MAŠINSKI FAKULTET U NIŠU - milovancevic.com

MAŠINSKI FAKULTET U NIŠU

prof. dr MILOŠ D. MILOVANČEVIĆ

ETIKA

Etika je skup pravila i kriterijuma koji određuju koje je ponašanje dobro, a koje je loše.

Osnov etike kao nauke mogao bi da glasi: Ne čini drugom ono što ne želiš da drugi učini tebi

Termin «etika», kao i pojava etike u smislu filozofske discipline vezuje se za grčkog filozofa Aristotela, koji je smatrao da etika ne može postojati kao znanje o dobru i zlu, bez praktičnog delovanja.

ETIKA

U davnim vremenima postojala je i razvijala

se uglavnom na predanjima i pisanim starim

zakonicima dok se danas osnovne etičke

norme sve više institucionalizuju i pretvaraju

u regulativu čije ispunjavanje garantuje

država

Ekonomija govori o onoše što jest, a etika o

tome kako treba da bude

ETIKA

Reč etika dolazi od grčkih reči: ethos – običaj, navika i eitikos – moralan, označavajući naučnu refleksiju o etosu (moralu).

Etika i etos, odnosno moral, odnose se slično kao nauka i praksa.

Moral se odnosi na praksu ispravnog ponašanja, dok se etika odnosi na teoriju ispravnog ponašanja.

Etika se ne bavi stvarima kakve one jesu, već kakve treba da budu, pa je osnovni zadatak etičara (filozofa) stalno preispitivanje postojeće prakse.

ETIKA

Etika je filozofska disciplina više okrenuta

postupanju ili usmeravanju nečega, nego

znanju.

Deli se na:

metaetiku,

normativnu etiku i

primenjenu etiku.

ETIKA

Metaetika istražuje izvore i značenja etičkih načela, kao i ulogu razuma u etičkom rasuđivanju.

Normativna etika artikuliše pojmove dobra, zla, vrline, poroka, dužnosti, obaveza, prava, pravednosti u najraznovrsnijem kontekstu složenosti međuljudskih odnosa. Nastoji da dođe do moralnih normi i «životnih orijentira».

Primenjena etika nastoji da razreši pojedinačne kontroverzne probleme u nekom specifičnom području (medicini, ekologiji, poslovanju i sl.)

MORAL

Reč moral potIče od latinske reči mos-

moris,što znači običaj i narav.

Pod moralom se podrazumeva stanje

stvarno vladajućih normi nekog kulturnog

kruga.

Moral se može definisati kao «oblik ljudske

prakse», oblik praktičnog odnosa čoveka

prema svetu, prema drugim ljudima, kao i

prema samom sebi.

MORAL

Manifestuje se u vrednosnom procenjivanju

ljudskih postupaka i htenja kao pozitivno ili

negativno vrednih (nevrednih), pri čemu se

prvi odobravaju, žele, preporučuju,

zapovedaju, a drugi ne odobravaju, osuđuju,

zabranjuju.

Moralni sud govori da je nešto dobro ili loše.

Merilo za moralni sud pojavljuje se u obliku

normi i pravila koji su obavezni, propisani od

društva ili autoriteta.

POSLOVNA ETIKA

Pitanje poslovne etike postalo je vrlo

aktuelno sedamdesetih godina prošlog veka

u razvijenim industrijskim državama

Međutim, interesovanje za poslovnu etiku u

posljednjih deset godina prošlog veka bilo je

sve manje

Ponovno vraćanje poslovnoj etici posledica

je računovodstvenih skandala u američkim

korporacijama

POSLOVNA ETIKA

Poslovna etika je u normativnom smislu nauka o pravilnom postupanju i odlučivanju preduzetnika u egzistencijalnim pitanjima, u kojima orijentacija na ekonomsko-racionalne motive nije dovoljna.

Poslovna etika je pre svega etika odgovornosti.

Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila i ponašanje u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu.

POSLOVNA ETIKA definicija

Poslovna etika je skup moralnih načela i

normi kojima se usmerava ponašanje

aktivnih učesnika u privrednom sistemu, u

skladu sa vrednosnim sistemima koji se

zasnivaju na opštim ljudskim vrednostima i

usmerene su na dobrobit čoveka

Poslovnu etiku možemo definisati i kao

primenu opšteprihvaćenih etičkih načela u

procesu poslovanja preduzeća i pojedinaca

POSLOVNA ETIKA

Poslovna etika se odnosi na istinitost i pravednost očekivanja društva, poštene konkurencije, oglašavanja, društvenih odgovornosti, odnosa sa javnošću, ponašanja preduzeća u zemlji i inostranstvu.

