UVOD U KOMUNIKOLOGIJU (1.nedelja)Definicije komunikacijeOblici komunikacijeProces komunikacije Elementi i faze procesa komunikacijeStrukturni modeli komunikacijeFunkcije komunikacijeKarakteristike komunikacije Komunikoloki pojmovi Sredstva i kanali komunikacijeVidovi komunikacije

LiteraturaSpisak obavezne literatureovi Larisa, ovi Branimir Osnovi komunikologije, Banja Luka, Aperion. 2. izdanje, 2008. Spisak dodatne literatureVlajki Emil (2007): UVOD U KOMUNICIRANJE POSTMODERNIZMA, Banja LukaEko, U. (1973): KULTURA, KOMUNIKACIJA, INFORMACIJA, Nolit, Beograd.Moris, . (1975): OSNOVE TEORIJE O ZNACIMA, BIGZ, Beograd.Giro, P. (1975): SEMIOLOGIJA, BIGZ, Beograd.Radojkovi, M. (1997): PODELA MILJENJA, Vega, Ivanjica.Vitgentajn, L. (1969): FILOZOFSKA ISTRAIVANJA, Nolit, Beograd.Mekluan, M. (1971): POZNAVANJE OPTILA OVEKOVIH PRODUETAKA, Prosveta, Beograd.Langer, S. (1975): FILOZOFIJA U NOVOM KLJUU, Prosveta, Beograd.

Moris, D. (1977): OTKRIVANJE OVEKA KROZ GESTOVE I PONAANJA, Prosvet, beograd.Rot, N. (1982): ZNAKOVI I ZNAENJA, Nolit, Beograd.Bugarski, N. (1986): JEZIK U DRUTVU, Prosveta, Beograd.Liotar. . F. (1990): POSTMODERNO STANJE, Svetovi, Novi Sad.Bogdani, A. (1996): KOMUNIKOLOGIJA - VODEA PARADIGMA, igoja, Beograd.orevi, T. (1979): TEORIJA INFORMACIJA, TEORIJA MASOVNIH KOMUNIKACIJA, Partizanska knjiga, Ljubljana.Eko, U. (1998): SIMBOL, Narodna knjiga/Alfa, Beograd. Budak Z, Moro Lj, Pavlekovi G, Vrci-Keglevi M. Osnove komunikacijske vjetine. Zagreb: Medicinski fakultet Sveuilita u Zagrebu, 1992.Ajdukovi, M., Hudina, B. (1996): Znaaj uinkovite komunikacije u radu pomagaa, U: Pregrad, J. (ur.): Stres, trauma, oporavak, Drutvo za psiholoku pomo (str. 7-26)Reardon, K.K. (1998): Interpersonalna komunikacija - Gdje se misli susreu, Alinea, ZagrebPlavnik, D., Informacija i komunikacija, Zagreb, Informatika, 1986.

Tehnika ocjenjivanja

Vrednovanje predispitnih aktivnosti:

kolokvijum I - do 10 bodova (50% gradiva)kolokvijum II do 10 bodova (50% gradiva)studije sluaja (radionice) do 10 bodovaprisustvo na predavanjima i aktivno uee - do 10 bodovazavrni ispit (usmeni/pismeni) (100% gradiva) do 60 bodova

Bodovna skala:

predispitne aktivnosti 40 bodova maxstudenti koji ostvare minimalno 21 bod na predispitnim aktivnostima obavezni su pristupiti zavrnom usmenom dijelu ispita studenti koji su ostvarili 20 i manje bodova na predispitnim aktivnostima obavezni su pristupiti zavrnom pismenom ispitu

Skala ocjenjivanja:

51-60dovoljan (6)61-70zadovoljavajui (7)71-80dobar (8)81-90vrlo dobar (9)91-100izvrstan (10)

Ispitna pitanja

ta je komunikacija? Proces komunikacijeElementi procesa komunikacijeFaze procesa komunikacijeKarakteristike komunikacijeFunkcije komunikacijeKomunikoloki pojmoviSredstva i kanali komunikacijeKomunikacijski kodoviIz istorije prouavanja komunikaicijeStrukrutne modele komunikacijeVrste komunikacijeVerbalna komunikacijaKultura govora. Osobenosti monolokog i dijalokog govoraKarakteristike usmenog govoraUmetnost usmenog govoraRazgovorni i usmeni jezikStilovi govora

Ispitna pitanjaTipovi kulture govoraUpstandardna leksika usmenog govora. Podsticaji u oblikovanju usmenog govoraUmetnost usmenog nastupaOsobenosti monolokog i dijalokog usmenog govoraNeverbalna komunikacijaKinezika komunikacija ili ''govor tela''Proksemika komunikacijaVizuelna komunikacijaBoje u komunikacijiImidFacijalna komunikacijaPerformansna komunikacijaEfikasna prezentacijaPisana prezentacijaGovorna prezentacijaVizuelna prezentacija

Ispitna pitanjaModeli komunikacijeSemiotiki model komunikaicijeSocioloki model komunikacijePsiholoki model komunikacijeKulturoloki model komunikacijeKonfesionalni model komunikacijeMitoloki model komunikacijePoslovna komunikacijaTipologija poslovne komunikacijeOblici poslovne komunikacijeFormalna i neformalna komunikacijaJednosmerna i dvosmerna komunikacijaNadole, nagore i lateralna komunikacijaPosredna i neposredna komunikacija

Ispitna pitanjaVrste poslovne komunikacijeSmernice za izbor forme verbalne poslovne komunikacijeGovor tela u poslovnoj komunikacijiTehnike neverbalne poslovne komunikacijeMultikulturalne razlike u poslovnoj komunikacijiKomunikacija u organizacijiOblici i tehnike komunikacije u organizaciji

Ispitna pitanjaFormalna posredna komunikacijaFormalna neposredna komunikacijaNeformalna posredna komunikacijaNeformalna neposredna komunikacijaKomunikacijski tok u organizacijiVerbalna komunikacija u organizacijiPismena i usmena verbalna komunikacija u organizacijiNeverbalna komunikacija u organizacijiStilovi komunikacije u organizacijieme komunikacije u organizacijiPrepreke, prekidi i konflikti u komunikacijiKako obezbediti uspenu komunikacijuPoslovno pregovaranje

Ispitna pitanjaSmernice za uspeno voenje poslovnih pregovoraNeverbalna komunikacija u pregovorimaFaze voenja poslovnog pregovaranjaTaktike poslovnog pregovaranjaVrste voa i lanova timaZnaaj poslovne komunikacijeProfesionalna komunikacija

