehemijskim materijama - fermentima i hormonima, Fermenti deluju nahemijsko pretvaranje hrane u elementarne hranljive materije, koje suneophodne elijama. Sada je poznato vie od 3,5 hiljada fermenata,koji razlazu belancevine, masti i18
  • 16. Glava I -Upoznaj samog sebeugljene hidrate. Delovanje fermenata kontroliu hormoni. Bezhormona fermenti ne bi mogli da obave svoj posao.Hormoni, koje stvaraju lezde endokrinog sistema, mogu dapojaaju delovanje nekih fermenata i da uspore delovanje drugih.Zato je veoma vano sauvati hormonsku ravnoteu u krvi, nedozvoliti ni viak ni manjak. Nije sluajno to je vetakimunoenjem hormona teko kontrolisati ravnoteu. Pomou tihhormona se moe poboljati rad jednih organa i pogorati raddrugih. Recimo, ena, koja prima hormone za poboljanje radapolne sfere, moe dobiti viak teine. Ili, korienje hormona zapoboljanje rada zglobova moe pogorati vid.Razmena materija ima veze sa svim hemijskim procesima, koji seobavljaju u ljudskom telu, doprinosei da ono preivi. Razmenamaterija se deli na katabolizam i anabolizam. Katabolizamobuhvata razgradnju ugljenih hidrata, masti i belanevina radistvaranja energije. Energija, koja se oslobaa u procesumetabolizma, se pretvara u koristan rad radom miia, a izvesnakoliina se gubi u obliku toplote. Anabolizam ukljuuje hemijskeprocese koji su usmereni na stvaranje i obnavljanje delovastrukturalnih delova i elija tkiva. Pri tome se stvaraju rezerveenergije koje se troe na raenje, obnavljanje i zatituorganizma od infekcija i bolesti.Materije, koje su potrebne naem organizmu, mogu da se podelena est grupa: voda, minerali, belanevine, masti, ugljeni hidrati ivitamini. Materije od kojih se izgrauje organizam su belanevine,voda i minerali. Oni su neophodni za rast tela, stvaranje novihelija i tkiva.Belanevine - glavni materijal za gradnju - sastoje se najvie odugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Belanevine iz hrane se uorganizmu razlazu na aminokiseline koje slue kao "ciglice" zastvaranje mnogih hemijskih materija, meu njima hormona ifermenata. Organizmu je potrebno vie od dvadesetaminokiselina. Neke stvara organizam, druge se dobijaju izbelanevina iz hrane ivotinjskog porekla, tree - od belanevinabiljnog porekla. Krajnji proizvod razmene belanevina je19
  • 17. BORIS ARANOVlf - IENJE ORGANIZMAmokrana kiselina - urea. Ona se stvara u tkivima i jetri, odakleulazi u krvotok i kroz bubrege se izbacuje iz organizma.Masti, koje ulaze u hranu, delimino idu na stvaranje rezervimasnoe, delimino oksidiu sa izdvajanjem energije i stvaranjemkonanih proizvoda - ugljendioksida i vode. Masti su neophodneza asimilaciju kalcijuma, magnezijuma i vitamina, koji serastvaraju u mastima (A, D i dr). Na primer, karotin, iz koga sestvara vitamin A se u crevima upija u neznatnoj koliini iz sirovemrkve, a iz mrkve koja je pripremljena sa pavlakom ili biljnimuljem - 60-90%. Masti su veoma kalorine, ali treba znati da nastvaranje rezervi masti utiu mnogo vie ugljeni hidrati (u oblikueera), ako se prekomerno koriste, nego masti.Kada se narui razmena masti, povezana sa prejedanjem ili saupotrebom suvie masne hrane, dolazi do sniavanja ili akgubitka sposobnosti krvi da se oslobodi tih materija prilikomponovnog uzimanja takve hrane. Njihov stalni viak moe daizazove guenje i prestanak kapilarnog krvotoka. Pored toga,poviena masnoa u krvi izaziva "lepljenje" eritrocita.U grupu masti ulaze neke materije sline mastima.Najinteresantnije meu njima su holesterin i lecitin. Holesterinuestvuje u stvaranju polnih hormona i hormona koje stvarajunadbubrene lezde. Holesterin koji je uao sa hranom i onajsintetizovan u organizmu spajaju se u crevima sa masnimkiselinama i prelaze u krv. Viak holesterina se razgrauje u jetri iizbacuje u creva sa ui u obliku unih kiselina. Lecitin povoljnoutie na rad centralnog nervnog sistema i jetre, stimuliestvaranje krvi, poveava otpornost organizma prema infekcijama,otrovnim materijama, ometa razvitak ateroskleroze.Ugljeni hidrati su vaan izvor energije. Ugljeni hidrati se dele natri grupe. Prva grupa su prosti ugljeni hidrati ili monosaharidi, kojisadre jedan molekul ugljenih hidrata: glukoza, fruktoza,galaktoza. U drugu grupu spadaju bisaharidi, koji sadre dvamolekula ugljenih hidrata: saharoza (eer od repe i od trske),laktoza (mleni eer) i maltoza (eer od slada). U treoj grupi20
  • 18. Glava I - U poznaj samog sebesu polisaharidi, koji se sastoje iz nekoliko monosaharida: krob,glikogen, celuloza.Sa fizioloke take gledanja, posebnu vanost imaju glukoza iglikogen, jer su glavni izvor energije, koju organizam koristi. Kadaje neophodan iznenadni utroak energije - emocionalnauzbuenja (bol, strah, gnev, ljutnja i drugo), intenzivan radmiia - oni se lako izvlae iz depoa i brzo sagorevaju uzoslobaanje energije. Posebno je velika uloga glikoze u ishranipopreno-prugastih miia i centralnog nervnog sistema.Vanost glikoze za normalno funkcionisanje organizma sepotvruje time to se pri snienju nivoa eera u krvi(hipoglikemija) javlja otro izraena slabost miia, oseaj umora,ubrzani rad srca, pojaano znojenje, bledilo ili crvenilo koe itd. Uteim sluajevima se sniava temperatura tela, naruava se radcentralnog nervnog sistema (poinju grevi, buncanje, gubi sesvest). Sve ove pojave odmah nestaju posle unoenja rastvoraglikoze. U tankom crevu se apsorbuju i prenose u krv samo prosti- jednomolekularni eeri: glikoza, fruktoza, galaktoza, ksiloza iarabinoza. Sloeniji ugljeni hidrati - bisaharidi (saharoza, laktoza)i polisaharidi (glikogen i krob) mogu biti apsorbovani tek potose razloe na odgovarajue monosaharide.Kroz kapilare crevnih resica mpnosaharidi dospevaju u krvotok ipreko krvi se prenose prvenstveno u jetru. Najvei deo prolazikroz jetru nepromenjen i krv ih raznosi po elom telu. to se vietroi hrana bogata ugljenim hidratima vii je sadraj glikogena ukrvi.Organi koriste razliite koliine glikoze iz krvi. Najvee koliineglikoze su potrebne mozgu i sranom miiu. Ouvanje stalnekoncentracije eera u krvi (80-120 miligrama glikoze na .100miligrama krvi) se odrava preko dva procesa: troenje glikoze utkivima i njeno ulaenje u krv iz jetre. Glikogen se u jetri direktnorazlae u glikozu bez meuproizvoda. Taj proces se zove"mobilizacija glikogena". Kada u hrani nema ugljenih hidrata,glikogen se moe stvarati u jetri od belanevina i masti.21
  • 19. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMAPoremeaj u razmeni ugljenih hidrata je najee povezan saoboljenjem jetre, pri emu jetra gubi sposobnost da pretvaraglikozu koja dolazi iz creva u glikogen, sa oboljevanjempankreasa. Najpoznatije oboljenje pankreasa je eerna bolest(dijabetes).Vitamini igraju vrlo vanu ulogu u procesima asimilacijehranljivih materija i u mnogim biohemijskim reakcijamaorganizma. Veliki deo vitamina ulazi u organizam sa hranom, nekiod njih se sintetizuju pomou mikroflore creva i prelaze u krv izato, ako tih vitamina nema u hrani, organizam ne osea potrebuza njima. Nedostatak nekog vitamina u hrani (od onih koji se nesintetizuju u crevima) izaziva bolesno stanje, koje se zovehipovitaminoza. U sluaju naruavanja procesa preuzimanjavitamina u crevima, zbog neke bolesti, hipovitaminoza se moejaviti ak i pri dovoljnoj koliini vitamina u hrani.Razmena mineralnih soli: osmotski pritisak krvi i meuelijsketenosti je odreen koncentracijom soli natrijuma, kalcijuma,magnezijuma, kalijuma. Konstantnost osmotskog pritiska je vaanuslov normalnog odvijanja svih procesa razmene, uslov kojiobezbeuje otpornost organizma na razne uticaje spoljasnjesredine. Koncentracija neorganskih sastavnih delova tenosti uorganizmu se odrava s posebnom tanou i zato organizamreaguje i na najmanja indivdualna kolebanja.Odnos jona u ljudskoj krvi i u krvi svih kimenjaka je veomablizak jonskom sastavu vode okeana (za sve jone izuzevmagnezijuma). Na osnovu te injenice, jo krajem prolog veka,je izraena pretpostavka da je ivot ponikao u okeanu i da susavremene ivotinje, kao i ovek, nasledili od svojih predaka izokeana neorganski sastav krvi slian morskoj vodi. Ovo gledite jekasnije potvreno mnogobrojnim ispitivanjima, koja su pokazalada je ivot nesumnjivo ponikao u vodi, ali ne u slatkoj, nego urastvoru soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma.Odluujii znaaj u odravanju konstantnog odnosa osnovnih jonau krvi, koji uestvuju u mnogim ivotnim procesima, pre svega,jona natrijuma i kalijuma, ima rad bubrega. Ako u organizam ulazi22