Predstavlja skup ličnih i kolektivnih moralnih postupaka koji se koriste tokom svih oblika poslovnih aktivnosti.

Poslovna etika je psihološka dispozicija koja ima tri komponente: intelektualnu, emocionalnu i voljnu.

PREDMET POSLOVNE ETIKE

1. Pitanja moralne odgovornosti i čoveka kao

člana preduzeća – prema sebi, prema

kolegama na poslu, okruženju i zajednici;

2. Pitanja uspostavljanja moralnog

subjektiviteta preduzeća – unutar

preduzeća, prema okruženju, deoničarima,

kupcima

3. Pitanja društveno – socijalne odgovornosti

preduzeća – poštovanje potreba okruženja

u kojem deluje

PODELA POSLOVNE ETIKE

U zavisnosti od predmeta, deli se na:

lokalnu,

nacionalnu,

internacionalnu i

globalnu poslovnu etiku, kao i sam biznis.

Sa stanovišta poslovne etike u društvu,

može se izvršiti podela na:

funkcionalnu i

sistemsku poslovnu etiku.

PODELA POSLOVNE ETIKE

Funkcionalna poslovna etika fokus svog

promišljanja pronalazi u moralnoj

utemeljenosti poslovanja preduzeća.

Sistemska poslovna etika moralno vrednuje

privredni sistem uopšteno i moralnost

specifičnih privrednih sistema, npr.

japanskog ili evropskog. Tako sistemska

poslovna etika zahteva produktivan razgovor

između etike, politike i ekonomije.

VREDNOSTI POSLOVNE ETIKE

Poslovna etika zasniva se na vrednostima koje mogu biti univerzalne i relativne.

Univerzalne vrednosti imaju opšteljudsko značenje i nalaze se u samoj čovekovoj prirodi kao ljudskoga bića i njegovim odnosima sa okruženjem.

Kao vrhunska ili univerzalna vrednost pojavljuje se čovek i njegov opstanak na planeti.

Relativne vrednosti imaju koren u kulturi i načinu života i egzistiraju u vidu hijerarhije.

NAČELA POSLOVNE ETIKE

1. Načelo pravednosti

2. Načelo solidarnosti

3. Načelo supsidijarnosti ili

podređenosti

NAČELO PRAVEDNOSTI

Podrazumeva pravo svakog člana neke organizacije da se prema njemu postupa pravedno.

Pravednost postoji ako su:

osigurana ili nisu umanjena, odnosno povređena, osnovna prava članova neke zajednice ili

ako do socijalne ekonomske nejednakosti dolazi samo kada ona osigurava prednost za sve članove.

NAČELO PRAVEDNOSTI

Načelo pravednosti povređeno je:

1. Ako se nejednako plaća za jednak rad,

2. Ako postoje ograničenja ličnih sloboda,

3. Ako nema saglasnosti o potrebnom

zalaganju i radnim uslovima i

4. Ako moć i vlast povređuju dostojanstvo onih

nad kojim se primenjuju

NAČELO SOLIDARNOSTI

služi pre svega u svrhu izjednačavanja

u korist socijalno slabijih u okviru neke

institucije

NAČELO SUPSIDIJARNOSTI

(PODREĐENOSTI)

Izražava poželjan odnos celine i njenih delova.

Ono glasi:

1. Institucije određene vrste mogu delovati ili u cilju pomoći preuzeti funkcije pojedinaca ili socijalnih sistema nižeg nivoa samo ako njihova snaga nije dovoljna za to;

2. Bez volje tih pojedinaca ili socijalnih sistema institucije mogu delovati samo ako je zajedničko dobro ozbiljno ugroženo

Ovo načelo primenjuje se tako da se svaka od osnovnih organizacijskih funkcija ili centara bavi odgovarajućom delatnošću i da su svi centri zajednički ravnomerno opterećeni.

NAČELO SUPSIDIJARNOSTI

(PODREĐENOSTI)

Pravda, delotvornost, ekonomičnost i

etičnost postiže se kada se sve događa:

na svom mestu – horizontalno,

na svom nivou složenosti – vertikalno i

u svoje vreme – transverzalno

ETIČKI PRINCIPI

Principi poslovne etike razvijeni su 1994.god.u Švajcarskoj u saradnji poslovnih lidera iz Evrope, Japana i SAD.

zasnivani su na dva osnovna etička ideala:

kajošiju i

liderskom dostojanstvu.

