GENADIJ

PETROVI MALAHOV

IENJE ORGANIZMA- TREE DOPUNJENO IZDANJE ( P R E V O D S RUSKOG)

BEOGRAD

2010.

SADRAJP R E D G O V O R AUTORA M I L J E N J A L E K A R A - N A U N I K A O KNJIZI N A P O M E N A PREVODIOCA UOPTE O IENJU ORGANIZMA TA O V E K T R E B A DA ISTI DA BI BIO ZDRAV? UVOD IENJE SPOLJANJIH MANIFESTACIJA O V E J E G IVOTA OD E G A SE M O G U ISTITI SPOLJANJE MANIFESTACIJE O V E J E G IVOTA? IENJE FIZIKOG TELA O V E K A ZAKLJUAK METODI IENJA FIZIKOG TELA I E N J E D E B E L O G CREVA I E N J E I USPOSTAVLJANJE F U N K C I J E D E B E L O G CREVA Priprema organizma za ienje ienje pomou klistira Sank Prakalana Ishrana za proiavanje Obnova elija i nerava debelog creva etrnaest saveta za poboljanje zdravlja O tetnosti purgativa (laksativa) Oslobaanje od polipa Bioloko dejstvo i primena trave ruse 9 10 11 13 13 13 16 23 25 27 31 34 46 47 49 62 71 71 82 84 84 85 5

USPOSTAVLJANJE N O R M A L N E M I K R O F L O R E U D E B E L O M CREVU SIMPTOMATIKA PATOLOGIJE. REGULISANJE I SIMPTOMI N O R M A L N O G RADA D E B E L O G CREVA Simptomi patologije Regulisanje rada debelog creva Simptomi normalnog rada debelog creva IENJE JETRE OPT1 PODACI O JETRI I NJENIM FUNKCIJAMA Anatomija jetre PATOLOGIJA JETRE Portalna hipertonija i njene posledice Simptomi koji ukazuju na oboljenja jetre EFEKAT IENJA JETRE Fizioloki mehanizmi koji se koriste pri ienju jetre Najprostije i najefikasnije ienje jetre P R A K T I N A UPUTSTVA ZA I E N J E I LEENJE J E T R E Ishrana posle ienja jetre i profilaksa Ostala sredstva za jaanje funkcije jetre POGOVOR ZA DVE GLAVNE TERAPIJE IENJA - ienje debelog creva i jetre D R U G O S T E P E N A IENJA O R G A N I Z M A I E N J E BUBREGA la se moe koristiti i kako istiti bubrege Materije, koje se stvaraju u samom organizmu

87

89 90 91 92 93 93 93 98 102 106 110 113 118 121 124 127 131 135 135 138 154

Sredstva koja stvaraju sluz. omotavaju. smekavaju. ire i deluju protiv upala Dopunske preporuke za vreme prolaska kamenja i peska kroz mokrane kanale ienje bubrega pomou ulja iz jela Jednostavno ienje bubrega pomou odvara trava .... ienje bubrega pomou sokova od

157 159 161 162

limuna i povra 167 ienje bubrega pomou odvara od korenja ipka .... 168 ienje bubrega pomou urina (mokrae) 168 Kombinovano ienje bubrega pomou mokrae i jelovog ulja 170 ienje bubrega lanenim semenom 171 Brezovi listii protiv kamenja u bubrezima 172 Profilaksa oboljenja bubrega 173 I E N J E V E Z I V N O G TKIVA O R G A N I Z M A 176 KRATKI PODACI O VEZIVNOM TKIVU O V E J E G ORGANIZMA I E N J E KOLOIDNIH RASTVORA ORGANIZMA M E T O D N . VOKERA IENJE P O M O U SAUNE I SOKOVA OD POVRA IENJE P O M O U CETINA I E N J E V E Z I V N O G TKIVA P O M O U R I E I E N J E KRVI I LIMFE I E N J E TETIVA I HRSKAVICA Masae i masti za ienje tetiva. hrskavica i zglobova Kamibrno-terpcntinska smesa za rastvaranje soli u zglobovima 176 183 186 191 192 196 199 200 201 201 7

Obloge (aplikacije) Obloge s kcrozinom - jako sredstvo Obloge s medom i alojom - blago sredstvo Protiv bolova u kolenima Lecnje mamuza na petama I E N J E ORGANIZMA O D NEISTOA I SOLI ienje od soli pomou lorberovog lista ienje zglobova pomou peruna i mleka I E N J E O R G A N I Z M A NA E L I J S K O M NIVOU I E N J E EONIH I MAKSILARNIH SINUSA OD SLUZI TRAVE I S M E S E ZA IENJE P L U A Kako oistiti plua i izleiti se od pneumoniae, kalja i drugih plunih oboljenja

202 202 203 203 204 206 219 221 222 224 226 229

PREDGOVOR AUTORAMnogi ljudi ele da ih drugi izlei ili da se to uradi pomou nekog instrumenta, ne priznajui svoju krivicu i ne trudei se da pronau greku koja je uzrok njihove nesree. . Osava U potrazi za uzrocima pogoranja linog zdravlja prvo sam itao popularnu literaturu o leenju. a zatim i strunu - naunu. Postepeno mi se otvarao dragocen svet lekovitih sila. U mnotvu fragmentarnih podataka i pometnji, posle tolikih saznanja, uoio sam poredak i zakone kojih se treba bezuslovno pridravati da bi ovek bio zdrav. Odbacivao sam sve to mi se uinilo suvinim i lanim, a prihvatao saznanja i iskustva koja su davala rezultate u ozdravljenju mog organizma. Steena znanja prenosio sam drugim ljudima i, pri tom. posmatrao kako se oni bore sa boleu i pronalaze puteve do svog zdravlja. Tokom istraivanja naiao sam na bezbroj unikatnih naunih radova, koji su objanjavali fenomene izleenja ishranom. Naalost, oni se nisu mogli nai u jednoj ovakvoj knjizi, ve zasluuju specijalna izdanja dostupna irem kru gu ljudi. U proteklom veku. do danas, u naem ivotu najvie se promenio nain ishrane i hrana. Pojavilo se mnogo preraenih i vetakih namirnica, koji se ne mogu kvalitetno prilagoditi evoluiranim mehanizmima za probavu i asimilaciju hrane kod savremenih ljudi. Te namirnice izazivaju poremeaje u organizmu. U prvom redu strada probavni trakt, a zatim se patologija iri dalje. Zato je pravo zdravlje velika retkost. U 9

I E N J E OD I'ESTICIDA, R A D I O N U K L E I D A I T E K I H METALA 231 I E N J E O R G A N I Z M A SISANJEM BILJNOG ULJA 234 IENJE OVEJEG ORGANIZMA OD PATOGENE ENERGIJE I E N J E O R G A N I Z M A OD T U M O R A (BENIGNIH, CISTOZNIH, MALIGNIH), POLIPA, GLISTA, PATOGENIH MIKROORGANIZAMA I E N J E POLNIH ORGANA IENJE P O M O U L I M U N O V O G SOKA U M E S T O ZAKLJUKA 236

241 249 257 262

S

veini sluajeva dovoljno je promeniti samo ishranu, pa da organizam pone brzo da se obnavlja. Stari mudraci su govorili - ako si oboleo. promeni nain ivota. Ukoliko to ne pomae, promeni ishranu. Ukoliko i to ne pomogne, pribegavaj lekovima i lekarima. U ovoj knjizi pokuao sam da uoptim i sa naune take objasnim od kojih ..sila" zavisi nae zdravlje. Ukoliko ih upoznamo i shvatimo one e nas pokretati i davati nam mogunost da se leimo sami. Autor izraava zahvalnost svim ljudima koji su priku pljali znanja o oveku i tome to mu je najdragocenijc zdravlju.

probavnog trakta i daje praktine preporuke, bez kojih bole snik ne moe ozdraviti. Sigurno je da knjiga ove i sline tematike moe naii na negativne reakcije zvanine medicine, ali se nadam da e i nauka prihvatiti to to su potvrdili vekovna praksa i iskust va narodne medicine. Metode i sredstva narodne medicine moraju s t o j e mogue pre da prodru u ivot ljudi. U tome je garancija uspenog reavanja problema leenja stanovnitva ove planete. Doktor medicinskih nauka laureat dravne premije zasluni pronalaza Ruske Federacije I. NEUMIVAKIN

MILJENJA LEKARA - NAUNIKA O KNJIZIZaista je zadivljujui svet ljudi entuzijasta. Meni, kao lekaru. posebno su interesantni ljudi koji su formalno daleko od medicine, a praktino su srasli s njom. Posebno je zanimljiv region Rostovske oblasti. Porfirije Ivanov sa svojih 12 zapovesti oduevio je hiljade ljudi. Nadeda Semjonova. propagirajui zdrav nain ivota u ijoj je osnovi posebna ishrana, suprotno od toga to deklarie Institut za ishranu Akademije medicinskih nauka ( A M N ) SSSR-a. pravi uda. iako su ta uda samo deo prirode. Na kraju. Genadij Malahov pomou prirodnih metoda obolele ljude ini zdravim. Nedavno je izala njegova prva knjiga iz edicije Lekovite sile. posebno poglavlje o ishrani, dostojna je d a j e preporuim kao metodski prirunik lekarima raznih profila. Oduevljava to, to Genadij Malahov. iako nije lekar, praktino bez greke poznaje fiziologiju, patologiju 10

NAPOMENA

PREVODIOCA

Dobra knjiga je kao lepa ena - upozna je i zaljubi se. Naalost, do kompleta knjiga G. P. Malahova Lekovite sile doao sam sa zakanjenjem, jer mi je u meuvremenu (1997.) umrla supruga od tumora na jetri, a mislim da se mogla izleiti primenom metoda leenja koje opisuje Mala hov. Za vreme njenog leenja hemoterapijom u bolnici uverio sam se koliko je hemoterapija tetna za organizam - razara ga kao atomska bomba. Traei za nju pomo od savremene medicine, zakljuio sam da je i veliki broj lekara protiv upotrebe citostatika za leenje tumora, ali industrija lekova trai svoje rtve. Sluajui komentare lekara o toku bolesti, pratei rezul tate leenja i rad lekara u bolnici, doao sam do saznanja da jedan broj lekara. kao to je to sluaj sa svim profesijama. 11

ima dosta neznanja i povrnosti u radu (svi smo mi. ipak. ljudi). Od dctinjstva vie puta uverio sam se u efikasnost tradi cionalnih - narodnih metoda leenja. Majka mi se izleila urinoterapijom od teke bolesti. U prolee 1998. godine oboleo sam od iijasa i leio se u stanu, nepokretan, oko 20 dana. posle ega su mi na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu uraeni medicinski pregledi i predloena operacija. Istog dana moj poznanik i kuni prijatelj, doktor medicinskih nauka, profesor, savetovao mi je da prethodno pokuam leenje kod narodnih lekara kostolomaca". Poto sam poznavao jednog takvog u okolini Beograda pozvao sam ga telefonom i ugovorio leenje. Drugovi su me nepokretnog prevezli do ,.kostolomca", a vratio sam se preporoen. Mogao sam da scdim i hodam bez problema. Oseao sam jo pomalo bol u desnoj nozi. Prilikom terapije izleena mi je i ukoenost vrata i nekoliko prljenova na kimi, koji su me godinama muili. Predloene su mi jo 2 terapije, ali je i jedna bila dovoljna. Posle druge terapije prestali su mi svi bolovi i oseao sam se odlino. Prolo je 12 godina, a ja do sada nisam imao. niti imam bilo kakvih problema sa zdravljem. Tu su. pored kostolomc a " veliku ulogu odigrale i knjige Malahova, kao i drugih autora knjiga iz oblasti narodne medicine (Sitin. Ruelj Blavo, Uegov itd.) koje sam preveo i prevodim. Iz tih knjiga za sebe uzimam to to mi je u datoj situaciji potrebno da pronaem uzrok nastale slabosti, da to saniram i odravam svoje zdravlje na normalnom nivou. U zakljuku bih citirao zavrni kolofon knjige Czud-i (Udbenik tradicionalne tibetske medicine), koju Malahov 12

esto pominje i citira (preveo sam je i objavio pod nazivom Tajne tibetske medicine): ..Neka svi, koji su se rtvovali na izdavanju teksta, due ive, uveavaju svoje vrline, bogatstvo i. izbavivi se od tri otrova sansare najboljim lekom - otvaranjem oiju mudro sti, brzo dostignu nivo Bude, iznad koga nema nita".

