of 178 /178
Boris Aronovič ČIĆENJE ORGANIZMA Sistem stvaranja i obnavljanja ćelija

Aronovič Boris - Čišćenje organizma

Embed Size (px)

Text of Aronovič Boris - Čišćenje organizma

Boris Aronovi

IENJE ORGANIZMASistem stvaranja i obnavljanja elija

O autoru (iz originala) Boris Aranovi je osniva i direktor Univerziteta za bioenergetske probleme u Petrogradu (1989-1991), specijalista je u oblasti alternativne medicine. 1991. godine je pozvan da radi kao predava u Institutu za alternativnu medicinu u tokholmu, vedska, gde se i sada nalazi. Sa enom Ivonomje stvorio Centar ovekovih skrivenih rezervi i sa velikim uspehom radi u tom smeru. "Budi gospodar svog zdravlja otkrivajui unutranje rezerve organizma" je^ osnovna tema seminara i kurseva. Kursevi se ne dre samo u vedskoj, ve i u drugim zemljama (Finska, Norveka). Metode B. Aranovia su jedinstvene i zahvaljujui njima hiljadama ljudi je uspelo da povrate ili poboljaju zdravlje. U poslednje vreme, interesovanje za njegove metode raste, pozvan je da dri kurseve u Junoj Americi i Nemakoj. Obrazovanje: Elektrotehniki institut "Uljanov(Lenjin)". Kasnije je zavrio kurseve psihologije na Vojnomedicinskoj akademiji, kao i medicinski kurs na Institutu za pedijatriju. Vrio je mnoga istraivenja na katedri za fiziologiju Instituta za fiziku kulturu i rezultate je sa profesorom J. Sologubom izloio u radu "Psihofizioloka i funkcionalna karakteristika uticaja metode biokorekcije na ovekov organizam". Knjige B. Aranovia: "Terapija pomou misli" - tokholm, 1995. i "Budi gospodar svog zdravlja"- tokholm, 1997. su izazvale ogromno Interesovanje mnogobrojnih italaca. Napomena: Knjiga "Budi gospodar svog zdravlja" je prevedena na srpski, a izdalo ju je izdavako preduzee "Sfairos" iz Beograda.

UVOD

... Moda emo nai klju za savrenstvo koji se krije unutra. ri Aurobindo Gho

UVOD

Da li se mnogo savremenih ljudi zamisli danas zato dolaze bolesti, zato nastaju ivotni problemi, nesreni sluajevi i druge neprijatnosti u ivotu? Zato neki ljudi imaju interesantan posao i relativno srenu sudbinu, a neki su nezaposleni i ne mogu da nau svoje mesto u ivotu? Moe li se upravljati svojim zdravljem, raspoloenjem, sudbinom? Postoji mnotvo knjiga koje, u ovom ili onom stepenu, rasvetljavaju ovu temu. Ono u emu se ova knjiga razlikuje od drugih je to to je u njoj materijal izloen u strogom redosledu i to je dovoljno konkretan. Kome je namenjena ova knjiga? Prvenstveno onima koji hoe da izmene neto u svom ivotu, koji imaju ciljeve u ivotu, koji ele da postanu gospodari svoje sudbine. I najzad, onima koji hoe da poboljaju ili povrate svoje zdravlje. Ali ta je to zdravlje? Mnogi taj pojam povezuju sa odsustvom bolesti. Ali to nije sasvim pravilno. Biti zdrav - to znai ustajati ujutru dobro raspoloen, ne biti umoran, namati straha i sumnji, biti spokojan i umeti radovati se ivotu. Da li danas ima mnogo takvih ljudi? Mislim da nema. Da li se moda sa vremenom uveava broj takvih ljudi? Takoe ne. Pre bi se moglo rei obrnuto. Sve ee itamo u novinama da raste broj alergijskih oboljenja, bolesti srca i krvotoka, rak produava svoje napredovanje, pojavljuju se nove bolesti koje su ranije bile nepoznate. Ortodoksna medicina nastoji da nae uzroke tog porasta bolesti u zagaenju okoline, poveanju hemijskih materija u prehranbenim proizvodima, puenju, zloupotrebi alkohola. Sve je to, naravno, tano. Ipak, glavni uzrok je rast unutranjeg nespokojstva savremenih ljudi. Na alost, iveti u razvijenom drutvu znai iveti pod dejstvom stresnih faktora. Mnogi ljudi su zabrinuti zbog materijalnog blagostanja, brinu za porodicu, posao, poloaj u drutvu. Dosta ljudi se sudara sa nereenim problemima I nema

7

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

poverenja u sutranjicu. Socijalni uslovi su osnova i pogodna podloga za razvoj psihoemocionalnih poremeaja i unutranjih napona, koji dovode do fizikih poremeaja i bolesti. Drugim recima, to su mentalni uzroci bolesti. A ti faktori, sa svoje strane, izazivaju zagaivanje organizma (podrobnije o zagaivanju organizma u sledeim poglavljima). Organizam oveka je sistem sa samoregulacijom, koji prilikom dejstva neodgovarajuih faktora uklanja nastali debaians. U sluaju produenog dejstva stresnih faktora i zagaenja organizma koje je posledica toga, taj sistem, meutim, ne moe da izvri svoju funkciju i ovek se razboljeva. Postoje dva puta ovekovog izvlaenja iz bolesti: oslobaanje od negativnih programa i oienje organizma. I ba zahvaljujui tome, mi pomaemo sistemu samoregulacije da obnovi svoje funkcije. Najpre, nekoliko reci o tome ta znai termin "zagaenje organizma". To je, pre svega, loe stanje debelog creva, koje alje u krv mnogo otrovnih materija. To je poremeen rad jetre, koja je filter organizma i koja ne moe zadovoljavajue da proisti krv. To je nedovoljno dobar rad bubrega, koji, kao i jetra, treba da iste krv. To je poremeaj rada nervnog sistema, takozvanog neurovegetativnog sistema, koji regulie rad unutranjih organa. Osim toga, to su infekcije u raznim delovima organizma i to, po pravilu, najvie u ustima, zubima i nosnim putevima. Te infekcije dospevaju, ta kode, u krv i raznose se po organizmu. Kao to je poznato, osnovni zadatak krvi je da prenosi hranljive materije i kiseonik u elije i da izbacuje ugljendioksid i druge otpatke posle prerade hranljivih materija, a, takoe, i da unitava strane mikroorganizme koji prodiru u telo. I zamislite sada da svi ti otrovi, infekcije, cirkuliu u organizmu i zajedno sa hranljivim materijama prodiru u elije. Moe li posle toga ovek da bude stvarno zdrav? Razume se da ne moe! 1955. godine nemaki lekar G. G. Rekeveg je formulisao teoriju zakreavanja oveka. Osnovne postavke te teorije su: bolesti su ispoljavanje zatitnih snaga orzanizma, koje upravljaju imunobilokim sistemom, protiv spoljanjih i unutranjih otrova;

8

UVOD

bolesti su pokuaji organizma da se kompenzuje teta koja je nastala kao posledica delovanja otrova. U svom radu G. G. Rekeveg je odredio 6 stadijuma procesa koji se odvijaju u odgovarajuim oblicima tkiva. 1. Stadijum luenja -fizioloko izluivanje svih vrsta otpadaka iz tkiva u procesu izmene materije. To je stadijumizbacivanja otpadaka koji organizam sam regulie. 2. Stadijum reakcije ili odgovora na nakupljene otpatke patoloki pojaano izbacivanje svih otpadaka iz tkiva. Pri tome je mogua temperatura, kijavica, kaalj, znojenje, proliv, izbacivanje gnoja, bolovi i dr. A takoe i reakcije pri izbacivanju i pretvaranju otrova u neotrovne materije kroz zapaljenja (crvenilo, zgruavanje, gnojenje, otvaranje rana). 3. Stadijum nagomilavanja i preraspodele velike koliine otpadaka u obliku masnoa I stepena sa stvaranjem novih mesta nagomilavanja: lipomi, fibromi, ateromi, polipi, hemeroidi itd. 4. Stadijum zasienosti - izraava se kroz subjektivne simptome. Objektivnih simptoma ima malo i zato se postavljaju opte dijagnoze: vaskularna distonija, migrena, rani klimakterijum, poremeaj razmene materija, osteohondroza kime, "sindrom zamora", a ponekad se takve bolesti registruju i kao "simulanti". Zato se ovaj stadijum zove i "utei" ili "nemi". 5. Stadijum degeneracije, razaranja - i ovde su objektivni znaci slabi, ali ve postoje pozitivni rezultati laboratorijskih ispitivanja. Na ovom stadijumu se javljaju recidivi: atrofini rinitis, pareze, atrofija onog nerva, ciroze i dr. 6. Stadijum zloudnosti - nastaju onkoloke bolesti I svi otpaci deluju kompleksno.

9

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Zagaena krv ne dovodi samo do bolesti, nego i do stanja koje je svojstveno mnogim ljudima: ravo raspoloenje, umor, rav san, razdraljivost, loe pamenje, slaba koncentracija i mo shvatanja. Poznato mi je da mnogi ljudi pokuavaju da rese zdravstvene probleme pomou raznih alternativnih metoda i esto ne dobijaju pomo zbog zagaenog organizma. I stvarno, zamislite da ovek koristi neku alternativnu metodu za leenje, kojom se moe pojaati krvotok. ta se deava u tom sluaju? elije, koje poinju da dobijaju vie hranljivih materija, istovremeno dobijaju i vie otrova. Krajnji rezultat ove terapije je nitavan ili bolesniku moe biti i gore. Najnovija nauna istraivanja pokazuju da mnoge bolesti nastaju kao rezultat zagaenja debelog creva, jetre i bubrega. Veina istraivaa smatra da se u 90% sluajeva rak dojke kod ena razvija zbog jakog zagaenja debelog creva. Uzroci mnogih alergijskih oboljenja su zagaena jetra i debelo crevo. Depresije i psihike poremeaje je, takoe, teko leiti bez ienja tela. Oslanjajui se na svoj 25-godinji rad u oblasti alternativne medicine, mogu sa ubeenjem da kaem da leenje bolesti ifi nespokojstva, bez prethodnog ienja organizma, ima male efekte ili je sasvim neefikasno. Cilj ove knjige je da ispria kako ovek moe sam, pomou pristupanih metoda, da povrati zdravlje, oistivi svoj organizam. Imam u vidu i psihiko i fiziko ienje. Metoda, koju predlaem je ienje tela na nivou elija. Prema mojoj metodi, ienje svakog organa se sastoji iz dve etape. Prva je - priprema za ienje, zasnovana na primeni pomonih sredstava i ukljuuje najbolje elemente iz ranije poznatih ienja, koje sam preradio i dopunio na osnovu dugogodinje prakse. Druga - neposredno ienje - moja nova metoda, koju sam nedavno otkrio i koja nema sline u svetu, a koja omoguava da se, radei samo mislima i rukama, izazovu vibracije elija i da se, zahvaljujui tome, stvarno i efikasno oiste organi. Takvo ienje organa je jednostavnije i efikasnije od ranije poznatih, ne trai mnogo vremena i pomae oveku da nae blizak kontakt sa svojim telom, to je garancija fizikog i psihikog zdravlja. Tokom godina sam u svom radu dolazio u dodir sa raznim

1 0

UVOD

metodama fizikog ienja. Sve su one imale svoje prednosti i svoje nedostatke. Pa, na primer, neka materija dobro isti zidove debelog creva, ali moe da povredi sluzokou. Ili drugo sredstvo - dobro isti crevo, ali jako zagauje bubrege. Postoje metode ienja, duge, neprijatne, esto sa nagonom na povraanje. to se tie psihikog ienja, ono je, takoe, neophodno, jer je konani rezultat negativnog miljenja zagaenje organizma. Takva su miljenja pakost, uvreda, oseanje krivice, nedostatak ljubavi prema sebi i drugima, "kompleks nie vrednosti", trajno unutranje nespokojstvo, kritika sebe i drugih, agresivnost, mrnja i druge negativne misli, o kojima e, takoe, biti reci u ovoj knjizi. Te misli, posle izvesnog vremena, izazivaju blokadu miia ili "greve" koji blokiraju dovod krvi u neke delove tela i ograniavaju ishranu organa i elija u organizmu. Ne samo to se blokiraju miii nego se javljaju i tekoe sa cirkulacijom energije u telu, to dovodi do energetskog debalansa organizma. I energetske i miine blokade su uzrok fizikih poremeaja. Osim toga, nae duhovno stanje deluje na na odnos sa ljudima, na socijalni poloaj i nau sudbinu. Kao to je poznato, ortodoksna medicina leci fiziko telo ili otklanja simptome, ne dirajui uzrok. Prirodno, to nije reenje problema. Bolest se vraa na isto mesto i postaje hronina, ili se menja mesto u telu. Pomou lekova se moe izleiti bolest creva, ali e se posle izvesnog vremena javiti problemi sa bubrezima, to ne udi. U telu je ostao energetski debalans, postoji unutranja i miina napetost, iji su izvor misli. Drugim recima, treba leiti nev ovekovo telo nego oveka. Jer fiziko telo - to jo nije ovek. ovek - to je, pre svega, dua, koja misli, raduje se, uzbuuje, voli. Samo ona moe da uini oveka srenim ili nesrenim, samo ona moe da izlei telo ili da mu naudi. Dragi itaoci! Knjiga koju drite u rukama je, s jedne strane, praktina, ona e vam dati mogunost da poboljate ili povratite zdravlje, s druge strane, to je korak ka vaem razvoju, vaan korak. Jer ovek koji ume da kontrolie svoje telo, zdravlje, lako moe da izae na kraj sa problemima u drugim oblastima ivota, da se popne na vii duhovni nivo.