Japanski pojam ’’kajoši’’ znači živeti i raditi zajedno za opšte dobro.

Definisane moralne vrednosti i stavovi predstavljaju komponente etičkog ponašanja

ETIČKI PRINCIPI

Četiri značajna izvora direktno utiču na naše

formiranje vrednosti i stavova:

porodica,

pripadnost grupi,

uzori i

društvene institucije.

ETIČKI PRINCIPI

Pet etičkih principa:

1. poštovanje autonomije (svaki pojedinac ima pravo da izabere kako će voditi svoj život sve dok njegovi postupci ne ugrožavaju dobrobit drugih ljudi),

2. ne činiti zlo drugima (primarni etički princip, ne nanositi ni fizičko ni psihičko zlo),

3. činiti dobro drugima,

4. biti pravičan i

5. biti pouzdan (samo tako ćete biti dostojni poverenja).

ETIČKI PRINCIPI

Ustvari, reč je o pet principa etičke moći u organizaciji:

1. Svrha (organizacija je vođena vrednostima, nadama i vizijama i one nam pomažu da odredimo šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje.

2. Ponos (ponosni smo na našu organizaciju i nas)

3. Strpljenje (verujemo da će nas pridržavanje etičkih vrednosti dovesti do dugoročnog uspeha).

4. Istrajnost (posvećeni smo etičkim principima).

5. Perspektiva (Lideri mogu da procene put kojim idu i procene kako će tamo da stignu).

PRINCIPI POSLOVANJA

U savremenom poslovnom svetu postoje

sledeći principi poslovanja od značaja za

korporativnu poslovnu etiku:

racionalizacija,

proizvodnost,

ekonomičnost,

likvidnost i

rentabilnost.

PRINCIPI POSLOVANJA

Racionalizacija je dinamičan pojam,

usmeren na povezivanje i usklađivanje svih

proizvodnih faktora, vremensko i prostorno

usklađivanje pojava i događaja, pri čemu se

racionalinost veže samo za sredstva ali ne i

za izbor ciljeva.

Njome se postiže poboljšanje i ubrzavanje

toka rada, smanjuju se gubici, ostvaruju se

poboljšanja na svim područjima rada.

PRINCIPI POSLOVANJA

Na proizvodnost rada utiče niz faktora:

opšti (klima, geografski raspored resursa,

poreska i kreditna politika, potreba za

radnom snagom i kretanje radne snage i dr),

tehnički i organizacijski (kvalitet sirovina,

stepen iskorišćenja kapaciteta, racionalna

upotreba opreme, raspoloživa količina

mašina po radniku i sl.) i

ljudski faktori.

PRINCIPI POSLOVANJA

Ekonomičnost je nastojanje da se usmeri pažnja na napore sticanja potrebnih dobara uz što niže troškove.

Svako nastojanje da se manjim ulaganjem ostvari što veća korist, predstavlja postupak koji nazivamo privređivanje, a prema Amonu to znači tri stvari:

Ostvariti određeni prihod sa što je moguće manjim utroškom ili određenim utroškom što je moguće veći prihod

Ostvariti raspolaganje ograničenim spoljnim raspoloživim korisnim stvarima

Ostvariti određeni prihod sa što je moguće manjim utroškom ili s određenim utroškom što je moguće veći prihod, a pritom se prihod sastoji u raspolaganju ograničenim, spoljnim raspoloživim korisnim stvarima.

PRINCIPI POSLOVANJA

Likvidnost je zahtev preduzeću u svakom

trenutku tj. sposobnost da može da udovolji

svojim obavezama.

Rentabilnost vlastitog kapitala se meri

odnosom uspeha i vlastitog kapitala i ukupna

rentabilnost odnosom uspeha i kamate na

tuđi kapital prema ukupnom kapitalu.

Osnovni cilj preduzeća je da ostvari što veći

profit

ETIČKE DILEME

Situacije koje su moralno problematične i u

kojima se morate zapitati šta je ispravno

učiniti.

Etičke dileme teraju pojedince da se zapitaju

o svojim obvezama, dužnostima i

odgovornostima.

Mogu biti vrlo složene i teško razrešive.