  • 20. Glava 1 - Upoznaj samog sebemalo natrijuma, u bubrenim kanalima se jako poveava njegovaapsorpcija. Viak natrijuma u krvnoj plazmi koi njegovuapsorpciju u bubrenim kanalima, pri tome se poveavazadravanje kalijuma u krvi - odnos meu jonima se ponovonormalizuje. Na isti nain se regulie sadraj drugih jona u krvi -kalcijuma, fosfora, hlora itd.Na si. 2. je data opta ema razmene materija. Naruavanjerazmene materija dovodi do nagomilavanja otrovnih materija uorganizmu. Naruavanje u stvaranju hormona je est uzroknaruavanja razmene materija. Dijabetes, na primer, nastajeusled smanjenog luenja hormona insulina u pankreasu. Bezinsulina elije ne mogu da apsorbuju i razloe glikozu i krvnisudovi poinju da se zakreavaju.Slika 2. Opta ema razmene materija1 - prerada hrane u elucu i crevima do sitnih sastavnih delova (proteini, masti,ugljeni hidrati); 2 - prenos ovih materija krvlju u jetru radi ienja I dalje obrade;3 _ jetra; 4 - ienje krvi sa konanom preradom: 5 - elije 23
  • 21. BORIS ARAN0V1 - IENJE ORGANIZMASAMOREGULACIJA FUNKCIJA ORGANIZMADa bi ostao zdrav, ljudski organizam mora da se regulie tako dasauva konstantnu unutranju ravnoteu uz stalnu promenuspoljnih uslova. Taj proces regulacije se zove homeostaza. Uosnovi samoregulacije je princip "povratne sprege": svakapromena funkcije organa ili sistema, koja izlazi izvan dozvoljenihgranica, izaziva buenje odgovarajuih oblasti nervnog sistema,koje alju impulse - naredbe, koji dovode do normalizacije radaorgana ili sistema. To izvrava takozvani vegetativni ili autonomninervni sistem.Neurovegetativni sistem regulie rad krvnih sudova srca, organaza disanje, organa za varenje, organa za izluivanje mokrae,lezda sa unutranjim luenjem. Osim toga, on regulie ishranucentralnog nervnog sistema i poprecno-prugastih miia. Radneurovegetativnog sistema je potinjen centrima koji se nalaze uhipotalamusu, a njih kontrolie kora velikog mozga.Neurovegetativni sistem se uslovno deli na simpatiki iparasimpatiki sistem (si. 3).Simpatiki nervni sistem regulie resurse organizma u raznimsituacijama, koje trae brze reakcije. Po pravilu, takve situacijenastaju prilikom opasnosti, jakog straha, razdraenosti. U tovreme se usporava" rad organa za varenje i aktivira se rad srca,poveava se pritisak, ire se enice.Parasimpatiki nervni sistem se aktivira u uslovima mirovanja,opustanja. U to vreme se pojaava rad organa za varenje, ire sesudovi unutranjih organa.24
  • 22. Slika 3. Neurovegetativnl sistem----- simpaticki nervni sistem-------- parasimpatiki nervni sitemU normalnim uslovima kod zdravog oveka simpaticki iparasimpatiki sistemi su u stanju izbalansirane ravnotee.Naruavanje ove ravnotee izaziva razne bolesne simptome, naprimer: spazme eluca i creva, promenu ritma rada srca, glavobolju,muninu, vrtoglavicu.Psihiki procesi, koji se obavljaju u kori velikog mozga, mogu daproizvedu aktivan uticaj na rad unutranjih organa, a procesi uunutranjim organima se, sa svoje strane, odraavaju na psihikeaktivnosti. Svima su poznate promene u raspoloenju i sposobnostiza umni rad pre i posle jela, uticaj poveane III25Glava1Upoznajsamogsebe
  • 23. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMAsmanjene razmene materija na psihu. Tako, kada se jako smanjirazmena materija, javlja se umna tromost, dok poviena razmenamaterija, obino, ubrzava psihike reakcije.Kao to je ve reeno, ceo neurovegetativni sistem se kontrolie delommozga, koji se zove hipotalamus. On dobija informacije o svakojpromeni u hemijskoj ravnotei organizma i koriguje vegetativnisistem da bi ga vratio u ravnoteu. Ako, na primer, nivo kiseonikapadne zbog fizikog optereenja, hipotalamus daje komanduneurovegetativnom sistemu da povea broj sranih otkucaja da bi seorganizam snabdeo krvlju bogatijom kiseonikom.ENDOKRINI SISTEMUporedo sa neurovegetativnim sistemom postoji i drugi sistem zarazmenu informacija meu organima - endokrini sistem. Isto kao ineurovegetativni sistem, on regulie i koordinira funkcije organa.Razlika ova dva sistema je u nainu i brzini prenosa informacija. Doknervni sistem alje signale, kodirane u obliku elektrinih impulsa,nervnim vlaknima do pojedinih organa, endokrini sistem koristi hemijski"jezik" da bi optio sa organima. Preimustvo nervnih impulsa jebrzina, a hemijskog "jezika" je u tome to on, iako sporo deluje,deluje ravnomerno i due.Hemijski proizvodi endokrinog sistema se zovu hormoni. Njihproizvode elije lezda sa unutranjim luenjem (si. 4). Uovekovom telu se proizvodi vie od 50 hormona. Oni reguliu pritisak,razmenu materija, obezbeenje energije i minerala, sadrajkalcijuma i eera u krvi, funkciju polnih organa.26
  • 24. Slika 4. lezde endokrinog sistema: 1 - hipofiza; 2 -titna lezda; 3 - nadbubrene lezde; 4 - pankreas;5 - polne lezdeHipofiza se nalazi u mozgu i upravlja celokupnim endokrinimsistemom, ali njome, u isto vreme, upravlja hipotaiamus. Poredtoga, poto hipofiza lui razne hormone za stimulisanje iupravljanje drugim lezdama, ona ima pretean uticaj na rast,razvoj, procese razmene, regulisanje rada lezda sa unutranjimluenjem.titna lezda se nalazi ispred i sa obe strane dunika. Hormonititne lezde regulisu rast i procese razmene materija. To suhormoni opteg dejstva i njihovo se delovanje odraava na skorosve funkcije organizma.Paratitne lezde su etiri organa veliine zrna graka nazadnjoj strani titne lezde. Hormoni, koje one proizvode, regulisurazmenu kalcijuma i fosfora u organizmu.27GlavaI-Upoznajsamogsebe
  • 25. BORIS ARANOV1 - IENJE ORGANIZMAPankreas (guteraa) se nalazi u trbunoj duplji iza eluca.Hormon, koji ona proizvodi, svima poznati insulin, potpomaerazmenu ugljenih hidrata i na taj nain sniava nivo eera u krvi.Nadbubrene lezde prijanjaju neposredno na vrh svakogbubrega i sastoje se od dva sloja: kore (spoljanji sloj) i sri(unutranji deo). Kora nadbubrenih lezda stvara nekolikohormona, koji utiu na razmenu minerala, na razmenu ugljenihhidrata, na odbranbene reakcije organizma, sposobnost miia zarad; neki hormoni deluju i na polnost. U unutranjem tkivunadbubrenih lezda se stvara adrenalin i noradrenalin, kojideluju nadraujui na simpatiki nervni sistem.Po/ne /ezde (jajnici kod ena, testisi kod mukaraca) - hormonikoji se u njima proizvode utiu na sekundarna polna obeleja (naprimer grudi i kukovi kod ena, brada kod mukaraca), na radpolnih organa, na psihike procese.0 endikrinom sistemu se moe rei mnogo interesantnih stvari, alimoj je zadatak da dam osnovne pojmove. Zato emo sada preina vrlo vanu temu na kojoj u se zadrati malo due, jer bapoznavanje te teme omoguava bolje shavatanje moje metodeienja organizma.KRVKrv ima veoma veliki znaaj za funkcionisanje organizma. Krvprenosi kiseonik i druge vane materije u tkiva i izbacujeugljendioksid i druge otpatke, koji nastaju posle prerade unetihmaterija i koji mogu da truju organizam. Krv pomae, takoe,razaranje mikroorganizama, koji izazivaju bolesti. Krv se sastojiod bezbojne tenosti, koja se zove plazma i u kojoj plivaju crvenakrvna zrnca ili eritrociti, bela krvna zrnca ili leukociti i vrlo maleelije - trombociti.U plazmi se nalazi vrlo mnogo hemijskih materija, koje suneophodne za ivot organizma: belanevine, ugljeni hidrati,28