Mapa predmeta KOMUNIKOLOGIJA

Predmet: Komunikologija

KOMUNIKOLOGIJA

I UVOD U KOMUNIKOLOGIJU

IV POSLOVNA KOMUNIKACIJA

III MODELI KOMUNIKACIJE

II VRSTE KOMUNIKACIJE

VERBALNA KOMUNIKACIJA

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

PERFORMANSNA KOMUNIKACIJA

SEMIOTIKI

SOCIOLOKI

PSIHOLOKI

KULTUROLOKI

KONFESIONALNI

MITOLOKI

TIPOLOGIJA POSLOVNE KOMUNIKACIJE

OBLICI POSLOVNE KOMUNIKACIJE

VRSTE POSLOVNE KOMUNIKACIJE

KOMUNIKACIJA U ORGANIZACIJI

Smjernice za izbor forme verbalne poslovne komunikacije

Govor tela u poslovnoj komunikaciji

Tehnike neverbalne poslovne komunikacije

Multikulturalne razlike u poslovnoj komunikaciji

Oblici i tehnike

Komunikacijski tok

Stilovi komunikacije

eme komunikacije

Prepreke, prekidi i konflikti

Kako obezbediti uspenu komunikaciju

Poslovno pregovaranje

Vrste voa i lanova tima

Znaaj poslovne komunikacije

Formalna i neformalna komunikacija

Jednosmerna i dvosmerna komunikacija

Nadole, nagore i lateralna komunikacija

Posredna i neposredna komunikacija

IZ ISTORIJE PROUAVANJA KOMUNIK

KOMUNIKOLOKI POJMOVI

SREDSTVA I KANALI KOMUNIKACIJE

KOMUNIKACIJSKI KODOVI

FUNKCIJE KOMUNIKACIJE

KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE

PROCES KOMUNIKACIJE

TA JE KOMUNIKACIJA

Kultura govora. Osobenost monolokog i dijalokog govora

Karakteristika usmenog govora

Umetnost usmenog govora

Razgovorni i usmeni jezik

Stilovi govora

Tipovi kulture govora

Supstandardna leksika usmenog govora

Podsticaji u oblikovanju usmenog govora

Umetnost usmenog nastupa

Osobenosti monolokog i dijalokog usmenog govora

Kinezika komunikacija

Proksemika komunikacija

Vizuelna komunikacija

Boje u komunikaciji

Imid

Facijalna komunikacija

Efikasna prezentacija

Pisana prezentacija

Govorna prezentacija

Vizuelna prezentacija

Mapa uma, pripremila Lejla Kari

PERSONALNI FEEDBECK

INTERAKCIJA

KOHERANCIJA

INTRAPERSONALNA

INTERPERSONALNA

MASOVNA

VRSTE KOMUNIKACIJE

MODEL

KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE

SLOEN

JEDNOSTAVAN

POILJALAC

MEDIJ

DEKODIRANJE

ODAILJALAC

CILJ

PRIMALAC

KANAL

IZVOR

PORUKA

POVRATNA VEZA

ODGOVOR

KODIRANJE

PRIMALAC

KOMUNIKOLOKI POJMOVI

VEZIVANJE

INTERAKCIJA

POJAAVANJE

POTICAJ

EKSPERIMENTISANJE

FAZE KOMUNIKACIJE

NIVOI

KOMUNIKACIJE

NEVERBALNA

VERBALNA

PRIMALAC

DVOSMJERAN PROCES

POILJALAC

KOMUNIKACIJA

KomunikacijaSposobnost komunikacije jedna je od najvanijih ovekovih odlika. Putem komunikacije ovek izraava svoje potrebe, elje, preferencije... ovek komunicira sa sobom, sa drugima, sa Bogom, sa predmetima, sa okruenjem uopte...Etimooki komunikacija je re latinskog porekla, ot glagola communicare uiniti zajednikim,saopiti. Dok je imenica communicatio imala znaenje zajednica, saobraaj, saoptenje.

Komunikologijaje nauka o komunikaciji koja je u poetnom stadijumu svog razvoja i iako ima drevne korene i bogatu komunikativnu i multidisciplinarni tradiciju. Poznato je da su se na amerikim i zapadnoevropskim uiniverzitetima ve krajem 30-ih godina 20. veka odrzavala predavanja iz komunikologije i postojale specijalizacije. Sticali su se stepeni magistra i doktora nauka iz oblasti komunikologije. Takoe je izlazilo vie od 20 naunih asopisa posveenih komunikologiji.Kod nas je nastava iz komunikologije na univerzitetima poela tek pre desetak godina.

Istraivanja u okviru amerike teorije komuniciranja prije Drugog svetskog rata su esto bila vrena na teme ulozi masovnih medija, propagandi, kao i funkcijama drutvenog komuniciranja uope (iako se rije 'komuniciranje' jo ne upotrebljava kao teorijski termin). Prve teorijske formulacije komunikativnim fenomenima bile su povezane sa temama funkcije vesti u demokratskom drutvu i analize javnog mnjenja i propagande.

KomunikologijaU Americi se od sredine 1970 ih do sredine 1990 ih broj diplomaca iz komunikologije utrostruio i dostigao 60.000 bakalavara, 6.000 magistara i 500 doktora nauka godinje.Steena znanja nalaze svoje mesto u razliitim prirunicima, renicima i enciklopedijama. 1999.godine u Nju Jorku se pojavilo drugo izdanje Standardni renik iz komunikologije sa 1200 stranica; nekoliko godina ranije se pojavila meunarodna enciklopedija iz komunikologije koja je sumirala istraivanja, praksu i nastavu iz komunikologije poslednjih 50 godina.

KomunikologijaNauni potencijal komunikologije moe biti realizovan na najbolje nain i najefikasnije ne putem muldisciplinarnih komunikativnih teorija,ve na osnovu dijalektikog jedinstva uzajmnog proimanja i dopunjavanja komunikologije i multdisciplinarnih teorija. O tome koliko je obimna i sloena ova nauna disciplina komunikologija- svedoi podatak da samo komunikolokih teorija ima nekoliko stotina. Na osnovu analize samo 7 udbenika komunikologije pronaeno je 249 razliitih teorija.

Komunikologija i njene disciplineDokaz o tome koliko se komunikologija brzo razvija je veliki broj njenih naunih disciplina:Opta teorija komunikologije, Poslovna komunikacija, Teorija masovnih komunikacija, Teorija organizacione komunikacije, Istorija komunikacije, Metode komunikacionih istraivanja, Teotija verbalne komunikacije, Teorija vizuelne komunikacije, Komunikativna istraivanja, Teorija virtuelnih komunikacije i dr.

KomunikacijaSposobnost komunikacije jedna je od najvanijih ovekovih odlika. Putem komunikacije ovek izraava svoje potrebe, elje, preferencije... ovek komunicira sa sobom, sa drugima, sa Bogom, sa predmetima, sa okruenjem uopte...