11

Glava 1UPOZNAJ SAMOG SEBE

Svaki organizam je melodija, koja sama sebe peva. Merlo - Ponti

Glava I - Upozna) samog sebe

NEZNANJE I SUMNJIAVOST - "PRIJATELJI" BOLESTIPre nego to preemo na praktian deo, italac mora da ima elementarnu predstavu o tome kako ovek funkcionie kao bioloki objekat. Kako da radite sami sa sobom ako se ne poznajete? Svima je znana jednostavna istina: ako hoe da bude specijalista u nekoj oblasti - mora da proui & poznaje tu oblast. Ne moe da bude dobar graevinar, ako ne poznaje materijale kojima se grade kue, graevine. Teko je biti dobar uitelj u koli, ako se ne zna deja psihologija. Seam se takvog jednog sluaja. Dva moja poznanika su kupila nove automobile. Jedan od njih nije imao pojma o tome kako je auto napravljen, kako radi, znao je jedino da ga vozi. Drugi je, osim vonje, znao i kako je automobil napravljen, koji su mu sastavni delovi, njihove funkcije i uzajamna delovanja. Prolo je 15 godina od kupovine automobila. Moj drugi poznanik, koji je znao o automobilu, brinuo se u toku tih godina za auto, blagovremeno je obavljao preventivne radove, obnavljao je sve tenosti, na vreme je menjao istroene delove i zato je njegov auto i posle 15 godina bio u dobrom stanju i sluio je svom gazdi. Prvi za tih 15 godina nije nita radio sam na automobilu, koristio je usluge radionice za opravku samo onda kada auto vie nije iao. Zato posle 15 godina vie nije imalo smisla raditi bilo ta i auto se morao baciti. Slino se deava i sa ljudima. Ako ovek ne zna kako radi njegov organizam, ne zna od kojih organa se sastoji i kako su oni rasporeeni, ne pazi na svoje telo, ne moe biti reci o dobrom zdravlju. I vie od toga: ak i kada se ovek obrati za pomo terapeutu, i tada e efekat biti mnogo bolji kada ovek zna na ta je upravljeno delovanje terapeuta i ta se pri tome dogaa u organizmu. Uzmimo prost sluaj sa masaom. Na primer, Jedan ovek za vreme masae misli kako se pojaava krvotok, kako se poboljava hranjenje organa, tj. on je aktivan za vreme seanse.

15

BORIS ARANOVI- IENJE ORGANIZMA

Drugi pak ovek nema pojma o tome ta se deava za vreme masae, prosto je uo da je to korisno, drugim recima - pasivan je. Prirodno, efekat e biti bolji u prvom sluaju. Mnogi ljudi gube zdravlje zbog nepoznavanja svog organizma. Naroito sumnjiavi ljudi. Javio se bol u stomaku ili slabinama, zavrtelo se u glavi, ili se javio bol pri mokrenju - odmah panika, zamilja se bolest. A autosugestija deluje veoma jako. I posle nekog vremena bolest se stvarno javlja. A ako bi ti "uobraeni" bolesnici znali da se ljudski oraganizam prilagoava promenama spoljanje sredine, kao to su elektromagnetna zraenja, atmosferski pritisak, vazduh siromaan kiseonikom, prljavtina, hrana sa hemijom ili nitratima, nastojei da ouva postojanost unutranje sredine. Za vreme tog prilagoavanja moe da se promeni krvni pritisak, sastav krvi, mogu da se pojave stezanja miia ili krvnih sudova, to je esto praeno raznim neprijatnim simptomima, koji posle izvesnog vremena nestaju. Ako bi "uobraeni" bolesnici znali za to, mogli bi da izbegnu muenje. Paradoksalno je da danas, kada je ovek izveo tehniku revoluciju, on, kao i ranije, najmanje panje obraa na svoje telo. I za to plaa zdravljem. Ja neu detaljno opisivati ovekovu fiziologiju. Ali da bi se efikasno radilo sa programima za ienje koji su navedeni u ovoj knjizi, ja u vrlo saeto i uproeno govoriti o funkcijama ovekovog organizma.

SISTEMI, ORGANI, ELIJE oveiji organizam se sastoji od sistema - grupa organa koji funkcioniu zajedno: kotani - sve kosti tela, rskavice, zglobovi i tetive koje ih povezuju; miini - miii tela, oni koji se reguliu svesno (poprenoprugasti) i oni koji se reguliu bez uea svesti (glatki);

16

__________________________ (iT.

__________ Glava 1 Upoznaj samog sebe

nervni- mozak, organi ula (oi, ui, kvrice za ukus, receptori za miris i pipanje), nervi, kimena modina; endokrini (sistem lezda sa unutranjim luenjem) - lezde koje proizvode hormone: hipofiza, titna lezda, paratitne lezde, pankreas (guteraa), nadbubrene lezde i polne lezde. za disanje - plua, bronhije (cevice do plua), dunlk, usta, grkljan, nos, dijafragma; srce i krvotok- srce, arterije, vene, kapilari, krv; limfni - strukture koje uestvuju u cirkulaciji limfe i u zatiti organizma od bolesti, ukljuujui limfne vorove, limfne sudove, slezinu, krajnike, timus; organi za varenje - usta, jezik, zubi, pljuvane lezde, jednjak, eludac, tanko crevo, jetra, uni mehur, pankreas (guteraa); za izluivanje - organi i lezde koje uestvuju u izbacivanju otpadaka iz organizma: znojne lezde, debelo crevo, urinarni sistem (bubrezi, mokra..: kanali, mokrana beika, urinarni kanal - uretra); za reprodukciju - muki: testisi, penis, prostata, skrotum, mokrani kanal; enski: jajnici, jajovodi, materica, vagina, spoljanji polni organi - vulva; muki i enski polni hormoni; Kao to se iz nabrojanog vidi, sistemi se sastoje od razliitih organa. Organi se, sa svoje strane, sastoje od elija. elija je mikroskopska struktura, iji je prenik do stotog dela milimetra. elije imaju razne oblike, veliinu i strukturu, prema funkcijama koje vre. elije jednog sistema su sline (si. 1).

1 7

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Slika 1. elije raznih organa 1 - miii; 2 - sluzokoa usta; 3 - kosti; 4 - crvena krvna zrnca; 5 - pankreas; 6 nervi; 7 - sluzokoa creva; 8 - vezivna tkiva; 9 - spermatozoidi.

Miine elije (1) su, na primer, dugake i tanke, mogu da se skupljaju i rasteu i na taj nain omoguavaju telu da se kree. Mnoge nervne elije (6) su takoe dugake i tanke, ali one su namenjene prenoenju impulsa. Crvena krvna zrnca (4) su okrugla, ona prenose kiseonik i ugljendioksid. elije pankreasa (5) su sfernog oblika, one proizvode i obnavljaju hormon insulin. Bez obzira na ove varijacije, sve elije se satoje od jezgra, opne, u kojoj se nalazi skoncentrisana elatinasta materija - citoplazma, i membrane kroz koju prolaze hranljive materije i otpaci.

RAZMENA MATERIJA Organizam funkcionise preko ivotnih aktivnosti elija, a za to elije moraju da se hrane. One se hrane iz hrane koja se prerauje hemijskim materijama - fermentima i hormonima, Fermenti deluju na hemijsko pretvaranje hrane u elementarne hranljive materije, koje su neophodne elijama. Sada je poznato vie od 3,5 hiljada fermenata, koji razlazu belancevine, masti i

1 8

Glava I -Upoznaj samog sebe

ugljene hidrate. Delovanje fermenata kontroliu hormoni. Bez hormona fermenti ne bi mogli da obave svoj posao. Hormoni, koje stvaraju lezde endokrinog sistema, mogu da pojaaju delovanje nekih fermenata i da uspore delovanje drugih. Zato je veoma vano sauvati hormonsku ravnoteu u krvi, ne dozvoliti ni viak ni manjak. Nije sluajno to je vetakim unoenjem hormona teko kontrolisati ravnoteu. Pomou tih hormona se moe poboljati rad jednih organa i pogorati rad drugih. Recimo, ena, koja prima hormone za poboljanje rada polne sfere, moe dobiti viak teine. Ili, korienje hormona za poboljanje rada zglobova moe pogorati vid. Razmena materija ima veze sa svim hemijskim procesima, koji se obavljaju u ljudskom telu, doprinosei da ono preivi. Razmena materija se deli na katabolizam i anabolizam. Katabolizam obuhvata razgradnju ugljenih hidrata, masti i belanevina radi stvaranja energije. Energija, koja se oslobaa u procesu metabolizma, se pretvara u koristan rad radom miia, a izvesna koliina se gubi u obliku toplote. Anabolizam ukljuuje hemijske procese koji su usmereni na stvaranje i obnavljanje delova strukturalnih delova i elija tkiva. Pri tome se stvaraju rezerve energije koje se troe na raenje, obnavljanje i zatitu organizma od infekcija i bolesti. Materije, koje su potrebne naem organizmu, mogu da se podele na est grupa: voda, minerali, belanevine, masti, ugljeni hidrati i vitamini. Materije od kojih se izgrauje organizam su belanevine, voda i minerali. Oni su neophodni za rast tela, stvaranje novih elija i tkiva. Belanevine - glavni materijal za gradnju - sastoje se najvie od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Belanevine iz hrane se u organizmu razlazu na aminokiseline koje slue kao "ciglice" za stvaranje mnogih hemijskih materija, meu njima hormona i fermenata. Organizmu je potrebno vie od dvadeset aminokiselina. Neke stvara organizam, druge se dobijaju iz belanevina iz hrane ivotinjskog porekla, tree - od belanevina biljnog porekla. Krajnji proizvod razmene belanevina je

19

BORIS ARANOVlf - IENJE ORGANIZMA

mokrana kiselina - urea. Ona se stvara u tkivima i jetri, odakle ulazi u krvotok i kroz bubrege se izbacuje iz organizma. Masti, koje ulaze u hranu, delimino idu na stvaranje rezervi masnoe, delimino oksidiu sa izdvajanjem energije i stvaranjem konanih proizvoda - ugljendioksida i vode. Masti su neophodne za asimilaciju kalcijuma, magnezijuma i vitamina, koji se rastvaraju u mastima (A, D i dr). Na primer, karotin, iz koga se stvara vitamin A se u crevima upija u neznatnoj koliini iz sirove mrkve, a iz mrkve koja je pripremljena sa pavlakom ili biljnim uljem - 60-90%. Masti su veoma kalorine, ali treba znati da na stvaranje rezervi masti utiu mnogo vie ugljeni hidrati (u obliku eera), ako se prekomerno koriste, nego masti. Kada se narui razmena masti, povezana sa prejedanjem ili sa upotrebom suvie masne hrane, dolazi do sniavanja ili ak gubitka sposobnosti krvi da se oslobodi tih materija prilikom ponovnog uzimanja takve hrane. Njihov stalni viak moe da izazove guenje i prestanak kapilarnog krvotoka. Pored toga, poviena masnoa u krvi izaziva "lepljenje" eritrocita. U grupu masti ulaze neke materije sline mastima. Najinteresantnije meu njima su holesterin i lecitin. Holesterin uestvuje u stvaranju polnih hormona i hormona koje stvaraju nadbubrene lezde. Holesterin koji je uao sa hranom i onaj sintetizovan u organizmu spajaju se u crevima sa masnim kiselinama i prelaze u krv. Viak holesterina se razgrauje u jetri i izbacuje u creva sa ui u obliku unih kiselina. Lecitin povoljno utie na rad centralnog nervnog sistema i jetre, stimulie stvaranje krvi, poveava otpornost organizma prema infekcijama, otrovnim materijama, ometa razvitak ateroskleroze. Ugljeni hidrati su vaan izvor energije. Ugljeni hidrati se dele na tri grupe. Prva grupa su prosti ugljeni hidrati ili monosaharidi, koji sadre jedan molekul ugljenih hidrata: glukoza, fruktoza, galaktoza. U drugu grupu spadaju bisaharidi, koji sadre dva molekula ugljenih hidrata: saharoza (eer od repe i od trske), laktoza (mleni eer) i maltoza (eer od slada). U treoj grupi