UOPTE O IENJU ORGANIZMA

TA OVEK TREBA DA ISTI DA BI BIO ZDRAV?Te/o se isti vodom, um se isti znanjem, a Dua se isti suzama. Zavet drevnih mudraca

UVODBavim se ienjem vlastitog organizma i praksa pokazu je efikasnost jednog ili drugog sredstva za ienje, metoda itd. Postepeno sam saznavao mnogo novog o organizmu, primenjivao sve nove i nove naine ienja, postizao praktine rezultate i knjige, koje sam ranije napisao, zastarevale su. 13

Svojevremeno sam poeo od jednostavnih terapija za ienje fizikog tela i postizao sam normalne rezultate. Kao i veina ljudi, mislio sam. da se u tome i sastoji ienje organizma. Oistio sam debelo crevo pomou klistira (najbolje je s urinom), jetru, bubrege, preznojio se, odgladovao - i na tom se zavrava, sprovodei dalje profilaktine kure. Shodno zavetu drevnih mudraca, ja sam samo oistio telo vodom. Radei na etvrtom tomu ..Lekovitih sila" shvatio sam da ovek nije samo fiziko telo. ve uglavnom deo posebnih struktura spoljanjih manifestacija, koje stvaraju svest. um. a koje upravljaju fiziologijom i gradom tela. Prema svom znaaju oblik spoljanjih manifestacija ivota oveka prevazilazi fiziko telo na hiljade puta. Meni se otkrila pros ta istina: ukoliko ovek ne moe da vlada svojim umom. prekomerno je emocionalan, osetljiv. tada on samim tim zagauje spoljanje manifestacije ivota, stvara u njima koljke. U tim koljkama odvijaju se procesi, koji se posle izvesnog vremena, na nivou fiziologije tela ispoljavaju u poremeaju jedne ili druge funkcije organizma i degen eraciji elija. Eto tako mi je postala jasna sledea tvrdnja drevnih mudraca - razum (um) se isti znanjem. Dostii sledei nivo znanja o ienju ovejeg bia bilo je veoma teko. Stvar nije u tome. to postoji malo litera ture, ve u tome. da jo nisam bio spreman da potpuno shva tim to znanje, jo nisam bio ..dozreo" za njega. Knjige lee pored nas i ekaju svoj trenutak. Iako sam ih i ranije itao, uzimao sam samo znanja, koja sam bio spreman da shva tim u datom trenutku. I na kraju sazreo" sam za postizanje sledeeg stepena znanja. Odmah se stvara situacija za obu ku. Pred oima vam se javlja potrebna literatura, itate dav14

no proitanu knjigu i sagledavate je i shvatatc na drugaiji nain. Dopunski (kao sluajno) susreem se s ljudima, koji poznaju taj metod, upijam znanje od njih. i ve sam na pot puno drugom stepenu evolucije sa irim mogunostima, s velikom snagom, sa krepkijim zdravljem, dubljim shvatanjem okoline. ienju primarne osnove ljudskog bia - spoljanjih manifestacija ivota, treba pokloniti posebnu panju. Treba namenski raditi nad duevnim i psihikim kvalitetima ne samo radi sebe i svojih bliskih, ve i za dobrobit cele Vasione. To je jedno od vanijih znanja da shvatite, zato se kod jednog oveka povoljno odvijaju okolnosti (situacije), a kod drugog ne. zato jednom polazi sve za rukom, a drugom ne. z a s t o j e kod jednog porodica srena, a kod drugog ne, i mnogo drugog, to objanjava sreu i nesreu oveka. Ispo stavlja se, da se taj nivo ienja prema svojim metodima bitno razlikuje od dva prethodna. Suze svesnog dobro voljnog pokajanja, patnje, iskupljenja i strahopotovanja svedoe o toku tog procesa. Dolazi do korenitog prestro javanja linosti i njenih karakternih crta. Time postajete savreno drugi ovek, koji posmatra svet pozitivnije. Jed nostavno se vama dogodio fenomen prosvctljenja.

15

IENJE SPOLJANJIH MANIFESTACIJA OVEJEG IVOTAta treba da postignemo ienjem spoljanjih mani festacija ivota? O Da steknemo celokupno (kompaktno) i jedinstveno polje, neizoblien hologram - informaciono-cnergetsku os novu fizikog tela. Da promenimo vlastite psihike karakteristike - formi ramo novi pogled na svet i stvorimo nove karakterne crte. Prema mogunosti, osloboditi se od najrazornijih karmikih dugova. Mi smo navikli da se izjednaavamo s telom. ali nam ak i ivotno iskustvo govori, da to ni izdaleka nije tako. Kada ovek zbog neeg izgubi svest, telo lei. nekontrolisano i bezoseajno, sve dotle, dok se svest ne povrati u njega. Iz tog najprostijeg primera vidljivo j e . da se ovek sastoji" iz svesti i tela. Svest, odvojenu od tela, mi ne vidimo (osim vrlo osetljivih ljudi), ne oseamo i ona se sama po sebi ne ispoljava u svetu fizikih fenomena. Fiziko telo, koje je pot puno izgubilo svest, funkcionic kao trup. Mi ga vidimo, oseamo, ali ono ni za ta nije sposobno. Ipak dosta brzo posle odvajanja svesti fiziko telo poinje da se raspada. I samo zajedno svest i fiziko tele sainjavaju jedinstveno bie. oveka, linost. Svest i sve energije, njegove komponente, nazivaju se spoljanje manifestacije ivota. Energija svesti, proimajui fiziko telo - gradi, pokree, upravlja i odrava ga. 16

Nama su od ranog detinjstva ulili u glavu misao, da je sve materijalno vrsto, energetsko i ima svoju teinu, a to, to mi ne vidimo, ne oseamo da je razorno, slabo i lako. Meutim u stvari je obrnuto, i nauka je to ve dokazala. Staje nauci konkretno o tome poznato? * Svako fiziko telo sastoji se iz molekula, molekuli iz atoma, atomi - iz elementarnih estica, elementarne estice iz kvantova, kvanti su raznolikosti jednih ili drugih porcija energije, porcije energije ulaze u sastav jednih ili drugih polja, sva polja imaju svoj ..koren" u vakumu. *- Hnergija moe biti: mehanika - j e d n o fiziko telo deluje na drugo, hemijska - koristi se energija hemijskih veza. atomska - koristi se energija atomskih veza. prostor na - energija kvantnog nivoa. ..energija svesti" - koriste se vakumski nivoi. * Na fizikom nivou pod ..masom" se podrazumeva koliina gravitacione energije koja se sadri u jednom ili drugom predmetu, na primer, u telu oveka. Ali ukoliko se definiciji m a s a " pristupi sa strane zapreminc. koju ona za uzima u prostoru, tada tu pored gravitacione energije treba da uu sve ostale energije, skoro do vakumskog nivoa. Re zultat toga je da m a s a " svih moguih polja i energija, koja se sadri u zapremini (obimu) fizikog tela oveka, mnogo puta prevazilazi masu fizikog tela. Kada to sebi razjasnimo, poemo jo dalje, objasnimo jo vie, postaemo jo mudriji. I ponovo je prisutan fenomen spremnosti oveka da usvoji jedno ili drugo znanje. Vie puta ste videli crtee s akrama oveka (akra" - ener getski centar, kroz koji u organizam dospeva energija iz Prostora). Svaka akra ima odreeno mesto nalaenja i broj lepeza. Kako se to moe objasniti (sa savremnih pozicija)? 17

Savremcna nauka nam govori, da je svet - viedimenzionalan prostor. Jedna dimenzija prostora nalazi se u dru goj; prostori s manjom dimenzijom nastaju iz prostora s veom dimenzijom: energetski potencijal prostora s ve likom dimenzijom razliitiji su i kvalitetniji od prostora s manjom dimenzijom. Mi ivimo u etvorodimenzionalnom prostoru (duina, irina, visina i vreme). koji se utapa u sve vie dimenzionalne prostore - 5. 6. 7, 8, 9, 10 ... 1000-dimenzionalne itd. prostore. Sada prenesimo tu analogiju prostora na oveka (slika 1). Sahasrara akra - lotos sa hiljadu lepeza, koji se na lazi na temenu glave. Ukoliko se paljivo upoznale s razvo jem oveka na unutarutrobnom (intrauterinom) stadijumu ivota, tada ete videti. da oveji organizam nastaje iz jedne take. Organizam kao da se izvlai" iz nje u jed nom smeru. dok se ne pojave svi delovi tela. Dalje dolazi do poveanja mase pojavljcnog tela i organa. Prema tome, ..graenje", ili koren", oveka poinje iz ..dubine'' hiljadudimenzionalnog prostora. Adna akra - centar uma. koji se prvi ..izdie" iz hiljadudimenzionalnog prostora radi upravljanja graom" oveka. On ima dve lepeze. Viuddha akra - lotos sa esnaest lepeza, nalazi se u predelu grkljana. Prema drevnoindijskoj filozofiji, to je centar stvaranja prostora - Akai. Prema tome. pre nego to se pojavi esnaestodimenzionalni prostor-vakum. dostupan fiziarima, ovek je ve potpuno ..potopljen" u prethodne prostore i ispunjen" njihovim supersnanim energijama. Poevi od tog prostornog nivoa nastupa izlazak oveka na materijalni - etvorodimenzionalni nivo. Sledee akre: Anahata (12 lepeza). Manipura (10 lepeza). Svadhistana 18

(6 lepeza) i Muladhara (4 lepeze) zavravaju taj proces. Prema tome. vidljivi deo ovejeg bia. deo koji se nalazi u etvorodimenzionalnom prostoru, neznatan je deo toga, to u stvarnosti predstavlja ovek.

Slika

1,- Raspored odgovarajuih prostornih centara u telu oveka.

S obzirom daje ovek ..zagnjuren" u ogromnu koliinu prostora i da raspolae njihovom energijom, on moe: ispoljiti opti uticaj na te prostore; preko tih prostora uticati na druge objekte, kako na or ganske (od mikroorganizama do oveka). tako i na neorganske (minerale, materije, predmete) i sa svoje strane biti podloan bilo kakvom uticaju od organskih i neorganskih objekata preko tih prostora.

19

to se tie meusobnih dejstava na razliitim prostornim nivoima, to u etvorodimenzionalnom prostoru (naem svetu) preovladava fiziko dejstvo. U prostorima veim od esnaestdimenzionalnih (nivo vakuma i vie) caruje snaga misli. Skoro do esnaestodimenzionalnog prostora iva bia i neorganski predmeti nastaju na istim prostornim nivoima. Zbog toga. poevi od vakumskog nivoa i dublje", sve to postoji (ivi) u Vasioni meusobno je povezano. Ti slojevi" prostora ne sadre pojam ..vreme". U njima se prolost, sadanjost i budunost nalaze u ..zamrznutom" stanju (to i jeste polje dogaaja"). Samo se misao slobodno kree u tim ..zamrznutim svetovima" i ispoljava jedan ili drugi uticaj. Prostori u kojima deluje misao uslovno se mogu nazvati poljem uzroka" i poljem dogaaja". Pomou namenski usmerene misli moemo ..izvlaiti" iz polja uzroka jednu ili drugu ivotnu situaciju, uticati na sebe. na druge i j o m n o g o toga. Poevi od esnaestodimenzionalnog i sve do naeg, ctverodimenzionalnog prostora, poinje izdvajanje, odvajanje ivih bia i predmeta. To dovodi do toga. da u etvorodimenzionalnom prostoru ovek vidi sebe kao posebnu jedinku i takvim smatra druge ljude, predmete itd. To izdaleka podsea na analogiju s planinama. Gledamo grupu planina, svaka nam se prikazuje kao posebna, ali im je osnova - zemlja - zajednika. Tako se javlja zabluda u odnosu na svoje razlike, odvajanje od svega drugog. Obrnu to, preko polja uzroka" sve u Vasioni je meusobno povez ano. Dejstvujui na nekoga, vrei neka d e j s t v a - ovek os tavlja u tom polju svoj trag. koji e mu se obavezno vratiti u tom ili sledeem ivotu. 20

..Polje uzroka" ima jo jednu interesantnu osobenost: misaono dejstvo koje se rasprostire na sve strane, moe ga pojaati na raun slinih informaciono-energetskih struk tura i vratiti izvoru koji g a j e poslao. Proklinjuci nekoga u mislima, ljutei se. tugujui itd.. mi razorno delujemo preko ..polja uzroka" ne samo na toga, kome je to namenjeno, ve 1 i na sva ..pojedinana" bia i predmete. I obrnuto, aljui u Prostor, konkretnim ljudima, ivotinjama, predmetima pozitivne, radosne misli, mi okrepljujue delujemo na sve i obrnuto dobijamo pojaanu pozitivnu poruku. Znate li. zato se to deava? Zbog toga. to je ..polje uz roka", u kojem se mi nalazimo, uravnoteeno i harmonizovano. Misaoni proces u njemu stvara lokalne oscilacije, to izbacuje itav sistem polja uzroka" iz uravnoteenog, harmonizovanog stanja. Sistem ..polja uzroka" uravnoteuje sam sebe na raun toga. to ..prikuplja" energiju oscilacija (nastalu od misaonog procesa) i usmerava je prema izvoru oscilacija (sveobuhvatna zapreminsko-fokusna interferen cija). Prema tome. uravnoteenost i harmonija postiu se na raun energije, koja je pre toga izazvala oscilacije. Sada se mogu doneti vani zakljuci, koji nam mogu ob jasniti veoma mnogo ne samo na planu ozdravljenja, ve praktino o svemu, to se odnosi na oveka i njegov raz voj. Prvi zakljuak. Spoljanje manifestacije ovejeg ivota" posredstvom akri. koje su razmetene na razliitim prostornim nivoima, formiraju za sebe neophodne ener gije. Te energije se kreu, odravaju i upravljaju fizikim telom oveka. Ukoliko doe do poremeaja na energetskoprostornom nivou, to se ispoljava u elom lancu i njego vom zavrnom delu - tkivima ovejeg organizma. Otuda 21

proizilazi vanost odravanja spoljanjih manifestacija ovejeg ivota u normalnom stanju. Drugi zakljuak. Zbog toga. to se u d u b i n a m a " viedimenzionalnih prostora dejstva ne deavaju postupci ma ili aktivnostima oveka. ve njegovim mislima - pravil no miljenje je glavni garant zdravlja i blagostanja oveka. Moralni zakoni su za oveka bili. jesu i bie najvaniji. Trei zakljuak. Poto se ovek nalazi na svim prostornim nivoima Vasione, koji su naseljeni raznovrsnim biima, kao i duama ljudi koji su ranije iveli. u ..telo" oveka preko tih nivou mogu dospeti spoljanji paraziti i upotrebljavati njegovu energiju. etvrti zakljuak. Raznovrsna zraenja, koja se javljaju na povrini Zemlje, mogu razorno delovati na spoljanjc strukture oveka i izazivati patologiju. Izbor mesta ivljenja, rada itd. uzimajui u obzir navedeno ima vaan ivotni znaaj. Peti zakljuak. Poremeaji, nastali u spoljanjim mani festacijama ovejeg ivota na razliitim prostornim nivo ima neizbeno izazivaju poremeaje u radu ovejeg orga nizma i podstiu uporan tok ak najprostijih oboljenja (na primer, kijavica) i neizleivosti ozbiljnih (na primer, rak). Radi njihovog otklanjanja potreban je kvalitativno drugaiji pristup, nego prema fizikom telu.

