OSNOVI KOMUNIKOLOGIJE PRAKTIKUM
1
1) ta je komunikacija Komunikacija je ostvarivanje optenja,
odnosno razmjene informacije s nekim. S obzirom na spekt
posmatranja komunikaciju moemo definisati na vie naina:
razumjevanje, shvatanje; proces; smanjenje neizvjesnosti;
povezivanje; umnoavanje informacija i znanja; pobuda; namjera; mo;
.. 2) Faze komunikacije: a. Inicijativa sastoji se od neobaveznih
opaski i pozdrava b. Experimentisanje - - poetak postupnog
otkrivanja informacija, to omoguava pronalaenje slinosti i razlika
meu uesnicima u komunikaciji c. Intenzifikacija dublje ulaenje u
linost uesnika u komunikaciji d. Integracija faza koja dovodi do
osjeanja povezanosti e. Konana faza povezivanje faza kojom se
utvruje dugoroniji karakter odnosa 3) osnovne vrste komunikacije a.
verbalna b. neverbalna 4) Verbalna komunikacija Verbalna
komunikacija u formi jezika slui za prenos predmetno-logikih ili
apstraktnih pojmova. U verbalnoj komunikaciji se koristi jezik,
rijei, reenice, reenikih nizova...Razlikujemo pismenu i usmenu
verbalnu komunikaciju 5) Neverbalna komunikacija Neverbalna
komunikacija se ostvaruje pomou mimike, gestova, intonacije i
slino. U neverbalnu komunikaciju spadaju a. Kinezika - "govor tela"
dodir, dranje tela, gestovi rukama, klimanje glavom b. proksemika
komunikacija (prostor izmeu poiljaoca i primaoca), c. vizuelna
komunikacija (gledanje, kontakt oima i vienje ) d. imid -
garderoba, frizura, minka, tetovae e. facijalna komunikacija -
izraz lica, mimika 6) Jednosmjerna i dvosmjerna komunikacija
Jednosmjerna komunikacija je samo slanje poruka, na primjer
radijske emisije, pisanje knjiga i slino su primjeri jednosmjerne
komunikacije. Kod dvosmjerne komunikacije imamo i slanje i prijem
informacija i u ovoj komunikaciji uestvuje minimalno dva lica. 7)
Osnovni oblici komunikacije a. Intrapersonalna komunikacija JA-JA
kada u komunikaciji uestvuje samo jedan sagovornik (monolog, pisana
komunikacija) b. Interpersonalna komunikacija JA TI/ON kada u
komunikaciji uestvuje dva sagovornika (razgovor) c. Masovna
komunikacija JA VI/ONI Kada u komunikaciji uestvuje vie od dva
sagovornika (sastanci, skupovi..) 8) Elementi procesa komunikacije
a. Poiljalac izvor, komunikator, lice koje posjeduje informacije
kao i potrebe, elje ili cilj da ih prenese drugima 2
b. Poruka predstavlja ono to poiljalac saoptava primaocu,
sastoji se od simbola koji mogu biti verbalni ili neverbalni c.
Kanal Sredstvo za prenoenje poruka, kanali su vazduh, materija,
telefon, telegraf, radio, knjiga, kompjuterska tehnologija d.
Primaoc Lice ija ula primaju poruku poiljaoca e. Smetnje
neplanirani zastoji ili iskrivljavanje poruka a one mogu biti
interne kad primalac ne slua paljivo ili eksterne kad je poruka
iskrivljenja zbog vanjskih uticaja 9) Faze procesa komunikacije a.
Selekcija izbor informacija koje e se prenijeti drugom uesniku u
komunikaciji a vri se na osnovu sposobnosti primaoca da primi neku
vrstu informacije b. Kodiranje prevoenje poruke u seriju simbola,
verbalne ili neverbealne, c. prenos poruk aktivnost kojom se
omoguuje dostavljanje poruke osobi kojoj je poruka namjenjena i vri
se putem kanala d. prijem poruke sloen proces koji vri primalac
poruke u kojima njegova raznovrsna ula jedinjeno opaaju poruku i o
tome izvjetavaju centre u mozgu. e. dekodiranje proces u kojem
primalac tumai poruku i prevodi je u razumljivu informaciju f.
povratna informacija (feedback fidbek) je informacija o reakciji
primaoca na poruku poiljaoca. Karakteristina je za dvosmjernu
komunikaciju. 10) Karaktristike komunikacije a. sveobuhvatna je i
glavni je element kulture b. neprekidna je, beskrajna c. zasniva se
na razmjeni poruka d. u njoj su prisutni predvidljivi, oekivani ili
konvencionalni elementi e. funkcionie na vie nivoa f. odvija se meu
jednakim kao i nejednakim, s obzirom na pol, rasu, obrazovanje, 11)
Funkcije komunikacije po Bugarskom
12) Funkcije komunikacije po Jakobsonu a. Referencijalna
funkcija koja odreuje odnose izmeu poruke i predmeta na koji se ova
odnosi b. Expresivna ili emotivna je funkcija izraavanja koja
odreuje odnse izmeu poruke i njenog poiljaoca c. Konativna funkcija
usvajanja koja odreuje odnose izmeu poruke i njenog primaoca d.
poetska - ili estetska funkcija predstavlja odnos poruke sa samom
sobom. e. Fatika ili kontaktna funkcija koja tei da potvrdi, odri
ili prekine komunikaciju. f. Metalingvistika ima za cilj da se
odredi smisao znakova za koje postoji opasnost da ne bude shvaeni
od strane primaoca 3
13) Jo neke funkcije komunikacije a. Voluntativna funkcija
uticanja na primaoca b. Akumulativna funkcija uvanja i prenoenja
nacionalne samosvjesti, tradicije ili kulture c. Apelativna
funkcija obraanja, koja je povezana sa primaocem d. Deitika
funkcija ukazivanja koja se odnosi na gestove i druge naine
skretanja panje 14)Sredstva i kanali komunikacije Sredstvo je nain
kodiranja informacije dok je kanal specijalan put ili tehnologija
koja se kristi za prenos informacije od poiljaoca do primaoca. U
zavisnosti od sredtva kanale moemo podjeliti na: a. interaktivni
kanal telefon, elektronska sredstva veze b. lini statini - biljeke,
pisma c. bezlini statini izvjetaji, broure, plakati d. fiziko
prisustvo kao kanal kontakt licem u lice 15) Komunikacijski kodovi
Da bi se ostvarila komunikacija potrebna je prisutnost tri inioca:
poiljaoc, poruka i primaoc, odnsno koder, kod i dekoder.
Komunikacijske kodove djelimo na logike, estetske i drutvene. 16)
Podjela logikih kodova a. Paralingvistiki i. jeziki releji,
abeceda, abeceda za gluhonijeme ii. Jeziki pomonici mimika, gestovi
iii. Prozodijski kof+dovi glas-jaina, intonacija visina iv.