20

Glava I - U poznaj samog sebe

su polisaharidi, koji se sastoje iz nekoliko monosaharida: krob, glikogen, celuloza. Sa fizioloke take gledanja, posebnu vanost imaju glukoza i glikogen, jer su glavni izvor energije, koju organizam koristi. Kada je neophodan iznenadni utroak energije - emocionalna uzbuenja (bol, strah, gnev, ljutnja i drugo), intenzivan rad miia - oni se lako izvlae iz depoa i brzo sagorevaju uz oslobaanje energije. Posebno je velika uloga glikoze u ishrani popreno-prugastih miia i centralnog nervnog sistema. Vanost glikoze za normalno funkcionisanje organizma se potvruje time to se pri snienju nivoa eera u krvi (hipoglikemija) javlja otro izraena slabost miia, oseaj umora, ubrzani rad srca, pojaano znojenje, bledilo ili crvenilo koe itd. U teim sluajevima se sniava temperatura tela, naruava se rad centralnog nervnog sistema (poinju grevi, buncanje, gubi se svest). Sve ove pojave odmah nestaju posle unoenja rastvora glikoze. U tankom crevu se apsorbuju i prenose u krv samo prosti - jednomolekularni eeri: glikoza, fruktoza, galaktoza, ksiloza i arabinoza. Sloeniji ugljeni hidrati - bisaharidi (saharoza, laktoza) i polisaharidi (glikogen i krob) mogu biti apsorbovani tek poto se razloe na odgovarajue monosaharide. Kroz kapilare crevnih resica mpnosaharidi dospevaju u krvotok i preko krvi se prenose prvenstveno u jetru. Najvei deo prolazi kroz jetru nepromenjen i krv ih raznosi po elom telu. to se vie troi hrana bogata ugljenim hidratima vii je sadraj glikogena u krvi. Organi koriste razliite koliine glikoze iz krvi. Najvee koliine glikoze su potrebne mozgu i sranom miiu. Ouvanje stalne koncentracije eera u krvi (80-120 miligrama glikoze na .100 miligrama krvi) se odrava preko dva procesa: troenje glikoze u tkivima i njeno ulaenje u krv iz jetre. Glikogen se u jetri direktno razlae u glikozu bez meuproizvoda. Taj proces se zove "mobilizacija glikogena". Kada u hrani nema ugljenih hidrata, glikogen se moe stvarati u jetri od belanevina i masti.

21

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Poremeaj u razmeni ugljenih hidrata je najee povezan sa oboljenjem jetre, pri emu jetra gubi sposobnost da pretvara glikozu koja dolazi iz creva u glikogen, sa oboljevanjem pankreasa. Najpoznatije oboljenje pankreasa je eerna bolest (dijabetes). Vitamini igraju vrlo vanu ulogu u procesima asimilacije hranljivih materija i u mnogim biohemijskim reakcijama organizma. Veliki deo vitamina ulazi u organizam sa hranom, neki od njih se sintetizuju pomou mikroflore creva i prelaze u krv i zato, ako tih vitamina nema u hrani, organizam ne osea potrebu za njima. Nedostatak nekog vitamina u hrani (od onih koji se ne sintetizuju u crevima) izaziva bolesno stanje, koje se zove hipovitaminoza. U sluaju naruavanja procesa preuzimanja vitamina u crevima, zbog neke bolesti, hipovitaminoza se moe javiti ak i pri dovoljnoj koliini vitamina u hrani. Razmena mineralnih soli: osmotski pritisak krvi i meuelijske tenosti je odreen koncentracijom soli natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma. Konstantnost osmotskog pritiska je vaan uslov normalnog odvijanja svih procesa razmene, uslov koji obezbeuje otpornost organizma na razne uticaje spoljasnje sredine. Koncentracija neorganskih sastavnih delova tenosti u organizmu se odrava s posebnom tanou i zato organizam reaguje i na najmanja indivdualna kolebanja. Odnos jona u ljudskoj krvi i u krvi svih kimenjaka je veoma blizak jonskom sastavu vode okeana (za sve jone izuzev magnezijuma). Na osnovu te injenice, jo krajem prolog veka, je izraena pretpostavka da je ivot ponikao u okeanu i da su savremene ivotinje, kao i ovek, nasledili od svojih predaka iz okeana neorganski sastav krvi slian morskoj vodi. Ovo gledite je kasnije potvreno mnogobrojnim ispitivanjima, koja su pokazala da je ivot nesumnjivo ponikao u vodi, ali ne u slatkoj, nego u rastvoru soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Odluujii znaaj u odravanju konstantnog odnosa osnovnih jona u krvi, koji uestvuju u mnogim ivotnim procesima, pre svega, jona natrijuma i kalijuma, ima rad bubrega. Ako u organizam ulazi

22

Glava 1 - Upoznaj samog sebe

malo natrijuma, u bubrenim kanalima se jako poveava njegova apsorpcija. Viak natrijuma u krvnoj plazmi koi njegovu apsorpciju u bubrenim kanalima, pri tome se poveava zadravanje kalijuma u krvi - odnos meu jonima se ponovo normalizuje. Na isti nain se regulie sadraj drugih jona u krvi kalcijuma, fosfora, hlora itd. Na si. 2. je data opta ema razmene materija. Naruavanje razmene materija dovodi do nagomilavanja otrovnih materija u organizmu. Naruavanje u stvaranju hormona je est uzrok naruavanja razmene materija. Dijabetes, na primer, nastaje usled smanjenog luenja hormona insulina u pankreasu. Bez insulina elije ne mogu da apsorbuju i razloe glikozu i krvni sudovi poinju da se zakreavaju.

Slika 2. Opta ema razmene materija 1 - prerada hrane u elucu i crevima do sitnih sastavnih delova (proteini, masti, ugljeni hidrati); 2 - prenos ovih materija krvlju u jetru radi ienja I dalje obrade; 3 _ jetra; 4 - ienje krvi sa konanom preradom: 5 - elije

23

BORIS ARAN0V1 - IENJE ORGANIZMA

SAMOREGULACIJA FUNKCIJA ORGANIZMADa bi ostao zdrav, ljudski organizam mora da se regulie tako da sauva konstantnu unutranju ravnoteu uz stalnu promenu spoljnih uslova. Taj proces regulacije se zove homeostaza. U osnovi samoregulacije je princip "povratne sprege": svaka promena funkcije organa ili sistema, koja izlazi izvan dozvoljenih granica, izaziva buenje odgovarajuih oblasti nervnog sistema, koje alju impulse - naredbe, koji dovode do normalizacije rada organa ili sistema. To izvrava takozvani vegetativni ili autonomni nervni sistem. Neurovegetativni sistem regulie rad krvnih sudova srca, organa za disanje, organa za varenje, organa za izluivanje mokrae, lezda sa unutranjim luenjem. Osim toga, on regulie ishranu centralnog nervnog sistema i poprecno-prugastih miia. Rad neurovegetativnog sistema je potinjen centrima koji se nalaze u hipotalamusu, a njih kontrolie kora velikog mozga. Neurovegetativni sistem se uslovno deli na simpatiki i parasimpatiki sistem (si. 3). Simpatiki nervni sistem regulie resurse organizma u raznim situacijama, koje trae brze reakcije. Po pravilu, takve situacije nastaju prilikom opasnosti, jakog straha, razdraenosti. U to vreme se usporava" rad organa za varenje i aktivira se rad srca, poveava se pritisak, ire se enice. Parasimpatiki nervni sistem se aktivira u uslovima mirovanja, opustanja. U to vreme se pojaava rad organa za varenje, ire se sudovi unutranjih organa.

24

Glava1Upoznajsamogsebe

Slika 3. Neurovegetativnl sistem ----- simpaticki nervni sistem -------- parasimpatiki nervni sitem

U normalnim uslovima kod zdravog oveka simpaticki i parasimpatiki sistemi su u stanju izbalansirane ravnotee. Naruavanje ove ravnotee izaziva razne bolesne simptome, na primer: spazme eluca i creva, promenu ritma rada srca, glavobolju, muninu, vrtoglavicu. Psihiki procesi, koji se obavljaju u kori velikog mozga, mogu da proizvedu aktivan uticaj na rad unutranjih organa, a procesi u unutranjim organima se, sa svoje strane, odraavaju na psihike aktivnosti. Svima su poznate promene u raspoloenju i sposobnosti za umni rad pre i posle jela, uticaj poveane III

25

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

smanjene razmene materija na psihu. Tako, kada se jako smanji razmena materija, javlja se umna tromost, dok poviena razmena materija, obino, ubrzava psihike reakcije. Kao to je ve reeno, ceo neurovegetativni sistem se kontrolie delom mozga, koji se zove hipotalamus. On dobija informacije o svakoj promeni u hemijskoj ravnotei organizma i koriguje vegetativni sistem da bi ga vratio u ravnoteu. Ako, na primer, nivo kiseonika padne zbog fizikog optereenja, hipotalamus daje komandu neurovegetativnom sistemu da povea broj sranih otkucaja da bi se organizam snabdeo krvlju bogatijom kiseonikom.

ENDOKRINI SISTEM Uporedo sa neurovegetativnim sistemom postoji i drugi sistem za razmenu informacija meu organima - endokrini sistem. Isto kao i neurovegetativni sistem, on regulie i koordinira funkcije organa. Razlika ova dva sistema je u nainu i brzini prenosa informacija. Dok nervni sistem alje signale, kodirane u obliku elektrinih impulsa, nervnim vlaknima do pojedinih organa, endokrini sistem koristi hemijski "jezik" da bi optio sa organima. Preimustvo nervnih impulsa je brzina, a hemijskog "jezika" je u tome to on, iako sporo deluje, deluje ravnomerno i due. Hemijski proizvodi endokrinog sistema se zovu hormoni. Njih proizvode elije lezda sa unutranjim luenjem (si. 4). U ovekovom telu se proizvodi vie od 50 hormona. Oni reguliu pritisak, razmenu materija, obezbeenje energije i minerala, sadraj kalcijuma i eera u krvi, funkciju polnih organa.

26

Glava I - Upoznaj samog sebe

Slika 4. lezde endokrinog sistema: 1 - hipofiza; 2 titna lezda; 3 - nadbubrene lezde; 4 - pankreas; 5 - polne lezde

Hipofiza se nalazi u mozgu i upravlja celokupnim endokrinim sistemom, ali njome, u isto vreme, upravlja hipotaiamus. Pored toga, poto hipofiza lui razne hormone za stimulisanje i upravljanje drugim lezdama, ona ima pretean uticaj na rast, razvoj, procese razmene, regulisanje rada lezda sa unutranjim luenjem. titna lezda se nalazi ispred i sa obe strane dunika. Hormoni titne lezde regulisu rast i procese razmene materija. To su hormoni opteg dejstva i njihovo se delovanje odraava na skoro sve funkcije organizma. Paratitne lezde su etiri organa veliine zrna graka na zadnjoj strani titne lezde. Hormoni, koje one proizvode, regulisu razmenu kalcijuma i fosfora u organizmu.

27

BORIS ARANOV1 - IENJE ORGANIZMA

Pankreas (guteraa) se nalazi u trbunoj duplji iza eluca. Hormon, koji ona proizvodi, svima poznati insulin, potpomae razmenu ugljenih hidrata i na taj nain sniava nivo eera u krvi. Nadbubrene lezde prijanjaju neposredno na vrh svakog bubrega i sastoje se od dva sloja: kore (spoljanji sloj) i sri (unutranji deo). Kora nadbubrenih lezda stvara nekoliko hormona, koji utiu na razmenu minerala, na razmenu ugljenih hidrata, na odbranbene reakcije organizma, sposobnost miia za rad; neki hormoni deluju i na polnost. U unutranjem tkivu nadbubrenih lezda se stvara adrenalin i noradrenalin, koji deluju nadraujui na simpatiki nervni sistem. Po/ne /ezde (jajnici kod ena, testisi kod mukaraca) - hormoni koji se u njima proizvode utiu na sekundarna polna obeleja (na primer grudi i kukovi kod ena, brada kod mukaraca), na rad polnih organa, na psihike procese. 0 endikrinom sistemu se moe rei mnogo interesantnih stvari, ali moj je zadatak da dam osnovne pojmove. Zato emo sada prei na vrlo vanu temu na kojoj u se zadrati malo due, jer ba poznavanje te teme omoguava bolje shavatanje moje metode ienja organizma.