  • 26. ;_________________________ ___ ______________________Glava I - Upoznaj samog sebemasti, minerali, fermenti, hormoni, vitamini i dr. Sve te materije ukapilarima prelaze u tkiva, a u plazmu dolaze proizvodi, koji sustvoreni u procesu razmene materija i koji treba da se odstrane izorganizma. To su amonijak, mokraa, mokrana kiselina (urea),preostali azot i dr. Belanevine su vaan sastojak plazme. One sedele na dve osnovne grupe: albumine i globuline. Albumin se ucirkulaciji krvi moe uporediti sa sunerom, koji zadrava vodu ukrvotoku i ne dozvoljava krvi da se pretvori u elatinoznu masu.Smanjenje albumina u krvi dovodi do toga da deo vode iz krvnihsudova prelazi u tkiva, to izaziva naticanje. Globulini imajuulogu antitela prilikom nastajanja infekcije. Nekiput, kada postojiopasnost od infekcije, lekari vetaki unose globulin u krv.Eritrociti (crvena krvna zrnca) su elije krvi ivotinja i ljudi bezjezgra. Prenose kiseonik iz plua u tkiva i ugljendioksid iz tkiva uorgane za disanje. U eritrocitima se nalazi hemoglobin, koji selako spaja sa kiseonikom. U kapilarima hemoglobin predajekiseonik tkivima i uzima ugljendioksid. Ugljendioksid se iz pluadisanjem izbacuje u atmosferski vazduh. Eritrociti su elije kojeive kratko, kroz 3-4 meseca oni se unitavaju u krvnimsudovima, raspadaju se na delove belanevina - globine i nacrvenu materiju - hemoglobin. Iz molekula hemoglobina seodvaja uni pigment - bilirubin, koji se izbacuje iz organizma.Ostaci eritrocita se krvotokom prenose u kotanu sr i koriste seza stvaranje novih eritrocita. Eritrociti se stvaraju u kotanoj sri.Leukociti (bela krvna zrnca) tite organizam od stranih estica -mikroba koji prouzrokuju bolesti. Leukociti su osetljivi na materijekoje stvaraju bakterije. Oni se aktivno ustremljuju namikroorganizme, mogu da prelaze iz krvnih sudova u tkiva igutaju mikrobe, spreavajui dalje irenje infekcije. U sluajupovreda, uniteni leukociti se nagomilavaju u obliku gnoja.Leukociti slue za imunoloku zatitu organizma, oni stvarajuantitela, koja su usmerena na borbu sa stranim materijama -alergenima, virusima, otrovima, gljivicama, mikroorgani-zmima.Sve se te materija zovu antigeni.Kada antigeni dospeju u organizam, krv stvara antitela ba za tajantigen i unitava ga. Posle preleane bolesti ta antitela ostflju29
  • 27. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMAdugo u organizmu, nekad i doivotno. Time se objanjava toovek ne oboleva ponovo od nekih bolesti, od kojih je vebolovao. U borbi antitela sa antigenima oslobaa se hemijskamaterija - histamin, koji, irei se krvotokom, izaziva raznealergijske reakcije (kijavicu, suze, nagli pad pritiska i dr). U tomsluaju krv stvara druge elije - eozinofile, koji skupljajuhistamine iz organizma.italac mora da shvati da kod ljudi, koji imaju alergijske reakcije,krv lui nedovoljno eozinofila.Leukociti se stvaraju u kotanoj sri i njihov proseni vek je 12sati, a ako su uvueni u borbu sa bakterijama onda je 2-3 sata.25% belih krvnih zrnaca su limfociti, koji se stvaraju u limfnimvorovima.Limfociti igraju ivotno vanu ulogu u organizmu, jer obezbeujuprirodni imunitet prema bolestima. Oni proizvode protivotrove, kojideluju kao protivdejstvo razornom delovalju jakih toksina, ilihemijskih materija, koje proizvode bakterije. Limfociti proizvode iantitela, koja ne dozvoljavaju da elije organizma stradaju uslednavale bakterija.Trombociti - Osnovna funkcija ovih elija je stvaranje krvnihugruaka, koji su neophodni za zaustavljanje krvarenja. Kada jeprilikom traume povreen zid krvnog suda, trombociti trenutnopoinju da se razaraju i stvaraju ugruke belanevina, koji sezovu fibrinomi, i koji zapusavaju krvni sud. Zgrusavanje krvi sepojaava pod uticajem impulsa centralnog nervnog sistema. Kadase ovek uzbuuje u krv dolazi vie adrenalina, koji neposrednoubrzava zgrusavanje krvi.Ako se uzme u obzir da se adrenalin lui, po pravilu, prilikomstraha, ljutnje, negodovanja, a takve su emocije hiljadama godinanastajale prilikom nekih realnih opasnosti, postaje razumljivozato je to bilo aktuelno. I u nae vreme je ostala veza emocija saluenjam adrenalina. I zato nije sluajno to je mnogo bolestipovezano sa stvaranjem tromba u krvi.30
  • 28. Glava I Upoznaj samog sebeKRVOTOKKrvotok odrava stalnu cirkulaciju krvi i na taj nain obezbeujeda sve elije dobiju hranljive materije i kiseonik i da se iz njihizbace konani proizvodi razmene materija. Glavni naredbodavacu ovom sistemu je srce.SRCESrce je veliki miini organ i nalazi se u sredini grudnog koa.esto se misli da je srce na levoj strani tela. U stvari, ono senalazi sa obe strane srednje linije, ali je vie nakrivljeno na levo.Rad srca se sastoji u pumpanju krvi kroz krvotok. Krvni sudovi,koji vode od srca ka organima, zovu se arterije, a oni koji vode odorgana ka srcu zovu se vene. Ceo sistem krvnih sudova oveka(krvotok) se uslovno deli na veliki i mali krvotok (si. 5)..1Slika 5. Krvni sistem 1 - snabdevanje glave, plua,grudnog koa; 2 - snabdevanje srca; 3 - srce; 4 - jetra; 5 - snabdevanje trbuneduplje; 6 - snabdevanje donjeg dela tela31
  • 29. .BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMAVeliki krvotok poinje od leve srane komore, koja svojimskupljanjem pumpa krv obogaenu kiseonikom - arterijsku krv uaortu i dalje u arterije koje polaze od nje, arteriole, kapilaremozga, bubrega, jetre, organa za varenje, miia, koe itd. Izvenola i vena se krv skuplja u dve glavne vene iz kojih dolazi udesnu pretkomoru, gde se zavrava veliki krvotok.Mali krvotok poinje od desne srane komore, odakle venska krvkroz plunu arteriju dolazi do plunih kapilara, u kojima onapredaje ugljendioksid i uzima kiseonik. Arterijska krv bogatakiseonikom sada iz plua dolazi u plune vene, a odatle u levusranu pretkomorau. Kod zdravog oveka, uestanost i snagasranih kontrakcija se menjaju u skladu sa potrebama organizma.To regulise nervni i endokrini sistem. Uticaj nervnog sistema seobavlja preko impulsa, koji se prenose kroz simpaticke iparasimpatike nerve. Uticaj endokrinog sistema se obavlja prekokrvi, koja prenosi hormone, na primer adrenalin.Dragi itaoci, moda e vam biti pomalo dosadno da seupoznajete sa ljudskim organizmom i nainom njegovogfunkcionisanja, ali treba shvatiti da put ka istinskom zdravlju iaktivnoj dugovecnosti poinje izuavanjem sebe. Osim toga,ja se trudim da piem maksimalno uproenim jezikom, stavljajuinaglasak na glavne funkcije sistema i organa koje opisujem.Posebnu panju itaoca elim da privuem na krvotok, pre svega,na rad kapilara, jer je to kljuni momenat metode koju samrazradio. Dakle, idemo dalje.ARTERIJEUdarni talas krvi, koju srce izbacuje pri svakoj kontrakciji, prvoprima aorta, zatim vratna arterija, podkljuna arterija i drugevelike arterije. Njihovi zidovi su prilino debeli i imaju mnogoelastinih vlakana, zahvaljujui kojima se obezbeuje neprekidnacirkulacija krvi kroz krvne sudove, iako ona iz srca dolazi uimpulsima. Stvar je u tome to se prilikom skupljanja srca samo32
  • 30. GlavaI-Upoznajsamogsebedeo energije troi na pumpanje krvi u krvne sudove, dok je drugi deo energijeupravljen na rastezanje zidova aorte i velikih arterija (stvara se elektrininapon).Kada se kontrakcija srca zavri i dolazi do njegovog oputanja, dalje kretanjekrvi, posle prvobitnog impulsa, koji je dalo srce, se obavlja stezanjem elastinihzidova velikih krvnih sudova. Eto zbog ega nojmalna elastinost zidova arterijaima veliki znaaj za krvotok. im se ona umanji, rad srca je jako otean. Usrednjim ili malim arterijama, koje su daleko od srca, snaga sranog impulsa ielektrinog napona zidova velikih arterija moe biti nedovoljna za daljucirkulaciju krvi. Potrebna je kontrakcija krvnih sudova, a to obezbeuju miinavlakna zidova krvnih sudova.Takvi krvni sudovi se zovu arterije miinog tipa, za razliku od arterija elastinogtipa. Miino tkivo je posebno izraeno u zidovima arteriola pred njihovinulaskom u kapilare. Miina vlakna u zidovima arteriola su rasporeena kruno izato mogu da se jako skupljaju. Arteriole igraju ulogu ventila. Kada neki organradi, njegove arteriole se ire i kapilari se pune krvlju; kada organ miruje,arteriole se skupljaju i mogu biti skoro sasvim zatvorene, kapilari se tadaprazne.VENEVene skupljaju krv iz kapilara i nose je prema srcu. Obrnuti smer venske krvionemoguavaju zalisci, koji proputaju krv samo ka srcu. Zidovi vena su mnogotanji od zidova arterija i oni imaju manje miinih vlakana. Zbog toga se, ak I primalom poveanju unutranjeg pritiska u venama, one jako razvlae i u njima semoe nagomilati vrlo mnogo krvi. Sa porastom slabljenja venskih zidova njhovazapremina se mnogo poveava, a to dovodi do zastoja krvi u kapilarima,venolama i venama.Kretanje krvi kroz vene prouzrokuje prvenstveno razlika krvnog pritiska napoetku i kraju venskog sistema. Ipak, ta je razlika relativno mala, pa su zaobezbeenje normalne cirkulacije u33