ETIČKE DILEME

Neke dileme s kojima se susreću menadžeri su:

1. pohlepa,

2. prikrivanje i netačno prikazivanje stanja u izveštajima

3. navođenje na pogrešne zaključke o proizvodima,

4. kršenje date reči ili prevara u vezi dogovorenih uslova ili rokova,

5. usvajanje poslovne politike koja će imati za rezultat da drugi moraju lagati kako bi se posao završio,

6. nedovoljna lojalnost preduzeću u nepovoljnim vremenima,

7. slab kvaliteta,

8. ponižavanje podređenih, slepo pokoravanje autoritetu,

9. sukob interesa (….)

MOGUĆI OBLICI NEETIČKOG

PONAŠANJA Razni oblici prevara i obmana u poslovanju

Proračunati oblici neplaćenih usluga i darova

Prikriveni ili otvoreni oblici zastrašivanja

Razni oblici podmićivanja

Poreske prevare

Povreda prava pisaca, umetnika, izumitelja

Lažno prouzrokovan stečaj

Krađa poslovnih tajni konkurentnih preduzeća

Podmićivanje radnika druge firme

Pretnja neosnovanim otkazima

Ponižavajuće postupanje sa radnicima...

ZAGOVORNICI POSLOVNE ETIKE

Kao prvi zagovornik poslovne etike obično se navodi Andrew Carnegie.

On je u svom eseju The Gospel of wealth (Evanđelje bogatstva) u ekonomiji proklamovao dva načela:

1. Načelo milosrđa, koje predstavlja doktrinu socijalne odgovornosti po kome su srećniji pojedinci dužni pomoći manje srećnijima.

2. Načelo brižnosti, kao etička doktrina koja traži da poslovni i bogati ljudi sebe posmatraju kao čuvare društvenoga dobra i da svoje posede razvijaju za dobrobit celokupnoga društva


Zagovornici poslovne etike zasnivaju svoja

shvatanja na sledećim argumentima:

Pomoću poslovne etike razvijaju se društvo i

ekonomija

Poslovna etika pozitivno deluje na imidž

preduzeća u javnosti

Razvijanjem poslovne etike preduzeća

izbegavaju državnu regulativu


Poslovnu etiku ne treba promovisati ne

samo zato što je etika dobra za poslovanje,

već zato što moral od nas zahteva da u svim

svojim postupcima usvojimo moralni stav, a

poslovanje nije nikakav izuzetak

Etički problemi mogu se iskoristiti za dobit

Dopustiti da budućnost našeg životnog

okruženja zavisi samo od spremnosti

potrošača da plate, može biti pogubno

PROTIVNICI POSLOVNE ETIKE

Smatraju da uvođenje etike u ekonomiju

predstavlja luksuz

Osnovni argument za takve stavove je da

preduzeća treba da osiguraju što veću dobit,

inače će biti istisnuta iz tržišne utakmice,

odnosno biće u kategoriji marginalnih

proizvođača, ekonomski slabijih.


Glavni zagovornik takvog pristupa je Milton Friedman, koji smatra da preduzeća osim ekonomske odgovornosti za svoje preživljavanje na tržištu nemaju nikakve druge etičke zadatke.

Samo ljudi poseduju etiku, ne i preduzeća, ističe Friedman.

Ako neko radi posao koji smatra neetičnim, može ga jednostavno napustiti i raditi nešto drugo.

Socijalne reforme, blagostanje i slično nisu briga poslovnog sveta, već vlada


Protivnici integrisanja etičkih pitanja u ekonomiju zasnivaju svoje argumente na sledećim činjenicama:

Preduzeće je primarno ekonomska institucija

Etika u ekonomiji stvara određene troškove društvenog angažovanja preduzeća

Etika može ugroziti marginalne – granične proizvođače i tako poremetiti ravnotežu konkurencije

Briga za društvo nije obveza ekonomije, već pojedinca

DIMENZIJE I OBLICI ISPOLJAVANJA

KORPORATIVNE POSLOVNE ETIKE

Poslovna etika ima svoje dve osnovne

dimenzije ispoljavanja i manifestovanja,a to

su:

kolektivna,grupna etika i

etika pojedinca.

KOLEKTIVNA ETIKA

Kolektivna etika uključuje etičke postupke u

poslovnim odlukama rukovodstva i

menadžmenta kompanija koje se odnose na

spoljašnje subjekte i okruženje,ali i etičke

onose unutar samih kompanija.

ETIKA POJEDINCA

Pojedinac koji ne poseduje elementarne

principe lične poslovne etike i ima deficit

ukupnih moralnih standarda,uvek je

spreman da izvrši prevaru,da stavi svoje

lične interese iznad kolektivnih, zakonskih,

iznad normi običajnog poslovnog morala i

ljudskog odnosa,da naruši poslovnu klimu i

atmosferu.