KRVKrv ima veoma veliki znaaj za funkcionisanje organizma. Krv prenosi kiseonik i druge vane materije u tkiva i izbacuje ugljendioksid i druge otpatke, koji nastaju posle prerade unetih materija i koji mogu da truju organizam. Krv pomae, takoe, razaranje mikroorganizama, koji izazivaju bolesti. Krv se sastoji od bezbojne tenosti, koja se zove plazma i u kojoj plivaju crvena krvna zrnca ili eritrociti, bela krvna zrnca ili leukociti i vrlo male elije - trombociti. U plazmi se nalazi vrlo mnogo hemijskih materija, koje su neophodne za ivot organizma: belanevine, ugljeni hidrati,

28

;_________________________ ___ ______________________Glava I - Upoznaj samog sebe

masti, minerali, fermenti, hormoni, vitamini i dr. Sve te materije u kapilarima prelaze u tkiva, a u plazmu dolaze proizvodi, koji su stvoreni u procesu razmene materija i koji treba da se odstrane iz organizma. To su amonijak, mokraa, mokrana kiselina (urea), preostali azot i dr. Belanevine su vaan sastojak plazme. One se dele na dve osnovne grupe: albumine i globuline. Albumin se u cirkulaciji krvi moe uporediti sa sunerom, koji zadrava vodu u krvotoku i ne dozvoljava krvi da se pretvori u elatinoznu masu. Smanjenje albumina u krvi dovodi do toga da deo vode iz krvnih sudova prelazi u tkiva, to izaziva naticanje. Globulini imaju ulogu antitela prilikom nastajanja infekcije. Nekiput, kada postoji opasnost od infekcije, lekari vetaki unose globulin u krv. Eritrociti (crvena krvna zrnca) su elije krvi ivotinja i ljudi bez jezgra. Prenose kiseonik iz plua u tkiva i ugljendioksid iz tkiva u organe za disanje. U eritrocitima se nalazi hemoglobin, koji se lako spaja sa kiseonikom. U kapilarima hemoglobin predaje kiseonik tkivima i uzima ugljendioksid. Ugljendioksid se iz plua disanjem izbacuje u atmosferski vazduh. Eritrociti su elije koje ive kratko, kroz 3-4 meseca oni se unitavaju u krvnim sudovima, raspadaju se na delove belanevina - globine i na crvenu materiju - hemoglobin. Iz molekula hemoglobina se odvaja uni pigment - bilirubin, koji se izbacuje iz organizma. Ostaci eritrocita se krvotokom prenose u kotanu sr i koriste se za stvaranje novih eritrocita. Eritrociti se stvaraju u kotanoj sri. Leukociti (bela krvna zrnca) tite organizam od stranih estica mikroba koji prouzrokuju bolesti. Leukociti su osetljivi na materije koje stvaraju bakterije. Oni se aktivno ustremljuju na mikroorganizme, mogu da prelaze iz krvnih sudova u tkiva i gutaju mikrobe, spreavajui dalje irenje infekcije. U sluaju povreda, uniteni leukociti se nagomilavaju u obliku gnoja. Leukociti slue za imunoloku zatitu organizma, oni stvaraju antitela, koja su usmerena na borbu sa stranim materijama alergenima, virusima, otrovima, gljivicama, mikroorgani-zmima. Sve se te materija zovu antigeni. Kada antigeni dospeju u organizam, krv stvara antitela ba za taj antigen i unitava ga. Posle preleane bolesti ta antitela ostflju 29

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

dugo u organizmu, nekad i doivotno. Time se objanjava to ovek ne oboleva ponovo od nekih bolesti, od kojih je ve bolovao. U borbi antitela sa antigenima oslobaa se hemijska materija - histamin, koji, irei se krvotokom, izaziva razne alergijske reakcije (kijavicu, suze, nagli pad pritiska i dr). U tom sluaju krv stvara druge elije - eozinofile, koji skupljaju histamine iz organizma. italac mora da shvati da kod ljudi, koji imaju alergijske reakcije, krv lui nedovoljno eozinofila. Leukociti se stvaraju u kotanoj sri i njihov proseni vek je 12 sati, a ako su uvueni u borbu sa bakterijama onda je 2-3 sata. 25% belih krvnih zrnaca su limfociti, koji se stvaraju u limfnim vorovima. Limfociti igraju ivotno vanu ulogu u organizmu, jer obezbeuju prirodni imunitet prema bolestima. Oni proizvode protivotrove, koji deluju kao protivdejstvo razornom delovalju jakih toksina, ili hemijskih materija, koje proizvode bakterije. Limfociti proizvode i antitela, koja ne dozvoljavaju da elije organizma stradaju usled navale bakterija. Trombociti - Osnovna funkcija ovih elija je stvaranje krvnih ugruaka, koji su neophodni za zaustavljanje krvarenja. Kada je prilikom traume povreen zid krvnog suda, trombociti trenutno poinju da se razaraju i stvaraju ugruke belanevina, koji se zovu fibrinomi, i koji zapusavaju krvni sud. Zgrusavanje krvi se pojaava pod uticajem impulsa centralnog nervnog sistema. Kada se ovek uzbuuje u krv dolazi vie adrenalina, koji neposredno ubrzava zgrusavanje krvi. Ako se uzme u obzir da se adrenalin lui, po pravilu, prilikom straha, ljutnje, negodovanja, a takve su emocije hiljadama godina nastajale prilikom nekih realnih opasnosti, postaje razumljivo zato je to bilo aktuelno. I u nae vreme je ostala veza emocija sa luenjam adrenalina. I zato nije sluajno to je mnogo bolesti povezano sa stvaranjem tromba u krvi.

30

Glava I Upoznaj samog sebe

KRVOTOKKrvotok odrava stalnu cirkulaciju krvi i na taj nain obezbeuje da sve elije dobiju hranljive materije i kiseonik i da se iz njih izbace konani proizvodi razmene materija. Glavni naredbodavac u ovom sistemu je srce.

SRCESrce je veliki miini organ i nalazi se u sredini grudnog koa. esto se misli da je srce na levoj strani tela. U stvari, ono se nalazi sa obe strane srednje linije, ali je vie nakrivljeno na levo. Rad srca se sastoji u pumpanju krvi kroz krvotok. Krvni sudovi, koji vode od srca ka organima, zovu se arterije, a oni koji vode od organa ka srcu zovu se vene. Ceo sistem krvnih sudova oveka (krvotok) se uslovno deli na veliki i mali krvotok (si. 5). .1

Slika 5. Krvni sistem 1 - snabdevanje glave, plua, grudnog koa; 2 - snabdevanje srca; 3 - srce; 4 - jetra; 5 - snabdevanje trbune duplje; 6 - snabdevanje donjeg dela tela

31

.BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Veliki krvotok poinje od leve srane komore, koja svojim skupljanjem pumpa krv obogaenu kiseonikom - arterijsku krv u aortu i dalje u arterije koje polaze od nje, arteriole, kapilare mozga, bubrega, jetre, organa za varenje, miia, koe itd. Iz venola i vena se krv skuplja u dve glavne vene iz kojih dolazi u desnu pretkomoru, gde se zavrava veliki krvotok. Mali krvotok poinje od desne srane komore, odakle venska krv kroz plunu arteriju dolazi do plunih kapilara, u kojima ona predaje ugljendioksid i uzima kiseonik. Arterijska krv bogata kiseonikom sada iz plua dolazi u plune vene, a odatle u levu sranu pretkomorau. Kod zdravog oveka, uestanost i snaga sranih kontrakcija se menjaju u skladu sa potrebama organizma. To regulise nervni i endokrini sistem. Uticaj nervnog sistema se obavlja preko impulsa, koji se prenose kroz simpaticke i parasimpatike nerve. Uticaj endokrinog sistema se obavlja preko krvi, koja prenosi hormone, na primer adrenalin. Dragi itaoci, moda e vam biti pomalo dosadno da se upoznajete sa ljudskim organizmom i nainom njegovog funkcionisanja, ali treba shvatiti da put ka istinskom zdravlju i aktivnoj dugovecnosti poinje izuavanjem sebe. Osim toga, ja se trudim da piem maksimalno uproenim jezikom, stavljajui naglasak na glavne funkcije sistema i organa koje opisujem. Posebnu panju itaoca elim da privuem na krvotok, pre svega, na rad kapilara, jer je to kljuni momenat metode koju sam razradio. Dakle, idemo dalje.

ARTERIJEUdarni talas krvi, koju srce izbacuje pri svakoj kontrakciji, prvo prima aorta, zatim vratna arterija, podkljuna arterija i druge velike arterije. Njihovi zidovi su prilino debeli i imaju mnogo elastinih vlakana, zahvaljujui kojima se obezbeuje neprekidna cirkulacija krvi kroz krvne sudove, iako ona iz srca dolazi u impulsima. Stvar je u tome to se prilikom skupljanja srca samo

32

GlavaI -Upoznajsamogsebe deo energije troi na pumpanje krvi u krvne sudove, dok je drugi deo energije upravljen na rastezanje zidova aorte i velikih arterija (stvara se elektrini napon). Kada se kontrakcija srca zavri i dolazi do njegovog oputanja, dalje kretanje krvi, posle prvobitnog impulsa, koji je dalo srce, se obavlja stezanjem elastinih zidova velikih krvnih sudova. Eto zbog ega nojmalna elastinost zidova arterija ima veliki znaaj za krvotok. im se ona umanji, rad srca je jako otean. U srednjim ili malim arterijama, koje su daleko od srca, snaga sranog impulsa i elektrinog napona zidova velikih arterija moe biti nedovoljna za dalju cirkulaciju krvi. Potrebna je kontrakcija krvnih sudova, a to obezbeuju miina vlakna zidova krvnih sudova. Takvi krvni sudovi se zovu arterije miinog tipa, za razliku od arterija elastinog tipa. Miino tkivo je posebno izraeno u zidovima arteriola pred njihovin ulaskom u kapilare. Miina vlakna u zidovima arteriola su rasporeena kruno i zato mogu da se jako skupljaju. Arteriole igraju ulogu ventila. Kada neki organ radi, njegove arteriole se ire i kapilari se pune krvlju; kada organ miruje, arteriole se skupljaju i mogu biti skoro sasvim zatvorene, kapilari se tada prazne.

VENEVene skupljaju krv iz kapilara i nose je prema srcu. Obrnuti smer venske krvi onemoguavaju zalisci, koji proputaju krv samo ka srcu. Zidovi vena su mnogo tanji od zidova arterija i oni imaju manje miinih vlakana. Zbog toga se, ak I pri malom poveanju unutranjeg pritiska u venama, one jako razvlae i u njima se moe nagomilati vrlo mnogo krvi. Sa porastom slabljenja venskih zidova njhova zapremina se mnogo poveava, a to dovodi do zastoja krvi u kapilarima, venolama i venama. Kretanje krvi kroz vene prouzrokuje prvenstveno razlika krvnog pritiska na poetku i kraju venskog sistema. Ipak, ta je razlika relativno mala, pa su za obezbeenje normalne cirkulacije u

33

BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMA

venama potrebna dodatna dejstva. Glavno je stezanje poprenoprugastih miia pri kretanju tela i pomeranje glatkih miia unutranjih organa u procesu njihovog funkcionisanja. Veliki uticaj ima i usisavajue dejstvo grudnog koa koje nastaje pri udisaju i koje pojaava priliv venske krvi u desnu pretkomoru. Da rekapituliramo ukratko, cirkulaciju krvi u organizmu. Krv poinje svoj put izlazei iz leve srane komore kroz aortu. U ovoj etapi krv je bogata kiseonikom, hranom, koja se razloila na molekule i drugim vanim materijama, kao to su hormoni. Dalje se krv grana u arterije koje vode u srednji, gornji i donji deo tela. Iz arterija krv ide u arteriole, koje su manje i koje vode u sve organe i tkiva u organizmu, meu njima i u samo srce, a zatim se grana na iroku mreu kapilara. U kapilarima elije krvi se postrojavaju u jedan red, predaju kiseonik i druge materije i uzimaju ugljendioksid i druge produkte razmene materija. Poto proe kroz kapilare, krv dospeva u venski sistem. Ona prvo ulazi u male krvne sudove koji se zovu venole i koje su ekvivalent arteriola. Krv nastavlja put kroz male vene i vraa se u srce kroz vene koje su prilino velike i mogu se primetiti ispod koe. Mali krvotok slui za komunikaciju sa pluima, da bi krv tamo ostavila ugljendioksid i uzela kiseonik. A sada prelazimo na kapilare i ja hou ovde da upozorim itaoca da ovome posveti naroitu panju.

KAPILARIFUNKCIJA KAPILARA Kapilari su mali krvni sudovi, koji proimaju organe i tkiva ljudskog organizma. Krv u njima ostvaruje svoje osnovne funkcije: predaje tkivima kiseonik, hranljive materije, hormone i odnosi ugljendioksid i druge produkte razmene materija, koji treba da se izbace. Zahvaljujui razmeni materija, koja se obavlja u kapilarima, odravaju se konstantne fiziko-hemijske osobine tenosti u tkivima, koja zapljuskuje elije, te se odravaju konstantni uslovi za njihove ivotne aktivnosti. Kapilari su kraj

34

Glava I - Upoinaj samog sebe

razgranatog arterijskog sistema i istovremeno poetak venskog (si. 6).