OD EGA SE MOGU ISTITI SPOLJANJE MANIFESTACIJE OVEJEG IVOTA?Posle upoznavanja sa spoljanjim manifestacijama ove jeg ivota treba da znamo kakva se zagaenja mogu nala ziti u njima. Pogledajmo paljivo sebe i druge ljude. Prvo to pada u oi je to. to jedni ljudi imaju normalnu telesnu gradu, a drugi nemaju. Neki se ljudi raaju kao nakaze. To je pove zano s programom razvoja, koji se odvija u spoljanjim manifestacijama ovejeg ivota, ali neka izoblienja ometaju normalni proces formiranja tela i usled toga se jav lja spoljanja unakaenost. Sada pogledajmo svoje ponaanje i ponaanje drugih ljudi. Da li ste kod sebe ili drugih ljudi primelili udne (nastrane) postupke, zbog kojih ste kasnije alili, ali ste sebe oprav davali? Na primer, sve se odvija dobro, ali vi neoekivano donosite odluku, koja je protivrena logici razvoja dogaaja i upropaavate ceo posao. To je vezano s tim, to se kod vas formiralo jako arite samoe, elje da se pridravate svog stava uprkos argumentima drugih ljudi. Prisetite se kako se upoznajete s drugim ljudima. Da li kod vas postoje neke unutranje ..konice" kada prilazite nepoznatom oveku? Razgovori o neemu ili na neku temu zbunjuju vas? Unutranje ..konice" i zbunjivanje su rezul tat blokiranja prirodnog toka energije. Umcsto, da se misao formira u re i spoljanje dejstvo, energija misli troi se" na blokadu, to se izraava u zbunjenosti i neaktivnosti.

22

23

Oslunitc sebe. kakve vas misli najee poseuju. koje vam melodije najbolje zvue, kakve dosetke koristite pri kontaktima s drugim ljudima, kako se to odraava na vae ponaanje? Sve to ukazuje na to. da vi ne izlazite na kraj s informacijom, koja se nalazi u vama i ona, aktivirajui se stalno, troi vau energiju. Poeljno je osloboditi se te ..starudije". Paljivo posmatrajte sebe i druge ljude. Moete primelili kod jednih ljudi podignutu obrvu, kod drugih zakiljeno oko, kod treih posebno izraeno lice. dranje tela i ak hod, kod etvrtih neke promene na koi tela (bubuljice. strije. Ijutenje itd.). Sve to govori o tome. da na tom mestu postoji energetsko izoblienje, koje je ostavilo svoj peat na fiziko telo. Kao rezultat jakih potresa (strah, bol, preivljavanje i slino) kod nekih ljudi se javljaju takvi poremeaji, kao s t o j e mucanje, podizanje arterijskog pritiska, lupanje srca. poremeaj probave, mokrenja, dijabetes, impotencija itd. To ukazuje na to. d a j e neki potres formirao snano strano energetsko arite u spoljanjim manifestacijama ivota, koje je blokiralo tu ili drugu fizioloku funkciju. Neki ljudi oseaju jaku hladnou u nogama, rukama, krstima itd., drugi mogu oseati vruinu i druge pojave koje nisu svojstvene normalnom stanju. To ukazuje na to, da je u organizam oveka prodrla patogena bioklimatska patologija, koja moe izazvati najraznovrsnije poremeaje u radu organizma. U retkim sluajevima uoavaju se pojave, koje su opisane u Bibliji - najaavanje" (porobljavanje) oveka od stra nog bia. Usled slinog dejstva ovek gubi kontrolu nad

vlastitim ponaanjem, to ga u nekim sluajevima dovodi do smrti. Sve. to sam nabrojao, su razliita zagaenja spoljanjih manifestacija ovejeg ivota od kojih se treba osloboditi. U suprotnom sluaju ona e neizbeno izazvati neku bolest, smanjiti nae ivotne i stvaralake mogunosti.

IENJE FIZIKOG TELA OVEKASta t r e b a da postignemo ienjem vlastitog fizikog tela? Stei snaan, zdrav instrument - fiziko telo, pomou kojeg moemo realizovati i razviti svoj duhovni i intelek tualni potencijal na materijalnom planu. iveti kvalitetan, dug i interesantan ivot. Ukoliko se ovek uporedi s piramidom, tada vrh piramide predstavlja fiziko telo. koje se bazira na snanoj osnovi spoljanjeg oblika ivota. Fiziko telo je indikator svih pro cesa, koji se odvijaju na spoljanjem nivou. Vano je nauiti se ..itati" jezik tela s ciljem regulisanja spoljanjeg nivoa. Vaa koa. funkcionisanje prirodnih funkcija, upravljanje telom (koordinacija pokreta) jasno e vam ukazati, s ime je to povezano. Primarni uzrok razliitih poremeaja u fizikom telu je energetski zastoj, nastao od neke psiholoke stege, preivljavanja itd. Tamo. gde je smanjena cirkulacija, uoavaju se zastojne pojave. U delu tela gde je zastoj stalno dospevaju materije, koje se prirodno kreu u tenim sre dinama organizma, postepeno se nagomilavaju i j o vie pogoravaju zastoj. Rezultat toga je da fiziko telo gubi 25

24

gipkost, postaje teko pokretljivo, javlja se kamenje, taloe se soli itd. Kada bi oveje telo postalo prozrano (providno) i ovek pogledao u sebe. on bi odmah shvatio uzrok svog naruenog zdravlja. Tako bi neki od nas mogli ugledati u svom debe lom crevu do 10 kilograma sasuenog. nataloenog na zi dove creva presovanog ekskrementa ili 1-2 litra sluzi, koja podsea na mrke alge. u kojima vrve gliste. Na zidovima debelog creva - udne izrasline, koje podseaju na meduze ili gljive. Tako izgledaju polipi. U svojoj trbunoj duplji, posebno u donjem delu stomaka, oni bi videli talog sluzi. Poseban stres bi izazvao pogled na vlastitu jetru i unu kesu. One mogu biti napikovane kameniima iz unih pigmenata najraznovrsnijih boja i oblika, zagaene starom ui. koja se pretvorila u masu koja podsea na mazut. Kod mnogih ljudi bubrezi bi bili zasuti peskom. a kod nekih - ka menjem. Plua puna sluzi, a gajmorovi (maksilarni) sinusi, kod nekih, sa 1-3 ae gnoja. Ljudi stari preko 40 godina bi sa uenjem otkrili, da je oko jedna petina elija njihovog organizma ostarela i ne moe da izlazi na kraj sa svojim funkcijama. Deo tih elija je ve odumro i. raspadajui se. truje organizam. Specifini staraki miris (zadah) ukazuje na taj proces. Pored toga. ljudi bi uoili u krvi mikroparazite. taloge u tetivama, vezivnom tkivu i mnogo drugog, to bi ih zapanjilo. Uvidevi sve to u vlastitom organizmu, ovek bi odmah shvatio: da ga srce boli zbog zatrovane krvi usled estih zatvora, slabe probave - od zagaene" jetre, gubitak via i sluha - od gnoja nagomilanog u glavi, a kila i polna slabost pojavili su se od nagomilane sluzi u donjem delu stomaka, i slino. 26

Nevladanje svojim mislima, emocijama izazvalo je zas toj u jednom ili drugom delu fizikog tela. U tom delu tela nagomilala se specifina ljaka (u predelu glave - sluz. u predelu debelog creva - ekskrementno kamenje, u predelu bubrega - pesak. itd.) i izazvala specifino oboljenje. Mi sami raamo svoje bolesti: miljenjem, nainom ivota, ishranom. Sistematski razaramo svoj organizam. Leiti sve to medikamentima beskorisno je. treba prvo ..isistiti" en ergetsku i fiziku neistou iz organizma i sve e se samo obnoviti.

ZAKLJUAK0 tome. da treba istiti svoj organizam od spoljanjih i fizikih zagaenja oveanstvo je znalo veoma davno. Najvei drevni umovi briljivo su razradili metode ienja kako fizikog tela, tako i spoljanjih manifestacija ivota. Na osnovu izuenog materijala autor se uverio, da su nai preci mnogo bolje i savrenije vladali Naukom ienja, nego mi u dananje vreme. Tako se j o u vedistikoj lite raturi prikazuje potpuno razraen program ienja. U ..Joga-Sutrama*" Patandali prezentovane su osobenosti zagaenja svesti i njihov uticaj na ivot i zdravlje oveka. U Novom Zavctu mnogo mesta posveeno je ienju spoljanjih manifestacija. to se tie ienja fizikog tela, do dananjih dana ne postoje savrenije terapije ienja od terapija hatha-joge. Na primer, jogisti su poznavali tajnu da iz sebe izvuku pra vo crevo (rektum). da ga isperu u vodi. kao krpu. a zatim vrate nazad.

27

U la daleka vremena iroko se primenjivala nauka o glado vanju, koja omoguava da se bolje oisli oveji organizam od svih drugih terapija ienja. Indijska nauka o zdravlju oveka - Ajurvea - stavlja gladovanje na prvo mesto u odnosu na sve druge terapije ienja, ali istovremeno upo zorava na opasnost od njegove neznalake primene. Lekari-ajurvedisli razradili su odlian sistem blagih tera pija ienja i nazvali su ga ..Panakarma" (Pet dejstava"). Te terapije omoguavaju da se iste elije organizma od toksina, koristei za to prirodne kanale za ienje: znojne lezde. krvotok, bubrege i creva. Pri tom se Panakarma" razmatrala kao sistem profilaktikih mera koje se povre meno ponavljaju, a neophodne su za obezbeivanje nor malnih ivotnih aktivnosti organizma za nekoliko narednih meseci ili za narednu godinu dana. u zavisnosti od stepena istoe", koju su eleli da postignu. Lckari-ajurvedisti tvrde, da nema dobro linog oseanja sve dok sc organizam ne oisti od tetnih naslaga. Drevni tekstovi Ajurvede glase, da svaki ovek. koji nije ravnoduan prema svom zdravlju, treba povreme no da primenjuje potpunu kuru Panakarme". Kura Panakarme" sastoji se od nekoliko stepena: prethodno smekavanje" organizma, masaa uljem, lekovito znojcnje. klistiri. ienje disajnih puteva. U tibetskoj varijanti Ajurvede - ,,ud-i" takoe se go vori o ienju povraanjem, uzimanjem purgativa. klistiranjem itd. Odlino je objanjena prethodna priprema or ganizma (..smekavanje"), od koje mnogo zavisi uspeh terapija ienja.

Slika 2. ienje elucu i nosnog zdrela prenut jogi; a - ienje eluca (antar-dhauti) gutanjem pamune trake: b - ienje nosnog drala pomou nura-vrpce (..neti" sa vrpcom). Svaka zemlja drevnog sveta imala je svoj specifini pris tup ienju organizma, u zavisnosti od klime i tradicija. Meutim izdvojeni su najefikasniji naini ienja organiz ma: banja, klistiri. povraanje, purgativi, gladovanje, koji su se svuda primenjivali. Prvi hriani na elu s Isusom Hristom izvanredno su poznavali terapije ienja i uveliko su ih preporuivali lju dima. To su bili pravi terapeuti - narodni lekari. Sauvan je drevni manuskript (rukopis), u kojem se govori o tome, kako je Isus llrist preporuivao ljudima da primenjuju tera29

28

pije ienja da bi se izbavili od raznih oboljenja. Kasnije su ta znanja bila smiljeno sakrivena, a uenje izopaeno. U Srednjem veku ljudi se nisu umivali (prali), obrazlaui to time, d a j e briga o fizikom telu grena. Nehigijena. odsus tvo potrebne line higijene doveli su do toga, da su epi demije kuge i kolere, koje su harale po Evropi u Srednjem veku, odnele veliki deo stanovnitva Evrope. U Rusiji su terapije ienja poprimile svoj specifian oblika - banje i postovi. I. kako je pokazala praksa, to je odlino proiavajue-profilaktiko sredstvo - jednostav no i svima dostupno. Svi pravi lekari. kako u prolosti, tako i danas, iroko su primenjivali i primenjuju terapije ienja. I, kako pokazuje iskustvo, potvreno najnovijim istraivanjima iz razliitih oblasti nauke, izleenja od bolesti nema sve dotle, dok pa togeni uzronik (sa spoljanjeg i fizikog nivoa) ne bude izbaen iz organizma. Po pravilu, to se ne moe uraditi pomou medikamenata (lekova). dok je pomou terapija ienja - mogue. Iz tog razloga drevna Nauka o ienju ovejeg organizma preivela je do naih dana. uvrstila se i predstavlja jedan od najefikasnijih instrumenata u borbi za zdravlje oveka.