DEFINICIJE KOMUNIKACIJEPostoji mnogo aspekata komuniciranja i u odnosu na svaki od njih moemo drugaije definisati komuniciranje, to dovoljno govori o kompleksnosti komuniciranja kao pojave uopte. Neke od definicija komunikacije su:1) RAZUMEVANJE, SHVATANJEKomuniciranje je proces koji nam omoguuje da razumemo i shvatamo druge i pomou kojeg nastojimo da drugi razumeju i shvate nas2) SMANJENJE NEIZVESNOSTIKomuniciranje nastaje iz potrebe za smanjenjem neizvesnosti u cilju efektivnog delovanja, odbrane ili saoptavanja vlastitih stavova.3) PROCESKomuniciranje je proces prenoenja informacija, misli, ideja, iskustava i emocija pomou simbola, rei, slika, skica, dijagrama, itd.4) SLANJE - PRENOENJE - RAZMENAKomuniciranje predstavlja prenoenje odreenih sadraja od jedne stvari ili osobe drugoj, pri emu se ovaj pojam odnosi i na to: ta se prenosi, na sredstvo pomou kojeg se prenosi, odnosno na celokupan proces upuivanja, prenoenja i/ili razmene

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (nastavak)

5) POVEZIVANJEKomuniciranje je proces meusobnog povezivanja delova ivog sveta.6) PODRUTVLJAVANJE - IRENJEKomuniciranje je proces kojim se informacije, znanja, iskustva, itd., jedne osobe ili grupe ljudi pretvaraju u zajedniku svojinu veeg broja ljudi.7) KANAL - PRENOSNIK - SREDSTVO - NAIN Komuniciranje se moe shvatiti kao korienje sredstava za slanje poruka, naloga, instrukcija, itd. - na primer: telefona, telegrafa, radio ureaja, terminala i raunara spregnutih u mree, itd.8) UMNOAVANJE INFORMACIJA I ZNANJAKomuniciranje je proces voenja panje druge osobe sa ciljem da ona primi i upamti sadraje koji joj se saoptavaju.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE(nastavak)10) POBUDA - PODSTICAJSvaki akt komuniciranja se moe shvatiti kao prenos informacija sastavljenih od karakteristinih stimulansa (pobuda, podraaja) koji teku od izvora do primaoca.11) NAMERA - SVRHAJedna od najvanijih svrha komuniciranja je da se kroz poruku upuenu primaocu prenese svesna namera uticanja na njegovo kasnije ponaanje (po mogunosti u pravcu koji je poeljan sa stanovita poiljaoca).12) MENJANJE SITUACIJEKomunikacioni proces predstavlja prelaz od jedne situacije u koju su ukljueni odreeni uesnici u neku drugu zamiljenu ili planiranu situaciju koja nastaje promenom njihovog ponaanja u datom vremenu na osnovu shvaenih i prihvaenih poruka.13) MOKomuniciranje je mehanizam pomou kojeg se distribuira mo meupojedincima u grupi, ili u drutvu.14) .?

Rei u vam neto o sebi: rado se bavim pecanjem, i meu svoja najomiljenija jela ubrajam jagode sa lagom. Ribama, meutim, nije do jagoda; one vie vole crve. I zato, kad ponem da pecam, ne stavljam na udicu jagode sa lagom, ve se prilagoavam ribljem ukusu i nudim im muice ili crve. (Karnegi)

DEFINICIJE-razumjevanje,shvatanje -smanjenje neizvjesnosti -proces -slanje,prenoenje razmjena -povezivanje -podrutvljavanje,irenje -kanal,prenosnik,sredstvo, nain -umnoavanje informacija i znanja -promjena ponaanja - izmena reakcije -pobuda, podsticaj -namjera, cilj -menjanje situacije -mo -posledica iskustva, znanja-optenje, sooptenje, dodir, veza, -ophoenje-PRILAGOAVANJEpoetna

Definicije komunikacije:

Komunikacija je postupak na osnovu kojeg vest, kao znak ili simbol, dospeva od jednog organizma do drugog.Komunikacija je proces primanja i slanja poruka izmeu dvije osobe ili izmeu grupe osoba sa nekim efektom i nekom trenutnom povratnom informacijom.Komunikacija je interakcija razmenjivanja informacija a u svrhu razumijevanja i socijalne povezanosti.Komunikacija je omoguavanje ljudima da izraze paletu fizikih, emocionalnih i psiholokih potreba.Komunikacija je ponaanje iji je cilj prenoenje poruka pomou simbola jednoj ili vie osoba.

Komunikacija je svako ponaanje oveka koje za posmatraa ima odreeno znaenje.Komunikacija predstavlja namerno ili nenamerno prosleivanje ili primanje informacija.Komunikacija je proces pomou kojeg poiljalac, vest ili informaciju, alje i/ili prima.Komunikacija je svaka razjena informacija pomou simbola. Komunikacija je osnovni drutveni proces i funkcionalno nuan preduslov za svaki drutveni sistem.

(nastavak)Komunikacija je formatirana poruka za razmjenu podataka. Komunikacija je interpretiranje interakcije kao odraz socijalne i intelektualne kompetencije. Komunikacija je uzajamno prepoznavanje verbalnih i neverbalnih poruka. Komunikacija je manifestacija verbalne i neverbalne komponente ponaanja. Komunikacija je mehanizam ljudskog postojanja i opstanka. Komunikacija je razgovor sa sobom-miljenje, razgovor s Bogom-molitva, razgovor s prirodom-nauka.

Komunikacija je nauka i praksa, koja polazi od stalnog postavljanja pitanja i davanja odgovora. Komunikacija je sposobnost ovjeka da ivi i radi sa drugima.Komunikacija je prenoenje svjesnih ili nesvjesnih, namjernih ili nenamjernih uticaja na okolinu. Komunikacija je snani mehanizam irenja moi od strane pojedinaca ili grupe prema pojedincu ili grupi.Komunikacija je otkrivanje karaktera samih uesnika u komuniciranju.Komunikacija je dokazivanje samog sebe.Komunikacija je stvaranje uzajamnog polja razumijevanja. Komunikacija je rezultat odgoja i obrazovanja Komunikacija je skup odnosa koji se koristi kako bi se objasnilo odvijanje odreenih postupaka u stvarnosti.

Prilikom uspostavljanja komunikacije prolazimo kroz nekoliko faza

Prva faza je inicijativna i sastoji se od neobaveznih opaski i pozdrava.Faza eksperimentisanja ujedno znai poetak postupnog otkrivanja informacija, to omoguava pronalaenje slinosti i razlika meu uesnicima u komunikaciji. Trea faza je intenzifikacija, koja obuhvata dublje ulaenje u linost uesnika u komunikaciji, ime ona prestaje da bude tajna.Intregracija je faza koja dovodi do oseanja povezanosti, kada se odluke donose zajedniki.Konana faza je povezivanje, kojim se utvruje dugoroniji karakter odnosa, saradnje.

EMA komunikacijepoetnaPOVRATNA VEZAUMPOILJALACPRIMALACKODKOD

KodiranjePrenoenje porukeDekodiranjePrenoenje porike

Faze procesa komunikacije

PROCESSelekcija informacijaPovratna informacijaKodiranje Prenos porukePrimanje porukeDekodiranje Poiljalac Poruka Kanal Primalac Smetnje - umpoetnaEMA PROCESA KOMUNIKACIJE

Tri osnovna oblika komunikacije:

1. JAJA - intrapersonalna komunikacija

1. Intrapersonalna komunikacija ili komunikacija JA JA je meditacija, odnosno priprema za komunikaciju JA TI/ON. Poiljalac prvo zamisli i osmisli predmet komunikacije, to jest meditira, pa tek onda primenjuje komunikaciju JA TI/ON, odnosno saoptava svoju poruku primaocu/ima. Prema tome, intrapersonalna komunikacija je ona koju subjekt obavlja sam sa sobom kad razmilja o neemu, reava problem, pie dnevnik i sl. Ona se odvija neprestano, ak i dok sanjamo. Takva vrsta monologa se u literaturi naziva solilokvij.