Slika 6. Kapilari 1 - arterijski sistem; 2 venski sistem; 3 - meuelijski prostor

Zidovi kapilara su veoma tanki, oni se sastoje od jednog sloja elija, koje se zovu endotelijalne; posle ovih elija koje pokrivaju otvore kapilara je smetena osnovna membrana uz koju je prislonjen sloj spojnog tkiva, koji zadrava materije i bakterije, koje su tetne za organizam. Prelaz materija iz krvi u meuelijski prostor (3) se obavlja kroz male pore, kao i kroz istanjene delle samih elija. Skupljanje zidova elija i smanjivanje broja kapilara, koji funkcioniu, pogorava ishranu i disanje okolnog tkiva. Takvi poremeaji kapilarne propustljivosti su osnova mnogih patolokih stanja.

35

BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMA

Endotelijalne elije imaju interesantne osobine. One mogu da obavljaju najrazliitije funkcije, na primer, da zadravaju i prerauju ostarela crvena krvna zrnca, pigmente, molekule holesterina i masnih materija. U zdravom organizmu endotelijalne elije uestvuju u rastu i regeneraciji tkiva. Osim toga, one obezbeuju odbranu organizma od infektivnih bolesti. elije endotela kapilara mogu da se oslobaaju i da obavljaju samostalne pokrete, da se razmnoavaju, da apsorbuju bakterije i druge materije, koje su tetne za organizam. Kapilari, za razliku od arterija i vena, mogu ponovo da se stvaraju i iezavaju. To su najmanji krvni sudovi i mogu se videti samo pod mikroskopom. Prenik kapilara se moe promeniti 2-3 puta. Kada su maksimalno skupljeni, oni ne proputaju krvna zrnca, u njima se nalazi samo teni deo krvi plazma. Kada je kapilar rairen, elije krvi prolaze u njega sporo. To ima veliki fizioloki znaaj, jer sporo prolaenje krvi produava vreme njenog kontakta sa zidovima krvnog suda. To olakava prenoenje kiseonika i hranljivih materija iz krvi u tkiva. Nisu svi kapilari stalno otvoreni. Prilikom mirovanja organa, funkcionise ih oko 10% - "deurni kapilari". Zahvaljujui tome to se krv u kapilarima nalazi pod pritiskom, u arterijskom delu kapilara voda i materije, koje su u njoj rastvorene, filtriraju se u meutkivnu tenost. U venskom delu, gde se pritisak smanjuje, osmotski pritisak usisava meutkivnu renost nazad u kapilare. Na taj nain, voda i materije, koje su u njoj rastvorene, u poetnom delu kapilara izlaze, a u krajnjem delu ulaze. Osim procesa filtriranja, dolazi do kretanja molekula od mesta visoke koncentracije ka mestima gde je ona nia. Glikoza, aminokiseline, prelaze iz krvi u tkiva, a amonijak, mokraa idu u suprotnom smeru. Kapilarni sistem ima veliku duinu - duina svih kapilara je reda 60-100 hiljada kilometara. Kapilari proimaju iva tkiva i nalaze se na veoma malom rastojanju izmeu sebe. Tako, u mozgu svaki kapilar obezbeuje priliv hranljivih materija u elije mozga u radijusu od 25 mikrona. Ukupna povrina svih kapilara je oko

36Glava I - Upozna) samog sebe

6500 kvadratnih metara. Na toj prostranoj povrini se obavljaju procesi razmene materija - prelaz molekula kiseonika, aminokiselina, hormona, fermenata, vitamina i drugih hranljivih materija iz krvi u meutkivnu tenost, koja neposredno zapljuskuje elije. Deo krajnjeg proizvoda meuelijske razmene materija iz meuelijskog prostora prenosi se u kapilare krvotoka, a iz njih u vene. Drugi deo otpadaka prelazi u limfne kapilare, u kojima se nalazi tkivna tenost (limfa), a ne krv, Ti kapilari polaze od specijalnih voria, koji se nalaze u meutkivnim pukotinama. Zidovi limfnih kapilara su, za razliku od kapilara krvotoka, jednosmerno propusni, tj. proputaju materije samo od spolja ka unutra. Spajajui se ti kapilari formiraju specijalni limfni sistem sa tokovima, mreom sudova, magistralnim putevima i oni se ulivaju u venski sitem. STANJEKAPILARNOGSISTEMAKODBOLESNIH U organizmu nema nijednog organa, nijednog tkiva, ije dobro stanje ne zavisi najneposrednije od stanja kapilarnog krvnog sistema. Danas je poznato da praktino nema bolesti koja ne uvlai u patoloki proces neke delove kapilarnog toka. Tako se, na primer, prilikom zapaljenja plua prve promene opaaju na zidovima kapilara. Kod bolesti bubrega (akutnih i hronicnih) pate ne samo kapilari bubrenog tkiva, nego i kapilari celog organizma. Bilo kakav psihiki napor, najobiniji fiziki napor, propraeni su pojaavanjem kapilarnog krvotoka. I ba se pomou raznih procesa reakcije mikrocirkulacije ostvaruju procesi adaptacije organizma na promene unutranje i spoljne sredine. Prilikom fizikih napora, popreno-prugasti miii oseaju potrebu za poveanjem dotoka glikoze i kiseonika. U njima se stvara mnogo mlene kiseline, koja izaziva irenje krvnih sudova. To omoguava otvaranje kapilara i irenje veih krvnih sudova. Koliina krvi koja cirkulie se poveava na raun zaliha i poveanjem brzine. Kao rezultat poveanog dotoka krvi je priliv vie hranljivih materija i kiseonika u miie. U isto vreme, ubrzani krvotok brzo oslobaa miie, koji rade, vika mlene kiseline, ugljendioksida i drugih otpadaka.

37

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

SISTEM ORGANA ZA VARENJEVarenje hrane je sloen kompleks fiziko-hemijskih procesa asimilacije hrane. Zahvaljujui njima, hranljive materije, koje su ule u usnu duplju i eludano-crevni trakt, razlazu se na prosta jedinjenja, rastvorljiva u vodi, usisavaju se u krv i prenose u elije tkiva. Na si. 7 su prikazani organi za varenje. Procesi varenja belanevina se, uglavnom, obavljaju u zoni kontakata zidova eluca sa hranom.

Slika 7. Organi za varenje 1 - jednjak; 2 - dijafragma; 3 - eludac; 4 - jetra; 5 - uni mehur; 6 - pankreas; 7 - tanko crevo; 8 - debelo crevo; 9 - slepo crevo; 10 - donje crevo

ELUDACMasti, koje ulaze u eludac, koe luenje eludanih sokova i njihovo se nepovoljno dejstvo osea i u sluaju da one dolaze kao dodatak drugim hranljivim materijama i to ako je njihova koliina vea od 15%.

38

Glava I - Upoznaj samog sebe

Ako dolazak masti prethodi ostaloj hrani za 10-15 minuta, njihovo usporavajue dejstvo e se osetiti veoma jako. Ako masnoa dolazi u eludac zajedno sa ostalom hranom usporavanje luenja eludanih sokova je slabije izraeno. Ako masnoa ulazi u eludac u toku luenja, mogue je da i ne doe do usporavanja. U elucu se lako vare samo masti koje se nalaze u mleku i u sirovom umancetu. Masti koje ulaze u sastav drugih hranljivlh materija se u elucu praktino ne vare, to se deava tek u dvanaestopalacnom crevu. Ugljeni hidrati slabo izazivaju luenje eludanih lezda. Po izlasku iz eluca hranljiva kaa se podvrgava delovanju fermenata pankreasa, ui i crevnog soka, koji stvaraju lezde dvanaestopalanog i tankog creva.

PANKREAS (GUTERAA)Sok za varenje koji lui pankreas je bogat fermentima, koji obezbeuju varenje belanevina, masti i ugljenih hidrata. Pankreas poinje da radi 1-3 minuta posle poetka jela. Za razliku od luenja eludanih sokova, najvei deo soka pankreasa se stvara kada se jede hleb, neto manje kada se jede meso. Na mleko, meutim, pankreas reaguje minimalnim luenjem. Voni sokovi i razne organske kiseline (limunska, jabuna, siretna) jako deluju na pobuivanje luenja pankreasa. Nadam se da italac nije zaboravio da je pankreas istovremeno i lezda endokrinog sistema, koja lui hormon insulin, koji regulie koncentraciju eera u krvi. Na luenje pankreasa utiu hormoni hipofize, titne lezde, nadbubrenih lezda i kore velikog mozga. Tako, kad je ovek uzbuen smanjuju se fermentativne aktivnosti sokova pankreasa, a kada je miran poveavaju se.

39

BORIS ARANOVIC - IENJE ORGANIZMA

JETRAJetra ima posebno mesto meu organima za varenje. U jetru, kroz portalnu venu (jedna od najveih vena) dolazi sva krv koja ide iz eluca, slezine, pankreasa, tankog i debelog creva. Na taj nain krv koja je zasiena proizvodima varenja hrane iz eluca i creva dolazi prvo u jetru - glavnu hemijsku laboraloriju organizma i tu se ona podvrgava vrlo sloenoj obradi, a zatim jetrenom venom prelazi u donju uplju venu. U jetri se obavlja obrada otrovnih produkata razlaganja belanevina, materija koje stvaraju mikrobi koji se nalaze u debelom crevu. Proizvod luenja jetre - u aktivno uestvuje u procesu varenja hrane. U sastav ui ulaze una i masne kiseline, holesterin, pigmenti, voda i razne mineralne materije. u ulazi u dvanaestopalano crevo 5-10 minuta posle hrane. Glavna uloga ui je da pomae prelaz sa eludanog na crevno varenje, ponitavajui delovanje pepsina, koji je opasan za fermente sokova pankreasa. u pojaava delovanje fermenata sokova pankreasa, a, takoe, emulgira masti i time omoguava njihovo razlaganje i resorpciju. u igra vanu ulogu u procesu resorpcije karotina, mnogih vitamina i aminokiselina. Ona poveava tonus i pojaava peristaltiku creva, uglavnom dvanaestopalanog i debelog creva, deluje razorno na crevnu mikrofloru i time spreava razvoj procesa truljenja. Jetra uestvuje praktino u svim procesima razmene materija: belanevina, masti, ugljenih hidrata, pigmenata, vode. Njeno uee u razmeni belanevina se oituje u sintezi albumina (seate se ? - zadrava vodu u krvi) i odravanju njegovog konstantnog sadraja u krvi. U jetri se stvara urea - krajnji proizvod razmene belanevina - koja se zatim izbacuje iz organizma preko bubrega. Jetra je glavno mesto u kome se stvara glikogen. Ona zajedno sa pankreasom odrava i regulie koncentraciju glikoze u krvi.

40

Glava I - Upoznaj samog sebe DVANAESTOPALANO CREVO

Hrana iz eluca prelazi u dvanaestopalano crevo. Ono je poetni deo tankog creva. U dvanaestopalacnom crevu se nastavljaju osnovni procesi varenja belanevina, masti i ugljenih hidrata. Ovde se apsorbuju skoro svi proizvodi dobijeni razlaganjem hranljivih materija i vitamina, vei deo vode i soli.

TANKO CREVOU tankom crevu se obavlja konano razlaganje hranljivih materija. Kaa, u koju je pretvorena hrana, prerauje se delovanjem sokova pankreasa i ui, koji je natapaju u dvanaestopalacnom crevu, a takoe i delovanjem mnogobrojnih fermenata, koje proizvode lezde tankog creva. Proces apsorpcije se deava na vrlo velikoj povrini, jer sluzava obloga tankog creva formira mnogo nabora i, osim toga, gusto je zasejana resicama. Kod odraslog oveka broj resica dostie 4 miliona. Sve to poveava apsorpcionu povrinu tankog creva stotinama puta. Iz tankog creva hranljive materije prelaze u krv portalne vene i ulaze u jetru, gde se prerauju i postaju nekodljive. Posle toga se deo prenosi krvlju u ceo organizam, prolazi kroz zidove kapilara u meuelijski prostor i dalje u elije. Drugi deo ( na primer glikogen) ostaje u jetri.

I

DEBELO CREVO

U debelom crevu se zavrava apsorpcija vode i stvara se izmet. Sok debelog creva karakterie postojanje sluzi u kojoj se nalaze fermenti. Debelo crevo je mesto na kome se masovno razmnoavaju mikroorganizmi. U jednom gramu izmeta ima nekoliko milijardi elija mikroba. Crevna mikroflora uestvuje u konanom razlaganju komponenti sokova za varenje hrane i ostataka nesvarene hrane, sintetizuje fermente, vitamine i druge fizioloke materije, koje se apsorbuju u debelom crevu. Osim toga, crevna mikroflora stvara branu za

41

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

mikrobe koji izazivaju bolesti i uvaju domaina od njihovog ukorenjavanja i razmnoavanja.

ZADNJE CREVO (REKTUM)U zadnjem crevu kaa od hrane se i dalje vari. Ovde se, pod uticajem fermenata, koje proizvode mikrobi, razlae celuloza i apsorbuje voda, posle ega se masa hrane postepeno pretvara u izmet. To potpomae kretanje debelog creva, koje mesa masu i podstie apsorpciju vode. Izbacivanje izmeta iz creva obezbeuje aktivna peristaltika, koja nastaje kada masa izmeta nadrai receptore na zidovima creva.