METODI IENJA FIZIKOG TELAPraksom se dolo do saznanja, da su mnogi uzroci neuspeha ienja fizikog tela klistiranjem, pijenjem ulja i limunovog soka, kao i mnoge druge terapije povezane s izoblienjima spoljanjih manifestacija ivota, koja veoma snano ometaju proces ienja fizikog tela. Izobliavaju svaku terapiju ienja. Zato. pre nego se pristupi ienju fizikog tela, treba oistiti spoljanje manifestacije ivota.. Zapamtite - neuspela ienja debelog creva. jetre, bubrega itd. - posledica su prisustva snane patoloke informaciono-energetske stege. Prekinite sva ienja fizikog tela i ponite disanjem da istite spoljanje manifestacije ivota, a zatim se vratite na ienje fizikog tela. Pristupajui ienju fizikog tela zapamtite sledee pouke i pravila: * Pre svakog ienja ..smekajte organizam". To e vam omoguiti da svu ljaku (neistoe) prikupite oko organa za izluivanje i da ih uspeno izbacite. Dopunski uradite pritis kanje stomaka rukama (slika 3). Pritiskanje stomaka se vri na sledei nain. Leei, da bi se bolje opustili, pritiskamo svaki deo stomaka, koristei za to etiri ispruena prsta ruke ili pesnicu (slika 3). Uzmimo, na primer, deo tela oko jetre. Poinjemo paljivo da pri tiskamo rukom do maksimalne dubine. Ukoliko se pojavi bol, tada zadravamo utisnutu ruku sve dotle, dok bol ne iezne. Ukoliko nema bola, tada, utisnuvi prste na maksi malnu dubinu, pravimo vibrirajue pokrete, kao vibracionim ekiem, pokuavajui da prodremo dublje.

30

31

poodmaklom stadijumu. Pri daljem pritiskanju i gnjeenju. usled povienog pritiska koji nastaje u trbunoj duplji, ot vara se veliki broj krvnih sudova, napad portne hipertenzije se ublaava i bol prestaje. * Ukoliko ne shvatate mehanizam nekog ienja, ne primenjujte ga. U suprotnom sluaju rizikujete da po elom organizmu rasprostranite ljaku (neistoe), koja je mirno leala na nekom usamljenom mestu. * Pravilno izbacujte ljaku iz organizma. Ne dopustite njeno ponovno upijanje i samotrovanje. * ienje ne srne da izazove preoptereenje sistema za luenje u organizmu i da nadmauje potencijal njegovih ivotnih mogunosti. Slika 3 - Pritiskanje stomaka rukama (Prsti jedne ruke pritiskaju stomak, a druga ruka pomae da se pojaa pritisak. Pritiskanje stomaka se posebno prepo ruuje neposredno pre ienja debelog creva i jetre.) Dalje premetamo ruke prema dvanacstopalanom erevu, elucu, tankom crevu i ponavljamo sve radnje. Na taj nain pritiskamo ceo stomak. Z a j e d n o pritiskanje s vibracijama potrebno je oko pola minuta. Za itav stomak potrebno je oko 5-7 minuta. Pritiskanjem stomaka vrimo posebnu, duboku masau unutranjih organa. To poboljava snabdevanje krvlju trbune duplje, smanjuje zastoj i pojavu portne hipertenzije. To je dobra priprema pre ienja organa trbune duplje, posebno ideomotornog. Ukoliko se za vreme pritiskanja pojave bolovi to svedoi o tome. daje zastojni. patoloki proces portne hipertenzije u 32 * Kedosled izbacivanja ljake iz organizma treba da bude takav, da se u prvom redu oiste organi za izluivanje. U tom sluaju, prilikom ienja, optereenje organizma je minimalno i prirodno. * Redosled ienja fizikog tela je sledei (glavne tera pije ienja): debelo crevo (preporuuje se vriti zajedno sa ienjem organizma od parazita), jetra i una kesa, bubrezi, vezivno tkivo organizma. U sluaju potrebe iste se {drugostepene terapije ienja): plua, bronhije. Gajmorovi (maksilarni) sinusi, zglobovi i drugo. * ienje organizma od ljake treba vriti navedenim redosledom, s odreenim ciljem, po etapama, bez urbe, uz odmaranje organizma posle svakog ienja. Znajte, orga nizam isti njegova ivotna snaga, a za obnavljanje njenog potencijala posle svakog ienja potreban je odmor. * ienje organizma je prirodan proces, pa zato za nje ga ne postoje nikakve kontraindikacije. Mogua su samo ogranienja u primeni jednih ili drugih sredstava i metoda 33

ienja. To pitanje treba da reava u svakom konkretnom sluaju sam ovek. * Oistivi organizam uradili smo veliko i korisno delo. Dalje ozdravljenje organizma treba da se odvija na raun zdravog naina ivota. Pod pojmom zdravog naina ivota podrazumeva se: pravilno miljenje, pravilna ishrana, dovoljno fizike aktivnosti. Ukoliko se to ne uradi, tada e obrnuto doi do brzog zagaenja organizma, sa svim posledicama koje iz toga proistiu. * Profilaktiki. jedan do etiri puta godinje istite svoj organizam pomou terapija opisanih u ovoj knjizi ili pomou univerzalnog sredstva za ienje-obnavljanje or ganizma - gladovanja.

suncu. Obesite tikvu na granu drveta. kleknite ispred Anela Vode i strpite se... da voda prodre u sva vaa creva... Mo lite Anela Vode da oslobodi vae telo od svih neistoa i bolesti, koje ga pune. Zatim ispustite vodu iz svog tela, da se sa njom izbaci sve... neisto i smrdljivo. I sopstvenim oima ete videti i svojim nosom osetiti sve gadosti i neistoe koje skrnave Hram vaeg tela. I vi ete, takoe, shvatiti koliko je u vama postojalo grehova i muilo vas nebrojenim bolestima." Koliko jednostavnosti i istine ima u ovim recima i savetima. Savremena medicina potrudila se da odgovori i na druga pitanja i da protumai anatomiju ovog naizgled obinog, a tako vanog organa ovejeg organizma.

Sta treba da postignemo ienjem debelog creva?

IENJE DEBELOG CREVASamo mali broj ljudi zna kakvu ulogu ima debelo crevo za odravanje vitalnosti i zdravlja naeg organizma. Drevnim mudracima, jogistima. tibetskim i egipatskim lekarima je bilo poznato da se debelo crevo mora odravati u idealnom stanju, ukoliko ovek eli da bude zdrav.

O Uspostaviti istou u debelom crevu i normalizovati pH sredinu (slabo kiselu u radnom stanju i umereno alkalnu pri praznom) debelog creva. 0 Podstai normalizaciju peristaltike zidova debelog creva. Podstai normalizaciju mikroflore u debelom crevu. ienje debelog creva moe stvoriti povoljne uslove za njegovo potpuno obnavljanje. Sve ostalo reava se pravil nom ishranom i drugim faktorima zdravog naina ivota. Bez njihovog ukljuivanja efekat ienja je kratkotra jan. Prema tome, ne stvarajte iluzije da samo klistiranjem moete uspostaviti rad debelog creva.

U manuskriptu ./evanelje mira (sveta) Isusa Hrista iz Iveka nae ere Hristov uenik Jovan zapisao j e : Unutranja neistoa je jo strasnija od spoljanje. Zato onaj. koji se isti samo spolja. a iznutra ostaje neist, lii na grobnicu, spolja ukraenu bljetavim slikama, a unu tra napunjenu odvratnom pakou." Isus Hrist preporuuje i sredstvo za ienje debelog cre va - klistir. ... Uzmite veliku tikvu, sa lozom duine oveka; oistite tikvu iznutra i napunite je renom vodom, zagrejanom na 34

35

Anatomija debelog creva Debelo crevo je zavrni deo probavnog trakta ovejeg organizma. Njegovim poetkom smatra se slepo crevo, na ijem kraju uzlaznim delom tanko crevo ulazi u debelo crevo. Debelo crevo se zavrava otvorom anusa. Duina debelog creva kod oveka u proeku iznosi oko 2 metra. U debelom crevu se izdvajaju dva glavna dela: debelo i pravo crevo (slika 4).

Prenik raznih delova debelog creva nije isti. Kod slepog creva i uzlaznog dela dostie 7-8 centimetara, a kod sigme svega 34 centimetra. Zid creva sastavljen je iz etiri sloja. Iznutra je crevo prekriveno sluznom opnom. Ona stvara i lui sluz, koja titi zid creva i potpomae cirkulaciju sadraja creva. Ispod sluzokoe je sloj masnog vlaknastog vezivnog tki va (podsluznica), kroz koje prolaze krvni i limfni sudovi. Pored ostalog, tu se nalazi i miina opna. Ona se sas toji iz dva sloja: unutranji cirkularni (kruni) i spoljanji uzduni. Zahvaljujui tim slojevima miia mea se i preno si sadraj creva prema izlazu. Serozna opna prekriva debelo crevo spolja. Debljina zidova creva na svim delovima nije ista. U des noj polovini ona iznosi samo 1-2 milimetra, a u sigmi - 5 milimetara.

Slika 4- Delovi debelog creva: 1 - slepo crevo (cecum); 2 - uzlazni deo creva (colon ascendens); 3 - desna krivina creva; 4 - popreno crevo (colon transverzum); 5 - leva krivina creva; 6 - silazni deo creva (colon descendens)\ 7 - sigma (colon sigmoideum); 8 - pravo crevo (rektum); 9 - crvuljak (appendix); 10 - tanko crevo. 36

Slika 5 - Razmetaj debelog creva u trbunoj duplji: 1 - jetra; 2 - eludac; 3 - una kesa; 4 - pankreas (guteraa); 5 - bubrezi; 6 - mokrana beika. 37

Na slici 5 jasno se vidi da se debelo crevo nalazi u trbunoj duplji i da se dodiruje sa svim trbunim organima, ili je u njihovoj neposrednoj blizini. Kod mukaraca debelo crevo je smeteno iznad i iza mokrane beike. semenog mehura, prostate, a kod ena - iza materice i iza zadnjeg zida vagine (rodnice). Upalni procesi u tim organima mogu se prenositi na debelo crevo i obratno. F u n k c i j e debelog creva Debelo crevo ima raznovrsne funkcije, ali emo izdvo jiti i razmotriti samo osnovne, prema njihovoj vanosti i znaaju. Upijajua funkcija U debelom crevu dominantni su procesi resorpcije. Tu se resorbuje do 9 5 % vode. elektroliti, aminokiseline, glu koza i vitamini, koje proizvode bakterije crevne upljine. Na taj nain iz tankog creva u debelo crevo svakodnevno prolazi oko 2 000 grama kaaste hrane (himusa). Od toga posle resorpcije (upijanja) ostaje 200-300 grama ekskrementa (izmeta). Evakuativna funkcija U debelom crevu se nagomilavaju i zadravaju ekskrementne mase do njihovog izbacivanja, lako se ekskrementne mase sporo kreu kroz debelo crevo (sadraj creva prolazi kroz tanko crevo - duine 5 metara, za 4-5 sati, kroz debelo crevo - 2 metra, za 12-18 sati) one se nigde ne smeju zadravali. Pre nego se osvrnemo na ostale funkcije debelog creva razmotriemo sluaj zastoja evakuativne funkcije. Ukoliko 38

u toku 24-32 sata ne doe do pranjenja creva (stolice), ta pojava se svrstava u zatvor. Jezik prekriven skramom. disanje sa zadahom iz usta, iznenadna glavobolja, nesvestica. apatija, pospanost, munina u donjem delu stomaka, nadimanje stomaka, bolovi i kranje u stomaku, smanjenje ili gubitak apetita, razdraljivost. mrane misli, prisilna i nedovoljna stolica - tipini su simptomi zatvora. Jedan od najeih u/roka zatvora je uzimanje visokokalorine hrane male zapremine. Loa navika da se glad utoli sendviem i ajem ili kafom dovodi do toga da se u crevima stvara malo ekskrementne mase koja ne iza ziva refleks na stolicu. Rezultat toga je da po nekoliko dana nema defekacije. To je oigledan sluaj zatvora. Ali, ak i pri regularnoj stolici, veina ljudi pati od skrivenog oblika zatvora Nepravilna ishrana je prvi i osnovni razlog za nastanak ove neprijatne pojave. Hrana koja sadri dosta kroba i kuvana hrana, liena vitamina i mineralnih elemenata (krompir. testenine od fino mlevenog brana, obilno dodavanje masti i eera), pomeana sa hranom, koja sadri belanevine (me som, kobasicama, sirom, jajima, mlekom). prolaskom kroz debelo crevo ostavlja na zidovima creva sloj ekskrementa - ..talog". Skupljajui se u naborima - depovima (divertikulama) debelog creva, od tog taloga" pri nedostatku vode - dehidraciji (tu se upija do 9 5 % vode) stvara se sasuena, skorela, gotovo skamenjena masa. Kako u prvom, tako i u drugom sluaju, u debelom crevu se odvijaju procesi truljenja i vrenja. Toksini produkti tih procesa zajedno sa vodom dospevaju u krvotok i uzrokuju pojavu poznatu pod nazivom ..crevna autointoksikacija". 39