  • 31. BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMAvenama potrebna dodatna dejstva. Glavno je stezanje popreno-prugastih miia pri kretanju tela i pomeranje glatkih miiaunutranjih organa u procesu njihovog funkcionisanja. Velikiuticaj ima i usisavajue dejstvo grudnog koa koje nastaje priudisaju i koje pojaava priliv venske krvi u desnu pretkomoru. Darekapituliramo ukratko, cirkulaciju krvi u organizmu. Krv poinjesvoj put izlazei iz leve srane komore kroz aortu. U ovoj etapikrv je bogata kiseonikom, hranom, koja se razloila na molekule idrugim vanim materijama, kao to su hormoni. Dalje se krvgrana u arterije koje vode u srednji, gornji i donji deo tela. Izarterija krv ide u arteriole, koje su manje i koje vode u sve organei tkiva u organizmu, meu njima i u samo srce, a zatim se granana iroku mreu kapilara. U kapilarima elije krvi se postrojavajuu jedan red, predaju kiseonik i druge materije i uzimajuugljendioksid i druge produkte razmene materija. Poto proekroz kapilare, krv dospeva u venski sistem. Ona prvo ulazi u malekrvne sudove koji se zovu venole i koje su ekvivalent arteriola.Krv nastavlja put kroz male vene i vraa se u srce kroz vene kojesu prilino velike i mogu se primetiti ispod koe. Mali krvotok sluiza komunikaciju sa pluima, da bi krv tamo ostavila ugljendioksid iuzela kiseonik.A sada prelazimo na kapilare i ja hou ovde da upozorim itaocada ovome posveti naroitu panju.KAPILARIFUNKCIJAKAPILARAKapilari su mali krvni sudovi, koji proimaju organe i tkivaljudskog organizma. Krv u njima ostvaruje svoje osnovnefunkcije: predaje tkivima kiseonik, hranljive materije, hormone iodnosi ugljendioksid i druge produkte razmene materija, kojitreba da se izbace. Zahvaljujui razmeni materija, koja se obavljau kapilarima, odravaju se konstantne fiziko-hemijske osobinetenosti u tkivima, koja zapljuskuje elije, te se odravajukonstantni uslovi za njihove ivotne aktivnosti. Kapilari su kraj34
  • 32. Glava I - Upoinaj samog seberazgranatog arterijskog sistema i istovremeno poetak venskog (si.6).Slika 6. Kapilari 1 - arterijski sistem; 2 -venski sistem; 3 - meuelijski prostorZidovi kapilara su veoma tanki, oni se sastoje od jednog sloja elija,koje se zovu endotelijalne; posle ovih elija koje pokrivaju otvorekapilara je smetena osnovna membrana uz koju je prislonjen slojspojnog tkiva, koji zadrava materije i bakterije, koje su tetne zaorganizam. Prelaz materija iz krvi u meuelijski prostor (3) seobavlja kroz male pore, kao i kroz istanjene delle samih elija.Skupljanje zidova elija i smanjivanje broja kapilara, koji funkcioniu,pogorava ishranu i disanje okolnog tkiva. Takvi poremeajikapilarne propustljivosti su osnova mnogih patolokih stanja.35
  • 33. BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMAEndotelijalne elije imaju interesantne osobine. One mogu daobavljaju najrazliitije funkcije, na primer, da zadravaju iprerauju ostarela crvena krvna zrnca, pigmente, molekuleholesterina i masnih materija. U zdravom organizmu endotelijalneelije uestvuju u rastu i regeneraciji tkiva. Osim toga, oneobezbeuju odbranu organizma od infektivnih bolesti. elijeendotela kapilara mogu da se oslobaaju i da obavljajusamostalne pokrete, da se razmnoavaju, da apsorbuju bakterijei druge materije, koje su tetne za organizam.Kapilari, za razliku od arterija i vena, mogu ponovo da sestvaraju i iezavaju. To su najmanji krvni sudovi i mogu sevideti samo pod mikroskopom. Prenik kapilara se moepromeniti 2-3 puta. Kada su maksimalno skupljeni, oni neproputaju krvna zrnca, u njima se nalazi samo teni deo krvi -plazma. Kada je kapilar rairen, elije krvi prolaze u njegasporo. To ima veliki fizioloki znaaj, jer sporo prolaenje krviproduava vreme njenog kontakta sa zidovima krvnog suda. Toolakava prenoenje kiseonika i hranljivih materija iz krvi utkiva.Nisu svi kapilari stalno otvoreni. Prilikom mirovanja organa,funkcionise ih oko 10% - "deurni kapilari". Zahvaljujui tometo se krv u kapilarima nalazi pod pritiskom, u arterijskom delukapilara voda i materije, koje su u njoj rastvorene, filtriraju se umeutkivnu tenost. U venskom delu, gde se pritisak smanjuje,osmotski pritisak usisava meutkivnu renost nazad u kapilare.Na taj nain, voda i materije, koje su u njoj rastvorene, upoetnom delu kapilara izlaze, a u krajnjem delu ulaze. Osimprocesa filtriranja, dolazi do kretanja molekula od mesta visokekoncentracije ka mestima gde je ona nia. Glikoza, aminokiseline,prelaze iz krvi u tkiva, a amonijak, mokraa idu u suprotnomsmeru.Kapilarni sistem ima veliku duinu - duina svih kapilara je reda60-100 hiljada kilometara. Kapilari proimaju iva tkiva i nalazese na veoma malom rastojanju izmeu sebe. Tako, u mozgusvaki kapilar obezbeuje priliv hranljivih materija u elije mozgau radijusu od 25 mikrona. Ukupna povrina svih kapilara je oko36Glava I - Upozna) samog sebe
  • 34. 6500 kvadratnih metara. Na toj prostranoj povrini se obavljajuprocesi razmene materija - prelaz molekula kiseonika,aminokiselina, hormona, fermenata, vitamina i drugih hranljivihmaterija iz krvi u meutkivnu tenost, koja neposrednozapljuskuje elije. Deo krajnjeg proizvoda meuelijske razmenematerija iz meuelijskog prostora prenosi se u kapilare krvotoka,a iz njih u vene. Drugi deo otpadaka prelazi u limfne kapilare, ukojima se nalazi tkivna tenost (limfa), a ne krv, Ti kapilari polazeod specijalnih voria, koji se nalaze u meutkivnim pukotinama.Zidovi limfnih kapilara su, za razliku od kapilara krvotoka,jednosmerno propusni, tj. proputaju materije samo od spolja kaunutra. Spajajui se ti kapilari formiraju specijalni limfni sistem satokovima, mreom sudova, magistralnim putevima i oni se ulivajuu venski sitem.STANJEKAPILARNOGSISTEMAKODBOLESNIHU organizmu nema nijednog organa, nijednog tkiva, ije dobrostanje ne zavisi najneposrednije od stanja kapilarnog krvnogsistema. Danas je poznato da praktino nema bolesti koja neuvlai u patoloki proces neke delove kapilarnog toka. Tako se,na primer, prilikom zapaljenja plua prve promene opaaju nazidovima kapilara. Kod bolesti bubrega (akutnih i hronicnih) patene samo kapilari bubrenog tkiva, nego i kapilari celog organizma.Bilo kakav psihiki napor, najobiniji fiziki napor, propraeni supojaavanjem kapilarnog krvotoka.I ba se pomou raznih procesa reakcije mikrocirkulacijeostvaruju procesi adaptacije organizma na promene unutranje ispoljne sredine. Prilikom fizikih napora, popreno-prugasti miiioseaju potrebu za poveanjem dotoka glikoze i kiseonika. Unjima se stvara mnogo mlene kiseline, koja izaziva irenje krvnihsudova. To omoguava otvaranje kapilara i irenje veih krvnihsudova. Koliina krvi koja cirkulie se poveava na raun zaliha ipoveanjem brzine. Kao rezultat poveanog dotoka krvi je prilivvie hranljivih materija i kiseonika u miie. U isto vreme, ubrzanikrvotok brzo oslobaa miie, koji rade, vika mlene kiseline,ugljendioksida i drugih otpadaka.37
  • 35. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMASISTEM ORGANA ZA VARENJEVarenje hrane je sloen kompleks fiziko-hemijskih procesaasimilacije hrane. Zahvaljujui njima, hranljive materije, koje suule u usnu duplju i eludano-crevni trakt, razlazu se na prostajedinjenja, rastvorljiva u vodi, usisavaju se u krv i prenose u elijetkiva. Na si. 7 su prikazani organi za varenje. Procesi varenjabelanevina se, uglavnom, obavljaju u zoni kontakata zidovaeluca sa hranom.Slika 7. Organi za varenje1 - jednjak; 2 - dijafragma; 3 - eludac; 4 - jetra; 5 - uni mehur; 6 - pankreas;7 - tanko crevo; 8 - debelo crevo; 9 - slepo crevo; 10 - donje crevoELUDACMasti, koje ulaze u eludac, koe luenje eludanih sokova injihovo se nepovoljno dejstvo osea i u sluaju da one dolaze kaododatak drugim hranljivim materijama i to ako je njihova koliinavea od 15%.38