ORGANI ZA IZLUIVANJE MOKRAE (URINARNI SISTEM) BUBREZINajvaniju ulogu u ienju organizma i izbacivanju proizvoda razmene materije imaju bubrezi. U hemijskim procesima, koji se vre u veini elija ljudskog organizma, uestvuju proteini. Prilikom razlaganja proteina nastaje azot. Bubrezi su odgovorni za izbacivanje jedinjenja koja sadre azot iz krvi. Njihov osnovni proizvod je mokraa. Bubrezi obavljaju i druge sloene funkcije: reguliu razmenu vode i soli, meu njima natrijuma, kalijuma, hlora, fosfata; sintetizuju bioloki aktivne materije, jako utiu na nivo arterijskog pritiska, na zgruavanje krvi, na odbranbene snage organizma i obezbeuju konstantnost unutranjosti organizma. Bubrezi (si. 8) su smeteni s obe strane kime iza trbune maramice. Bubrezi imaju vrlo razvijenu mreu krvnih sudova. Sva krv koja cirkulie u arterijama i venama prolazi kroz bubrege svakih 5-10 minuta. Svakog minuta bubrezi dobijaju oko jednog litra krvi. Konano, ta krv stie do filtera na kraju jednog od bubrenih kanala (filtera ima 2 miliona u svakom bubregu) i na

42

Glava 1 Upoznaj samog sebe

taj nain se razdvaja, tako da teni deo krvi (plazma) ide u kanal, dok ostatak ostaje u krvotoku. Filtrirana tenost prolazi kroz dugaak bubreni kanal i u njemu se veliki deo vode, soli i drugih materija koje su potrebne organizmu apsorbuje ponovo u krv. Izvestan deo vode, urea i drugi otpaci izlaze, u obliku mokrae, kroz dva mokrana kanala (izlazni tokovi) u mokranu beiku.

Slika 8. Urinarni sistem 1 - bubrezi; 2 mokrani kanali; 3 - mokrana beika

Bubrezi stvaraju mokrau neprekidno i danju i nou. U toku 24 sata se izlui oko 1,5 litar mokrae. Kontrola za odravanje balansa vode u organizmu se ostvaruje u bubrenim kanalima, u kojima moe da se apsorbuje vie ili manje filtrirane tenosti, koja prolazi kroz njih. Signal da se apsorbuje vie vode, ako organizam

43

BORIS ARANOV1 - IENJE ORGANIZMA

ostaje bez vode, dolazi od hormona koji stvara hipofiza. Ukupna koliina Izdvojene uree ostaje ista, ali se ona rastvara u, vie ili manje, tenosti i na taj nain dovodi do obrazovanja, vie Ili manje, koncentrovane mokrae. Vrlo slian proces se odvija u odravanju balansa soli. U bubrenim kanalima hormon, koji se stvara u nadbubrenim lezdama (aldosteron), obezbeuje apsorpciju soli u koliinama koje su neophodne organizmu. MOKRANA BEIKA Mokraa, koja je stvorena u bubrezima, ide u mokrane kanale (2), koji je, perlstaltikim kretanjem u kapima prenose u mokranu beiku (3). Mokrana beika, u kojoj nema mokrae, je veoma smanjena. Kako se puni ona se rastee, ali mokraa ne prelazi u kanal za izbacivanje mokrae, poto se na tom putu nalaze dva sfingtera. Kada se nakupi 250-300 mililitara mokrae, poveava se pritisak na zidove mokranog mehura i receptori u zidovima alju impulse u centar za isputanje mokrae u kimenoj midini I nastaje nadraaj za mokrenje.

ORGANI ZA DISANJEZahvaljujui disanju, organizam doblja klseonik i oslobaa se vika ugljendloksida, koji se formira kao rezultat razmene materija. Disanje i krvotok obezbeuju da svi organi I tkiva naeg tela dobiju energiju koja je neophodna za ivot. Kao to benzin sagoreva u motoru automobila, kao to su za zagrevanje prostorija neophodni ugalj I klseonik, na Isti nain elije organizma koriste klseonik: one sagorevaju svoje gorivo (eer) zajedno sa klseonlkom I proizvode energiju. Oslobaanje energije, koja je neophodna za ivotne aktivnosti organizma, se deava na nivou elija I tkiva kao rezultat bioloke oksidacije. Proces disanja sadri nekoliko etapa: 1. punjenje plua atmosferskim vazduhom;

44

Glava I -Upoznaj samog sebe

2. prelaz kiseonika iz plunih alveola u krv, to se obavlja kroz plune kapilare; 3. izdvajanje ugljendioksida iz krvi u alveole, a zatim izbacivanje u atmosferu; 4. dopremanje kiseonika u elije i tkiva preko krvi; 5. dovoenje ugljendioksida iz tkiva u plua preko krvi; 6. elije troe kiseonik - elijsko disanje. Vazduh pri udisanju ulazi u dunik (1) (si. 9) - cev koja se sastoji od 16-20 rskavicavih prstenova obloenih sluzokozom. Ta cev se na ulazu u plua grana na dva dela i u plua ulaze bronhije (2) dve grane "drveta" ije se velike grane dele na manje granice bronhiole (3). Vazduh koji je proao dunik, bronhije i bronhiole zavrava svoj put u plunim mehuricima - alveolama. Plua (4) imaju nekoliko stotina miliona tih mehuria.

Slika 9. Organi za disanje: 1 - dunik; 2 bronhije; 3 - bronhiole; 4 - plua; 5 - dijafragma

Alveole su opletene mreom kapilara. Zidovi alveola i kapilara su toliko tanki da kiseonik iz vazduha lako prelazi iz alveola u krv, gde ga prihvataju crvena krvna zrnca i prenose u elije, elije predaju otpatke od prerade - ugljendioksid - krvi i on se kroz

45

BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMA

vene istim prenosiocima - crvenim krvnim zrncima - prenosi nazad u plua. Tamo alveole prihvataju taj preraeni gas, a zatim se on izdie u atmosferu. Kada ovek die, veliki deo posla obavlja dijafragma (5), koja se sastoji od miia i vlaknastog tkiva. Ona formira horizintalnu pregradu izmeu grudne i trbune duplje. Prilikom udisanja, miina vlakna dijafragme se skrauju i izravnavaju kupolu dijafragme povlaei centralni deo nadole, ka trbunoj duplji. To poveava zapreminu plua i omoguava prolaz vazduha u njih kroz dunik, nosnu i usnu upljinu. Izdisanje se obavlja jednostavnim opustanjem miia. Pri tome, vazduh izlazi, kao da ga isputamo iz lopte napunjene vazduhom.

NERVNI SISTEMNervni sistem igra vanu ulogu u prihvatanju oseaja koji su opaeni ulima, u oseaju bola, oseanju zadovoljstva, kontroli pokreta i mnogim drugim funkcijama organizma. To je najsloeniji sistem ljudskog organizma i on takoe igra vanu ulogu u razvoju govora, miljenja i pamenja. Nervni sistem se deli na centralni i periferni nervni sistem.

CENTRALNI NERVNI SISTEMCentralni nervni sistem ine mozak i kimena modina, koji u potpunosti kontroliu sva nervna tkiva u telu. Najvanije funkcije mozga su: regulisanje rada unutranjih organa, koordinacija svih fiziolokih i biohemijskih procesa, koji se obavljaju u naem telu, i adaptacija organizma na spoljanju sredinu. Nadraaje, koji dolaze iz spoljnjeg sveta (zvuni, svetlosni, taktilni, ukusa i dr), primaju specijalni nervni zavreci - receptori. Receptori su "prozori" nervnog sistema. Oni su posrednik izmeu spoljanje sredine i mozga. Receptori imaju specifinu osetljivost na promene temperature, osvetljenosti, nivoa zvunih uestanosti

46

Glava I - Upozna) samog sebe

i drugih stimulatora. Ali mozak mora da bude informisan I o tome ta se dogaa u organizmu. Zato su receptori razmeteni u sve delove tela, u svaki organ. Signali iz spoljanjeg i unutranjeg sveta su raznovrsni: mogu biti mehaniki, hemijski i dr. Ti se signali u receptorima pretvaraju u impulse i preko nerava prenose u mozak ili kimenu modinu. Na taj nain mozak stalno dobija opirne informacije o promenama u okolini i o stanju organizma. Te se informacije podvrgavaju sloenoj obradi i u obliku nervnih impulsa idu, takoe, u organe za izvravanje, reguliui fizioloke procese, biohemijske reakcije i rad miia. Kimena modina, koja se prostire kroz kimu od mozga do donjeg dela lea, je stub nervnog tkiva. Kimena modina ima dve osnovne funkcije. Prvo, ona je dvosmerni provodni sistem mozga i perifernog nervnog sistema. Drugo, ona ostvaruje kontrolu prostog refleksnog delovanja. Ako, na primer, ovek sluajno stavi ruku na vrelu plou, receptori za bol u koi e poslati impulse preko nervnih vlakana u kimenu modinu i ovek e automatski brzo povui ruku. Elementi nervnog sistema koji funkcioniu su milioni meusobno povezanih nervnih elija, koje se zovu neuroni. Njihova je funkcija vrlo slina funkciji provodnika u sloenom elektromehanizmu; oni primaju signale u jednom delu nervnog sistema i predaju ih drugom, gde ti signali mogu, sa svoje strane, biti poslani dalje, ka drugim neuronima, ili mogu da izazovu neko delovanje (na primer: skraivanje miinih vlakana). U skladu sa svojim funkcijama, neuroni se dele na tri tipa: oseajni (senzorni) neuroni, koji prenose informacije od ula do centralnog nervnog sistema; interoneuroni, koji obrauju dobijene informacije; pokretaki neuroni, koji pobuuju voljne i nevoljne pokrete.

PERIFERNI NERVNI SISTEMGlavne komponente perifernog nervnog sistema su nervi, koji spajaju centralni nervni sistem sa drugim delovima tela i ganglije - grupe nervnih elija, koje su razmetene na raznim takama nervnog sistema. Periferni nervni sistem se deli na dva glavna

47

BORIS ARANOV1- IENJE ORGANIZMA

dela: somatski nervni sistem, koji se nalazi pod stalnom kontrolom oveka i vegetativni nervni sistem, koji se nalazi pod njegovom nesvesnom kontrolom. Somatski sistem ima dvojni zadatak. Prvo, on prikuplja informacije o okolini od ula, u kojima se nalaze posebne receptorske elije. Signali se od tih receptora prenose u centralni nervni sistem vlaknima oseaja. Drugo, somatski sistem prenosi signale vlaknima pokreta od centralnog nervnog sistema do miia, izazivajui na taj nain pokrete. Neurovegetativni sistem je odgovoran za podrku automatskih funkcija (funkcija koje se obavljaju bez umnih ili drugih podsticaja oveka) organa kao to su srce, plua, eludac, creva, mokrana beika, krvotok. Ovim zavravam opis osnovnih anatomsko-fiziolokih pojmova o organizmu. Ovde se nisam dotakao limfnog sistema, miia, kostiju. Ali o limfi i miiima emo, u svakom sluaju, morati da govorimo u vezi sa ienjem organizma, o ulozi kostiju u telu, mislim, itaocu nee biti teko da se doseti.

OVEKOV ELEKTRINI, ELEKTROMAGNETNI I ENERGOINFORMACIONI SISTEM Predstava o funkcijama ovekovog organizma ne bi bila potpuna bez razmatranja veka kao elektrinog sistema. Ogromna koliina materije koja cirkulie u ovekovom organizmu nalazi se u jonima ili u naelektrisanom stanju. Podsetiu itaoca ta je jon. Nadam se da je svima poznato da se sve materijalne stvari u prirodi sastoje od molekula, a molekuli od atoma. U atomu postoji jezgro oko koga krue elektroni po svojim putanjama. Atom je neutralan ako su pozitivno naelektrisano jezgro i negativno naelektrisani elektroni u ravnotei. Ako se u atom ubaci dodatni elektron on se odmah pretvara u negativan jon, jer elektrona ima vie nego to je pozitivno naelektrisanje jezgra. I obrnuto, ako elektron napusti putanju pozitivno naelektrisanje preovladava i atom postaje pozitivan jon.

48

Glava I - U poznajsamog sebe Joni uestvuju praktino u svim hemijskim procesima. Na primer, proces pretvaranja glikoze u ugljendioksid u elijama, pri kome se oslobaa energija, odvija se uz uee naelektrisanih estica -jona i elektrona. Taj proces se zove bioloka oksidacija. elije se granie membranama, koje imaju pozitivno naelektrisanje spolja i negativno iznutra i to obezbreuje prelaz

materije u eliju i obrnuto. Naelektrisanje membrane se dogaa na raun jona kalijuma i natrijuma, koji se nalaze s obe strane membrane -kalijum iznutra, natrijum spolja. Joni kalcijuma trajno odravaju to naelektrisanje i obezbeuju selektivnu propustljivost za jone natrijuma i kalijuma: oni zatvaraju pore u membrani za jone natrijuma, dok istovremeno mali joni kalijuma mogu da prodru u eliju. Nedostatak bilo kojih jona od nabrojanih dovodi do naruavanja potencijala membrane, bolesti elije i njenog umiranja. Jo vee uee u hemijskim reakcijama u organizmu imaju slobodni elektroni. Najnovija nauna istraivanja pokazuju da svi procesi oksidacije i obnavljanja u organizmu zavise, bez izuzetka, od koliine slobodnih elektrona.