2. JA TI/ON - interpersonalna komunikacija

3. JA VI/ONI - masovna komunikacija2. Interpersonalna komunikacija se odvija izmeu dve ili vie osoba, odnosno, to je dijalog.3. Masovna komunikacija ukljuuje veliki broj uesnika i u savremenom svetu se odvija i uz pomo masovnih medija.

Strukturni modeli komunikacijeModel Aristotela (384-322)Svi komunikolozi se slau u jednoj stvari: prvu emu (model) komunikacije je razradio Aristotel. On smatra da je osnovni model akta komunikacije: ORATOR GOVOR - AUDITORIJUM. To su osnovni elementi komunikacije. Struktura objekta ili njegovo ponaanje moe biti podvrgnuto modeliranju.

Linearni model G.Lasswella (1948)Kasnije ameriki politikolog Lasvel daje definiciju (model) procesa masovnog komuniciranja u vidu pet uvenih pitanja.U modelu G. Lasswella, koji se danas smatra za klasian, elementi komunikacije su ukljueni u model u obliku odgovora na pitanje: KO - saoptava TA - kojim KANALOM -KOME - sa kakvim EFEKTOM?.(Lasswell H.D.The Strukture and Function of Communication in Society // Mass Communication/ Ed. By Schramm W. Urbana, 1960. p. 14.)

Linearni model K.ennona i U. Vivera.

Veliku popularnost imao je linearni model ennona i Vivera.ennon i Viverov u model ukljuuje: izvor informacije,poiljlac, signal, kanal, prijemnik, cilj saoptenja i izvor uma. Osnovni cilj bi bio da se smanji um i povea informaciju u komunikaciji.(Vidi sledui slajd)

Izvor informacijekodkanaldekodiranjeprimalacizvor umaLinearni model K.ennona i U. Vivera.

Model K.ennona i U. Vivera.

U datom modelu izvor je onaj ko telefonira (prenos saoptenja).Saoptenje je informacija koja se prenosi.Telefonska centrala je transformator

izvor

Kanal prenosa (kodiranje)

Kanal prijema(dekodiranje)

Primalac

Izvor suma

Sooptenje

signal

signal

Sooptenje

kanal

Gregori BejtsonTeorijski doprinos definiranju komuniciranja (u okviru vodeeg pravca) daju i Jirgen Rae i Gregori Bejtson, iz psihijatrijsko-antropoloke perspektive. Oni istiu da komuniciranje podrazumijeva "sve procese putem kojih ljudi utiu jedni na druge".

BerloIako ve ezdesetih god. 20.veka linearni modeli gube popularnost ipak ostaju implicitno prisutni u opisnim definicijama komunikacije i komunikativnih istraivanja. Naime, iako autori nisu objasnili nita sutinsko procesu komuniciranja meu ljudima, omoguili su segmentaciju i fokusiranje pojedinih elemenata procesa komunikacije, a na neki nain demonstrirali su i legitimirali 'nauni' karakter teorije komunickacijeBerlo (1960), kritikuje linearnost i druge manjkavosti raznih modela komuniciranja, daje svoj model u kome jedan komunikalor pokuava da gleda na svijet oima svog sagovornika da bi mogao predvidjeti kako e ovaj drugi reagovati. Komunikativna sposobnost je mogunost da utiemo na druge, kao i da drugi ulicu na nas. Isto tako, Berlo istie da ljudi "komuniciraju da bi izazvali zeljenu promjenu".

Cirkularni model Williama SchrammaU modelu Vilijama rama za razliku od modela enona Vivera pojavljuje se povratna veza.Po miljenju Vilijama rama (Schramm William), signal koji je povezan sa socijalnom sredinom postane saoptenje. U njegovom modelu odraava se reakcija primaoca na poruku poiljaoca. Naime,on je ukljuio u proces komunikacije povratnu vezu i predstavio je komunikaciju kao cirkularni model. (Schramm William The nature of communication between humansThe process and effectts of communications. Urbana, 1972, p.3-53).

Sooptenje

KodiranjeKomunikatar ADekodiranje

Sooptenje

DekodiranjeKomunikatar BKodiranje

porukasaoptenjekodinterpretatordekodiranjedekodirainterpretatorkodiranje

Kibernetiki model Norberta Vinera Prema kibernetikom modelu Norberta Vinera informacija koja se vraa prema svom izvoru ima mo delovanja. Viner analizira sistem komunikacije ne samo na tehnikom, nego i na socijalnom nivou.

Pol Vaclavik, Denet Bivin i Don DeksonPol Vaclavik, Denet Bivin i Don Dekson krajem ezdesetih godina iznose svoje vienje procesa komuniciranja u uticajnoj ali i kontraverznoj knjizi Pragmatika ljudskog komuniciranja. Pod uticajem teorije sistema i teorije metakomunikacije antropologa Gregorija Bejtsona. autori (koji se u komunikologiji esto nazivaju i 'Grupom Palo Alto') istiu da priroda odnosaili veze medu komuinikatorima definie i karakter komuniciranja. Komunikatori na taj nain predstavljaju i svojevrsni interaktivni sistem.

Obimni model BejkeraMozaini model Bejkera se sastoji od malih kockica: a svaka strana je ili izvor, ili primalac, ili sooptenje, ili kanal komunikacije.

Blumler i KatzOd savremenih definicija komuniciranja moe se, na primjer, izdvojili definicija iz teorije ili islraivanja 'upotreba i zadovoljstva gde se kae da kod (masovnog) komuniciranja nema direktne veze izmeu poruka i uticaja, nego lanovi publike biraju i koriste medijske sadraje i tako djeluju kao dopunske promjenljive u procesu uticaja (Blumler i Katz).

Model Rodersa Roders predstavlja tzv. difuzni model komunikacije. On smatra da uticaj treba da bude odmah na sve ljude, ali je najvanije ubediti pet ljudi, a kad ste uspeli da ubedite pet ljudi taj proces ne moete da zaustavite.U ovom modelu komunikacije uzeta je u obzir ne samo povratna veza, ve i potrebe, zahtevi, neophodnost reagovanja na pravi nain uesnika komunikacije. U ovom modelu uzimaju se u obzir i socioloki, i psiholoki, i etnoloki uslovi za komunikaciju. To je to model uzajamnog delovanja uesnika komunikacije. Na emi je prikazan pozitivan rezultat tog uzajamnog delovanja zajedniko jezgro, to je postignuto zahvaljujui naporima od strane komunikatora.

Uesnik 1Uesnik 2ZajednikojezgroModel Rodersa

Drugi modeli komunikacijeBarn Lund predstavlja transaktni model komunikacije na nivou linosti. Semiotiki model komunikacije koji realizuje informativnu, ekspresivnu i pragmatinu funkciju komunikacije sainio je Gustav pet, u kojem pojam smisla tretira kao predmetno- objektivno ili psiholoki-subjektivno. Predmetno-objektivno ugradjuje se u re kao znak, koji treba naknadno istumaiti, a psiholoki-subjektivna komponenta ukazuje samo na namere, elje i predstave komunikatora.Italijanski semiotiar Umberto Eko pak smatra da se ne mogu svi komunikativni fenomeni objasniti iskljuivo uz korienje semiotikih kategorija.Jurij Lotman iskljuuje mogunost postojanja apsolutno identinih kodova kao ni podjednakog obima pamenja kod komunikatora i komunikanta.