Kineziki kodovi pokreti v. Proksemiki kodovi - prostor b. Praktini
su sitemi pravila koji imaju za cilj usaglase akciju pomou
nareenja, uputstava, saoptenja ili upozorenja a kao to su signali,
saobraajni znaci, sirene, zvona ili programi kao to su uputstva za
upotrebu c. Epistemoloki oni koji treba da pokau sloenu stvarnost i
njenu strukturu kao to su nauni termini, zatitni znaci, ime
proizvoda, maskote, zastave, grb, himna i dr. d. Mantike posebni
kodovi proricanja astrologija, hiromantija 17) Estetski kodovi
Estetski kodovi artikuliu estetsko iskustvo koritenjem estetskih
znakova, koji su manje kodirani i socijalizovani od logikih kodova
na primjer umjetniko djelo, slika, skulptura 18) Tipovi drutvenih
kodova a. Protokoli kojima se kodifikuje drutveni status i funkcija
pojedinca pozdravi, tituliranje, manirizam b. Obredi su komuikacija
grupe krunisanje, vjenanje, pogreb c. moda predstavljaju pripadnost
grupi, otkrivaju nain ivota, stanovanja, oblaenja, ponaanja i sl.
d. Igre kodirane u formama koje mogu biti figurativne i
nefigurativne. 19) Kakva moe biti verbalna komunikacija Verbalna
komunikacija moe biti 4
a. b. c. d. e.
Saznajna usvajanje novih informacija Ubjeivaka kod sagovornika
ostvariti odreena osjeanja Ekspresivna kod sagovornika stvori
psihoemoicionalno raspoloenje Sugestivna uticaj na partnera da
promjeni ponaanje, miljenje, stavove Ritualna ostvaruje se zbog
uvrivanja i podravanja konvencionalnih odnosa
20)Usmena komunikacija Usmena komunikacija je 1. Auditivna
postoji oni koji sluaju, auditorijum 2. Sinhrona moe tei
istovremeno u dva pravca 3. Spontanija prisnija, nema se mnogo
vremena za razmiljanje 4. Kontekstualna sadrajnija 5. Emocionalna
vie je obojena trenutnim emocijama 6. odvija se kroz dijalog 7.
leksiki siromanija reenice su krae, preciznije 8. gramatiki
nekonvencionalna ne moraju se potovati sve gramatike forme 21)
Pismena komunikacija Pismena komunikacija je: 1. Vizuelna 2. uvjek
zahtjeva neku sekundarnu tehniku papir, knjiga, raunar 3. asinhrona
tee u jednom pravcu u jednom trenutku 4. manje zavisna od konteksta
- sadraja 5. kongnitivna logina, 6. zatvorena za ostale simbolike
sisteme nema mimike, gestova, govora tijela, 7. leksiki bogatija
raznovrsnija 8. gramatiki konevncionalna obavezne gramatike norme i
forme 22) Stilovi govora Razlikujemo dva stila govora, knjievni i
kolokvijalni. Knjievni stil se odnedavno poeo primjenjivati i u
usmenom govoru a ne samo pismenom kao to je bila dugogodinja
praksa. Kolokvijalni govor se upotrebljava i u pismenom i u usmenom
govoru 23)Stilistika diferencijacija jezika a. teritorijalna
(dijalekti, narjeja) b. socijalna (argoni, sociolekti) c. Polna
(muka i enska varijanta jezika) d. Starosna (govor djece, omladine
i starijih osoba) e. Funkcionalna (nauni, umjetniki, publicistiki,
administrativni) f. Individualna (individualni govori, idiolekti)
24) Definicija stila govora Stil je drutveno osmiljeno i
funkcionalno uslovljena unutranje objedinjena sveukupnost postupka,
upotrebe, izbora i spojeva sredstava govorne komunikacije u svezi
ovog ili onog optenarodnog, optenacionalnog jezika, korelativna sa
drugim istim takvim nainima izraavanja koji slue za druge ciljeve,
vre druge funkcije u govornoj drutvenoj praksi datog naroda.
5
25)Tipologija stilova a. nauni b. umjetniko-beletristiki c.
Publicistiki d. Administrativni e. Razgovorni 26) Stilistike
podvrste ili podstilovi a. meu knjievno umjetnikim prozni, pjesniki
i dramski b. meu publicistikim novinarski c. meu naunim strogo
nauni i naunopopularni d. meu administrativnim zakonodavnopravni,
drutveno politiki, diplomatski, poslovni, personalni 27) anrovi u
knjievno umjetnikom stilu a. Epski - pria, novela, pripovest, roman
b. Lirski - lirska pjesma c. lirsko-epski roman u stihovima, poema,
balada, basna, oda d. dramski - drama, tragedija, komedija e.
folklorni usmeni - junaki ep, svadbena pesma, horska pesma,
poskoice, vojnike pesme, bajke, zagonetke, bajalice 28)anrovi u
publicistikom stilu a. informativni b. analitiki c.
knjievno-publicistiki 29)anrovi u administrativnom stilu a.
zakonodavno pravni b. drutveno-politiki c. diplomatski d. poslovni
e. personalni 30) Tipovi naunih radova a. radovi koji nastaju u
procesu obrazovanja - doktorske disertacije, magistarske teze,
specijalistiki radovi, maturski, diplomski b. radovi u obliku
publikacije - monografije, studije, knjige, udbenici, prirunici c.
radovi sa usmenom realizacijom - referati, saoptenja, predavanja
31)Razgovorni stilovi: Razgovorni stil se moe diferencirati
iskljuivo po karakteru komunikacije (spontanost, meusobni odnos
komunikatora, broju i vrsti uesnika). Za nauni, knjievno-umetniki,
publicistiki, ; administrativni - osnovni je pismeni nain; za
razgovorni -i usmeni. 32)Funkcionalni stilovi. Svaki od osnovnih
jezikih stilova se odlikuje nizom samo njemu svojstvenih normi.