Izraena autointoksikacija moe se razvijati pri posto janju tri uslova: prvi. nedovoljno aktivan nain ivota, drugi, ishrana raiinisanom. preteno masnom hranom sa malo povra, zeleni i voa i trei, nervno-emocionalna preoptereenja i esti stresovi. Sledei vaan podatak jeste da su zidovi debelog creva najee debljine 1-2 milimetra. Usled toga kroz taj tanki zidi u trbunu duplju lako prodiru toksini i gnojni izlivi, trujui najblie organe: jetru, bubrege, polne organe itd. Da biste proverili stanje svojih organa posluite se sleeom jednostavnom metodom. Uzmite 13 supene kaike svee isceenog soka od cvekle. Ukoliko vam posle toga. pri mokrenju, mokraa bude tamna, znai d a j e vaa sluzokoa prestala kvalitetno da obavlja svoju funkciju. Ukoliko sok od cvekle boji mokrau, isto tako kroz zidove lako prodiru i toksini, cirkuliui po elom organizmu. Obino se u etrdesetim godinama naeg ivota debelo crevo ispuni ekskrementom. Ono se rastee, deformie. pri tiska i stenjava druge organe trbune duplje. Ti organi iz gledaju kao da su zagnjureni u vreu punu ekskrementa. 0 normalnom funkcionisanju tih organa ne moe biti rei. Nepravilna dijeta i nedozvoljene hemijske supstance. kao i aditivi u hrani zagauju i deformiu debelo crevo. Neki hirurzi izjavljuju da do 70 procenata creva, koje su oni isekli. sadri strani materijal, gliste, kao i fekalije, stvrd nute kao kamen. Unutranji zidovi creva su pokriveni ma terijalom koji je tu davno dospeo, vrlo esto i okamenjen. Zidovi creva podseaju na svod pei, kojem je potrebno potpuno ienje. Doktor Lamur izjavljuje: Moemo sa potpunom sigurnou rei d a j e glavni uzrok kod 9 0 % tekih obolje40

nja. od kojih pati oveanstvo. zatvor i zadrka ekskrementnih masa. koje treba da se izbacuju iz organizma." Organizam se truje polako, na trovanje se privikava od detinjstva, titei svoje navike u ishrani, svoje voljene peljmene, sirnice, pite sa mesom, mlene kae, mlad kravlji sir sa eerom, pogotovo ujutro. Naravno! Snaga i danak navikama. To traje sve dotle, dok vas bolest ne pritera uza zid. kada vam lekar. prema recima doktora Amosova, izda menicu. koju. avaj, niko ne moe da isplati. Takode, postepeno, od detinjstva razvija se atonija (mlitavost) debelog creva. Zbog trovanja zidova debelog creva, kao i njegovog rastezanja ekskrementom, nervi i miii zidova debelog creva toliko se paralizuju da prestaju da reaguju na normalni refleks, peristaltika creva ne postoji. Otuda nema ni potrebe za defekacijom za dui period. Zatvore podstie ignorisanje potrebe za defekacijom j o iz detinjstva. Evo tipinog primera kojeg sam uzeo iz knjige Mantovanija Romola Umetnost samoizleenja prirodnim sredstvima. ..Kada na nekoliko minuta pre odmora uenik osea potre bu za nudom ali, suzdravajui se. ne odluuje da zamoli nastavnika da ide u toalet, iz straha da mu to nee dozvoliti, da e skrenuti panju drugih uenika na sebe ili iz drugih razloga, antiperistaltiki pokret creva vraa sadrinu creva i ona se gomila. Nuda se stiava ili ak potpuno nestaje. Zvoni za odmor. Dete se sa zanosom igra i nuda ponovo daje znake o sebi. ali dete to opet trpi. mislei da e imati vremena posle igre da ode u toalet. Dolazi vreme da se vrati u uionicu, a nuda i dalje daje svoje simptome. Ovog puta, bojei se primedbi, dete ne odluuje da zamoli da izae u toalet ve trpi. Ukoliko se takva zadrka esto ponavlja ona 41

ubrzo izaziva smanjenje aktivnosti i osetljivosti nerava. koji odgovaraju za tu funkciju. Refleksi ne daju potrebnu iritaciju, a oseaj nude slabi. Dete ak i ne primeuje, bez obzira na loe varenje, ostale tegobe (bolove) u glavi, loiji uspeh u koli itd.. koje su nastale jer tokom 4-5 dana uzas topce nije ilo u toalet." U zrelom dobu: jutarnja urba, neodgovarajui toalet, esta slubena putovanja tipini su uzroci usled kojih se ja vlja zatvor. To se posebno odnosi na ene. Od 100 ena koje se lece 95 boluje od zatvora. Trudnoa, posebno u drugoj polovini, takode podstie zatvor. O uzrocima zatvora i zagaivanja debelog creva ekskrementom bie vie objanjeno u opisu ostalih funkcija de belog creva, a veoma detaljno je opisano u posebnoj knjizi Sve o zatvorima - opstipacijama. Izluujua funkcija Debelo crevo ima sposobnost da u uzani otvor (lu men) creva izluuje manju koliinu fermenata (sokova) za varenje hrane. Iz krvi u upljinu creva mogu se luiti soli. alkohol i druge materije, koje ponekad nadrauju sluzokou i podstiu razvoj bolesti vezanih za sluzokou. Isto razdraujue dejstvo na sluzokou debelog creva imaju slana i ljuta hrana. Po pravilu, stanje hemoroida pogorava se uvek posle uzimanja haringi, suhomesnatih proizvoda i jela sa siretom.

Uloga mikroflore u debelom crevu Pre nego to prouimo ulogu mikroflore u debelom cre va treba znati koji mikroorganizmi caruju" u ovom delu naeg tela. U debelom crevu ivi vie od 400-500 razliitih vrsta mikroorganizama (preteno bakterija). Naunici tvrde da u jednom gramu ekskrementa ima u proeku 30-40 milijardi bakterija i drugih mikroorganizama. Prema podacima Koande. ovek sa fekalijama izluuje dnevno oko 17 triliona mikroba! Namee se logino pitanje, zato ih ima toliko mnogo? Da li je pravilna funkcija debelog creva mogua bez njih? Sledi zakljuak da normalna mikroflora debelog creva ne samo uestvuje u zavrnom delu procesa varenja hrane, ve iz vlakana hrane proizvodi mnogobrojne vane vitamine, aminokiseline, enzime, hormone i druge hranljive materije. Drugim recima, mikroflora je bitan dodatak u naoj ishrani, inije stabilnom i manje zavisnom od okoline. U uslovima normalnog funkcionisanja creva bakterije i mikroorganizmi su sposobni da spree razvoj i unite najrazliitije patogene mikroorganizme. Na primer, crevni bacili sintetizuju 9 razliitih vitamina: B I , B2. B6, biotin. pantotensku. nikotinsku i folnu kiselinu, B12 i vitamin K. Upravo ti i drugi mikrobi imaju, takoe, fermentativno dejstvo. jer razlazu hranljive materije na isti nain, kao i fermenti za varenje hrane, sintetiu acetilholin. podstiu unoenje gvozda u organizam. Produkti ivotne aktivnosti mikroba imaju regulaciono dejstvo na vegetativ ni nervni sistem, a stimuliu i na imunoloki sistem.

42

43

Za normalu ivotnu aktivnost mikroorganizama potrebne su odreene okolnosti - malo kisela sredina i hranljiva vlakna. Kod veine ljudi, koji se normalno hrane, uslovi u debelom crevu su daleko od potrebnih. Ekskrementne mase svojim trulenjem stvaraju alkalnu sredinu, a ta sredina omoguava razvoj patogene mikrollore. Crevni bacili stvaraju vitamine grupe B, koji imaju ulogu tehnikog nadzora, spreavaju nekontrolisani rast tkiva, pojaavaju imunitet, tj. imaju antikancerogeni efekat. Godine 1982. u listu Pravda" objavljeno je kratko saoptenje o tome, d a j e u Letonskoj akademiji nauka otkrivena ema naruavanja antikancerogene zatite. Pri truljenju belanevina u debelom crevu stvara se metan, koji unitava vitamine grupe B. Pokazalo se daje doktor Gerzon bio u pravu kada je rekao d a j e rak - osveta prirode za nepravilno pojedenu hranu. U knjizi teenje raka on kae da se od 10 000 sluajeva raka - 9 999 javljaju kao rezultat trovanja vlastitim ekskrementnim masama, a samo jedan sluaj usled stvarno ireverzi bilnih (nepovratnih) promena organizma degenerativnog karaktera. Plesan. koja se stvara pri truljenju produkata hrane, po goduje razvoju ozbiljne patologije u organizmu. Sta povodom toga kae Arakeljan S. A., teoretiar i praktiar, magistar biolokih nauka, koji se bavi pitanjima podmlaivanja organizma (Graevinske novine". 1 .januar 1985): U Matenadarani - uvenom svetskom muzeju drevnojermenskih rukopisa - postoje dela srednjovekovnih lekara. kao na primer. Mhitara Geracija. gde se kao uzrok tumora navodi plesan. Uzrok raka kod oveka. ivotinja i ptica do 44

danas nije poznat. Meutim, ustanovljeno je da hranjenje ptica sveim, plesnjivim krompirom naglo poveava broj obolelih ptica. ... U vezi s tim, glavni uzrok veine kardio-vaskularnih oboljenja, prema mom miljenju, nisu naslage holesterola (njega je mnogo manje nego to se misli), ve plesni." Ovim problemom bavili su se i srednjovekovni jermenski lekari. ..Kada se ovek najede i pri tome organizam ne prihvati sve namirnice, deo hrane truli. U plesni, koja se razvija, klija seme koje se usisava u krv. raznosi po telu i poinje da nie na najpogodnijim, tj. oslabljenim mestima u organizmu. To mogu biti delovi krvnih sudova. Klijajui, spore stvaraju produkt ivotne aktivnosti u vidu belih materija slinih vosku. To su jermenski lekari nazvali ..beli rak", a savremeni lekari - skleroza. Prolazi vreme, proces se odugovlai, i trulee mase creva izazivaju regeneraciju plesni, koja napa da zglobove, tj. prosti rak" u naoj terminologiji artritis. Dalje se stvara depo u kome se odlau preraene namirnice. Deponovani delovi produkata hrane, u vidu preraevina, nazivaju se crnim r a k o m " - u naoj terminologiji malig nim tumorom, protiv kojeg nema zatite." Prema tome. ovde je prikazan lanac patologije - skleroza, artritis i rak. koji imaju svoj zametak u debelom crevu. Kada oistite debelo crevo i jetru uveriete se u istinitost navedenog jer ete ugledati plesan koja je iz vas izala u vidu crnih komadia. Spoljanji simptom stvaranja plesni u organizmu i de generacije sluznice debelog creva, kao i avitaminoze A, je stvaranje crnih naslaga na zubima. Pri uspostavljanju poretka u debelom crevu i dovoljnom snabdevanju orga-

45

ni/ma vitaminom A ili karotinom. te naslage nestac same od sebe. O tome da se u debelom crevu odvija proces truljenja i druge nenormalne pojave stvaranjem tetnih gasova, moe se suditi po tekom, neprijatnom zadahu, koji pri disanju izlazi iz usta. Mnogi se trude da odstrane taj zadah tako to redovno peru i iste zube. ispiraju usta. koriste dezodorans itd. Meutim, zadah ostaje kakav je bio i zato treba znati da je neprijatni zadah samo posledica. a uzrok treba traiti na drugoj strani. Oistite debelo crevo i zadah e nestati sam od sebe.

Uspostaviti peristaltiku i oistiti zidove debelog creva. to e omoguili debelom crevu da potpuno izvrava svoje funkcije.Ovaj proces naruava se i rastezanjem zidova creva ekskrementom, stvaranjem ..taloga" usied ishrane toksinim produktima; nedostatkom neophodne prirodne hrane; avitaminozom vitamina A; svesnim uzdravanjem od potrebe za nudom (stolicom); korienjem purgativa itd.

Uspostaviti mikrofloru debelog creva, jer:- poboljava ishranu na raun dopunskih hranljivih ma terija i vitamina, koje sintetiu mikrobi: - regulie toplotne i energetske funkcije debelog creva, koje se ispoljavaju kroz proces normalizacije zagrevanja celog organizma i poveanjem snage bioplazmenog dela organizma; - normalizuje creva, to na organizam ini sposobnijim za ivot; - normalizuje i poveava snagu imunog sistema orga nizma. Disbakterioza (poremeaj mikrobne flore) nastaje od ku vane i rafinisane hrane liene hranljivih vlakana. Upotreba lekova. naroito antibiotika, remeti i unitava nau mikro floru.