  • 36. Glava I - Upoznaj samog sebeAko dolazak masti prethodi ostaloj hrani za 10-15 minuta, njihovousporavajue dejstvo e se osetiti veoma jako. Ako masnoadolazi u eludac zajedno sa ostalom hranom usporavanje luenjaeludanih sokova je slabije izraeno. Ako masnoa ulazi ueludac u toku luenja, mogue je da i ne doe do usporavanja.U elucu se lako vare samo masti koje se nalaze u mleku i usirovom umancetu. Masti koje ulaze u sastav drugih hranljivlhmaterija se u elucu praktino ne vare, to se deava tek udvanaestopalacnom crevu. Ugljeni hidrati slabo izazivaju luenjeeludanih lezda. Po izlasku iz eluca hranljiva kaa sepodvrgava delovanju fermenata pankreasa, ui i crevnog soka,koji stvaraju lezde dvanaestopalanog i tankog creva.PANKREAS(GUTERAA)Sok za varenje koji lui pankreas je bogat fermentima, kojiobezbeuju varenje belanevina, masti i ugljenih hidrata.Pankreas poinje da radi 1-3 minuta posle poetka jela. Za razlikuod luenja eludanih sokova, najvei deo soka pankreasa sestvara kada se jede hleb, neto manje kada se jede meso. Namleko, meutim, pankreas reaguje minimalnim luenjem. Vonisokovi i razne organske kiseline (limunska, jabuna, siretna) jakodeluju na pobuivanje luenja pankreasa. Nadam se da italacnije zaboravio da je pankreas istovremeno i lezda endokrinogsistema, koja lui hormon insulin, koji regulie koncentracijueera u krvi. Na luenje pankreasa utiu hormoni hipofize, titnelezde, nadbubrenih lezda i kore velikog mozga. Tako, kad jeovek uzbuen smanjuju se fermentativne aktivnosti sokovapankreasa, a kada je miran poveavaju se.39
  • 37. BORIS ARANOVIC - IENJE ORGANIZMAJETRAJetra ima posebno mesto meu organima za varenje. U jetru,kroz portalnu venu (jedna od najveih vena) dolazi sva krv kojaide iz eluca, slezine, pankreasa, tankog i debelog creva. Na tajnain krv koja je zasiena proizvodima varenja hrane iz eluca icreva dolazi prvo u jetru - glavnu hemijsku laboraloriju organizmai tu se ona podvrgava vrlo sloenoj obradi, a zatim jetrenomvenom prelazi u donju uplju venu.U jetri se obavlja obrada otrovnih produkata razlaganjabelanevina, materija koje stvaraju mikrobi koji se nalaze udebelom crevu. Proizvod luenja jetre - u aktivno uestvuje uprocesu varenja hrane. U sastav ui ulaze una i masnekiseline, holesterin, pigmenti, voda i razne mineralne materije.u ulazi u dvanaestopalano crevo 5-10 minuta posle hrane.Glavna uloga ui je da pomae prelaz sa eludanog na crevnovarenje, ponitavajui delovanje pepsina, koji je opasan zafermente sokova pankreasa. u pojaava delovanje fermenatasokova pankreasa, a, takoe, emulgira masti i time omoguavanjihovo razlaganje i resorpciju. u igra vanu ulogu u procesuresorpcije karotina, mnogih vitamina i aminokiselina. Onapoveava tonus i pojaava peristaltiku creva, uglavnomdvanaestopalanog i debelog creva, deluje razorno na crevnumikrofloru i time spreava razvoj procesa truljenja.Jetra uestvuje praktino u svim procesima razmene materija:belanevina, masti, ugljenih hidrata, pigmenata, vode. Njenouee u razmeni belanevina se oituje u sintezi albumina(seate se ? - zadrava vodu u krvi) i odravanju njegovogkonstantnog sadraja u krvi. U jetri se stvara urea - krajnjiproizvod razmene belanevina - koja se zatim izbacuje izorganizma preko bubrega. Jetra je glavno mesto u kome sestvara glikogen. Ona zajedno sa pankreasom odrava i reguliekoncentraciju glikoze u krvi.40
  • 38. Glava I - Upoznaj samog sebeDVANAESTOPALANO CREVOHrana iz eluca prelazi u dvanaestopalano crevo. Ono je poetnideo tankog creva. U dvanaestopalacnom crevu se nastavljajuosnovni procesi varenja belanevina, masti i ugljenih hidrata.Ovde se apsorbuju skoro svi proizvodi dobijeni razlaganjemhranljivih materija i vitamina, vei deo vode i soli.TANKO CREVOU tankom crevu se obavlja konano razlaganje hranljivih materija.Kaa, u koju je pretvorena hrana, prerauje se delovanjemsokova pankreasa i ui, koji je natapaju u dvanaestopalacnomcrevu, a takoe i delovanjem mnogobrojnih fermenata, kojeproizvode lezde tankog creva. Proces apsorpcije se deava navrlo velikoj povrini, jer sluzava obloga tankog creva formiramnogo nabora i, osim toga, gusto je zasejana resicama. Kododraslog oveka broj resica dostie 4 miliona. Sve to poveavaapsorpcionu povrinu tankog creva stotinama puta.Iz tankog creva hranljive materije prelaze u krv portalne vene iulaze u jetru, gde se prerauju i postaju nekodljive. Posle togase deo prenosi krvlju u ceo organizam, prolazi kroz zidovekapilara u meuelijski prostor i dalje u elije. Drugi deo ( naprimer glikogen) ostaje u jetri.I DEBELO CREVOU debelom crevu se zavrava apsorpcija vode i stvara se izmet.Sok debelog creva karakterie postojanje sluzi u kojoj se nalazefermenti. Debelo crevo je mesto na kome se masovnorazmnoavaju mikroorganizmi. U jednom gramu izmeta imanekoliko milijardi elija mikroba.Crevna mikroflora uestvuje u konanom razlaganju komponentisokova za varenje hrane i ostataka nesvarene hrane, sintetizujefermente, vitamine i druge fizioloke materije, koje se apsorbujuu debelom crevu. Osim toga, crevna mikroflora stvara branu za41
  • 39. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMAmikrobe koji izazivaju bolesti i uvaju domaina od njihovogukorenjavanja i razmnoavanja.ZADNJE CREVO (REKTUM)U zadnjem crevu kaa od hrane se i dalje vari. Ovde se, poduticajem fermenata, koje proizvode mikrobi, razlae celuloza iapsorbuje voda, posle ega se masa hrane postepeno pretvara uizmet. To potpomae kretanje debelog creva, koje mesa masu ipodstie apsorpciju vode. Izbacivanje izmeta iz creva obezbeujeaktivna peristaltika, koja nastaje kada masa izmeta nadraireceptore na zidovima creva.ORGANI ZA IZLUIVANJE MOKRAE (URINARNI SISTEM)BUBREZINajvaniju ulogu u ienju organizma i izbacivanju proizvodarazmene materije imaju bubrezi. U hemijskim procesima, koji sevre u veini elija ljudskog organizma, uestvuju proteini.Prilikom razlaganja proteina nastaje azot. Bubrezi su odgovorni zaizbacivanje jedinjenja koja sadre azot iz krvi. Njihov osnovniproizvod je mokraa. Bubrezi obavljaju i druge sloene funkcije:reguliu razmenu vode i soli, meu njima natrijuma, kalijuma,hlora, fosfata; sintetizuju bioloki aktivne materije, jako utiu nanivo arterijskog pritiska, na zgruavanje krvi, na odbranbenesnage organizma i obezbeuju konstantnost unutranjostiorganizma.Bubrezi (si. 8) su smeteni s obe strane kime iza trbunemaramice. Bubrezi imaju vrlo razvijenu mreu krvnih sudova. Svakrv koja cirkulie u arterijama i venama prolazi kroz bubregesvakih 5-10 minuta. Svakog minuta bubrezi dobijaju oko jednoglitra krvi. Konano, ta krv stie do filtera na kraju jednog odbubrenih kanala (filtera ima 2 miliona u svakom bubregu) i na42
  • 40. Glava 1 Upoznaj samog sebetaj nain se razdvaja, tako da teni deo krvi (plazma) ide u kanal,dok ostatak ostaje u krvotoku. Filtrirana tenost prolazi krozdugaak bubreni kanal i u njemu se veliki deo vode, soli i drugihmaterija koje su potrebne organizmu apsorbuje ponovo u krv.Izvestan deo vode, urea i drugi otpaci izlaze, u obliku mokrae, krozdva mokrana kanala (izlazni tokovi) u mokranu beiku.Slika 8. Urinarni sistem 1 - bubrezi; 2 -mokrani kanali; 3 - mokrana beikaBubrezi stvaraju mokrau neprekidno i danju i nou. U toku 24 satase izlui oko 1,5 litar mokrae. Kontrola za odravanje balansa vodeu organizmu se ostvaruje u bubrenim kanalima, u kojima moe dase apsorbuje vie ili manje filtrirane tenosti, koja prolazi kroz njih.Signal da se apsorbuje vie vode, ako organizam43
  • 41. BORIS ARANOV1 - IENJE ORGANIZMAostaje bez vode, dolazi od hormona koji stvara hipofiza. Ukupnakoliina Izdvojene uree ostaje ista, ali se ona rastvara u, vie ilimanje, tenosti i na taj nain dovodi do obrazovanja, vie Ilimanje, koncentrovane mokrae. Vrlo slian proces se odvija uodravanju balansa soli. U bubrenim kanalima hormon, koji sestvara u nadbubrenim lezdama (aldosteron), obezbeujeapsorpciju soli u koliinama koje su neophodne organizmu.MOKRANA BEIKAMokraa, koja je stvorena u bubrezima, ide u mokrane kanale(2), koji je, perlstaltikim kretanjem u kapima prenose umokranu beiku (3). Mokrana beika, u kojoj nema mokrae, jeveoma smanjena. Kako se puni ona se rastee, ali mokraa neprelazi u kanal za izbacivanje mokrae, poto se na tom putunalaze dva sfingtera. Kada se nakupi 250-300 mililitara mokrae,poveava se pritisak na zidove mokranog mehura i receptori uzidovima alju impulse u centar za isputanje mokrae u kimenojmidini I nastaje nadraaj za mokrenje.ORGANI ZA DISANJEZahvaljujui disanju, organizam doblja klseonik i oslobaa sevika ugljendloksida, koji se formira kao rezultat razmenematerija. Disanje i krvotok obezbeuju da svi organi I tkiva naegtela dobiju energiju koja je neophodna za ivot. Kao to benzinsagoreva u motoru automobila, kao to su za zagrevanjeprostorija neophodni ugalj I klseonik, na Isti nain elijeorganizma koriste klseonik: one sagorevaju svoje gorivo (eer)zajedno sa klseonlkom I proizvode energiju. Oslobaanje energije,koja je neophodna za ivotne aktivnosti organizma, se deava nanivou elija I tkiva kao rezultat bioloke oksidacije.Proces disanja sadri nekoliko etapa:1. punjenje plua atmosferskim vazduhom;44