Gerbner-ov modelKomunikacija je proces u kojem: a) osoba, b) vidi neto, c) putem nekog sredstva, d) u odreenoj situjaciji, e) putem nekog sredstva, f) da bi ponudila podatke, g)u nekom obliku, h)koji imaju neke sadraj i i) posledicu

Gatekeeper model (gejtkiper, vratar, uvar proloza)Pre ulaza u komunikacioni kanal, poruka je kontrolisana od strane onih koji su za to zadueni. Ako je poruka ponitena, to ne znai da se na kraju komunikacijskog kanala nee nai neki drugi vratar koji e ponovo kontrolisati poruku pre nego to ona doe do recipijenta.

Funkcije komunikacije

---------------------------------------KOD------------------------------------------POILJALAC -----kanal-----PORUKA -----kanal--------PRIMALAC------------------------------------------Referent----------------------------------------

---------------------------------metajezika funkcija-----------------------------emocionalna -----fatika-------poetska ---------fatika---------konativna----------------------------------------referencijalna----------------------------------------

Funkcije komunikacije:referencijalna, emocionalna, konatativnaRoman Jakobson (Jakobson., R., 1966, st:16) je definisao est lingvistikih funkcija koje vae za sve oblike komunikacije, bez obzira na sredstva optenja ili prenosioca poruke: Referencijalna funkcija je osnova koja odreuje odnose izmeu poruka i predmeta na koje se ova odnosi. Ona je najea funkcija svake poruke. Karakterie je neutralna jezika sredstva, odsustvo emocionalno-ekspresvnih elemanata, dominira forma treeg lica: Danas je u Banja Luci padala kia. Panevropski univerzitet je najbolji u Republici Srpskoj. Emocionalna funkcija odreuje odnose izmeu poruke i njenog poiljaoca.Ova funkcija izraava govornikov stav prema poruci. Ona je usmerena na uzraavanje govornikovih emocija.Ova funkcija je dominantna u porukama u 1. licu jednine, u iskazima sa emocionalno-ekspresivnim sredstvima na razliitim jezikim nivoima.Ona se prepoznaje u upotrebi uzvika, koji su isto emotcionalni sloj jezika: Jao, jao, bolji me! Ba mi ide na ivce! ta kae! Konativna funkcija odreuje odnose izmeu poruke i njenog primaoca.U takvim sluajevima komunikacija ima za cilj da na neki nain deluje na primaoca, da apelira na njegova osjeanja i da izazove odreenu reakciju. U verbalnoj poruci njena jezika sredstva vokativ, drugo lice jednine i mnoine: Dragi gledaoci, dobar dan! Gde gleda! Kupujte nae proizvode! Glasajte za nas!

Funkacije komunikacije:poetska, fatikaPoetska ili estetska funkcija predstavlja odnos poruke sa samom sobom, pri emu poruka prestaje biti sredstvo komunikacije i postaje njegov cilj. Ova je funkcija svojstvena knjievnoumetnikim tekstovima, u umetnosti uopte. Ova funkcija moe biti zastupljena i u drugim stilovima, uvek onda kada poruka postaje cilj komunikacije. To je narocito izraeno u razgovornom stilu, ali i u reklamama, u politikim sloganama i slino.Fatika funkcija trai da potvrdi, odri ili prekine optenje, a obuhvata znakove koji prevashodno slue da se uspostavi, produi ili prekine optenje, da se proveri :da li veza funkcionie, da se privue ili odri sabesednikova panja: uje li me? Halo! Halo! Kako ste? Evo, nije loe! Pa eto tako... Gura se... Na ovoj funkcije poivaju obredi, sveanosti ili ljubavni razgovori, u situacijama u kojima iste rei, gestovi, prie. Tako, naprimer, za stranca nepodnoljivo, a za onog ko u njemu uestvuje euforino optenje, koje mu postaje teko onda kada prestaje da ga se tie. U dramskom dijalogu mogu se iskoristiti fatiki elementi za stvaranje kominih efekata: E! ree mladi. E! ree ona. E pa evo nas ree on. Evo nas ree ona. A Pa da ree on.

Funkacije komunikacije:metalingvistika funkcijaMetalingvistika funkcija ima za cilj da se odredi smisao znakova za koje postoji opasnost da ne budu shvaeni od primaoca, tj. ona upuuje da se za odreeni znak koristi kod koji mu daje smisao. Ova funkcija je usmerena na kod. Ona je uvek zastupljena u iskazima u kojima uesnici proveravaju da li upotrebljavaju isti kod: Sta podrazumevati pod tim? Kad kazem bljak, mislim da mi se to ne svia. Semiotika je nauka o znakovima. Svakodnevni govor obiluje primerima za ovu funkciju: pri obraanju detetu: Reci: Hvala. Mnogi nesporazumi u komunikaciji proizlaze iz injenice da uesnici nisu svestni kako im se kodovi, tj potkodovi razlikuju.

Osim toga postoje jo i sledee funkcije komunikacijeAkumulativna funkcija uvanja i prenoenja Apelativna - obraanjaDeiktika funkcija ukazivanja Kognitivna saznajna, spoznajna Prezentativna- predstavljanje Voluntativna funkcija - funkcija uticanja na primaoca.

KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJEKomunikacija- sveobuhvatna je i glavni elemenat kulture;- neprekidna je, beskrajna;- zasniva se na razmeni poruka;- u njoj su prisutni predvidljivi, oekivani ili konvencionalni elementi;- funkcionie na vie nivoa: izmeu dva pojedinca, izmeu pojedinca i grupe, izmeu dve ili vie grupa itd.;- to se tie pola, uzrasta, socijalnog i konfesionalnog statusa, obrazovanja i sl., odvija se kako meu jednakima tako i meu nejednakima.

Pored toga, komunikacija ima jo i ove karakteristike: - ostvaruje se u sloenoj organizacionoj strukturi; - moe biti usmerena kako prema pojedincu, tako i prema veem auditorijumu, koji moe imati najrazliitiji socijalno-kulturni milje;- moe imati individualni ili javni karakter;- moe se odvijati licem u lice ili na distanci;- u zavisnosti od ponaanja uesnika u komunikaciji, moe biti aktivna i pasivna;- to se vremena trajanja tie, komunikacija moe biti momentalna (telefon, telegraf, kompjuterske mree...) i trajati dui vremenski period (pisma, razgovori, sastanci I sl.)

Komunikoloki pojmoviInformacija-saoptenje o nekom dogaaju u nekom sistemu znakova (izgubljena, suvina, kontekstualno opredeljena, funkcionie na viem nivou).Komunikativni stimulus - komunikativna reakcija (jednosmerna, dvosmerna)Poruka-funkcionalni prenos informacije (pozitivna, negativna, funkcionalna, nestalna, dopunski organizovana, pismo-govor)

Komunikoloki pojmoviInterakcija-meuzavisnost (jedno - i dvosmerna)

Transakcija - sporazumevanje (socijalna, psiholoka, egzistencijalna) Drutvena celina, ljudska zajednica, radna organizacija, zasniva se na mogunosti optenja meu ljudima, komunikaciji (gde mislimo na komunikaciju sa drugim ljudima).Komunikacijska transakcija podrazumeva postojanje poiljaoca poruke ili receptora, komunikacijski kod ili sadraj poruke i primaoca, odnosno recepijenta poruke. Savrena transakcija podrazumeva da se sadraj poruke receptora u neizmenjenom obliku prosledi do recepijenta koji e je primiti kao potpuno jednako znaenje koje je uputio receptor, to podrazumeva odsustvo bilo kakvih tehnikih i psiholokih prepreka kodu poruke (umovi, mediji, znanje, iskustvo i emocionalno stanje recepijenta koje nije jednako receptorovom). Poto je to praktino nemogue, adekvatna transakcija bi podrazumevala postojanje minimalnih prepreka kodu poruke koja bi u minimalno izmenjenom obliku stigla do recepijenta.