IENJE I USPOSTAVLJANJE FUNKCIJE DEBELOG CREVAPre opisa rehabilitacije debelog creva sumiraemo saznanja o tome ta treba uiniti da jedan od najvanijih delova naeg organizma besprekorno funkcionie. Oistiti debelo crevo i normalizovati slabo kiselu pH sredinu debelog creva. To omoguava da se likvidira glavno arite zagaenosti organizma - da se rastereti sistem za ienje. Creva se zagauju od nepravilne kombinacije hranljivih namirnica, kuvane i rafinirane hrane, nepravilnog uzimanja tenosti i vetakih napitaka. Izbegavati hranu koja izaziva zatvor i koja se jako stvrdnjava. To su sve vrste mesa, okolada, kakao, slatkii, beli eer, kravlje mleko. jaja. beli hleb, kolai i torte. Ne uzimati hranu dva. tri ili vie puta (prema G. S. Satalovoj ak i 10 puta) nego stoje dozvoljeno.

Priprema organizma za ienjePre nego to se zapone ienje, to se odnosi na bilo koji nain ienja, treba izvriti pripreme koje se sastoje u smekavanju organizma. To je prvi i najvaniji postupak, od ije efikasnosti zavisi uspeh procesa ienja. Sutina smekavanja jeste u: prethodnoj pripremi, koja omoguava 47

46

da se neistoe i toksini, ma gde da su nataloeni. pokrenu i dovedu do organa za izluivanje. Zadatak same terapije ienja jeste samo da izbaci napolje to to je pridolo i nakupilo se u organima za izluivanje.

suvu saunu ili tuiranjem toplom vodom. Dehidriranim suvonjavim ljudima vie odgovara topla kupka u kadi. gojaznim - suva sauna, a svima ostalim vlana sauna. Starci ma prija topla kupka, mladima - vlana sauna. Trajanje jedne takve terapije je od 5 do 25 minuta sa obaveznim kratkim (10-20 sekundi) prohladnim ili hladnim tuiranjem na kraju. Glavno to treba osetiti posle terapije smekavanja jeste oputeno i zagrejano telo. Takvih terapija treba uraditi od 3 do 5. a u nekim sluajevima i vie. Sve zavisi od ste pena zagaenosti organizma. Treba ih primenjivati jednom dnevno ili svakog drugog dana, prema mogunostima i in dividualnoj izdrljivosti toplote. Smekavanje organizma podstie se uzimanjem 20 grama topljenog maslaca ujutro na gladan stomak, kao i blaga masaa uljem celog tela ujutro, a zatim tuiranje top lom vodom. Meutim, treba imati u \ idu da to ne odgovara ugojenim osobama sa masnom koom i vikom sluzi u or ganizmu. Njima se preporuuje lagano tranje, koje zagreva ceo organizam, pojaava cirkulaciju i izbacuje neistoe kroz kou.

Slika 6-Sistem ienja organizma i debelog creva: 1 - debelo crevo; 2 - krv; 3 - jetra; 4 - bubrezi; 5 - veziv no tkivo; 6 - masno tkivo; 7 - plua; 8 - koa; 9 - enski polni organi; 1 0 - e o n i sinusi; 1 1 - s u z n i kanal; 1 2 - s l u n i kanal: 1 3 - G a j m o r o v i (maksilarni) sinusi: 1 4 - u s n a d u p l j a i jezik. Organizam se moe smekavati na razne naine, u za visnosti od toga ta oveku najvie odgovara. Glavni za datak smekavanja jeste: opustiti, zagrejati i nahraniti or ganizam vlagom. To se postie odlaskom u vlanu saunu. 48

ienje pomou klistiraPoto ste sa 3-5 terapija smekali organizam, moete prei na ienje debelog creva. Prema uenju prirodnjaka, svako leenje treba poeti sa rendgenskim snimkom de belog creva i njegovim ienjem. Najprostiji, najdostupniji i najefikasniji nain ienje debelog creva su klistiri. Terapija unoenja bilo kakve tenosti kroz analni otvor u debelo crevo naziva se klistirom (od grke rei klysma. to znai ispiranje). 49

v e , to je pojela, izalo je napolje, ona se osetila lakom i uzletela je. Od tada su ljudi poeli da se klistiraju i da piu o tome. Prema drevnim medicinskim izvorima-Ajurvedi. udi. klistiri pomau da se oveji organizam oslobodi od 8 0 % bolesti. Stoga se prema toj terapiji treba odnositi potpuno ozbiljno. Autor je isprobao veliki broj razliitih klistira (po sastavu, dozi. periodinosti). Na osnovu tog eksperimenta oformio je lini pristup tom problemu, a praksa je pokazala d a j e takav pristup najefikasniji od svih poznatih. Da bismo potpuno shvatili postupak klistiranja neo phodno je da razmotrimo sve detalje klistiranja. Kao os nova uzima se voda. koja mehaniki ispira sadraj debelog creva. ali to nije dovoljno za ekskrement koji se nataloio na zidovima creva.s

Slika 7 Izgled zdravog i bolesnog debelog creva: a - zdravo debelo crevo; b - stvaranje taloga u debe lom crevu i oboljenja. Zatamnjena mcsta na slici su taloi. 1 - oboljenja jetre - debelo crevo je priljubljeno uz jetru; 2 - oboljenja pankreasa (guterae); 3 - oboljenja eluca; 4 - oboljenja bubrega; 5 - oboljenja mokrane beike; 6 - oboljenja prostate. Klistiri mogu imati razliite namene: za ienje, ispi ranje, proterivanje. leenje. ishranu i drugi. Primenu klistira ljudi su nauili od ptica. Postoji pria o tome. kako je Bagrat saznao o koristi klistira od morske ptice, koja je pojela mnogo ribe i stomak joj je bio toliko pun, da nije mogla da uzleti. I tada je ona kljunom zahvatila morske vode i ubacila je u analni otvor, izazvala proliv i 50

Nekoliko rei o vodenom rastvoru koji se primenjuje za ienje debelog creva. O Da zidovi debelog creva ne bi upijali vodu u nju se dodaje 2 0 - 3 0 grama kuhinjske soli na 2 litra vode. U tom sluaju ona pomalo crpi tenost iz zidova debelog creva u lumen, cime podstie bolje ienje njegovih zidova. Unutranja sredina u crevima. kako smatra veina au tora ienja, treba da bude blago kisela, da bi se spreili procesi vrenja i trulenja u crevima. Radi njene normalizacije preporuuje se u vodu dodati kiseli sok od citrusa (limuna itd.), voa ili jagoda. Obino se uzimaju 2 supene kaike soka na 2 litra vode. Mogu se ak upotrebljavati i konzervi rani sokovi. Ukoliko nemate navedenih sokova, neki speci jalisti preporuuju da se primenjuje limunska kiselina, jabukovo sirce, ali u tom sluaju postoji rizik da sebi nanesete tetu predoziranjem ili loim kvalitetom namirnice. 51

znai

Kod nekih ljudi unutranja sredina debelog creva moe biti pomerena vie na kiselu ili alkalnu (trulenu) stranu. U vezi s tim E. ailov preporuuje da se postupa na sledei nain. Ukoliko je sredina jako pomerena prema alkalnoj strani, poveati dozu kiselih sokova od 75 do 150 milili tara na 2 litra vode. Pri odsustvu kiselosti eludanog soka upotrebljavati 100-150 mililitara limunovog ili drugog kiselog soka. pri smanjenoj kiselosti - 75-100 mililitara, a pri normalnoj - 50-75 mililitara. Ukoliko je pak kiselost u debelom crevu. obrnuto, poveana (pri povienoj kiselosti eludanog soka), tada se upotrebljava alkalizujua kompo nenta - soda bikarbona N a 2 C O } . Na 2 litra vode uzeti 20-30 grama sode bikarbona. E. adilov preporuuje da se pri normalnoj kiselosti eludanog soka naizmenino primenjuju ..kiseli" klistiri (2 litra vode. kuhinjska so - 20-30 grama, sok od agruma 50-75 grama) sa alkalnim" (2 litra vode. kuhinjska so - 20-30 grama, soda bikarbona 15-20 grama). Na primer, neparni k l i s t i r - kiseli", a parni - alkalni". Smatram dustajati i da morate nou aje to veoma praktina preporuka. Sve ovo moete uraditi s "mrtvom" i ivom" vodom. Kiselu (mrtvu") i alkalnu (ivu") vodu moete dobiti putem elektrolize u specijalnom ureaju sa razliitom pH vrednou. U tom sluaju komponente za zakiseljavanje i alkalisanje vode nisu potrebne. Kao tenost za klistire moe se upotrebljavati surutka od mleka. Pripremiti 2 litra surutke. u nju dodati 2 supene kaike sode bikarbona. sve dobro izmeati. zagrejati (do telesne temperature) i uneti u analni otvor. Smatra se. da takav klistir odlino isti.

Kadi poboljanja dezinfekcionih svojstava u tu smesu moe se dodati voda od belog luka. Klistir usavren na taj nain, koji se primenjuje makar jednom nedeljno. podstie ienje koe. Pripremanje vode od belog luka. Uzeti 1-3 renja belog luka. isitniti i preliti aom kljuale vode. Ostaviti da odsto ji pola sata u zatvorenoj posudi. Izliti u glavnu smesu za klistiranje i unositi u debelo crevo. O temperaturi tenosti za ispiranje. Ukoliko postoji atonija (mlitavost) debelog creva. tada se primenjuju klistiri sa temperaturom tenosti od 12 do 20 C. Ukoliko se debelo crevo nalazi u spazmu (gru), tada se primenjuju tenosti temperature od 37-42 C. U svim drugim sluajevima upotrebljava se topla voda od 25 do 37 C. O Klistire je najbolje raditi ujutro od 5 do 7 sati. Ukoliko se rade uvee. tada ih treba raditi najkasnije 2-3 sata pre od laska na spavanje. To se objanjava time, da se deo tenosti moe upiti u zidove creva i zatim izlaziti kroz bubrege. To ii u toalet. Neki ak preporuuju slab rastvor hipermangana ili dru ge antiseptike i trave (kamilica, rusa -Chelidonium ma/us i sline). Te materije delimino normalizuju kiselu sredinu u debelom crevu, deluju na mikrofloru. ..kosei" i potrebne i nepotrebne mikroorganizme i delimino iritiraju sluzokou. Na primer, rusa je dobro sui. ta onda initi? Zakljuak se namee sam: - sastojci treba da normalizuju pH unutranje sredine i da selektivno spreavaju patogenu mikrofloru. ne dirajui onu koja je potrebna: - treba traiti materiju koja e moi da otkida ..talog";

52

53

- ta materija ne srne da nadrauje sluzokou creva. Takva idealna materija postoji u prirodi, a proizvodi je sam organizam. To je njegovo ..velianstvo" vlastiti urin (mokraa). On je idealan prema svim parametrima. O Urin ne samo da ispira debelo crevo. nego zbog vee koncentracije soli u odnosu na koncentraciju u plazmi krvi (razlika moe biti i do 150 puta!), on na raun osmoze uvlai u lumen vodu iz zidova debelog creva i ak iz prostora oko njega. To dovodi ne samo do ..otkiseljavanja". ve i do odvajanja taloga, ekskrementa i sluzi iz trbune duplje. Urin ima pH kiselu sredinu, u koncentraciji koja najvie odgovara naem organizmu. Zato ne postoji opas nost od predoziranja - nekima je on potreban vie. drugima manje. Zbog toga s t o j e urin produkt samog organizma, on selektivno unitava svu patologiju u organizmu, ne dirajui to to je potrebno i korisno. Na taj nain potpuno i bezo pasno uspostavlja se potrebna sredina i mikroflora debelog creva. Kod mnogih ivotinja, na primer, ptica, objedinjeno je izbacivanje urina i ekskrementa. Neka vas to ne zbun juje Urin, posebno vlastiti, ne moe naneti nikakvu tetu organizmu. Naprotiv, on otklanja nadraivanje i leci ga! U urinu organizam sam struktuira vodu. u njemu postoje vlas titi antiseptici. a hormoni, vitamini i belanevine su najbolji regeneratori sluzokoe bilo kod dela organizma! Za klistiranje se moe koristiti kako vlastiti urin. tako i urin zdravih ljudi, posebno dece starosti do jedne godine. Autor je viestruko poboljao efekat te terapije. Da bi se to postiglo treba skupiti 2 litra urina, vlastitog ili od ukuana. Urin sipati u emajliranu posudu i bez poklapanja posude kuvati do 1/4, tj. dok ne ostane 500 grama urina u 54

posudi. Kao rezultat dobija se univerzalna supstanea koja se potpuno razlikuje od tenih sredina naeg organizma. Ohladite je i pre klistiranja je podgrejte. Ukoliko ste se ra nije klistirali, tj. ukoliko ste se klistirali nekoliko puta. posle jednog ovakvog klistira moete pomisliti da uopte nita niste radili, jer iz vas moe izai toliko ..blaga" da o tome niste mogli ni da sanjate. Pri tome ete osetiti neobinu sna gu i mo tog sastava. Zato tako deluje?