  • 42. Glava I -Upoznaj samog sebe2. prelaz kiseonika iz plunih alveola u krv, to se obavljakroz plune kapilare;3. izdvajanje ugljendioksida iz krvi u alveole, a zatimizbacivanje u atmosferu;4. dopremanje kiseonika u elije i tkiva preko krvi;5. dovoenje ugljendioksida iz tkiva u plua preko krvi;6. elije troe kiseonik - elijsko disanje.Vazduh pri udisanju ulazi u dunik (1) (si. 9) - cev koja se sastojiod 16-20 rskavicavih prstenova obloenih sluzokozom. Ta cev sena ulazu u plua grana na dva dela i u plua ulaze bronhije (2) -dve grane "drveta" ije se velike grane dele na manje granice -bronhiole (3). Vazduh koji je proao dunik, bronhije i bronhiolezavrava svoj put u plunim mehuricima - alveolama. Plua (4)imaju nekoliko stotina miliona tih mehuria.Slika 9. Organi za disanje: 1 - dunik; 2 -bronhije; 3 - bronhiole; 4 - plua; 5 - dijafragmaAlveole su opletene mreom kapilara. Zidovi alveola i kapilara sutoliko tanki da kiseonik iz vazduha lako prelazi iz alveola u krv,gde ga prihvataju crvena krvna zrnca i prenose u elije, elijepredaju otpatke od prerade - ugljendioksid - krvi i on se kroz45
  • 43. BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMAvene istim prenosiocima - crvenim krvnim zrncima - prenosinazad u plua. Tamo alveole prihvataju taj preraeni gas, a zatimse on izdie u atmosferu.Kada ovek die, veliki deo posla obavlja dijafragma (5), koja sesastoji od miia i vlaknastog tkiva. Ona formira horizintalnupregradu izmeu grudne i trbune duplje. Prilikom udisanja,miina vlakna dijafragme se skrauju i izravnavaju kupoludijafragme povlaei centralni deo nadole, ka trbunoj duplji. Topoveava zapreminu plua i omoguava prolaz vazduha u njihkroz dunik, nosnu i usnu upljinu. Izdisanje se obavljajednostavnim opustanjem miia. Pri tome, vazduh izlazi, kao daga isputamo iz lopte napunjene vazduhom.NERVNI SISTEMNervni sistem igra vanu ulogu u prihvatanju oseaja koji suopaeni ulima, u oseaju bola, oseanju zadovoljstva, kontrolipokreta i mnogim drugim funkcijama organizma. To je najsloenijisistem ljudskog organizma i on takoe igra vanu ulogu u razvojugovora, miljenja i pamenja. Nervni sistem se deli na centralni iperiferni nervni sistem.CENTRALNI NERVNI SISTEMCentralni nervni sistem ine mozak i kimena modina, koji upotpunosti kontroliu sva nervna tkiva u telu. Najvanije funkcijemozga su: regulisanje rada unutranjih organa, koordinacija svihfiziolokih i biohemijskih procesa, koji se obavljaju u naem telu, iadaptacija organizma na spoljanju sredinu. Nadraaje, kojidolaze iz spoljnjeg sveta (zvuni, svetlosni, taktilni, ukusa i dr),primaju specijalni nervni zavreci - receptori.Receptori su "prozori" nervnog sistema. Oni su posrednik izmeuspoljanje sredine i mozga. Receptori imaju specifinu osetljivostna promene temperature, osvetljenosti, nivoa zvunih uestanosti46
  • 44. Glava I - Upozna) samog sebei drugih stimulatora. Ali mozak mora da bude informisan I o tometa se dogaa u organizmu. Zato su receptori razmeteni u svedelove tela, u svaki organ. Signali iz spoljanjeg i unutranjegsveta su raznovrsni: mogu biti mehaniki, hemijski i dr. Ti sesignali u receptorima pretvaraju u impulse i preko nerava prenoseu mozak ili kimenu modinu. Na taj nain mozak stalno dobijaopirne informacije o promenama u okolini i o stanju organizma.Te se informacije podvrgavaju sloenoj obradi i u obliku nervnihimpulsa idu, takoe, u organe za izvravanje, reguliui fiziolokeprocese, biohemijske reakcije i rad miia.Kimena modina, koja se prostire kroz kimu od mozga dodonjeg dela lea, je stub nervnog tkiva. Kimena modina imadve osnovne funkcije. Prvo, ona je dvosmerni provodni sistemmozga i perifernog nervnog sistema. Drugo, ona ostvarujekontrolu prostog refleksnog delovanja. Ako, na primer, oveksluajno stavi ruku na vrelu plou, receptori za bol u koi eposlati impulse preko nervnih vlakana u kimenu modinu i oveke automatski brzo povui ruku.Elementi nervnog sistema koji funkcioniu su milioni meusobnopovezanih nervnih elija, koje se zovu neuroni. Njihova jefunkcija vrlo slina funkciji provodnika u sloenom elektro-mehanizmu; oni primaju signale u jednom delu nervnog sistema ipredaju ih drugom, gde ti signali mogu, sa svoje strane, bitiposlani dalje, ka drugim neuronima, ili mogu da izazovu nekodelovanje (na primer: skraivanje miinih vlakana). U skladu sasvojim funkcijama, neuroni se dele na tri tipa: oseajni (senzorni)neuroni, koji prenose informacije od ula do centralnog nervnogsistema; interoneuroni, koji obrauju dobijene informacije;pokretaki neuroni, koji pobuuju voljne i nevoljne pokrete.PERIFERNI NERVNI SISTEMGlavne komponente perifernog nervnog sistema su nervi, kojispajaju centralni nervni sistem sa drugim delovima tela i ganglije- grupe nervnih elija, koje su razmetene na raznim takamanervnog sistema. Periferni nervni sistem se deli na dva glavna47
  • 45. BORIS ARANOV1- IENJE ORGANIZMAdela: somatski nervni sistem, koji se nalazi pod stalnomkontrolom oveka i vegetativni nervni sistem, koji se nalazi podnjegovom nesvesnom kontrolom. Somatski sistem ima dvojnizadatak. Prvo, on prikuplja informacije o okolini od ula, u kojimase nalaze posebne receptorske elije. Signali se od tih receptoraprenose u centralni nervni sistem vlaknima oseaja. Drugo,somatski sistem prenosi signale vlaknima pokreta od centralnognervnog sistema do miia, izazivajui na taj nain pokrete.Neurovegetativni sistem je odgovoran za podrkuautomatskih funkcija (funkcija koje se obavljaju bez umnih ilidrugih podsticaja oveka) organa kao to su srce, plua, eludac,creva, mokrana beika, krvotok.Ovim zavravam opis osnovnih anatomsko-fiziolokih pojmova oorganizmu. Ovde se nisam dotakao limfnog sistema, miia,kostiju. Ali o limfi i miiima emo, u svakom sluaju, morati dagovorimo u vezi sa ienjem organizma, o ulozi kostiju u telu,mislim, itaocu nee biti teko da se doseti.OVEKOV ELEKTRINI, ELEKTROMAGNETNI IENERGOINFORMACIONI SISTEMPredstava o funkcijama ovekovog organizma ne bi bila potpunabez razmatranja veka kao elektrinog sistema. Ogromnakoliina materije koja cirkulie u ovekovom organizmu nalazi seu jonima ili u naelektrisanom stanju.Podsetiu itaoca ta je jon. Nadam se da je svima poznato da sesve materijalne stvari u prirodi sastoje od molekula, a molekuli odatoma. U atomu postoji jezgro oko koga krue elektroni po svojimputanjama. Atom je neutralan ako su pozitivno naelektrisanojezgro i negativno naelektrisani elektroni u ravnotei. Ako se uatom ubaci dodatni elektron on se odmah pretvara u negativanjon, jer elektrona ima vie nego to je pozitivno naelektrisanjejezgra. I obrnuto, ako elektron napusti putanju pozitivnonaelektrisanje preovladava i atom postaje pozitivan jon.48