Komunicijski sitemTransakcione igre-uloge u komunikacijiKomunikativni sklopovi-pravila i zakonitosti sistemaKomunicijski sitem-povezani i meuzavisni elementi strukture (simetrini, asimetrini, meuzavisni, transakcioni, vrednosni, preferentni, promenljivi)Komunicijski sistem kao proces (prelaz iz verbalnog u neverbalni i obrnuto)

KOMUNIKACIONI KODOVI1. Logiki kodovi2. Esteski odvi3.Drutveni kodovi

1.Logiki kodovi

1.Logiki kodovi1.1.Paralingvistiki k.:jeziki releji, jeziki pomonici, prozodijski kodovi (glas), kineziki kodovi (pokret), proksemini kodovi (prostor)1.2.Praktini k.: signali, programi, uputstva, upozorenja, saobraajni znaci1.3.Epistemoloki k.- nauno zasnovani: termini nauke, zatitni znaci, ime proizvoda, zastava, himna itd.1.4. Mantike vetine proricanja: astrologija, hiromantija itd.

2. Esteski odvi

2.1.Umetnos 2.2.Simbolika i tematik 2.3.Morflgija

3.Drutveni kodovi

3.1.Drutveni znakovi3.2.Drutveni kodovi obredi, igre, moda, titule itd (prema Emilju Vlajki).

Drutveni kodovi (prema Emilu Vlajki).

Odelo, hrana, gestovi, razdaljine su znakovi koji se u razliitim razmerama i na razliite naine uklapaju u razne tipove drutvenog optenja.Oni su mnogobrojni: obredi, slavlja, ceremonije, protokoli, kodovi utivosli, igre. Moemo razlikovati etiri glavna tipa drutvenih kodova:Protokoli ija funkcija je da uspostave optenje izmeu pojedinaca. Rituali u kojima je grupa poiljalac. Igre - privatne i individualne ili javne i kolektivne su predstave odreene drutvene situacije. Mode su stilizovani i individualni oblici kodova

Protokoli -Drutvo je skup pojedinaca okupljjenih u cilju zajednike akcije. Svako u drutvu ima svoje mesto i svoju funkciju; svako se u njemu definie po porodinim, verskim, profesionalnim i drugim vezama, koje odrava sa drugima.Te odnose treba prepoznati i identifikovati.To je funkcija imena, nadimaka, obeleja, grbova a najvie kostima.S druge strane, kada se pojedinci okupljaju u cilju neke zajednike akcije, njihovi odnosi moraju biti jasno oznaeni: Ko komanduje a ko slua, ko daje a ko prima, ko poziva a ko se odaziva.

ProtokoliProtokol i etiketa odreuju svakome njegovo mesto u povorci, za stolom.Pozdravi imaju za cilj da uspostave ili prekinu optenje pa i tu odnos izmeu sagovornika mora da bude oznaen: jednakost, superiornost ili inferiornost, privlanost,.neprijateljstvo ili ravnodunost, elja ili odbijanje da se opti.Titule, formule - i eventualno uvrede i psovke - tonovi glasa, gestovi i stavovi ine kodirani skup iji se konvencionalni karakter uvia kada pokuamo da ih prevedemo s jednog jezika ili s jedne kulture na drugu.Lepi maniri i ponaanje su znakovi preko kojih pojedinac ispoljava svoju pripadnost grupi. Njegovo poznavanje i potovanje uzusa identifikuju ga kao "oveka iz visokog drutva" ili "oveka iz podzemlja"; to su "lozinke" i "znakovi raspoznavanja".

Obredi Obredi su optenje grupa; ritualizovanu poruku alje zajednica. Poiljalac je grupa a ne pojedinac.Preko verskog obreda, zajednica uspostavlja vezu sa bogovima Etimoloki, religio je veza, veza izmeu vernika koji dele istu veru i veza izmeu grupe i boanstva. Porodini i nacionalni obredi su oblici optenja sa precima ili domovinom. Oni su, uostalom, gotovo uvek verske prirode i obojeni su religioznou. Paktovi, ugovori i savezi su odnosi izmeu grupa koje meu sobom razmenjuju obaveze, usluge, dobra, ene iji su znakovi propratne ceremonije. Obredi uvoenja, ustolienja, krunisanju i svetotajstva, pogrebni obredi utvruju odnose izmeu grupe i pojedinca koga grupa prima u svoje krilo.

Obredi U svim tim obredima, poiljalac je grupa, bilo kao celina, bilo u obliku svetenika vrjoca obreda na koga grupa prenosi brigu za optenje. Ali grupa uvek uestvuje, ako niim drugim a ono bar svojim prisustvom: ono se oituje u pesmama, molitvama, utanju, uzvicima "bravo" i "ura" kojima pojedinci ispoljavaju svoje uee u optenju. To uee se, s druge strane, ispoljava u slavljima koja produuju obrednu ceremoniju i ija je forma takoe kodirana. Sveane i komemortivne proslave podseaju na prvobitni savez i potvruju veze koje je on uspostavio.Funkcija obreda je da uspostavi zajednitvo. Njihov cilj je da izraze solidarnost pojedinca sa obavezama, verskim. nacionalnim, drutvenim, koje je zajednica uzela na sebe. A ti sistemi znakova, bez obzira na njihovo islorijsko ili pseudoistonjsko poreklo, i bez obzira na njihovu figurativnu vrednost, uvek su visoko konvencionalizovani.

Mode Mode su naini postojanja, svojstveni grupi: obui se, hraniti se, stanovati itd. One imaju veliku vanost u drutvu u kome preobilje potroakih proizvoda oslobaa ove poslednje od njihove prvobitne funkcije (zatita, ishrana) i sasvim je oigledno da su nae kravate, nai automobili, nae fotelje, samo znakovi naeg drutvenog statusa.Moda proizilazi iz jednog dvostrukog kretanja: centripetalnog i centrifugalnog. elje za identifikovanjem sa grupom koja ima presti povlai za sobom usvajanje znakova koji ovu karakteriu. Ali lanovi grupe koji odbijaju takvo identifikovanje naputaju te znakove. To je ono to modu ini tako mobilnom i kreativnom, naroito u kulturama u kojima su drutveni znakovi slabo kodirani. Moda, kao i razonoda, nadoknauju frustracije i ispunjavaju elje za prestiom.