Nauni stil je stil naunih lanaka, referata, monografija, udbenika
itd. i izdvaja se svojim sadrajem i ciljevima: da to preciznije i
potpunije objasni injenice iz svjeta koji nas okruuje, da pokae
uzrono-posledine veze meu pojavama, istumai zakonitosti istorijskog
razvitka, prenese informaciju i tome slino. Osnovne odlike naunog
stila su: logika povezanost izlaganja; 6
odsustvo vieznanosti, preciznost, konciznost uz obilje
informacija; konkretnost,odsustvo ekspresivno-emocionalne leksike i
frazeologije, objektivnost izlaganja. Karakteristike naunog stila
su: obilje termina koji ine 15-20% celokupne leksike; nauna
frazeologija (pravi ugao, krunica itd.); dominacija apstraktne
leksike; upotreba oblika mnoine u znaenju jednine; dominacija
imenskih nad glagolskim konstrukcijama; iroka zastupljenost sloenih
reenica. Umjetniko beletristiki stil je stil umjetnike knjievnisti
koji se odlikuje njenim sadrajem i osnovnim ciljevima: da se
prenese svoj odnos prema okolini, prema predmetu koji opisuje,
stvoriti recima sliku, opisati dogaaj itd. Osnovne odlike
umjetniko-beletristikog stila su: slikovitost,
ekspresivnoemocionalni naboj; jedinstvo komunikativne i estetske
funkcije. Karakteristike umjetniko beletristikog stila su: velika
zastupljenost leksike i frazologije svih jezikih stilova; upotreba
ekspresivno-emocionalnih sredstava; velika individualna stvaralaka
sloboda pisca. Publicistiki stil je stil drutveno-politike
literature, periodike, oratorskog govora itd. kojeg odreuje sadraj
tekstova i iji su osnovni ciljevi da djeluje na mase, da ih poziva
na akciju i sl. Osnovne odlike publicistikog stila su: lakoninost
izlaganja uz obilje informacija; visprenost u izlaganju; opti
emocionalni ton kazivanja, a isto tako i lakoa izraavanja.
Karakteristike naunog stila su: drutveno-politika leksika i
frazeologija; korienje govornih kliea i njihova semantika
prozirnost; upotreba kratkih reenica uz tzv. "parcelaciju reenice";
eliptine reenice; mogunost za slobodnu upotrebu sredstava drugih
jezikih stilova; koritenje ekspresivno-emocionalnih sredstava
jezika (retorika pitanja, ponavljanja, invezije, retorike figure).
Poslovni stil je stil dokumenata, meunarodnih i ugovora, dravnih
dogovora, zakona, poslovnih akata i tome i slino, koje odreuju
sadraj i ciljevi: prenijeti informaciju koja ima i praktinu
primjenu - da se daju savjeti, instrukcije. Osnovne odlike
poslovnog stila su: kratkoa, konciznost izlaganja, ekonominost u
korienju jezikih sredstava; standardni raspored materijala,
potovanje uobiajnih formi; konkretnost, neutralnost stila, zvanian
ton iskaza. Karakteristike poslovnog stila: velika uestalost
terminologije; zastupljenost posebne frazeologije, kao i kliea;
upotreba deverbativnih (glagolskih) imenica; upotreba nominalnih
konstrukcija s nabrajanjem; 7
sloene reenice; odsustvo ekspresivno-emocionalnih jezikih
sredstava. Razlikuju se dve varijante poslovnog stila: zvanini
poslovni i svakodnevni poslovni. 33)Osnovne odlike razgovornog
stila: a. ekspresivni naboj, improvizacija iskaza; b.
emocionalnost, jednostavnost, uoptenost. 34)Karakteristike
razgovornog stila su: a. iroka zastupljenost kolokvijalne leksike i
frazeologije; b. upotreba neverbalnih sredstava komunikacije
(intonacija, akcenat, pauze, tempo, visina i jaina tona); c.
dijaloka forma izlaganja, rede monologa; d. velika zastupljenost
reca, uzvika, umetnutih reci, e. obraanja sluaocu; f. vea
zastupljenost prostih nego li sloenih reenica; g. upotreba
umetnutih i dodatih konstrukcija; h. leksika ponavljanja,
inverzija. 35) Tipovi kulture govora a. Elitaristiki tip govora -
Nosioci elitaristikog tipa su ljudi koji su ovladali u potpunosti
jezikom normom, ali koji ujedno potuju i etike i komunikacijske
norme. To, zapravo, znai da se pridravaju ne samo kodificiranih
normi, ve i funkcionalno-stilistikom diferencijacijom jezika, normi
koje su u vezi sa upotrebom usmenog govora. Za nosioca ovoga tipa
kulture govora ne predstavlja nikakvu tekou upotreba odgovarajueg
funkcionalnog stila-i govornog anra u konkretnoj situaciji i
ciljevima komunikacije. b. Srednjeknjievni tip - Nosioci ovoga
stila je veina obrazovanih ljudi, sa viim i, donekle, sa srednjim
obrazovanjem. Ovim tipom stila odlikuju se oni koji posjeduju
znanja iz opte kulture, ali u prilinoj mjeri povrnim, sa mnogim
propustima. Pri tom osnovna odlika ovog srednjeknjievnog tipa je da
je u principu zadovoljan svojim intelektualnim nivoom i ne osjea
preku potrebu da proiri svoje vidike, a jo manje da svoja znanja
proverava i dopunjuje. c. Kolokvijalni tip - . Po svojoj stilskoj
monotoniji kolokvijalni tipovi se odlikuju "niskim" govornim
sistemima i bliski su sa supstandardnim kolokvijalnim tipom kulture
govora. U knjievno-kolokvijalnom tipu preovladava "per tu"
komunikacija sa svim reperkusijama koje iz toga proizilaze, a u
direktnom obraanju sa sabesednikom dominiraju imena od milote ili
nadimci d. Familijarno kolokvijalni - jedini tip komunikacije "per
tu" 36)problemi kod usmenog nastupa a. nedovoljna procjena
sopstvenih mogunosti - Prije javnog nastupa treba samog sebe
ubediti da nam je spremnost za nastup odlina, da je sakupljeni
materijal o temi izuzetno informativan i da mora da izazove
pozitivan uticaj na sluaoce. b. nedostatak iskustava - Jedini nain
da se to prevazie je sticanje iskustva. Preporuuje se da se
iskoristi bilo koja mogunost da se usavri sopstvena komunikativna
kompetentnost u cjelini. Stoga treba nastupati ee na seminarima,
uestvovati na diskusijama iz mnogih oblasti, na kojima se
pretresaju pitanja zatite ivotne sredine, sporta, politike, kulture
i na druge teme. c. pogrena ocjena slualaca - Neki mladi neiskusni
govornici skloni su da u bilo kom negativnom ponaanju slualaca vide
smiljenu lanu 8
predstavu prema svom nastupu. Zbog toga se treba vaspitavati da
u sluaocima vide ne zlonamjerne cenzore ve partnere koji su puni
razumevanja. d. podsjeanje na neuspjehe - Potrebno je unapred se
pomiriti s milju da jedan javni nastup moe zaista da ispadne
neuspjean i da to nije katastrofalna stvar i da se ne mora svki put
desiti. I velikim govornicima se deava da im nastup bude nuspjean.