  • 46. GlavaI-UpoznajsamogsebeJoni uestvuju praktino u svim hemijskim procesima. Na primer, procespretvaranja glikoze u ugljendioksid u elijama, pri kome se oslobaa energija,odvija se uz uee naelektrisanih estica -jona i elektrona. Taj proces se zovebioloka oksidacija. elije se granie membranama, koje imaju pozitivnonaelektrisanje spolja i negativno iznutra i to obezbreuje prelazmaterije u eliju i obrnuto. Naelektrisanje membrane se dogaana raun jona kalijuma i natrijuma, koji se nalaze s obe stranemembrane -kalijum iznutra, natrijum spolja. Joni kalcijuma trajnoodravaju to naelektrisanje i obezbeuju selektivnu propustljivostza jone natrijuma i kalijuma: oni zatvaraju pore u membrani zajone natrijuma, dok istovremeno mali joni kalijuma mogu daprodru u eliju. Nedostatak bilo kojih jona od nabrojanih dovodido naruavanja potencijala membrane, bolesti elije i njenogumiranja.Jo vee uee u hemijskim reakcijama u organizmu imajuslobodni elektroni. Najnovija nauna istraivanja pokazuju da sviprocesi oksidacije i obnavljanja u organizmu zavise, bez izuzetka,od koliine slobodnih elektrona.ENERGETSKI MERIDIJANIVi ste verovatno uli za akupunktume take na oveijem telu,koje su otkrili jo drevni Kinezi. I tako, one su ba lovci kosmikeenergije. Naunici su danas dokazali da te take imaju najmanjielektrini otpor, a poto kosmicka energija sadri veliki procenatelektrinih komponenti, ona se, kao to je poznato, upravlja tamogde je otpor najmanji. Akupunktume take su objedinjene uodreene linije koje se zovu elektrini meridijani. Akupunktumetake predstavljaju ulazna "vrata" za energiju, koja dolazi izokruenja, i sastoji se od raznih vibracija: elektromagnetnih,infracrvenih, ultrazvunih, gravitacionih. Osnovni sastojak ovihvibracija su elektroni.Prolazei kroz akupunktume take u meridijane, elektroni dobijajuogromne brzine. A poto meridijani prolaze kroz elo telo igranaju se i u unutranje organe, elektroni se kroz njih kreu ka49
  • 47. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMAelijama organa, da bi se pokrenule sve hemijske reakcije. Zatoakupunkturni sistem u organizmu igra ulogu elektrine pumpe,prepumpavajui elektrone od akupunkturnih taaka tamo gde supotrebni - u unutranje organe.Na taj nain se ivotna aktivnost organizma obezbeujeelektrinim procesima, koji se stalno dogaaju kroz kretanjeelektrona i jona. A kretanje elektrona i jona izaziva struje ilibiostruje.BlOSTRUJEto organizam aktivnije radi, to je vie sumarnih biostruja. Postojijednostavan aparat, koji se sastoji od dve ploe (elektrode) odcinka i bakra i mikroampermetra. Kada se ruke stave naelektrode, mogu se registrovati struje organizma. Jaina struje je,po pravilu, od 20 do 500 mikroampera, u zavisnosti od uzrasta,fiziolokog stanja i utreniranosti organizma. Na primer, poto sepopije alkoholno pie, kada je ovek iznuren, jaina struje sesmanjuje. To govori da se fizioloki procesi usporavaju. I obrnuto:posle razgibavanja ili masae struja raste, to oigledno potvrujeda su korisni.Razlika potencijala tela je vaan elektrini parametar organizma.ovekova glava je pozitivno naelektrisana, telo - negativno.Povrinski slojevi koe imaju pozitivan potencijal, a unutranji -negativan. "Minus" ovek dobija od zemlje (zemlja ima negativnonaelektrisanje), a "plus" - od atmosfere. Osim toga, kretanjestruja kroz organizam utie, takoe, na naelektrisanje oveka.Razlika potencijala zdravog oveka se menja u malim granicama,u zavisnosti od fizikog stanja i stanja atmosfere. Ali, odstupanjenaelektrisanja esto moe biti veliko. To je, po pravilu, povezanosa sve viim udaljavanjem oveka od prirode, to dovodi donedostatka "minusa".S druge strane, rad sa elektrinim aparatima, posebno sakompjuterima, noenje odee od sintetike, poveava "plus"komponentu. Oba faktora mogu postati uzrok elektrinog50
  • 48. Glava I -Upoznaj samog sebedebalansa organizma, a sledstveno tome pogoranja zdravlja. Prviznak vika nakupljenog "plusa" u organizmu je varnienje izmeuruku i metalnih predmeta koje ovek dodiruje.Dakle, razjasnili smo da se ivotne funkcije organizma uvekobavljaju kretanjem naelektrisanih estica, tj. hemijska energija uorganizmu je tesno povezana sa elektrinom. A da kretanjenaelektrisanih estica ili struja kroz provodnik formira okoprovodnika elektromagnetsko polje - to itaocu mora biti poznato.I poto se elktrini procesi deavaju praktino u svakoj taki tela,elektromagnetna energija, postoji, takoe, u svakoj taki. Najveiizvor elektromagnetne energije su akupunkturni kanali, poto jeba u njima najvee nagomilavanje elektrona, koji se kreuogromnim brzinama.Bioenergija, koja cirkulise u ovekom telu, se ne sastoji samo odelektromagnetne energije. Ona u sebe ukljuuje i druge oblikeenergija, kao to je akustika energija, toplotna energija,svetlosna, ultrazvuna itd. Ruski naunici akademici J. Guljajev iE. Godik su se bavili ispitivanjem svih tih polja, merili su njihoveveliine i potvrdili njihovo postojanje.ENERGIJA MISLIU dananje vreme medicina koristi razna ovekova zraenja udijagnostici, meu njima i elektromagnetno, toplotno, svetlosno.Samo se jedna vana komponenta opte bioenergije, kojacirkulise u covekovom telu, danas ne meri instrumentima - to jeenergija misli. Tako tananih i sloenih instrumenata zasada jonema. Postoji masa posrednih dokaza, koji ne ostavljaju nimalosumnje, o materijalizaciji misli. Pa, na primer, zamiljanje toploteu nekom delu tela moe tamo da izazove toplotu, u nekimsluajevima ak i opekotine. Prilikom vizualizacije limuna u ustimase lui pljuvaka. To misao izaziva fizioloke promene - unavedenim sluajevima pojavu toplote i pljuvake. Mogu senavesti hiljade takvih primera. Ili drugi primer, koji estodemonstriram svojim uenicima. Sipam vodu u au i merim PHte vode specijalnim instrumentom. Zatim u toku 5 minuta mislima.51
  • 49. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMAaljem energiju na tu vodu i ponovo merim PH. Po pravilu, PHvode se menja za 0,15-0,2 jedinice: recimo, na poetku je bilo7,8, a posle "punjenja" 7,6. To su velike promene.Dakle, zbirna bioenergija, koja se sastoji od mnogo razliitihzraenja, meu kojima su dominantne elektromagnetna energija ienergija misli, se kree u organizmu i uestvuje u svim fiziolokimprocesima. Sa svoje strane, ove biohemijske reakcije pomau uodravanju kretanja energije, poto se te reakcije obavljaju krozproces proizvoenja i raspodele bioenergije. Prirodno, veliki uticajna kretanje energije imaju misli, naroito emocionalno obojenemisli. Setite se kako je energija kljuala u vama kada ste biliradosni i kako ste bili potiteni u sluaju neuspeha.Slika10.elijeiraspodelanaelei^risanja/52
  • 50. GlavaIUpoznajsamogsebeKakav posao obavlja energija u eliji? elija je "fabrika" za preraduhranljivih materija. U eliji se nalazi jezgro u koje je smeten upravljakiaparat, pre svega poznati DNK, u kome se uvaju informacije o namenielije, o njenoj funkciji i nainima prenosa informacija. elija je okruenamembranom kroz koju prolaze hranljive materije i kroz koju se izbacuju"otpaci". Membrana se nalazi pod elektrinim naponom: minus iznutra,plus spolja, (si. 10).To naelektrisanje membrane obezbeuje prolaz hranljivih materija kroznju. Ako je, recimo, naelektrisanje nedovoljno, sve preraene materije nemogu da izau i tada se elija zagui i moe da strada. Ili, recimo, viaknaelektrisanja oznaava viak hranljivih materija, elija e takoe bitibolesna i nee moi dugo da ivi. Eto energija, koja se kree uorganizmu, obezbeuje, pre svega, to naelektrisanje. Nedostatak ili viakenergije na odreenom mestu tela menja naelektrisanje elija na tommestu i dovodi do bolesti. To je jedna od vanih namena energije. Osimtoga, energija obavlja veliki posao u eliji u obezbeivanju procesaoksidacije i obnavljanja. Stalno kretanje energije u telu stvara biopolje okonjega i ono nosi informaciju o telu. To je prirodno, jer se svaka promenafiziolokog procesa trenutno odraava na bioenergiju, koja je tesnopovezana sa tim procesom.OVEKOVO BIOPOLJEOpte ovekovo polje se obrazuje od biopolja svakog organa,svakog dela tela, svake elije. I tako, svaki organ, svaki deo tela,svaka elija imaju svoje biopolje - energetski omota, koje je inosilac informacija o svom fizikom stvaraocu. Bilo kakvepromene u organu, delu tela, odmah se "upisuju" u lokalnibioomota i u opti celog tela.Ja se sad neu zadravati na opisu naina na koji se tainformacija moe skinuti. 0 tome sam pisao u svojim prethodnimknjigama, a postoji i mnogo druge literature na tu temu. Rei usamo da ovek, pored posedovanja poznatih organa ula - vid,53