OPTIMISTIČKO GLEDIŠTE

Zasniva se na onim elementima savremenih društvenih procesa koji ukazuju na sve veću mogućnost usavršavanja čoveka i društva. Ima dve varijante:

1. Moral će uvek postojati s tim da će sve više jačati,i treba očekivati da se društveni i lični moral potpuno poklope i da će društvene sankcije postati nepotrebne, jer se očekuje da će unutrašnja sankcija, griža savesti ,odnosno pretnja njome,biti dovoljna da do prekršaja ne dođe.

2. Moral će izčeznuti jer će postati potpuno savršen,a čovek će i sa i bez morala raditi upravo ono što moral zahteva.

PESIMISTIČKO GLEDIŠTE

Ukazuje da će moral u budućnosti sve više slabiti pa će na kraju potpuno izčeznuti.

Dve varijante:

negativni činioci savremenog procesa će dovesti do vraćanja čoveka na životinju

sve veći razvoj tehnike dovešće do pune fukcionalizacije i racionalizacije čoveka,koji će biti savršeno programiran pa tu neće biti potreban moral jer će se čovek podvrgavati jedino tehničkoinstrumentalnim normama

GRANICA POSLOVNE ETIKE

Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene.

Granice mogu biti u okviru:

zakonskih normi i pravila,

dobrih poslovnih odnosa i navika u ekonomskom i socijalnom prostoru

ličnih pozicija i situacija u odnosu na druge sa kojima se dolazi u poslovni ili ljudski kontakt.

TEORIJSKO-METODOLOŠKI PRISTUP

Postoje tri teorijsko-metodološka pristupa

etici:

A. Teorijski pristup - podrazumeva teorijsku

analizu,objašnjenje i razumevanje morala

B. Normativni - odnosi se na spoznaju normi

dobrog, pravičnog i ispravnog

C. Praktično-normativni - znači njihovu

aplikaciju u praksi


Moguće je razlikovati i:

A. Sociološki pristup - koji insistira na

identifikovanju socijalne funkcije moralnosti

B. Filozofski - znači spoznaju suštine etike,

odnosno morala

C. Psihološki -pristup se bazira na socio-

psihološkim osnovama etike, odnosno

morala i moralnosti


Mikroetika u svetu poslovanja je, u velikoj meri deo tradicionalne etike - priroda obećanja i drugih obaveza, namere, posledice i druge implikacije radnji pojedinaca, utemeljenost i priroda različitih, individualnih prava.

Makroetika obuhvata šira pitanja o pravdi, zakonitosti i prorodi društva, što će reći da je u vezi sa socijalnom i političkom filozofijom.

Poslovna etika se proučava u četiri nivoa:mikro,mezo,makro i međunarodnom.

METODOLOŠKE FAZE RAZVOJA

POSLOVNE ETIKE Prema Lowrence Kolbergu razvoj etike ima šest

faza i može se podeliti u tri nivoa moralnog zaključivanja.

PRVI NIVO: predkonvencionalni. Na predkonvencionalnom nivou pojedinac je zaokupljen sobom. Pojedincu su nametnuta eksterna pravila.

Prva faza: Postupci pojedinca prosuđuju se s aspekta pokoravanja i izbegavanja kazne.

Druga faza: Pojedinac je svestan potreba dugih,ali ga motiviše lični interes.


POSLOVNE ETIKE

DRUGI NIVO: konvencionalni. Na

konvencionalnom nivou pojedinac je

sposoban sagledati situaciju s aspekta

(npr.porodica,nacija,stalež) drugih.

Treća faza: Pojedinac se nastoji uklopiti u

pravila grupe.

Četvrta faza: Pojedinac je zaokupljen

poretkom u društvu i njegovim pravilima.


POSLOVNE ETIKE

TREĆI NIVO: postkonvencionalni. Na

postkonvencionalnom nivou, Zakoni i pravila

društva se dovode u pitanje i redefinišu u

odnosu na opšta moralna načela.

Peta faza: Pojedinac uvažava društvene

ugovore i uzajamne obaveze.

Šesta faza: Pojedinac zasniva postupke na

opštim etičkim načelima (pravednost,

jednakost, poštenje...) koja primenjuje na

sve pojedince i grupe.