37)Razlike monolokog i dijalokog usmenog govora Monoloki i dijaloki
tekst se meusobno razlikuju klako po strukturi, koja ini osnovu
govorne situacije, tako isto is take gledita zakonitosti
oblikovanja teksta. Razlika u strukturi govorne situacije odreuje
se raspodjelom uloga meu uesnicima govornog akta. 38) Tipovi
monologa a. monolog sugestivno (ubjeivaki) obojen, kao primitivni
oblik oratorskog govora; b. lirski monolog, kao jeziki oblik izliva
emocija; c. dramski monolog, kao sloeni oblik govora, u kojem
verbalni jezik slui samo kao pratnja drugim neverbalnim oblicima
kao to su mimika, gestovi, "govor tela"; d. monolog pripovjednog
tipa, sa strogo logikom organizacijom govornog lanca. 39)Podjela
neverbalne komunikacije a. Kinezika - "govor tela" dodir, dranje
tela, gestovi rukama, klimanje glavom b. proksemika komunikacija
(prostor izmeu poiljaoca i primaoca), c. vizuelna komunikacija
(gledanje, kontakt oima i vienje ) d. imid - garderoba, frizura,
minka, tetovae e. facijalna komunikacija - izraz lica, mimika
40)Nacrtati emu neverbalne komunikacije
41)Podjela neverbalnih znakova a. Statini - udaljenost tela,
meusobni poloaj, stav tela, telesni kontakt b. Dinamini - izraz
lica, gestovi, kontakt oima. 9
42) Osnovne funkcije neverbalne komunikacije a. izraavanje
emocija b. izraavanje stavova c. prezentovanje vlastitih osobina d.
praenje podrka i dopuna verbalne komunikacije e. zamjena za
verbalnu komunikaciju f. konvencionalno izraavanje raznih vrsta
socijalne aktivnosti 43) Govor tijela a. dodir ili tjelesni kontakt
- rukovanje, grljenje, poljubac, sputanje ruke na rame i slino b.
dranje tijela time pokazujemo zainteresovanost (ako smo okrenuti
prema sagovorniku) ili nezainteresovanost ili odbijanje (ako mu
okrenemo ledja) c. gestovi rukama -usklaeni su s govorom i
predstavljaju vanu dopunu emocionalnim izrazima lica. Oni su
integralni dio naeg verbalnog izlaganja, tako da ponekad
gestikuliramo ak i kad razgovaramo s nekim preko telefona d.
klimanje glavom - slui kao povratna informacija govorniku, upuujui
na to da sagovornik razume ono to govori, i kao ohrabrenje
govorniku da nastavi 44)Oblici proksemike komunikacije a.
razdaljina meu uesnicima u komunikaciji b. prostorni raspored -
poloaj koji zauzimaju jedan prema drugome uesnici u komunikaciji c.
teritorijalno ponaanje - podrazumjevaju se postupci kojima
pojedinac iskazuje svoje pravo na odreeni prostor, tj. njegov
subjektivni odnos prema prostoru i osobama u tom prostoru. 45)
Podjela prostora oko sebe a. intimni prostor od 0-15 cm i od 15-45
cm b. lini prostor od 45 do 80 cm c. socijalni prostor od 80 cm do
4 m d. javni prostor preko 4m 46) ta je vizuelna komunikacij i njen
cilj Vizuelna komunikacija je svako prenoenje informacije pomou
vizuelnih znakova, simbola, tekstova, signala, slika, dakle, svako
prenoenje misli grafikim, fotografskim, filmskim, televizijskim ili
nekim drugim putem. Cilj joj je da prenoenje bude to tanije,
jasnije i jednostavnije. Prednosti vizuelne komunikacije pred
ostalima je u tome to do primaoca signali dolaze simultano, brzinom
svetlosti, a neogranieni su bojom, intenzitetom, kretanjem.
Vizuelna komunikacija odnosi se ne samo na gledanje i kontakt oima,
nego i na vienje dostupnih i korisnih socijalnih znakova.Vizuelna
komunikacija obavlja dvije osnovne funkcije. Prva je izraajna, znai
odnosi se na prenoenje stavova i emocija. Druga je informativna.
Kontakt oima se dogaa kad sagovornici gledaju jedno drugo u oi.
Izbegava li druga osoba pogledati vas u oi, gleda li kroz vas,
uzvraa li va pogled ili vas prisiljava da prvi odvratite pogled?
Svaka varijacija nosi skriveno znaenje. Obino su razdoblja izmeu
kontakata oima vrlo kratka. Premalo kontakta oima 10
znai stidljivost ili nezainteresovanost. Kad su kontakti
produeni, ili kad jedna od osoba pone intenzivno gledati u drugu,
to moe izazvati nelagodnost, ili se moe protumaiti kao pretnja.
Izbegavanje pogleda i gledanja u oi moe da asocira na nepotene
namere ili elju da se izbegne ili prekine komunikacija. Rairene
enice, nevoljni refleks koji se javlja bez obzira na koliinu
svetlosti, pokazuje emocionalno uzbuenje (svianje, laganje).
Ustanovljeno je da gledanje i kontakt oima variraju u zavisnosti od
teme razgovora (manje ih je kad je tema intimnija), fizike
bliskosti (manje ih je kad je osoba blizu druge), polom osoba u
interakciji i osobinama linosti. Veza izmeu dvoje ljudi rezultira
razliitom koliinom gledanja i kontakata oima, individualne
varijacije su velike. Prijatelji manje gledaju i kontaktiraju oima
od stranaca. Ipak, ako je dvoje ljudi zaljubljeno, gledanje i
posebno kontakt oima puno su ei nego kod bilo koje druge socijalne
veze. Zlatna sredina u kojoj osobu s kojom razgovarate gledate u
oi, ali i skreete pogled nakon nekog vremena, odae utisak o vaoj
umerenoj zainteresovanosti za osobu s kojom komunicirate, i uz to
ete delovati sigurno i oputeno. Kod ulaska u prostoriju dobro je
malo pogledati unaokolo, jer ete tako ostaviti utisak osobe
zainteresovane za to gde ste i ljudi e vam rado prilaziti. Meutim,
kontakt oima manje je funkcionalan nego to se to mislilo. Predvia
se da je stepen vizuelnog pristupa drugoj osobi, nazvan "vienje",
vaniji od pojedinih specifinih znakova. to vie neverbalnog ponaanja
druge osobe moemo videti, to e nam vie socijalnih znakova biti
dostupno 47)Boje u komunikaciji Pravilnom upotrebom boja moe se
mnogo postii u komunikaciji, ali se isto tako moe i zbuniti uesnik
u komunikaciji, ako se boje koriste na pogrean nain. Zato je
potrebno znati neke osnovne injenice o bojama i kako ih koristiti:
- Boje su vaan inilac svakodnevnog ivota. One nas mogu razvedriti
ili rastuiti, mogu da pobude ili odvrate nau panju. - Zamislite
svijet bez boja - to bi bio siv i tuan svet. Svijet bez boja bi bio
mrtav, bez imalo vedrine. I ljudi u takvom svetu bili bi sumornih
oseanja. - Boje oivljavaju. - Obojene stvari dobijaju manji ili vei
znaaj. Potkrepljujui nau vizuelnu senzaciju, boja isto tako ima
mogunost da potpuno nezavisno utie i na mentalnu sferu nae linosti.