To snano dejstvo ukuvanog urina objanjava se sledeim faktorima: Voda postaje drugaija. Ona poprima superstrukturu. U njoj ostaju najpostojaniji teni kristali otporni na tempera turu", koji prema istraivanjima naunika ine na orga nizam neverovatno otpornim na sve vrste nepovoljnih uticaja. Koncentracija soli u takvom urinu moe se poveati 600 puta! To je neobina sila. koja ne samo da usisava" vodu iz organizma, ve usled veoma jakog gorkog ukusa otkida polipe debelog creva sa mnotvom druge patologije. Veoma snano se stimuliu zidovi creva i peristaltika se ja vlja sam od sebe. Posle 1-2 takva klistiranja iz organizma bee gliste i drugi ivi mikroorganizmi, ali se pri tom ne gubi mikroflora koja je neophodna naem organizmu. Usled termike obrade u takvom urinu unitavaju se sve organske supstance, ali se zato stvaraju nove - neorganske. koje u sebi ne sadre belanevine i koje su viestruko snanije od hormona, vitamina i drugog. Rezultat takvog klistiranja je jo bre normalizovanje pH sredine i mikroflore, obnavljanje sluzokoe creva. ali i peristaltike. Osim toga. lee se hemoroidi. polipoza. kolitis. paraproktitis. Ali i to nije sve: usled velike usisavajue" 55

sposobnosti u debelo crevo dolazi tenost iz cele trbune duplje, povlaei za sobom sluz. Na raun toga oslobaamo se patoloke sluzi (od koje se moe osloboditi samo du gotrajnim gladovanjem), koja je zasela" u bubrezima, pankreasu (guterai), na zidovima mokrane beike, u polnim organima itd. i ugroava njihovu ivotnu aktivnost. Oslobaajui se te sluzi svi ti organi se obnavljaju, u to se moete sami uveriti. Jaaju miii u predelu prepona, koji od nagomilavanja sluzi slabe i pucaju. Smatra se da je to jedan od glavnih faktora stvaranja kile (hematoma). Rastereuju se svi sistemi za izluivanje, naroito nosna du plja. Mnogi ljudi su primenjivali ove klistire i uverili su se u njihovu delotvornost.

Predostronosti su neznatne, ali ih treba znati Kod jako oteene sluzokoe debelog creva. na primer, gnojnog kolitisa, ukuvani urin e u poetku izazivati bol, slian bolu kod opekotina. Istrpite. ili klistir prethodno ura dite obinim urinom. Bol ukazuje na to da se sve nepotreb no odvaja i da nastale rane zarastaju. Ubrzo e se formirati novo. zdravo tkivo i neete vie oseati bol. Naglaavam da nije obavezno odmah poeti ienje de belog creva sa urinom ukuvanim na pari do jedne etvrtine prvobitne zapremine. Na poetku je bolje klistirati se obinim urinom, zatim ga ukuvati do jedne polovine i na kon toga do jedne etvrtine. Dalje se ne srne ukuvavati jer se struktura vode iz najbolje energetske, heksaedarske prizme, pretvara u obini sapun i efekat ienja se gubi. Mogua je veoma jaka reakcija organizma na povienu energiju, koja se javlja kod takvog klistiranja. Usled izo bilja energije va organizam se u poetku moe prevrtati" i oseaete se veoma loe. Ta reakcija ujednaava energi56

ju u organizmu i najjaa je u delovima organizma gde je najizraajnija neujednaenost energije. Zbog toga se klisliranje poinje sa malim dozama i postepeno se doza poveava dok se ne normalizuje stanje organizma. Poto smo se upoznali sa ovim osobinama pristupimo opisu same terapije. Ukoliko se klistirate sa vlastitim uri nom (preporuujemo vam da ponete s njim), uzmite litar urina, a ukoliko se klistirate sa urinom ukuvanim do jedne etvrtine prvobitne zapremine, ponite sa 100-150 grama i postepeno poveavajte koliinu do 500 grama. Ukoliko se gadite urina, jednostavno zasolite vodu (na litar vode dodajte 2 supene kaike kuhinjske soli). U prvom sluaju (kada se koristi obian urin) primenjujte Fsmarhovo lone, u drugom (ukuvan urin do j e d n e etvrtine prvobitne zapremine) - obini irigator (gumenu kruku). Tehnika upotrebe Esmarhovog loneta je sledea: nalijte urin u termofor i termofor obesite na visinu do 1.5 metra iznad poda. Skinite naglavak sa cevice (creva) i podmaite ga uljem ili vazelinom. Podveite gumenu cevicu da ne bi isticala tenost iz termofora (ukoliko postoji slavina, zatvorite je). Zauzmite pozu sa osloncem na kolena i laktove (karlica mora biti iznad ramena), uvucite cevicu sa naglavkom u anus na dubinu 25-50 centimetara. Zatim ot pustite povez i postepeno putajte tenost u debelo crevo. UPOZORENJE! Ukoliko se u debelom crevu nalaze patoloke naslage ili je crevo napunjeno ekskrementom, tenost pri brzom unoenju moe da se izliva obratno ili da nadima tu malu upljinu, koja se nalazi ispred zaepljenja, izazivajui bolove. Da se to ne bi dogodilo, kontroliite ulivanje tenosti u debelo crevo - blagovremeno priteite cevicu (crevo) prstima. Pri tome diite polako, ravno57

m e m o , ali duboko stomakom - isturajui ga pri udisaju i uvlaei ga pri izdisaju. Sve ovo e vam omoguiti da izbegnete razliite komplikacije i neprijatnosti. Kada se oisti debelo crevo u njega se, lako i slobodno, za 30-40 sekundi moe uliti dva litra tenosti. Posle unoenja tenosti u debelo crevo. leite na leda i podignite karlicu. Mnogo je bolje ako napravite stoj na ramenima (sarvangasanu") ili zabacite noge iza glave (plug"). U takvom poloaju ostanite 30-60 sekundi. Pri tom moete uvlaiti i stomak. Usled ove radnje tenost kroz silazni deo creva prodire u popreno crevo. Posle toga lagano leite na leda i okrenite se na desni bok. Tenost iz poprenog odeljka debelog creva dospeva u teko dostupni uzlazni odeljak i dalje u slepo crevo. Upravo ta tehnika omoguava da se podjednako i potpuno ispere celo debelo crevo. Pridravajte se tih nijansi jer su proverene u praksi. U suprotnom, ispraete i izleiti samo deo debelog creva, ostavivi patologiju - rasadnik buduih bolesti na njego vom zaetku u lepom crevu. Terapiju je poeljno primenjivati posle pranjenja de belog creva. Ako pitate koje je vreme pogodno i koliko treba da traje klistir, drevni lekari savetuju bilo koje vreme, a najbolje je od zalaska sunca do prvog sumraka. Prema mom saznanju mirno odleite na leima ili na desnom boku 5-15 minuta, ukoliko ne bude potrebe za velikom nudom. Posle toga moete da se podignete i proetate. Kada osetite potrebu za nudom - idite u toalet. Prednost urinskih klisti ra je u tome, to se oni sami zadravaju u organizmu koliko je potrebno. U poetku su potrebe za nudom uestalije i jae, a zatim, s t o j e debelo crevo istije, one su rede. Zato

se ne uznemiravajte, organizam zna kada ga treba ispustiti, jer sve se zbiva pod njegovom kontrolom. Seme sprovoenja urinskih klistira su sleclee: Vlastitim sveim urinom (ili urinom mladog zdravog oveka. ili. j o bolje dece) uradite klistir sa litrom urina - radite svakoga dana tokom nedelje. Druge nedelje radite ih svaki drugi dan; tree - svaki trei dan; etvrte - svaki etvrti dan i pete - jednom nedeljno. Posle toga sa klistiranjem se moe produiti jednom u toku 1-2 nedelje. Ovaj ciklus ponovite 2-3 puta u toku godine, u dane prolene i jesenje ravnodnevice. kao i u januaru-februaru. Sa ukuvanim urinom ciklus izgleda ovako. Ponite sa 100 grama i svakog drugog dana poveavajte dozu jo za 100 grama. Tako ete dostii dozu od 500 grama. Uradite 24 takva klistira. a zatim svakog drugog dana smanjujte dozu za 100 grama, dok ne doete do prethodnih (poetnih) 100 grama. Dalje moete raditi jednom u toku 1-2 nedelje mikroklistir sa 100-150 grama urina. Ponovite ovaj ciklus na isti nain kao i prethodni (vlastitim urinom) u istim ro kovima. Ukoliko se pojave komplikacije, ne poveavajte dozu. ve uradite nekoliko klistira sa istom dozom, a zatim dozu smanjite. U sledeem ciklusu kod vas e sve biti normal no. Primera blagotvornog ejstva urinskih klistira ima mno go. Ti klistiri posebno su efikasni za leenje enskih bolesti^. Ukoliko vam navedeni klistiri ne odgovaraju moete ko ristiti druge, manje efikasne klistire: sa kuhinjskom solju, limunovom kiselinom (kafena kaiica kiseline na 2 litra vode), jabukovim siretom u koncentraciji 4 - 6 % ( 2 - 3 supene kaike na 2 litra vode) i tako dalje, postupajui prema ! 59

58

uputstvu kao sa obinim urinom. Slini klistiri mogu se poboljati ukoliko se koristi zagrejana do 38-40" C otoplje na (odmrznuta), namagnetisana voda. Naveu jo neke interesantne i korisne vrste klistira. koje preporuuju Ajurveda i ud-i. Autor knjige ih je isprobao na sebi. a primenjivali su ih i drugi ljudi. Ti klistiri posebno se preporuuju osobama iji je organizam sklon dehidraciji. tj. koje imaju lou cirkulaciju (stalno hladne ruke i noge). Slini simptomi javljaju se kod osoba nene telesne grade sa suvom. perutajuom koom, njima je uvek hladno. Takvi klistiri posebno pomau zimi. kada je hladno i suvo vreme. Spoljni simptomi dehidracije i hlaenja organizma (prema Ajurvedi. iz ravnotee je izaao ivotni princip vetra - doa Vata) su: prekomerno stvaranje gasova, zatvori ili ovji ekskrement. bolovi u slabinama, sakrumu (krstima). kukovima, produene menstruacije. gubitak semena. suvoa i perutanje koe. zimogroljivost, gubitak snage, mravljenje. Ukoliko imate takve ili sline simptome, naroito za vreme hladnog, suvog godinjeg doba. primenjujte sledee mikroklistire svakodnevno ili svakog drugog dana. da biste se postepeno oslobodili tih muka. Klistiri se rade na sledei nain: u 100 grama obinog mleka dodati 20 grama istopljenog maslaca. Sve zagrejati da bi se maslac istopio i toplu smesu. pomou pricaljke, uneti u anus. Tu terapiju poeljno je primenjivati pri zalasku sunca. Posle unoenja smese odleati. Po pravilu, organizam zadrava u sebi navedenu smesu odreeni deo vremena. Rezultat tera pije je da se supstanca, koja je u organizmu izazvala suvou i hladnou, upija i neutralise. Suvoa i tvrdoa neutraliu se vlagom mleka i omekavaju maslacem, a hladnoa toplotom. koja je bila u mleku i dopunski se pojavila pri 60

njegovom kiseljenju u organizmu. Po pravilu, posle 2-3 takva mikroklistira stolica postaje meka. laka i u vidu ko basice. Moete isprobati nekoliko smesa za klistir i izabrati najpogodniju za sebe. Gojazni ljudi treba da imaju na umu da slini klistiri mogu poveati koliinu sluzi u njihovom organizmu, pa ih zato treba obazrivo primenjivati. Prva smesa: mleko (100 grama), pretopljeni maslac (20 grama) - protiv zatvora, ovjeg ekskrementa, stvaranja gasova (normalizuje i mikrofloru), isuivanja i dehidracije organizma.^ Druga smesa: osnova je kao kod prve smese (mleko i pre topljeni maslac), j o se dodaje prstohvat umbira ili bibera. odnosno aleve paprike. Ova smesa pomae u sluajevima kao i prva, ali dopunski neutralise sluz u organizmu. Zbog toga se preporuuje gojaznim ljudima. Trea smesa: osnova kao kod prve, sa dodatkom pola kafene kaike (5-10 grama) kuhinjske soli. To pojaava dejstvo prve smese. etvrta smesa: osnova kao kod prve smese. sa dodat kom pola ili jedne supene kaike jakog ekstrakta pelena ili pola kafene kaike soka od belog luka. Ovo veoma dobro pomae kod unih poremeaja. Kao zamena mleku ili njegovom razblaivau - vodi (50 plus 50 grama) moe se koristiti odvar od mesa (naroito ovjeg) ili kostiju. Sve te pojedinosti, svaka na svoj nain deluju na organizam, smekavaju ga, smanjuju sluz ili u. Prema tome, delokrug za stvaralaki pristup vlastitom zdravlju preko debelog creva. kao korena organizma je veo ma irok. Zato probajte, birajte najbolje za sebe i leite se.

61

Poto ste oistili debelo crevo, moete jedanput u 2-3 nedelje ili jedanput tromeseno primenjivati idealni metod za ispiranje celog trakta za probavu - ank Prakalanu.