IgreIgre su kao i umetnost podraavanja stvarnosti, tanije, drutvene stvarnosti. To su situacije tako sazdane da mogu da vrate pojedince u odreenu znaenjsku shemu drutvenog ivota.Umetnostii podraavaju da bi vratile primaoca pred stvarnost i da hi on doiveo, posredstvom jedne slike, emocije i oseanja koje ta stvarnost budi. Igre podraavaju da bi vratile poiljaoca unutar stvarnosti i da bi on posredstvom slike, vrio radnje te stvarnosti.Predstave su istovremeno i igre i umetnosti: igre s gledita glumca, umetnosti s gledita gledaoca.Igre odgovaraju trima velikim oblicima iskustva: intelektualnog i naunog, praktinog i drutvenog, kolektivnog i estetskog.

IgrePrvom tipu pripadaju sve igre konstrukcije - ukljuujui i verbalne konstrukcije, kao rebusi, zagonetke, ukrtene rei, u kojima igra struktuira jednu amorfnu stvarnost i daje joj smisao; delalnost deteta koje sklapa "mozaik" istog je reda kao i delatnost travara koji identifikuje i razvrstava svoje biljke. Drugom tipu pripadaju igre kuje stavljaju igraa u drutvenu situaciju:' porodica, profesija, rat: devojica i njena lutka igraju se mame, igrai aha ili ragbija podraavaju rat. Predstave - s gledita gledalaca - odgovaraju treem tipu: navijai prate peripetije utakmice kao to stanovnici jednog grada posmatraju svoje ampione s vrha zidina

IgreFunkcija igre je uenje i selekcija: dete koje se igra mame ili vojnika ui svoj zanat; turnir omoguuje da se prepozna najjai, onaj koji najvie zasluuje da komanduje; hazardne igre simbolizuju borbu pojedinca protiv sudbine, ali u situacijama u kojima su stvarne opasnosti uklonene.S druge strane, igre imaju funkciju da razonode jer zadovoljavaju i, besumnje, sublimiraju frustrirane elje iz stvarnog ivota: elju za vlau, za moi, za zaradom, za napredovanjem u drutvu. Moderna psihoanaliza i psihijatrija osvetlile su taj problem i uveliko proirile pojam igre i njenu oblast, pokazujui da igre, kao i umetnosti, izraavaju kulturne arhetipove koji imaju duboke korene u kolektivnom i individualnom nesvesnom.

IgreU toj perspektivi, pojam igre to jest podraavanja drutvene situaciji - proirio se na veinu naih ponaanja. Tako veina psihikih neuravnoteenosti odgovaraju smetnjama u optenju a psihosomatika sa svoje strane pokazuje da se poremeaji due ispoljavaju organski. Sva naa ponaanja imaju smisao: ali kada je odnos izmeu oznaioca i oznaenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogreno tumai. Moderna psihopedagogija nauila nas je da dete sklono bekstvima, pobunama, laima, patetino pokuava neto da saopti i da uspostavi vezu sa svojom sredinom. Ta situacija je opta. U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje igramo), ameriki psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naa drutvena, naroito porodina", ponaanja "igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju arhaine situacije za koje igrai nemaju klju; kuni tiranin, frigidna ena, alkoholiar, igra, uloge su iji nam duboki smisao izmie. Doktor Bern sastavlja inventar tih tipinih situacija i pokazuje kako bi one mogle da budu "odigrane".

IGREU toj perspektivi, pojam igre to jest podraavanja drutvene situaciji - proirio se na veinu naih ponaanja. Tako veina psihikih neuravnoteenosti odgovaraju smetnjama u optenju a psihosomatika sa svoje strane pokazuje da se poremeaji due ispoljavaju organski. Sva naa ponaanja imaju smisao: ali kada je odnos izmeu oznaioca i oznaenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogreno tumai. Moderna psihopedagogija nauila nas je da dete sklono bekstvima, pobunama, laima, patetino pokuava neto da saopti i da uspostavi vezu sa svojom sredinom. Ta situacija je opta. U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje igramo), ameriki psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naa drutvena, naroito porodina", ponaanja "igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju arhaine situacije za koje igrai nemaju klju; kuni tiranin, frigidna ena, alkoholiar, igra, uloge su iji nam duboki smisao izmie. Doktor Bern sastavlja inventar tih tipinih situacija i pokazuje kako bi one mogle da budu "odigrane".

BRANE IGREERIK BERN: KOJU IGRU IGRA?

Koliko je puta u ivotu svako od nas uinio neto iako je znao da to nije dobro za njega, ali naprosto nije mogao pomoi samom sebi ?

Koliko puta smo donijeli neku potpuno iracionalnu odluku, pa se poslije pitali:

Zar je to mogue?ilita mi je bilo ?

Jedan od vanih uzroka ovakvih, i svih drugih iracionalnih ponaanja, kojima svakodnevno svjedoimo, ili u njima uestvujemo, lei u neem to se zove ivotni scenariji

U svojim najpoznatijim djelima:Koju igru igra ? i ta kae poslije zdravo?Erik Bern je ukazao da se jo u ranom djetinjstvu, putem vaspitanja stvaraju iracionalni obrasci ponaanja koje je nazvao ivotni scenariji

ivotni scenariji u velikoj mjeri utiu na ovjekov ivotni put i odluke koje u ivotu donosi

Erik Bern je osniva psihoterapeutskog smjera koji sa zove transakciona analiza (TA)

Na poetku svoga rada na razvijanju TA Bern je uoio da u linost svakog ovjeka postoje tri razliita realna ego-stanja:RoditeljOdrasliDijete

Objanjavajui ta to postojanje podrazumijeva, Bern je naveo:

1. Svako nosi u sebi svoje roditelje2. Svako ima jednog odraslog u sebi3. Svako nosi u sebi po jednu djevojicu ili djeaka

Tri navedena stanja Bern je predstavio strukturnim dijagramom

Roditeljsko ego-stanje RoditeljRODOdraslo ego-stanjeDjeije ego stanjeOdrasliDijete

RoditeljPokazuje se u dva oblika:

1. Direktni radi to i ja2. Indirektni ne radi to i ja, nego kako ti kaem

Roditelj stavovi, norme, vrijednosti, etika-moralKritini Roditelj: ZahtijevaNareujeTrai greke

Fraze:to e ljudi rei...Zato nisi...Ne smije...Sad je dosta! Brini RoditeljSluaPomaePodravaTjei

Fraze:Ne boj se.Ja u ti pomoi.Ne brini, tu sam.Molim te zapamti da

Odrasli

injeniceZdrav razum

Otkrijmo toIstraimo toDefiniimo toKako to moemo najbolje izvesti

Odrasli Prikuplja i daje informacijePreuzima rizikePreispituje mogunostiStvara prilikeIma povjerenja u sebeDonosi logike zakljukeOdluujePreuzima odgovornost

Dijete

OsjeajiPotrebeeljeIgraVolim..Ne elim...Moram..Osjeam..Zaigrajmo..

Pokazuje se u dva oblika:Prirodno Dijete

ZaigranoSpontanoZnatieljno SlobodnoKreativnoTrai zabavu

Prilagoeno Dijete PasivnoBespomono Boji seOdustajeali samo sebe

Ego-stanja

Jednako su dobraImaju visoku vrijednost za opstanak i ivljenjeImaju jake i slabe straneNjihova efikasnost zavisi od situacije u kojoj se manifestiraju

Transakciona analizaModel transakcione analizetemelji se na vjerovanju da, ako detaljnijeprouavamo, moemo uoiti nain pokojem se naa komunikacijatemelji na naim mislima i osjeajima. Svaki put kada se dvoje ljudi sretne, poinje transakcija: rijei , glasa, govora tijela.