Istovremeno, olakava nam uvid u odreenu situaciju, pojam, kontakt.
Uz njenu pomo, doivljaj postaje kompaktna celina, imamo direktan
pristup u nove dimenzije, prostor, pa ak i vrijeme 48)Znaenje boja
u komunikaciji: Znaenja boja u velikoj meri zavise od kulture u
kojoj smo odrasli. Crvena boja pobuuje objektivne asocijacije na
krv.Takoe kaemo da je crvena i boja vatre. Osim objektivne
asocijacije na vatru i krv, pobuuje i oseaje ljubavi i simpatije, a
takoe i osvetoljubivosti, jer je najvitalnija i najaktivnija boja.
'Crvene osobe' su temperamentne, otvorene i pune samopouzdanja,
meutim, lako izgube kontrolu, pa esto reaguju impulsivno i estoko.
To su inventivne osobe koje uspjevaju da postignu sve to ele, ali
zbog svoje dominantnosti mogu djelovati pomalo egocentrino. uta
boja je boja Sunca i u njemu ima i svoju objektivnu asocijaciju.
Dobar je stimulans za oko, a preko njega i za nervni sistem, na
koji prijatno deluje. Psiholoki je najradosnija boja, a kao boja
sunca u vidnom spektru zauzima i najvei opseg. Osobe koje vole utu
boju izrazito su drutvene, optimistine i duhovite. No, iako su
ivahne i avanturistikog duha, pri donoenju vanih odluka uvek sluaju
razum.
11
Narandasta boja je vatrena. Ima objektivne asocijacije na sunev
zalazak, vatru i voe (narande). Ona je topla boja, izaziva
entuzijazam, asocira na jaku volju, upornost i srdaan karakter.To
je omiljena boja drueljubivih i oseajnih osoba. Iako su hedonisti,
ove su osobe ujedno spremne i na velika samoodricanja da bi
postigle zacrtani cilj. Plava boja je boja nebeskog svoda i vode,
zato ima svoju objektivnu asocijaciju upravo na nebo i more.
Oseajne asocijacije idu u pravcu unutranjeg mira i staloenosti.
Znai i mudrost, beskonanost, besmrtnost. Plavo asocira na
lojalnost, sigurnost, konzervativizam, hladnou i tugu. Plava
simbolizuje poverenje, odanost i ozbiljnost, pa su 'plave' osobe
konzervativne osobe koje tee vlastitoj sigurnosti i duevnom miru, a
najvie od svega cene sreen i jednostavan ivot. Oseajni su i
strpljivi, ali i vrlo neodluni, budui da se boje promena. Zelena
boja je boja biljaka, a time i ive prirode. Zato je zeleno svee i
vlano, hladno. Njena objektivna asocijacija je priroda, zelenilo
deteline, trave, drvea itd. Njene oseajne asocijacije nisu uvek
najprijatnije, esto asocira na potitenost i neprijatne doivljaje.
Simbolika zelenog je raznolika: istina, nada, preporod, mir i sl.
Zelena boja je boja oputenosti, pouzdanosti i svjeine. Ljubiasta
boja je srodna sa plavom i zato je i po svom karakteru i dejstvu
najblia plavoj, samo je sve jo pojaano. Pobuuje objektivne
asocijacije na ljubiice i drago kamenje, a osjeajno na
dostojanstvenu alost. Njena simbolika se kree u pravcu brisanja
prolosti, dakle kajanja, povlaenja i pokore; signalizacija je
neopredeljena. Simbolizuje romansu, nostalgiju, ali i kreativnost,
razliitost i neuobiajenost. Ljubiasta simbolizuje dostojanstvo,
ponos i mistinost. To je omiljena boja matovitih, originalnih i
kreativnih ljudi, s naglaenim oseanjem za estetiku. Budui da mrze
sukobe, uvek tee da uspostave dobre i harmonine odnose sa svima oko
sebe. Ponekad mogu biti i previe sumnjiavi, a njihovo najjae oruje
je neodoljiv arm. Bijela boja je fiziki svijetla, psiholoki je
ista, vedra, ujedno hladna, udaljena. Bijelo je simbol istoe,
nevinosti, istine, slobode, mira, hladnoe i sterilnosti, a
istovremeno ukazuje i na emotivnu hladnou. Bijela je neutralna boja
i slae se sa svakom bojom. Osobe koje preferiraju ovu boju imaju
snane moralne principe, pedantne su i precizne, ali mogu biti i
vrlo sitniave. Iako su u sutini dobre i ljubazne osobe, drugi ih
uglavnom doivljavaju kao dosadne i jednoline. Siva boja najvie
asocira na senke, a reprezentuje praktinost, tugu, sigurnost i
pouzdanost.Takoe simbolizuje neutralnost, ali i hladnou, pa ovu
boju preferiraju zatvorene osobe koje se svesno ograuju od spoljnih
uticaja. To su izrazito oprezni i racionalni ljudi koji se najbolje
oseaju kad su neprimjetni i u senci, jer tada stvari najlake dre
'pod kontrolom'. Smea boja zauzima u vidljivom svetu, pored zelene,
relativno najvei obim. Stoga je i smea boja prijatna,
konzervativna, jer su ljudi navikli na nju. Smea umiruje, a ipak ne
uspavljuje poto je mjeavina toplih i hladnih boja. Smea je jo jedna
boja koja se odnosi na komfor, stabilnost i jednostavnost. Smea je
omiljena boja praktinih osoba, sa jakim smislom za logiku. Budui da
su izrazito realne i analitine, ove osobe sve probleme reavaju bez
puno potekoa. U svojim su stavovima postojani, a zbog svoje blage
prirode deluju oputajue i umirujue na druge. Crna boja oznaava
fiziku tamu, fizioloki odmor (pauzu), a psiholoki - alost,
potitenost. Njena objektivna asocijacija je no, oseanja su pak tama
i tajna. Simbolika crnog je, dakako, etnoloki i istorijski razliito
ulo vijena. Crna je monotona, teka boja, ali u pravom kontekstu ona
je jako sofisticirana. Crno predstavlja snagu, profinjenost,
klasini stil, ali i morbidnost, zlo i smrt.
12
Osobe koje preferiraju ovu boju izrazito su nezavisne i dre se
na distanci, pa ponekad deluju odve hladno i ozbiljno. To su
izrazito ponosne i odlune osobe, koje uglavnom ne doputaju da im se
efuje. No, s druge strane, mogu biti sklone pesimistikim i
melodramatinim pogledima na svet. 49) ta je imid Imid (eng. Image)
slika lik imaginarna je predstva o konkretnoj osobi. Odjea koju
nosimo, kako se eljamo, koristimo minku, hod, nain pozdravljanja i
slino ine imid ovjeka. Na osnovu imida moe se odluivati o karakteru
ovjeka. Primjer pozitivnog imida: privlaan izgled, slobodno
prirodno ponaanje, upotreba knjievnog jezika, dostojanstveni
maniri, mirna reakcija na pohvalu ili kritiku... 50)Imid poslovnog
ovjeka Izgled poslovnog ovjeka, njegova odea, mora da odaje utisak
sigurnosti i stila. Njegovo odjelo ne smje biti dreavo ili raskono.