ENERGETSKI MERIDIJANIVi ste verovatno uli za akupunktume take na oveijem telu, koje su otkrili jo drevni Kinezi. I tako, one su ba lovci kosmike energije. Naunici su danas dokazali da te take imaju najmanji elektrini otpor, a poto kosmicka energija sadri veliki procenat elektrinih komponenti, ona se, kao to je poznato, upravlja tamo gde je otpor najmanji. Akupunktume take su objedinjene u odreene linije koje se zovu elektrini meridijani. Akupunktume take predstavljaju ulazna "vrata" za energiju, koja dolazi iz okruenja, i sastoji se od raznih vibracija: elektromagnetnih, infracrvenih, ultrazvunih, gravitacionih. Osnovni sastojak ovih vibracija su elektroni. Prolazei kroz akupunktume take u meridijane, elektroni dobijaju ogromne brzine. A poto meridijani prolaze kroz elo telo i granaju se i u unutranje organe, elektroni se kroz njih kreu ka

49

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

elijama organa, da bi se pokrenule sve hemijske reakcije. Zato akupunkturni sistem u organizmu igra ulogu elektrine pumpe, prepumpavajui elektrone od akupunkturnih taaka tamo gde su potrebni - u unutranje organe. Na taj nain se ivotna aktivnost organizma obezbeuje elektrinim procesima, koji se stalno dogaaju kroz kretanje elektrona i jona. A kretanje elektrona i jona izaziva struje ili biostruje.BlOSTRUJE

to organizam aktivnije radi, to je vie sumarnih biostruja. Postoji jednostavan aparat, koji se sastoji od dve ploe (elektrode) od cinka i bakra i mikroampermetra. Kada se ruke stave na elektrode, mogu se registrovati struje organizma. Jaina struje je, po pravilu, od 20 do 500 mikroampera, u zavisnosti od uzrasta, fiziolokog stanja i utreniranosti organizma. Na primer, poto se popije alkoholno pie, kada je ovek iznuren, jaina struje se smanjuje. To govori da se fizioloki procesi usporavaju. I obrnuto: posle razgibavanja ili masae struja raste, to oigledno potvruje da su korisni. Razlika potencijala tela je vaan elektrini parametar organizma. ovekova glava je pozitivno naelektrisana, telo - negativno. Povrinski slojevi koe imaju pozitivan potencijal, a unutranji negativan. "Minus" ovek dobija od zemlje (zemlja ima negativno naelektrisanje), a "plus" - od atmosfere. Osim toga, kretanje struja kroz organizam utie, takoe, na naelektrisanje oveka. Razlika potencijala zdravog oveka se menja u malim granicama, u zavisnosti od fizikog stanja i stanja atmosfere. Ali, odstupanje naelektrisanja esto moe biti veliko. To je, po pravilu, povezano sa sve viim udaljavanjem oveka od prirode, to dovodi do nedostatka "minusa". S druge strane, rad sa elektrinim aparatima, posebno sa kompjuterima, noenje odee od sintetike, poveava "plus" komponentu. Oba faktora mogu postati uzrok elektrinog

50

Glava I -Upoznaj samog sebe

debalansa organizma, a sledstveno tome pogoranja zdravlja. Prvi znak vika nakupljenog "plusa" u organizmu je varnienje izmeu ruku i metalnih predmeta koje ovek dodiruje. Dakle, razjasnili smo da se ivotne funkcije organizma uvek obavljaju kretanjem naelektrisanih estica, tj. hemijska energija u organizmu je tesno povezana sa elektrinom. A da kretanje naelektrisanih estica ili struja kroz provodnik formira oko provodnika elektromagnetsko polje - to itaocu mora biti poznato. I poto se elktrini procesi deavaju praktino u svakoj taki tela, elektromagnetna energija, postoji, takoe, u svakoj taki. Najvei izvor elektromagnetne energije su akupunkturni kanali, poto je ba u njima najvee nagomilavanje elektrona, koji se kreu ogromnim brzinama. Bioenergija, koja cirkulise u ovekom telu, se ne sastoji samo od elektromagnetne energije. Ona u sebe ukljuuje i druge oblike energija, kao to je akustika energija, toplotna energija, svetlosna, ultrazvuna itd. Ruski naunici akademici J. Guljajev i E. Godik su se bavili ispitivanjem svih tih polja, merili su njihove veliine i potvrdili njihovo postojanje.

ENERGIJA MISLIU dananje vreme medicina koristi razna ovekova zraenja u dijagnostici, meu njima i elektromagnetno, toplotno, svetlosno. Samo se jedna vana komponenta opte bioenergije, koja cirkulise u covekovom telu, danas ne meri instrumentima - to je energija misli. Tako tananih i sloenih instrumenata zasada jo nema. Postoji masa posrednih dokaza, koji ne ostavljaju nimalo sumnje, o materijalizaciji misli. Pa, na primer, zamiljanje toplote u nekom delu tela moe tamo da izazove toplotu, u nekim sluajevima ak i opekotine. Prilikom vizualizacije limuna u ustima se lui pljuvaka. To misao izaziva fizioloke promene - u navedenim sluajevima pojavu toplote i pljuvake. Mogu se navesti hiljade takvih primera. Ili drugi primer, koji esto demonstriram svojim uenicima. Sipam vodu u au i merim PH te vode specijalnim instrumentom. Zatim u toku 5 minuta mislima

. 51

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

aljem energiju na tu vodu i ponovo merim PH. Po pravilu, PH vode se menja za 0,15-0,2 jedinice: recimo, na poetku je bilo 7,8, a posle "punjenja" 7,6. To su velike promene. Dakle, zbirna bioenergija, koja se sastoji od mnogo razliitih zraenja, meu kojima su dominantne elektromagnetna energija i energija misli, se kree u organizmu i uestvuje u svim fiziolokim procesima. Sa svoje strane, ove biohemijske reakcije pomau u odravanju kretanja energije, poto se te reakcije obavljaju kroz proces proizvoenja i raspodele bioenergije. Prirodno, veliki uticaj na kretanje energije imaju misli, naroito emocionalno obojene misli. Setite se kako je energija kljuala u vama kada ste bili radosni i kako ste bili potiteni u sluaju neuspeha.

Slika 10. elije i raspodela naelei^risanja/

52

GlavaIUpoznajsamogsebe Kakav posao obavlja energija u eliji? elija je "fabrika" za preradu hranljivih materija. U eliji se nalazi jezgro u koje je smeten upravljaki aparat, pre svega poznati DNK, u kome se uvaju informacije o nameni elije, o njenoj funkciji i nainima prenosa informacija. elija je okruena membranom kroz koju prolaze hranljive materije i kroz koju se izbacuju "otpaci". Membrana se nalazi pod elektrinim naponom: minus iznutra, plus spolja, (si. 10). To naelektrisanje membrane obezbeuje prolaz hranljivih materija kroz nju. Ako je, recimo, naelektrisanje nedovoljno, sve preraene materije ne mogu da izau i tada se elija zagui i moe da strada. Ili, recimo, viak naelektrisanja oznaava viak hranljivih materija, elija e takoe biti bolesna i nee moi dugo da ivi. Eto energija, koja se kree u organizmu, obezbeuje, pre svega, to naelektrisanje. Nedostatak ili viak energije na odreenom mestu tela menja naelektrisanje elija na tom mestu i dovodi do bolesti. To je jedna od vanih namena energije. Osim toga, energija obavlja veliki posao u eliji u obezbeivanju procesa oksidacije i obnavljanja. Stalno kretanje energije u telu stvara biopolje oko njega i ono nosi informaciju o telu. To je prirodno, jer se svaka promena fiziolokog procesa trenutno odraava na bioenergiju, koja je tesno povezana sa tim procesom. OVEKOVO BIOPOLJE

Opte ovekovo polje se obrazuje od biopolja svakog organa, svakog dela tela, svake elije. I tako, svaki organ, svaki deo tela, svaka elija imaju svoje biopolje - energetski omota, koje je i nosilac informacija o svom fizikom stvaraocu. Bilo kakve promene u organu, delu tela, odmah se "upisuju" u lokalni bioomota i u opti celog tela. Ja se sad neu zadravati na opisu naina na koji se ta informacija moe skinuti. 0 tome sam pisao u svojim prethodnim knjigama, a postoji i mnogo druge literature na tu temu. Rei u samo da ovek, pored posedovanja poznatih organa ula - vid,

53

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

sluh, miris, pipanje, ima i takozvane senzitivne sposobnosti, koje omoguavaju da se osete vibracije energije. Samo to ovek ne koristi te sposobnosti, za razliku od ivotnih, zato to ne mogu svi ljudi da dospeju do takve informacije. Uostalom, kada italac pone da koristi moju metodu ienja, dolazie automatski u kontakt sa informacionim poljem organa. Biopolje, koje obavija oveka i koje ponavlja konture fizikog tela, zove se na drugi nain etarsko telo ili energoinformaciono telo.

Slika 11. Biopolje i etarsko telo oveka

Na si. 11 je prikazano etarsko telo koje se stvara zbog cirkulacije energije du meridijana. Kada se pojavi patologija ili poremeaj funkcije nekog organa menja se i energetsko telo tog organa i celog tela na mestu koje odgovara bolesnom organu. Deformacija etarskog tela jetre (si. 12) oznaava promenu uestanosti energije na mestu patologije.

54

Glava I -U poznaj samog sebe

AAAAAAAAAAA/v/A

A/VW\A/W\AAM

Slika 12. Etarsko telo - obloga biopolja i uestanosti zdrave (a) i bolesne (b) jetre

A sada elim da se zaustavim na vrlo vanoj stvari, koja e vam pomoi, itaoe, da bolje shvatite svoj organizam.

ENERGOINFORMACIONA VEZA ORGANA INFORMACIJA O BOLESTIInformacija biopolja svakog organa, svakog delia tela, prenosi se stalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedan sistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd. Drugim recima, u organizmu se stalno obavlja energoinformaciona razmena. Osim toga, svaki organ ili deli tela svake sekunde alju informaciju o svom energetskom stanju u mozak. Na taj nain mozak odrava energetsku kontrolu celog tela, pri emu svaki elemenat tela ima svoju energoinformacionu eliju u mozgu (si. 13).

55

BORIS ARANOVlC - IENJE ORGANIZMA

Slika 13. Energoinformaciona veza organa

Informacija biopolja svakog organa, svakog delia tela, prenosi se stalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedan sistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd. Drugim recima, u organizmu se stalno obavlja energoinformaciona razmena. Osim toga, svaki organ ili deli tela svake sekunde alju informaciju o svom energetskom stanju u mozak. Na taj nain mozak odrava energetsku kontrolu celog tela, pri emu svaki elemenat tela ima svoju energoinformacionu eliju u mozgu (si. 13). Sada zamislite da se u organu pojavio zapaljivi proces, recimo u jetri, to zapaljenje e se trenutno odraziti na biopolju jetre i ta informacija ulazi u eliju jetre u mozgu. ovek je poeo da uzima lekove, priguio je zapaljenje, moe se rei da je ozdravio. Ali Informacija o zapaljenju u biopolju n(je sasvim "izbrisana", deo je sauvan. Isto je tako ostalo I seanje u eliji Jetre u mozgu. Zato se to desilo? Zato to jetra ne noe da se

56

Glava I - Upoznaj samog sebe

razboli sama od sebe, uzrok su bile potekoe u elom organizmu. Pokazalo se da je jetra slaba karika u tom energoinformacionom lancu i zato je ona stradala. Poto je zapaljenje prigueno letovima, energoinformaciona veza sa drugim organima je ostala kao i ranije i zato se deo informacija u bilopolju jetre sauvao. Informacije o bolesti ostaju samo u sluaju ako su simptomi prigueni letovima ili operacijom. Dokaz zaostale informacije u biopolju organa su fantomski bolovi. Kada je anputirana noga, bolovi na mestu gde je bila noga se mogu javljati godinama. To je dokaz da su u etarskom telu noge ostale informacije o bolesti. Druga injenica, koja dokazuje ostatak seanja na bolest: moji uenici, koji su zavrili kurs samoregulacije organizma i rade posle toga kod kue po mojoj metodi, imaju esto simptome bolesti od kojih su bolovali pre mnogo godina. Simptomi traju kratko - nekoliko dana, ali to, oigledno, potvruje injenicu o ouvanju seanja na bolest. Radi se o bolestima koje su izleene letovima, koji su uklonili simptome ili operacijama. Ako je organizam sam pobedio bolest, aktivirajui unutranje resurse, u tom sluaju se prekida bioenergetski lanac i u polju ne ostaju tragovi. U zakljuku elim da kaem da je leenje oveka, bez uzimanja u obzir njegove bioenergoinformacione strukture, neefikasno i ima malu perspektivu. Uklanjanje simptoma nije uklanjanje uzroka bolesti, informacija o bolesti ostaje i potom moe da se prenese na druge organe i psihu. Napredni lekari koji to razumeju poinju da koriste metode koje utiu na ceo organizam, uzimajui u obzir bioenergoinformaciona polja. Zaeci takve "informacione" medicine poeli su da se javljaju u Rusiji, SAD, Nemakoj. Ali, u veini sluajeva medicina, koja je sada izvanredno tehniki ojaana, i dalje se dri simptomatskog leenja. I ta da radi ovek koji eli da bude stvarno zdrav i da vodi aktivan ivot? Izlaz je samo jedan - uzeti odgovornost za svoje zdravlje u svoje ruke i koristiti napredne metode samoregulacije organizma. Izdvajati za to svakog dana najmanje jedan sat. Da, da, najmanje jedan sat, naroito za ljude sa vie od 40 godina. U ivotu se sve mora zaraditi, pa i zdravlje. Ljudski organizam raspolae ogromnim resursima za svoje obnavljanje.Treba mu 57

Glava I - Upoznaj samog sebe

otvor sa zadnje strane (mar). Na si; 14 je prikazano kako se preiava krv.