  • 51. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMAsluh, miris, pipanje, ima i takozvane senzitivne sposobnosti, kojeomoguavaju da se osete vibracije energije. Samo to ovek nekoristi te sposobnosti, za razliku od ivotnih, zato to ne mogu sviljudi da dospeju do takve informacije. Uostalom, kada italacpone da koristi moju metodu ienja, dolazie automatski ukontakt sa informacionim poljem organa.Biopolje, koje obavija oveka i koje ponavlja konture fizikog tela,zove se na drugi nain etarsko telo ili energoinformaciono telo.Slika 11. Biopolje i etarsko telo ovekaNa si. 11 je prikazano etarsko telo koje se stvara zbog cirkulacijeenergije du meridijana. Kada se pojavi patologija ili poremeajfunkcije nekog organa menja se i energetsko telo tog organa icelog tela na mestu koje odgovara bolesnom organu. Deformacijaetarskog tela jetre (si. 12) oznaava promenu uestanosti energijena mestu patologije.54
  • 52. Glava I -U poznaj samog sebeAAAAAAAAAAA/v/A A/VWA/WAAMSlika 12. Etarsko telo - obloga biopolja i uestanostizdrave (a) i bolesne (b) jetreA sada elim da se zaustavim na vrlo vanoj stvari, koja e vampomoi, itaoe, da bolje shvatite svoj organizam.ENERGOINFORMACIONA VEZA ORGANAINFORMACIJA O BOLESTIInformacija biopolja svakog organa, svakog delia tela, prenosi sestalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedansistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd. Drugimrecima, u organizmu se stalno obavlja energoinformacionarazmena. Osim toga, svaki organ ili deli tela svake sekunde aljuinformaciju o svom energetskom stanju u mozak. Na taj nainmozak odrava energetsku kontrolu celog tela, pri emu svakielemenat tela ima svoju energoinformacionu eliju u mozgu (si. 13).55
  • 53. Slika 13. Energoinformaciona veza organaInformacija biopolja svakog organa, svakog delia tela, prenosi sestalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedansistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd.Drugim recima, u organizmu se stalno obavlja energo-informaciona razmena. Osim toga, svaki organ ili deli tela svakesekunde alju informaciju o svom energetskom stanju u mozak.Na taj nain mozak odrava energetsku kontrolu celog tela, priemu svaki elemenat tela ima svoju energoinformacionu eliju umozgu (si. 13). Sada zamislite da se u organu pojavio zapaljiviproces, recimo u jetri, to zapaljenje e se trenutno odraziti nabiopolju jetre i ta informacija ulazi u eliju jetre u mozgu. ovekje poeo da uzima lekove, priguio je zapaljenje, moe se rei daje ozdravio. Ali Informacija o zapaljenju u biopolju n(je sasvim"izbrisana", deo je sauvan. Isto je tako ostalo I seanje u elijiJetre u mozgu. Zato se to desilo? Zato to jetra ne noe da se56BORIS ARANOVlC - IENJE ORGANIZMA
  • 54. Glava I - Upoznaj samog seberazboli sama od sebe, uzrok su bile potekoe u elomorganizmu. Pokazalo se da je jetra slaba karika u tomenergoinformacionom lancu i zato je ona stradala. Poto jezapaljenje prigueno letovima, energoinformaciona veza sadrugim organima je ostala kao i ranije i zato se deo informacija ubilopolju jetre sauvao. Informacije o bolesti ostaju samo usluaju ako su simptomi prigueni letovima ili operacijom. Dokazzaostale informacije u biopolju organa su fantomski bolovi. Kadaje anputirana noga, bolovi na mestu gde je bila noga se mogujavljati godinama. To je dokaz da su u etarskom telu noge ostaleinformacije o bolesti. Druga injenica, koja dokazuje ostatakseanja na bolest: moji uenici, koji su zavrili kurssamoregulacije organizma i rade posle toga kod kue po mojojmetodi, imaju esto simptome bolesti od kojih su bolovali premnogo godina. Simptomi traju kratko - nekoliko dana, ali to,oigledno, potvruje injenicu o ouvanju seanja na bolest. Radise o bolestima koje su izleene letovima, koji su uklonilisimptome ili operacijama. Ako je organizam sam pobedio bolest,aktivirajui unutranje resurse, u tom sluaju se prekidabioenergetski lanac i u polju ne ostaju tragovi.U zakljuku elim da kaem da je leenje oveka, bez uzimanja uobzir njegove bioenergoinformacione strukture, neefikasno i imamalu perspektivu. Uklanjanje simptoma nije uklanjanje uzrokabolesti, informacija o bolesti ostaje i potom moe da se prenesena druge organe i psihu. Napredni lekari koji to razumeju poinjuda koriste metode koje utiu na ceo organizam, uzimajui u obzirbioenergoinformaciona polja. Zaeci takve "informacione"medicine poeli su da se javljaju u Rusiji, SAD, Nemakoj. Ali, uveini sluajeva medicina, koja je sada izvanredno tehnikiojaana, i dalje se dri simptomatskog leenja. I ta da radi ovekkoji eli da bude stvarno zdrav i da vodi aktivan ivot? Izlaz jesamo jedan - uzeti odgovornost za svoje zdravlje u svojeruke i koristiti napredne metode samoregulacijeorganizma. Izdvajati za to svakog dana najmanje jedan sat. Da,da, najmanje jedan sat, naroito za ljude sa vie od 40 godina. Uivotu se sve mora zaraditi, pa i zdravlje. Ljudski organizamraspolae ogromnim resursima za svoje obnavljanje.Treba mu57
  • 55. Slika 14. Organi koji uestvuju u preiavanju krvi(plua, bubrezi, jetra i znojne lezde)6. Sve fizioloke funkcije organizma se obavljaju prekoelektrinih pojava. Kretanje elektrona i jona umeuelijskoj i elijskoj tenosti stvara blostruje, kojepokreu hemijske reakcije. Bilo kakvi pokreti tela IIIpomeranje tkiva (razni oblici masae) stvaraju, takoe,biostruje, to povoljno utie na ivotne aktivnostiorganizma. Due prisustvo vika pozitivnog naelektrisanjau telu moe da utie na kretanje struje u tenimsredinama i krajnji rezultat je poremeaj odvijanjafiziolokih reakcija.7. Svi organi, delovi tela, elije - Imaju biopolje kao omota Iono sadri informaciju o fizikom stanju. Osim toga, sviomotai blopolja su povezani s mozgom, u kome Imajuelije koje odgovaraju tim omotaima I sadre IstuInformaciju. Zahvaljujui tome se obavlja stalna razmenainformacija izmeu organa I delova tela. Drugim recima,59Glava I - Upoznaj samog sebeotvor sa zadnje strane (mar). Na si; 14 je prikazanokako se preiava krv.
  • 56. BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMAu organizmu postoji energoinformacioni lanac. Akopatologiju, koja je nastala u nekom organu Ili delu tela neotkloni sam organizam, ve se to uini otklanjanjemsimptoma, energoinformaciona memorija o bolesti e sesauvati i moe kasnije negativno da utie na organizam.Energoinformaciono stanje organizma ima ogromanznaaj za zdravlje.60
  • 57. Glava 2UZROCI ZAGAENJAORGANIZMA
  • 58. ivot - to je neprestano kretanje tecnostiizmeu elija i u elijama. Prestanak togkretanja je - smrt.A S. Zalmanov
  • 59. Glava 2 - Uzroci zagaenja organizmaSada, kada italac ima predstavu o funkcionisanju organizma,moe se govoriti na koji nain se organizam zagauje. Jasno jeda je sistem za varenje osnovni izvor liferovanja otpadaka uorganizam. To nije nimalo udno, jer sistem organa za varenjeprerauje hranu da bi proizveo ovekovu ivotnu energiju, aotpaci^ su pri tome neminovni. Organizam izbacuje otpatkepomou drenanog sistema, koji se sastoji od venskog delakapilara i limfnog sistema, koji apsorbuje proizvode razmenematerija i prenose ih na dalju preradu u jetri, bubrezima i limfnimvorovima. A sada, zamislite da se nalazite u umi i da treba dazapalite vatru da biste skuvali hranu. Drugim recima, vi pomouvatre treba da proizvedete energiju, koja je neophodna zakuvanje. Iz sopstvenog iskustva, znate da je vatru lako zapaliti,ako postoji dobar dovod kiseonika iz vazduha i benzin ili nekidrugi zapaljivi materijal. Ali, pretpostavite da vatra ve gori inajednom poinje da se gasi. Sta ete raditi? Duvaete u plamenda biste obezbedili vei dovod kiseonika i dodati benzin. U tomsluaju vatra nastavlja da gori, na kraju sagorevanja otpaci suminimalni - mrvice pepela. Ako to ne uradite, vatra e se ugasiti iotpadaka e biti mnogo - ugljenisana parad drveta.Slino se deava i u organizmu. Ako sistem organa za varenje neprerauje hranu do kraja, ne sagoreva je, ostaje mnogootpadaka, koje je teko izbaciti pomou drenanog sistema. Azato se hrana loe prerauje? Pa, prvo, nadostatak kiseonika kaokod vatre. A to zavisi od rada sistema za disanje. Drugo,nedostatak hormona u krvi, koji su benzin koji pomae da serazgori vatra i odrava gorenje do kraja. Zapamtite fermente, kojiuestvuju u preradi hrane do najmanjih estica. Fermenti nemogu da rade bez hormona, jer ba oni na kraju aktivirajuvarenje. Koliko hormona proizvodi endokrini sistem veoma zavisiod psihoemocionalnog stanja.63
  • 60. BORIS ARANOVi IENJE ORGANIZMAPSIHOEMOCIONALNOSTANJEHipofiza, koja je ef