Kvalitetna, ali pomalo konzervativna odea doprinosi pozitivnom
imidu uspjenog poslovnog ovjeka, ali samo u tom sluaju, ako je
njegovo ponaanje i pridravanje bontona besprijekorno, a govor u
skladu sa gramatikim normama. U manje zvaninim prilikama odjea
treba da bude pastelnih boja. Da odjelo ne bi skretalo panju sa
vaeg lica, najbolje je da bude braon, sivozelene ili sivoplave
boje. Koulje takoe treba da su u pastelnim tonovima - svjetloplava,
svejtlo ljubiasta, ruiasta - jer se u takvim kouljama lake
uspostavlja kontakt, nego u strogoj bijeloj. Kravata ne sme biti
dreava. Treba stajati oputeno, sjesti kada drugi govore da bi bili
dio auditorijuma, aktivno sluati, odobravati ako se slaete. 51)
Imid poslovne ene Da bi poslovna ena izgledala respektabilno,
najbolje je da njeguje klasian stil. Tamni kostim, jednostavna
svijetla bluza u tonu sa kostimom, lijep kai, efektne minue - to je
prvi korak ka uspjehu. Ako je ena punija, mora voditi rauna o tome
da kostim ne bude tijesan. ena uvek treba da ima urednu frizuru,
manikir i diskretnu minku U manje zvaninim prilikama ena moe da
bude slobodnija u izboru boja i stila. Najprihvatljiviji su
tamnosivi ili braon kostim, sako uz haljinu ili suknju, koje ne bi
trebalo da budu dreave i previe arene. Gestovi i ponaanje treba da
budu usklaeni sa rijeima, da ne budu pouni, a glas mora biti
siguran. Poeljno je da ruke budu sputene, jer prekrtene odaju
nervozu, strah. Nezavisno od situacije, povremeni osmjeh e pomoi
sluaocima da vas bolje shvate. 52)Korporativni imid Nijedna
kompanija se ne moe zamisliti bez korporativnog imida u koji
spadaju reklamni prospekti, materijal za pakovanje (reklamne kese i
si.), kancelarije, predstavnitva, stil odevanja (neki imaju
uniforme) - sve su to komponente imida kompanije koje treba da su u
skladu sa sferom djelatnosti firme. Dobro osmiljen stil odjevanja,
reklamni materijal moe sutinski da pobolja imid kompanije. to je
kompanija mlaa, treba da ima bolji imid da bi odavala utisak
sigunije i stabilnije. U manjim kompanijama imid moe biti leerniji
nego u velikim. Vano je da rukovodilac bude blii kolegama, pa mu je
doputen i sportsko-elegantni stil odevanja. Meutim, kada je van
firme, poeljno je da se pojavljuje u odjelu.
13
53)ta je facijalna komunikacija Ljudi esto pokazuju emocije
izrazima lica i to bez upotrebe i jedne rijei. Ovaj oblik
izraavanja emocija naziva se facijalna komunikacija. Izrazima lica
moemo pokazati sreu, tugu, iznenaenost, radost, ljutitost, slaganje
ili neslaganje s drugim i slino 54) ta je performansna komunikacija
Performansna komunikacija je komunikacija specijalan spoj izabranih
verbalnih i neverbalnih sredstava komunikacije a karakteristino za
nju je da se odigrava u odreenom prostoru. To je multimedijalni
igrokaz mahom na otvorenom prostoru uz upotrebu svih moguih
svojstvenih ovjeku naina obraanja gledaocima i sluaocima 55) Koji
su osnovni vidovi prezentacije Postoje dva osnovna vida
prezentacije, pisani i govorni i oba imaju svoje specifinosti i
pravila kojih bi se trebalo pridravati pri kreiranju prezentacije
56) Faze prezentacije Brainstorming - Faza u kojoj osoba koja treba
da prezentira poinje sa pripremama za prezentaciju. Brainstorming
je ovde individualan i slui generisanju velikog broja ideja o
prezentaciji u kratkom vremenu. Uzmite papir i piite velikom
brzinom svaku ideju vezanu za temu vaeg izlaganja. Radite brzo i u
kontinuitetu, crtajte primere, grafike prikaze, itd. Osmiljavanje i
priprema - Ova faza obuhvata to jasnije defnisanje svrhe i smisla
prezentacije. Kakva akcija i reakcija se eli od auditorijuma. Ako
je potrebno i nekoliko puta prepiite, raistite, precizirajte teze
jer morate tano znati ta elite da kaete. Uradite to to
jednostavnije. Prezentacija - Ova faza je mnogo bitnija kod govorne
nego kod pisane prezentacije 57) Osnovni elementi pisane
prezentacije a. propratno pismo - mora da sadri osnovne preporuke u
vezi eljenih ciljeva; b. Sadraj - ak i ako je izvetaj malog obima,
sadraj omoguava bre snalaenje i lake razumevanje logike strukture;
c. Logiko struktuiranje izvjetaja - izvetaj se mora strukturirati
logiki da bi italac mogao pratiti tok nastanka argumenta ili
predloga; detalji se najbolje prikazuju kroz dijagrame, slike i
tabele; d. Krajnja preporuka - potrebno je zauzeti krajnji stav i
podrati ga argumentima; izbegavati kondicionalne zakljuke, koliko
god je to mogue, to ne znai da ne moete izneti vae miljenje o tome
ta bi se dogodilo ako bi se neka druga preporuka prihvatliva; e.