Slika 14. Organi koji uestvuju u preiavanju krvi (plua, bubrezi, jetra i znojne lezde)

6.

Sve fizioloke funkcije organizma se obavljaju preko elektrinih pojava. Kretanje elektrona i jona u meuelijskoj i elijskoj tenosti stvara blostruje, koje pokreu hemijske reakcije. Bilo kakvi pokreti tela III pomeranje tkiva (razni oblici masae) stvaraju, takoe, biostruje, to povoljno utie na ivotne aktivnosti organizma. Due prisustvo vika pozitivnog naelektrisanja u telu moe da utie na kretanje struje u tenim sredinama i krajnji rezultat je poremeaj odvijanja fiziolokih reakcija. Svi organi, delovi tela, elije - Imaju biopolje kao omota I ono sadri informaciju o fizikom stanju. Osim toga, svi omotai blopolja su povezani s mozgom, u kome Imaju elije koje odgovaraju tim omotaima I sadre Istu Informaciju. Zahvaljujui tome se obavlja stalna razmena informacija izmeu organa I delova tela. Drugim recima, 59

7.

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

u organizmu postoji energoinformacioni lanac. Ako patologiju, koja je nastala u nekom organu Ili delu tela ne otkloni sam organizam, ve se to uini otklanjanjem simptoma, energoinformaciona memorija o bolesti e se sauvati i moe kasnije negativno da utie na organizam. Energoinformaciono stanje organizma ima ogroman znaaj za zdravlje.

60

Glava 2 UZROCI ZAGAENJA ORGANIZMA

ivot - to je neprestano kretanje tecnosti izmeu elija i u elijama. Prestanak tog kretanja je - smrt. A S. Zalmanov

Glava 2 - Uzroci zagaenja organizma

Sada, kada italac ima predstavu o funkcionisanju organizma, moe se govoriti na koji nain se organizam zagauje. Jasno je da je sistem za varenje osnovni izvor liferovanja otpadaka u organizam. To nije nimalo udno, jer sistem organa za varenje prerauje hranu da bi proizveo ovekovu ivotnu energiju, a otpaci^ su pri tome neminovni. Organizam izbacuje otpatke pomou drenanog sistema, koji se sastoji od venskog dela kapilara i limfnog sistema, koji apsorbuje proizvode razmene materija i prenose ih na dalju preradu u jetri, bubrezima i limfnim vorovima. A sada, zamislite da se nalazite u umi i da treba da zapalite vatru da biste skuvali hranu. Drugim recima, vi pomou vatre treba da proizvedete energiju, koja je neophodna za kuvanje. Iz sopstvenog iskustva, znate da je vatru lako zapaliti, ako postoji dobar dovod kiseonika iz vazduha i benzin ili neki drugi zapaljivi materijal. Ali, pretpostavite da vatra ve gori i najednom poinje da se gasi. Sta ete raditi? Duvaete u plamen da biste obezbedili vei dovod kiseonika i dodati benzin. U tom sluaju vatra nastavlja da gori, na kraju sagorevanja otpaci su minimalni - mrvice pepela. Ako to ne uradite, vatra e se ugasiti i otpadaka e biti mnogo - ugljenisana parad drveta. Slino se deava i u organizmu. Ako sistem organa za varenje ne prerauje hranu do kraja, ne sagoreva je, ostaje mnogo otpadaka, koje je teko izbaciti pomou drenanog sistema. A zato se hrana loe prerauje? Pa, prvo, nadostatak kiseonika kao kod vatre. A to zavisi od rada sistema za disanje. Drugo, nedostatak hormona u krvi, koji su benzin koji pomae da se razgori vatra i odrava gorenje do kraja. Zapamtite fermente, koji uestvuju u preradi hrane do najmanjih estica. Fermenti ne mogu da rade bez hormona, jer ba oni na kraju aktiviraju varenje. Koliko hormona proizvodi endokrini sistem veoma zavisi od psihoemocionalnog stanja.

63

BORIS ARANOVi IENJE ORGANIZMA

PSIHOEMOCIONALNO STANJE Hipofiza, koja je ef endokrinog sistema, koordinira rad svih lezda koje proizvode hormone. Ali hipofiza je potinjena drugom efu - hipotalamusu, iji je rad tesno povezan sa psihoemocionalnim stanjem. Na taj nain negativne emocije, naroito one koje dugo traju, kao to su zloba, strah, agresivnost, alost i druge vrste uznemirenosti, preko hipotalamusa usporavaju rad lezda endokrinog sistema, a zajedno sa tim i proces varenja hrane. Negativne emocije preko hipotalamusa utiu, ne samo na endokrini, nego, i na nervni sistem, izazivajui obino uzbuenje simpatikog dela i koenje parasimpatikog. Kao posledica toga, dolazi do naglog opadanja svih funkcija eludano-crevnog trakta. Nije sluajno to ljudi esto oseaju teinu u elucu, jer je to uslovljeno zastajanjem sadrine eluca, a to su izazvale negativne emocije. Ja bih poremeaje psihoemocionalne sfere nazvao glavnim uzrokom zagaenja organizma.

PROMENE KISELO-BAZNE RAVNOTEENimalo nevanu ulogu u zagaivanju organizma igraju promene kiselo-bazne ravnotee svih tenosti. Isto tako veliki znaaj ima PH. Kada preovladavaju joni vodonika sredina postaje kisela, rastvor u kome ima vie hidroksida (OH grupa) je bazni. Kada je PH rastvora 7 on je neutralan; kada je manje od 7 - kiseo, vie od 7 - bazni. PH ima veliki znaaj za organizam, jer kiselo-bazna ravnotea utie na odvijanje svih hemijskih reakcija. Razliite tenosti imaju razliite PH. PH krvi i tenosti izvan elija mora da ima najvee bazne vrednosti i on je otprilike 7,35. Tenosti u elijama su kisele i PH je oko 5. Teni sadraj eluca je kiseo, dvanaestopalanog creva bazni, debelog creva slabo kiseo. Sve te PH vrednosti moraju da se odravaju bez promena i to u organizmu obavljaju tzv. tamponski sistemi, meu njima bubrezi,

64

-------------------------------- ___________________Glava 2 Uzroci zagaenja organizma

plua. Odstupanje PH od normalnih vrednosti dovodi do zagaenja organizma. Fermenti veoma zavise od promene PH. Prilikom odstupanja PH od normale, fermenti prestaju da rade i posledica je da se hrana ne prerauje do kraja. Odstupanje PH u elucu dovodi do greva, gastritisa i rezultat toga je rava prerada hrane. Promene slabo kisele sredine debelog creva dovodi do procesa truljenja i skupljanja toksina u krvi. Moe se nastaviti ovo nabrajanje. Vano je znati da je za organizam veoma znaajna kiselo-bazna ravnoreza njegovih tenosti. Zato se remeti PH? Glavni uzroci su - nestabilan nervni sistem, preveliko psihoemocionalno naprezanje, malo kretanja i promena razlike potencijala tela. I najzad, na promene PH utie i jednolina ishrana, zloupotreba alkohola i puenje. I kosmiko zraenje igra znaajnu ulogu u zagaenu organizma, prvenstveno magnetne bure.

KOSMIKO ZRAENJEitalac ve zna da se elijske membrane stalno nalaze pod elektrinim naponom. Regulisanje ulaza i izlaza mikroelemenata u i iz elija se, takoe, reava na elektrinoj osnovi, a to snai da tu postoje i elektromagnetna zraenja, pa na svaku promenu u propusnom sistemu biolokih membrana moe da utie kosmiko zraenje. U vreme magnetnih bura propusna mo elijskih membrana se poveava, pa e elija delimino gubiti materije koje su joj potrebne. Rad elije se pogorava i to izaziva zagaenje elije. Nije nimalo sluajno to se za vreme magnetnih bura pogoravaju kone bolesti i pojaavaju alergijske reakcije. Kad smo ve poeli da govorimo o magnetnom burama, itaocu nee biti suvie da zna da su one esto uzrok pogoranja

65

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

mikroregulaclje krvi u mozgu, a posledlca toga je modani udar. Ba se modani udari najee deavaju za vreme magnetnih bura. Magnetne bure utiu i na arterijski pritisak. A sada emo prei na drenani sistem.

USPORAVANJE RAZMENE U MEUELIJSKOM PROSTORU Najvanija karika u sistemu ivotnog obezbeenja elija su kapilari i mikrocirkulacija krvi. Ba kroz kapilare eritrociti nose kiseonik elijama i ba tu krvna plazma im donosi belanevine, ugljene hidrate, soli, vitamine i druge sastojke. Ovde krv po zakonu osmoze i difuzije predaje hranljive materije i kiseonik i uzima otpatke metabolite. Kompletna razmena se deava u tecnosti izvan elija. U naem telu ima veoma mnogo ove tecnosti. Usporavanje razmene izmeu elija i kapilara se u veini sluajeva obavlja u meuelijskom prostoru. Usporavanje ulaska hranljivih materija, kiseonika, hormona, fermenata u elije naruava rad elija i organa i smanjuje ivotnu energiju. Usporavanje izdvajanja otpadaka - uree, kalcijuma, natrijumhlorida, ui itd. dovodi do trovanja organizma proizvodima sopstvene ivotne delatnosti. Isto, kao krvni kapilari, prolaze i limfni kapilari. Poto su zidovi limfnih kapilara veoma tanki i jako provodni, oni uzimaju velike molekule i estice, meu njima i bakterije, koje ne mogu da prodru u krvne kapilare, pa se prenose limfom da bi se uinile nekodljivim u limfnim vorovima. U ljudskom organizmu u svakom trenurku umire mnogo miliona elija. Te male mikroestice moraju da se uklone i uine nekodljivim i nikako ne smeju da se nagomilavaju, jer se prilikom njihovog razlaganja stvaraju toksine materije. Zato nastaju zastojni procesi u meuelijskoj tecnosti I elijama, to onemoguava drenani sitem da u celosti Izbacuje otpatke?

66

_________ Glava 2 - Uzroci zagaenja organizma

ZASTOJNI PROCESIU procesu ovekove evolucije priroda je usavrila nae unutranje organe u uslovlma velike fizike aktivnosti - tranja, kontrakcija miia, neprekidnih potresa u toku mnogo sati. Poto nije nala drugo, efikasnije reenje, priroda je ba te Inerclone, gravitacione sile potresa i sile miinih kontrakcija iskoristila za ienje elija I meuelljskog prostora od otpadaka. Ali, na alost, savremeni ovek se nedovoljno kree da bi se u potpunosti Izbacili otpaci. to je manje kretanja, potresa, vie je zastojnih procesa, vie se zagauje organizam. To je prvi uzrok zastoja. Drugi, ne manje vaan uzrok je nagomilavanje unutranjih napetosti u tkivima 1 miiima, organima i delovlma tela. Poznato je da, zbog negativnih psihoemocionalnih reakcija u raznim delovlma tela, mogu nastati naprezanja. Pa, na prlmer, ovek se zbog neega brine i u isto vreme, neprimetno za njega, skupljaju se i napreu eljusni miii. Ili, od straha moe da doe do napetosti u nonim miiima, da se steu pesnice, da se napree donji deo lea Itd. Na isti nain psihoemocionalne reakcije, kroz neurovegetatlvnl sistem, izazivaju napetost u tkivima I miiima unutranjih organa. Prilikom estih ponavljanja slinih psihoemocionalnih reakcija, napeto