Transakcija je jedinica drutvenog odnosa.

Ti mi neto kae ili uini (dra), a ja ti odgovorim ili uzvratim djelom (odgovor).

Transakciona analiza odreuje koji je od tri dijela tvoje linosti zapoeo transakciju i koji ti dio moje linosti odgovara.

Transakcije moemo podijeliti na:

KomplementarneUkrtene

JednostavneSkrivene

Skrivene mogu biti:UgaoneDvostruke

Komplementarna transakcija tip I Odrasli Odrasli:

A. ta radi danas poslije ruka?

B. Moram smisliti dnevni red za sastanak upravnog odbora. RROODD

Komplementarna transakcija tip IIDijete Roditelj:

A. Ne mogu danas izai s tobom, moram ovaj izvjetaj zavriti do ruka.

B. Zato uvijek sve radi u zadnji as ?

OORRDD

Dok god su transakcije komplementarne, komunikacija tee glatko i bez zastoja.Komplementarne transakcije karakteristine su za aktivnosti, rituale i razonode.

Ukrtene transakcije

A. Koji je danas dan?

B. Juer je bio sutra, sutra e biti juer. R ROOD

D

Kad se dogodi ukrtena transakcija, komunikacija se prekida.

Skrivene transakcije su sloenije, jer se u njima aktivira vie od dva ego-stanja istovremeno.

One su karakteristine za igre.

Primjer igre moemo pronai u razgovoru prodavaa i kupcaProdava: Ovo je odijelo najkvalitetnije, ali je preskupo za vas.

Kupac: Kupiu ba to odijelo.

Na drutvenom planu, ovo je razgovor Odraslog s Odraslim, ali na psiholokom planu poruka je upuena od Odraslog jednog lukavog trgovca, prema Djetetu kupca, to je vidljivo iz njegovog odgovora.

Oblici drutvenog ponaanja Potene transakcije:

VjetineRitualiRazonode

Nepotena transakcija:

Igre

u njima se foliraneko uvijek ima koristi

Najvei dio vremena koji ljudi provode u ozbiljnom drutvenom ivotu odlazi na igranje igara. Razlog tome je to je ljudima lake igrati igre, nego postii istinsku bliskost s drugima.

Bern dijeli igre prema situacijama u kojima najee postoje:

ivotneBraneDrutveneSeksualneIgre iz ordinacijeIgre iz podzemlja

Brane igre

Pokazuju da igre slue za spreavanje bliskosti i koritenje drugih za svoje ciljeve

Hvatanje za rijeTuakanjeVjeito zadihanaDa nije bilo tebeVidi da sam se trudioDraga moja

Znaaj igara

Prenose se s koljena na koljeno istorijski znaajSvaka kultura i drutvena klasa ima svoje igre kulturni znaajIgre su u sendviu izmeu razonoda i bliskosti drutveni znaajLjudi biraju prijatelje i partnere meu onima koji znaju igrati iste igre lini znaaj

AutonomijaDa bi ovjek postigao linu autonomiju potrebno je osloboditi ili obnoviti tri ljudske moi:

SvjesnostSpontanostBliskost

etiri osnovna ivotna stava

Ja nisam OK ti si OKJa nisam OK ti nisi OKJa sam OK ti nisi OKJa sam OK ti si OK

Drite se svojih uvjerenja, misli i osjeaja... i ostanite vjerni svojim vrijednostima, jer to su vrijednosti vaih roditelja,vaih prijatelja, vaeg drutva. Oni ine grau vaeg ivota i izgubiti ih znailo bi razotkriti tkivo vaeg iskustva.

Ipak, pregledajte ih paljivo,jedno po jedno.Preispitajte ih, komad po komad .Nemojte ruiti kuu ve smo pregledajte opeke i zamijenite one koje vam se ine napuklima i koje vie ne podravaju graevinu. Nil Donald Val

RoditeljDeteOdrasliOpte ponaanjeAutomatski ocenjivako, ironino, optuivako, okrivljujue, kategorino, autoritativno. 2. Dobro, bodree, zahvalno, zabrinuto, usluno, prebrino1. Neoptereeno reakcijama drugih, razigrano , radoznalo, stvaralako, veto, pakosno, sa vikom energije, sanjalako. 2. Oseanje stida, oseanje krivice, oprezno, bojanjivo, koje trai odobravanje, koje pada u oajanje, skromno, nesigurno, koje se ali, pridrava pravila. 3. Protest protiv jaih, autoritetnijih, hirovito, svojeglavo, neposluno, agresivno. Kruto, poslovno, objaktivno, paljivo, sluajui sagovornika bez emocija, zadajui otvorena pitanja, zamiljajui seTipine frazeTi mora, Ti ne mora, To je tebi nepotrebno, Kako moe tako, Koliko puta ti priam jedno te isto!, Ne dozvoljavam ti da mi se tako obraa!, Prekini smesta!. Ne lupaj glavu sa tim!, Nije tako strano kako izgleda, Ne duri se!, Ne moe to izdrati, Mogu vas razumeti, Idi, ja u ti to uraditi 1. Hou, Jako bih hteo, Predivno, Super, Vrh, Meni podjednako, Tako ti i treba. 2. Ja ne verujem da u izdrati, Ja neu moi to da uradim, Bojim se, Pokuau, Hteo sam samo da ... .3. Neu to, Ostavite me na miru, Dabogda.. Sva pitanja koja poinju sa upitnim reima :to? Kada? Zato? Izrazi: mogue, verovatno, po mom miljenju, ja mislim, pretpostavljam, iz mog iskustva, i dr. koje doputaju mogunost diskutovanja. Intonacija, govorni maniriJako ili tiho, strogo, gordo, podsmeljivo, cinino, sarkastino, zategnuto. 2. Toplo, umirujue, saoseajno 2. Jako, brzo, ostajui bez daha , tuno. 2. Tiho, neodluno, isprekidanim glasom, potiteno, gnjavatorski, alei se, posluno. 3. Besno, jako, tvrdoglavo, mrzovoljnoSamouvereno (ali ne nadmeno), poslovno (sa linim peatom), neutralno, smireno, bez strasti i emocija, jasno i preciznoGestovi1. Visoko podignut kaiprst, ruke na pojasu, ruke skrtene na grudima, noge iroko rairene. 2. Milovanje po glavi1. Napregnuto ili oputeno dranje tela, rasejanost. 2. Oputena ramena, pognuta glava, stajanje u stavu mirno, slae ramenima, grize usne, napet, drueljubiv, mio 3. Napetost, pretei stav, svojeglavost, oputena glavaTelo pravo, poloaj se menja u toku razgovora, gornji deo tela blago povijen napred

SREDSTVA I KANALIpoetna

FORMALNANEFORMALNAJEDNOSMERNADVOSMERNANA GORENA DOLELATERALNAINTRAPERSONALNAINTERPERSONALNAMASOVNAPOSREDNANEPOSREDNA

*U multidis***