Zakljuak - potrebno je sumirati kljune preporuke i razloge za
odreeni predlog f. Kratko i precizno - izvetaj je potrebno dati
koncizno u vidu nabrojanih taaka tj. u takozvanom telegrafskom
stilu; g. Pisanje u nekoliko etapa - dobri pisci uglavnom ne piu u
jednom dahu; - zamolite nekoga da proita izvetaj ili ga sami
nekoliko puta proitajte 58) Osnovni elementi govorne prezentacije
a. Otvaranje prezentacije - izlaganje poeti sa nekoliko uvodnih
reenica i napomena kojima se pridobija panja slualaca; 14
b. Glavne teze -pravilo o tome kako neto rei, a da vas pri tom
auditorijum shvati pravilno i zapamti vae preporuke: Kaiprvo ta e
rei, reci ta eli da kae i, na kraju, kai ta si rekao. c. Nivo
detaljnosti svoje znanje govornik ne treba da demonstrira uputanjem
u detalje; potrebno je prikazati dva ili tri najznaajnija analitika
zakljuka potkrepljena kratkim opisom podataka i prilaza, korienih u
analizi; dugotrajno opisivanje, kao i prikazivanje tabela punih
brojeva, moe samo da zamara i iritira; d. Vizuelna prezentacija -
pri prezentaciji izvetaja koriste se tabele, grafikoni i dijagrami
koji se moraju spremiti unapred po posebnim pravilima vizuelne
prezentacije; potrebno je objasniti znaaj, osnovni koncept prikazan
na slici, a ne itati ono stoje ve napisano. e. Kratak opis teme -
potrebno je pojasniti svrhu prezentacije, sadraj, glavne teze,
ukratko metodologiju i preporuke; f. Prikaz materijala - pri
govornoj prezentaciji potrebno je uspostaviti kontakt sa sluaocima
u vidu obraanja auditorijumu, a ne nekom imaginarnom licu;
zakanjenje poetka prezentacije je nedopustivo; potrebno je drati
stalan tempo prezentacije. g. Prirodni zakljuak - na kraju
predavanja je potrebno ukratko ponoviti logiki sled misli,
argumenata i doi do zakljuaka. h. Pitanja - predava mora biti
spreman na razliita pitanja, ak i agresivna; sa odgovorom ne treba
uriti, nego uvek treba promisliti o nameri pitanja; ne srne se
dozvoliti direktna konfrontacija, ve se moe odgovoriti kontra
pitanjem, kako bi i auditorijum izneo svoje milijenje; paljivo
sluanje pitanja je veoma vano; i. Ponavljanje - Kloniti se
ponavljanja posebno treba izbegavati ponavljanja, naroito u sluaju
diskusije jer su prethodno svi prisutni upoznati sa pozadinom
problema. j. Zauzeti stav - potrebno je zauzeti pripravan i
razborit stav u odbrani osnovnih ideja koje se zastupaju 59)
Osnovni elementi vizuelne prezentacije: Isuvie mnogo reci -
operiite sa to manje reci; - slika je podrka, a ne zamena za
predavaa, tj. slika ne moe sama da objasni sve, zato je tu predava
da prui dodamo objanjenje; - sliku treba menjati po potrebi, u
skladu sa izlaganjem; - vizuelna informacija se mora davati u nizu,
u vie doza i to je mnogo bolje nego odjednom. Veliina slova i
simbola - slova treba da budu to vea, jer je esto potrebno
prikazati sliku iz velike daljine; Ugao ispisivanja reci - reci se
obavezno piu horizontalno i, ako je potrebno, povezuju linijom sa
mestom na koje se odnose; Boja - boje treba paljivo birati; - pri
pravljenju kontrasta najsigurnije su kombinacije sa belom bojom.
Razumljivost - ne treba se plaiti da slika ima isuvie malo
informacija, ve suprotno; - razumljivost se postie korienjem boja i
jednostavnih reci.
15
60) Koji su modeli komunikacije a. Semiotiki model b. Socioloki
model c. Psiholoki model d. Kulturoloki model e. Konfensionalni
model f. Mitoloki model 61)Socioloki model komunikacije Jedan od
osnovnih preduslova koji omoguavaju socijalnu interakciju jeste
mogunost komunikacije. Socijalna komunikacija je ljudska djelatnost
koja je uslovljena nizom socijalno znaajnih ocjena, konkretnih
situacija, komunikativnih sfera i normi ponaanja prihvaenih u
drutvu, u odreenom sociumu.Socioloki model komunikacije predstavlja
struktura socijalne komunikacije koja zavisi od ciljeva uesnika u
komunikaciji. U najoptijem obliku ovu strukturu ine subjekti
komunikacije, komunikativna delatnost, komunikativna
saoptenja.Svaka komunikacija je socijalna pojava, oblik socijalnog
ponaanja. Socijalni karakter komunikacije sledi iz samog pojma, iz
odreenja komunikacije kao prenoenja informacija meu jedinkama putem
znakova. Odreujui je poblie kao oblik socijalnog ponaanja, moe se
rei da je komunikacija vrsta interakcije i uslov i sastavni deo
svake od njenih kategorija. 62)Psiholoki model komunikacije: Izbor
verbalnih ili neverbalnih vrsta komunikacije zavisi od intencija
uesnika u komunikaciji. Sposobnost da se individualni nain i stil
komunikacije prilagodi stilu i nainu sagovornika, jedna je od
najvanijih komponenti emocionalno-psiholoke strane komunikacije.
Psiholoki model komunikacije se zasniva na ponaanju ljudi i pravi
korekciju kognitivnih mehanizama koji upravljaju ponaanjem, ui
oveka odreenim modelima ponaanja. - dvoetapni model komunikacije -
prvo, informacije stiu do lidera koji formiraju javno mnjenje,
drugo, lideri prosleuju informacije svojim sledbenicima i utiu na
njih; - spirala utanja - manipulisanje javnim mjenjenjem,
zahvaljujui tome to ljudi koji imaju suprotno miljenje od onog koje
dominira, ute ne elei da ostanu izolovani; - difuzna teorija - o
uvoenju novog i adaptiranju drutva na njega. U psihologiji postoje
pokazatelji o razliitoj prijemivosti prema novom. Jedan deo drutva
je konzervativan, a drugi lako prihvata novo. Po ovoj teoriji nije
bitno ubediti sve, ve samo 5% populacije. Kad ideju prihvati 25%,
proces se vie ne moe zaustaviti; - model portira (gatekeeper) -
model ponaanja linosti u kome se pojavljuje posrednik izmeu
poiljaoca poruke i irokog auditorijuma, tj. mase. 63)Kulturoloki
model komunikacije Sam termin meukulturne komunikacije namee njenu
definiciju - to je komunikacija ljudi koji su predstavnici
razliitih kultura. Meukulturna komunikacija je adekvatno meusobno
razumjevanje dva uesnika u komunikaciji koji pripadaju razliitim
nacionalnim kulturama. Jezik je riznica kulture, on uva kulturne
vrijednosti - u leksici, gramatici, idiomatici, poslovicama,
uzreicama, folkloru, umjetnikoj i naunoj literaturi, u oblicima
pisanog i usmenog govora. Jezik je nosilac kulture, on prenosi
vrijednosti nacionalne kulture iz generacije u generaciju.
16
Uei maternji jezik djeca zajedno s njim usvajaju i kulturno
iskustvo prethodnih pokolenja. 64) Vrste ponaanja poslovna
komunikacija a. Spontano kada akcija i reakcija dolazi u trenutku
bez razmiljanja b. Uvjebano kada se prije poetka uvjeba mogua
komunikacija c. Planirano kada se komunikacija unaprijed isplanira
65) Principi efikasne poslovne komunikacije a. Jedinstvo
racionalnog i emocionalnog b. Situativnost obuhvata neosnovanost
oekivanja upravo one eljene reakcije na komunikativni podsticaj c.