METODE I TEHNIKE POSLOVNE

ETIKE

Metod etičkog rezonovanja

U poslovanju su praktično potrebne

smernice kako rezonovati etički.

Smernice pomažu menadžerima i

zaposlenima u sledećem:

a) Kako identifikovati prirodu etičkog problema

b) Kako se odlučiti za smer akcije koji je

najprimereniji u smislu dobijanja najboljih

etičkih rezultata.

METODE I TEHNIKE POSLOVNE

ETIKE Postoje tri metoda etičkog rezonovanja.To su:

Utilitaran metod - Kritičan faktor je poređenje dobitaka i gubitaka, što se jasno može videti u sledećoj dilemi:da li da preduzeće zatvori staru fabriku ili da pomeri proizvodnju u modernu fabriku koja se nalazi na drugom kraju zemlje?

Metod prava - To je kategorija po kojoj je određena grupa ovlašćena za neku akciju, odnosno za ponašanje na određen način.

Metod pravednosti - Pravda je zadovoljena kada su beneficije i odgovornosti ravnomerno raspoređeni prema nekom prihvaćenom pravilu.

METOD POSLOVNE ETIKE

Kod metoda naučne discipline poslovna etika razlikujemo tri dela:

logički deo (pravila i norme istinitog mišljenja),

naučno-teorijski ili epistemološki deo (osnovna naučno-teorijska saznanja i kategorijalno-pojmovni okvir od značaja za predmet istraživanja) i

metodsko-tehnički deo koji obuhvata metode (posmatranje, eksperiment, induktivno istraživanje uzroka, teorija dokazivanja i opovrgavanja), tehnike (instrumenti, tehnike postupka u istraživanju), kao i niz radnji na organizovanju i realizaciji istraživanja

ETIČKI KODEKS

Etički kodeksi predstavljaju izjave o normama i

uverenjima preduzeća, izražavaju očekivanja

menadžera o ponašanju i razmišljanju

zaposlenih.

Njihova namera je da podstaknu način

razmišljanja i modele odnosa koji će dovesti

do željenog ponašanja.

PREDNOSTI ETIČKIH KODEKSA

1. zaposleni počinju razmišljati o etičkim pitanjima pre nego što se sa njima susretnu u realnim poslovnim situacija,

2. omogućuje se zaposlenima da odbiju izvršavanje neetičkih aktivnosti,

3. definišu se granice prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja,

4. pomaže uvođenju zaposlenih u etičko ponašanje i njihovo podučavanje,

5. omogućuje menadžmentu preduzeća da jasno definiše šta smatra neetičkim ponašanjem.

KAKO UČVRSTITI ETIČKO

PONAŠANJE U PRAKSI?

Vođenje pomoću primera

Etički kodeksi treba da se odnose na konkretne probleme, i da osiguraju etičko ponašanje

Radno mesto etičkog poverenika – ima istražnu i savetodavnu ulogu, treba da bude nezavistan i sa iskustvom unutar kompanije

Etički odbor – u praksi su popularniji, više orijentisani na stvaranje politike nego rešavanje konkretnih prekršaja i žalbi.

Etički treninzi i etičke vruće linije

Podupiranje zviždača, odnosno kreiranje klime u kojoj neće biti potrebe za whistle blowingom

Zaposliti prave ljude

PROGRAMI ETIČKE OBUKE - teškoće

1. uverenje da je određena aktivnost u razumnim etičkim i pravnim granicama - da nije “stvarno”protivzakonita ili nemoralna,

2. uverenje da je aktivnost u najboljem interesu pojedinca ili korporacije i da se od pojedinca u neku ruku očekuje da je preduzme,

3. uverenje da je aktivnost sigurna jer neće biti otkrivena i obelodanjena u javnosti,

4. uverenje da će preduzeće oprostiti pojedincu koji preduzme tu aktivnost, čak ga i zaštiti, zato što radi u interesu preduzeća

PROGRAMI ETIČKE OBUKE –

strategije obrazovanja

Kreiranje otvorenih, integrativnih rasprava

Iznošenje većeg broja etičkih gledišta

Primena iskustvenog pristupa u kome se u diskusijama koriste slučajevi iz iskustva zaposlenih koja predstavljaju konflikt vrednosti i etičke dileme

Nastojanje da se ne iznose uvek slučajevi koji uključuju najteže izbore i visok nivo kognitivnog naprezanja.

HVALA NA PAŽNJI

Documents

MAŠINSKI FAKULTET U NIŠU - milovancevic.com