O Produite sa naizmeninim ispijanjem ae vode i vebama sve dok ne popijete svih 6 aa vode. Posle toga treba ii u toalet. Obino do prve evakuacije dolazi skoro odmah. Posle prve porcije neistoa, koja ima formu ekskrementa. slede druge, meke, a zatim i tene. Ukoliko do pranjenja ne doe odmah ili u roku od 5 minuta, treba ponoviti vebe, ne pijui vodu. a zatim se vratiti u toalet. Ukoliko nema oekivanih rezultata, treba zadejstvovati evakuaciju ispiranjem (pola litra vode) pomou gumene kruke, irigatora ili prema Jokeru. im sifon bude zadejstvovan, to jest im krene prvi ekskrement. ostalo se deava automatski. Savet. Posle svake posete toaletu i upotrebe obinog toa letnog papira anus treba oprati toplom vodom, osuiti ga i namazati uljem, da bi se spreilo nadraivanje sluzokoe anusa od soli. Neki osetljivi ljudi podloni su tom slabom nadraivanju. koji se moe lako spreiti. Posle prvog pranjenja ponovo ispiti au vode, nastaviti sa vebanjem, zatim se vratiti u toalet i svaki put e doi do evakuacije. Produiti tako naizmenino: piti vodu, raditi vebe i ii u toalet sve dok voda ne pone da izlazi ista kao to je bila pre unoenja u organizam. U zavisnosti od zagaenosti creva bie vam potrebno od 10 do 14 aa slane vode. u izuzetnim sluajevima neto vie. Kada budete zadovoljni rezultatom, to jest kada voda koja izlazi iz vas bude dovoljno ista, prema vaem miljenju, prekinite terapiju. U toalet ete ii j o nekoliko puta, a za tim moete popiti 3 ae obine vode (nezasoljene) i uraditi vebe Vamana-Dhouti, posle ega stavite dva prsta u usta da biste izazvali prinudno povraanje. To e iskljuiti sifon 63

ank

Prakalana

ank Prakalana ili Varisara - oznaava postupak koljke", zato to voda prolazi kroz kanal za varenje hrane kao kroz praznu koljku. Voda, progutana kroz usta, prolazi kroz eludac, a zatim, prostim tokom, kroz celo crevo sve do izlaza iz njega. Veba traje dok ne pone da izlazi voda iste prozranosti. kao stoje ula.

PripremaZagrejati vodu do temperature tela, posoliti je prema proraunu 5-6 grama na litar vode (zaravnjena mala supena kaika na litar vode), s t o j e mnogo manje od koncentracije soli u krvnoj plazmi. Voda mora biti zasoljena, jer bez primese soli ona bi se apsorbovala posredstvom osmoze kroz sluzokou i zatim izluivala u vidu mokrae, a ne kroz anus. Ako je voda suvie slana moete smanjiti koncentra ciju soli da bi voda postala prihvatljiva za vas.

Pogodan momenatNajpogodniji momenat je ujutru na gladan stomak. Ispi ranje, kao to pokazuje praksa, traje sat do sat i po.

Postupak0 Popijte au slane vode. Odmah uradite propisane vebe. Popijte j o jednu au i uradite seriju vebi. Dok radite vebe voda e polako prolaziti kroz crevo, ne izazivajui gaenje ili povraanje.

62

i potpuno ispra/niti eludac. Prema tradiciji jogisti uvek vebaju Vamana-Dhouti (slika 8) posle ank Prakalane. Prva vezba Poetni poloaj: stojei, rairite stopala priblino na 30 centimetara, prepletite prste ruku. dlanove okrenite nagore. Ispravite leda i diite normalno.

Slika 9.- ema prolaska vode krozprohavni trakt Druga vezba

Slika 8.- Vezbe Vamana-Dhouti" Ne pokreui gornji deo tela, naklonite se na desnu stra nu, ne zadravajui se u krajnjem poloaju, ispravite se i odmah naklonite na levu stranu. Ponovite to dvostruko kre tanje 4 puta. to jest napravite 8 naklona, naizmenino udes no i ulevo, to traje oko 10 sekundi. Ti pokreti otvaraju ulaz eluca i pri svakom pokretu (naklonu) deo vode prodire iz eluca u dvanaestopalano crevo. Na slici 9 prikazani su ventili-vratanca. koja treba otvara ti pomou izvedenih pokreta. 64

Ta veba primorava vodu da se kree prema tankom crevu. Poetni poloaj je isti. tj. stojei s rastavljenim stopalima. Ispruite desnu ruku horizontalno i savijte levu ruku tako da kaiprst i palac dodiruju desnu kljunu kost. Zatim okreni te telo, usmeravajui ispruenu ruku unazad s t o j e mogue dalje, (iledajte u vrhove prstiju. Ne zaustavljajui se na kraju okreta, vratite se odmah u poetni poloaj i napravite zaokret u drugu stranu. Ovo dvostruko kretanje treba ponovoti 4 puta. Veba treba da traje 10 sekundi. Trea vezba Voda produava da dolazi u tanko crevo zahvaljujui sledeoj vebi: odvebajte varijantu ..Kobra", s tim to samo prsti nogu i dlanovi dodiruju pod. Prema tome. kukovi os taju iznad zemlje. Stopala su rairena priblino oko 30 cen timetara ( s t o j e veoma vano zapamtiti). Kada ste zauzeli poloaj, okreite glavu i telo dok ne ugledate petu suprotne 65

noge (tj. ukoliko se okreete udesno treba da gledate u petu leve noge). Ne zadravajui se u krajnjem poloaju vratite se u poetni poloaj i isto odvebajte na drugu stranu. Po novite 4 puta vebu (po dva pokreta). Za vebu je potrebno oko 10-15 sekundi. etvrta vezba Vodu, koja je dospela do kraja tankog creva. treba proslediti kroz debelo crevo pomou etvrte i poslednje vebe. To je najsloenija veba iz cele serije pokreta, iako je dostupna svakome, izuzev osobama koje boluju od obolje nja kolena ili meniskusa. Ti ljudi mogu pribei sledeoj varijanti vebe. Poetni poloaj: O unite, sa rastavljenim stopalima oko 30 centimeta ra, pri emu pete postaviti sa spoljanje strane kukova, a ne pod stranjicu. ake poloite na kolena, koja su rastavljena oko 30 centimetara. Zaokreite telo i postavite levo kolena na pod ispred stopala desne noge. Dlanovima gurajte naizmenino des ni kuk prema levom boku i levi kuk prema desnom boku. tako da prignjee polovinu stomaka i pritisnu debelo crevo. Gledajte iza sebe da bi se pojaao zaokret tela i izvrio pri tisak na stomak. Za vreme prethodnih vebi bilo je beznaajno da li prvo poeti na desnu ili na levu stranu. Za ovu vebu preporuljivo je prvo pritiskati desnu stranu stomaka. Kao i sve prethodne vebe i ove vebe treba uraditi 4 puta u tra janju od 15 sekundi. Varijanta etvrte vebe. Za ovu vebu zauzeti poetni poloaj od Ardha Matsiendrasana (savijena poza). Pri tom, stopalo je jednostavno 66

priprijeno uz unutranju stranu kuka i ne prolazi na drugu stranu. Rame je zaokrenuto s t o j e mogue blie savijenom kolcnu. a telo je blago povijeno unazad. Ruke se oslanjaju na savijeno koleno. koje slui kao poluga za zaokretanje kime i pritiskanje kuka prema donjem delu stomaka. Mogui neuspesi Ukoliko posle 4 ispijene ae. na primer, oseate da sadraj eluca ne prolazi normalno u creva i oseate d a j e eludac prepunjen. to kod vas izaziva muninu, znai da se ven til" (sfinkter - pilorus) izmeu eluca i dvanaestopalanog creva nije dovoljno otvorio. Ponovo 2 do 3 puta uradite seriju vebi. ne pijui vodu. Prestanak munine ukazuje da je prolaz otvoren. im se ventil otvorio prestaju tekoe i moete produiti proces. Kod nekih ljudi moe se dogoditi da usled gasova od produkata vrenja sifon ne proradi. U tom sluaju dovoljno je rukama pritisnuti stomak ili ura diti San'angasanu (stoj na ramenima) zajedno sa 4 ostale vebe. U najnepovoljnijem sluaju, tj. kada se voda potpuno zadrava u elucu, preostaju vam dva reenja: izazvati povraanje, pritisnuvi osnovu jezika sa dva prsta desne ruke da bi se podstakao refleks povraanja. Do olakanja e doi radikalno i istog trenutka. Ili nita ne raditi. Voda e se evakuisati sama od sebe u vidu mokrae. Posle ove vebe treba se odmoriti i izbegavati gladovanje. Prvo uzimanje obroka Posle ank Prakalane obavezno se treba pridravati sledeih uputstava: ne jesti ranije od 30 minuta posle vebi niti kasnije od jednog sata posle zavretka vebi. Apsolutno se zabranjuje ostaviti probavni trakt bez hrane vie od jed nog sata posle vebi. 67

Prvo jelo treba da bude kuvani pirina (ali bez ljuske da ne bi ljuska nadraivala sluzokou creva). Pirina kuvati na vodi i ak ga prekuvati, tj. zrna pirina treba da se tope u ustima. Pirina moe biti pripremljen sa blago zasoljenim paradajz sosom, ali bez bibera kao prilog. Pirinu se moe dodati skuvana argarepa. S tim jelom treba pojesti i 40 grama maslaca. Moete ga pomeati s pirinom ili pojesti kaiicom. Pirina se moe zameniti skuvanom penicom, ovsem itd. Napomena Pirina se ne srne kuvati u mleku. U naredna 24 sata po sle vebi ne srne se piti mleko ili kefir (jogurt). Pored toga, tokom tih 24 sata zabranjena su kisela jela i napici (to je jedan od uzroka zabrane kefira), voe i svee povre. Hleb se moe jesti pri uzimanju drugog obroka po sle vebi. U drugom obroku posle vebi lino sam pio sok od argarepe ili jabuke sa sokom od cvekle (u odnosu 1:4 ili 1:5). j e o sam salatu i oseao sam se normalno. Prema tome, budite kreativni. Nakon 24 sata moete se vratiti na uobiajeni nain ishrane, izbegavajui svaku prekomernost i meso.

U vezi s tim kod vas e se javljati prirodni oseaj ei. Ne uzimajte nikakvu tenost, ak ni istu vodu, pre prvog jela. jer ete produiti da ..laramle" sifon. tj. da idete u toa let. Za vreme prvog jela i posle njega moete piti vodu ili blage ekstrakte (ajeve). ili kao to sam ja inio - svee iscedene sokove. To to e se ekskrement pojaviti tek kroz 24 ili 30 sati nije nita udno. Ekstrement e biti zlatast, ut i bez mirisa, kao kod dojenadi. Ljudi, koji pate od zatvora, mogu raditi ank Prakalanu svake nedelje, ali samo sa 6 aa vode. U tom sluaju ceo ciklus sprovodi se priblino za oko 30 minuta. To je najbolje prevaspitavanje creva. Pri tome se ne rasteu zidovi de belog creva (Napomena: Klistir moe da bude tetan uko liko voda. koja brzo dospeva u debelo crevo rastee zidove debelog creva i pri tome izaziva bol. Da se to ne bi desilo postepeno unosite vodu u debelo crevo, stiskajui gumenu cevicu prstima.)

Povoljni uticajiOsim toga to ete oistiti ceo probavni kanal, osetiete i druge povoljne efekte ank Prakalane: svee disanje, dobar san, nestanak ospi sa lica i tela. Ukoliko se budete hranili prema uputstvima datim u daljem tekstu, ieznue i neprijatni telesni mirisi. Pri tome se okrepljuje jetra - to se primeuje prema boji prvih ekskrementnih pranjenja - i druge lezde, povezane sa probavnim traktom, posebno pankreas (guteraa). Lekari Lonavli (prirodnjaci - M) su primenom ank Prakalane svakog treeg dana u trajanju od 2 meseca s us-

PieApsorbovanje slane vode. posredstvom visoke osmozne aktivnosti, privui e deo tenosti iz krvi u crevnu sredinu. Na taj nain teni deo krvi protie u smeru koji je suprotan obinom usisavanju, proiavajui pri tome mikrodlaice tankog i debelog creva. Upravo taj podatak ini unikatnom ank Prakalanu. Ne poznajem ni j e d n o ienje koje bi tako dobro oistilo nae mikrodlaice (glikokalius) od ije efikasnosti zavisi i apsorpcija hranljivih materija. 68

69

pehom leili sluajeve slabije izraenog dijabetesa. Ta tera pija propraena je odgovarajuim reimom ishrane itd. Po svoj prilici, Langerhansova ostrvca. razmetena u pankreasu, lue vie insulina pod ut i ajem opte stimu lacije te lezde. ienje probavnog trakta povlai za so bom pravilnu asimilaciju hrane i, shodno tome. primorava mrave ljude da se goje. a ugojene da mrave. Kontraindikacije Kontraindikacije su veoma retke. Osobe koje pate od ira na elucu ne smeju primenjivati ank Prakalanu pre nego izlee ir. Isto se odnosi i na ljude koji pate od jakog oteenja probavnog trakta, dizenterije. proliva. jakog kolitisa (kod hroninog kolitisa bolesnik moe osetiti olakanje od vebi. ukoliko se one izvode van kriznog perioda boles ti), jakog apendicitisa i od ozbiljnih oboljenja kao to su tuberkuloza creva i rak. Ove vebe su efikasne u zavrnom periodu leenja oksiurijaze (dejih glista). U stvari kada se evakuie itav sadraj creva. tada se gliste zajedno sa jajacima izluuju napolje. Meutim, dlaice su tako mnogobrojne da poneko jajace uvek moe da se u njima zadri. ank Prakalana je izvrsna. U to sam se uverio linim eksperimentom. Jedino to mogu da dodam osnovnom tek stu, jeste: da biste ank Prakalanu lake primenjivali u poetku je praktikujte jedanput u dve nedelje.

Ishrana za proiavanjeVeliki prirodnjak Pol Breg izmislio je efikasno