Humanizam d. Ontogeneza ovjek moe promkeniti nain ponaanja zbog
novonastalih okolnosti - zdravlje, raspoloenje, steeno iskustvo i
sl e. Sistemnost f. Nepotpuna adekvatnost modela g. Beskonanost
procesa saznavanja h. Naunost i. Usklaenost sa zakonom 66) Tipovi
poslovne komuikacije prema mjestu a. Unuranja komunikacija unutar
organizacije ili njenih pojedinish dijelova b. Spoljanja
komunikacija sa vanjskim partnerima, kupcima,
dobavljaima,distributerima, finansisjkim organizacijama i slino
67)Tipovi poslovne komuikacije prema broju partnera a. Jednostrana
kada ide od jednog uesnika ka drugom a drugi nema naina da uzvrati
komunikaciju. To je na primjer davanje saoptenja, nareenja i slino
b. Dvostrana komunikacija izmeu dva poslovna subjekta gdje
ravnopravno uestvuju u komunikaciji c. Viestrana komunikacija na
sastancima, zborovima, formalnim i neformalnim druenjima 68)Tipovi
poslovne komunikacije prema nainu regulisanja komunikacije a.
formalna ostvaruje se na osnovu dobro pripremljenih i legitimnih
instrukcija, uputstava i metoda koje su obiSno izrazene u pismenom
obliku; b. neformalna - ostvaruje se na osnovu normi i pravila
iznesenih usmeno. 69) Tipovi poslovne komuikacije prema svojstvima
ciljeva komunikacije a. usluna djelatnost b. utvrivanje proizvodnih
proturjenosti c. pridobijanje partnera za svoje ideje d.
preuzimanje znanja partnera
17
70)Tipovi poslovne komuikacije prema svojstvima vremena
odvijanja kom. a. dugotrajne razne prepiske, dopisivanja i sl b.
kratkotrajne usmeni razgovor, telefonski razgovor c. periodine s
vremena na vrijeme ali je svaka komunikacija samostalna d. epizodne
komunikacija se prekida i nastavlja s vremena na vrijeme 71) Oblici
poslovne komunikacije e. Formalna i neformalna Formalna
komunikacija je ona koja je isplanirana, zvanina je u odnosu na
kompaniju, odvija se u tano odreenoj formi i ima podrku ili se
bazira na odlukama menadmenta. Neformalna komunikacija je sve
ostalo (neobavezno askanje uz kafu, glasine i traevi, razgovori bez
uvaavanja statusa u kompaniji, privatna komunikacija i drugo). f.
Jednosmjerna i dvosmjerna Kod jednosmerne komunikacije, poruke idu
samo u jednom pravcu i ne ostavlja se mnogo mjesta primaocu da
reaguje. Klasican primer ovakve komunikacije je nareenje, gde sve
funkcionie po principu ,,izvri i ne pitaj". Dvosmjerna komunikacija
je takav oblik u kome se omoguava, pa ak i ohrabruje odgovor i
reakciju primaoca. Klasian primjer ove situacije je razgovor kao
razmjena miljenja, stavljanje nekog predloga na glasanje i
odluivanje u grupama g. Nadole, nagore i lateralna komunikacija Ako
komunikacija ide od rukovodilaca ka niim nivoima kompanijskog
organizovanja, to je komunikacija "nadole" koja se deli na:
instrukcije u vezi sa obavljanjem posla; logiko obrazloenje posla;
tumaenja politike i metoda rada; povratna veza; Ako se tok
komunikacije usmerava od zaposlenih ka menadmentu, dakle, sa niih
nivoa ka viim, onda je to komunikacija "na gore". Ova komunikacija,
predstavlja uee zaposlenih u procesu. Ona se esto smatra manje
vanom i zanemaruje se, mada je za dobro funkcionisanje organizacije
veoma vana. Odvija se na istom nivou, "horizontalno", tj. kada se
radi o komunikaciji osoba na istom hijerarhijskom nivou (npr. kada
komuniciraju dva zaposlena istog statusa). a. Posredna i neposredna
Posredna komunikacija je ona u kojoj poiljalac i primalac poruke
nisu u direktnom kontaktu, ve izmeu njih stoji neki posrednik.
Posredna komunikacija je obino u pisanoj formi i predstavlja malo
"otueniju" komunikaciju. Ona je obino i jednosmjerna. U neposrednoj
komunikaciji nema posrednika, ve se komunikacijski kontakt
ostvaruje direktno. Neposrednu komunikaciju ne treba brkati sa
"neposrednou" u komunikaciji mada se esto deava da neposredna
komunikacija ima neto neformalniji ton. Takoe, kod neposredne
komunikacije se ee deava da je dvosmerna. 72) Vrste poslovne
komunikacije a. Govor - Ljepota govora zavisi od bogatstva naeg
rjenika, ideja, kreativnosti kojom prilazimo iskazivanju misli i
naom motivisanou da iskaemo ono to elimo, da zainteresujemo
sagovomika, poslovnog partnera. 18
Menaderi nemaju sposobnosti i vjetinu dravnika u svojim javnim
obraanjima (govorima), ali mogu umiriti, uvjeriti grupu zaposlenih,
pridobiti ih da prihvate nove ideje, ili ubjediti lanove upravnog
odbora da promjene stav. b. Sastanak - Sastanci se razlikuju po
veliini, sastavu, organizaciji i cilju zbog kog se sazivaju. Osnov
uspjeha sastanka je u tome da li je cilj jasan i relevantan.
Generalno gledajui, sastanak se najee odrava radi davanja ili
prikupljanja informacija, ubjeivanja, rjeavanja problema i
odluivanja c. Pisanje - Bez obzira na to ta se pie, potrebno je da
postoji okvir ili koncept, prije nego to se zaponje pisanje. Skica
se moe konstruisati putem analize komponenti poruke koju elimo da
prenesemo ili problema koji treba postaviti d. itanje - Biti uspean
sagovornik podrazumeva ne samo efikasno slanje poruka, ve i
sposobnost da se prime poruke od drugih. Menaderi koji mogu da se
izbore sa velikim obimom prispjelih memoranduma, pisanih izvjetaja
i raznoraznog drugog pisanog materijala, poveae svoju konkurentnost
i svoju mreu sagovoraika. 73)Kada se obavlja razgovor s pojedincima
str 190 - Nema dovoljno vremena za pripremu izlaganja ili
oblikovanje dopisa; - Potrebno je brzo dobijanje odgovora; -
Trokovi telefoniranja nisu presudni; - Ne postoji potreba za
saoptavanjem velikog broja detaljnih i precizno iskazanih
informacija; - eli se razvijanje line saradnje; - Ne postoji
potreba za trajnim i ozvanienim zapisom predmeta razgovora; -
Potreban je sveobuhvatan, neposredan odgovor bez odlaganja. 74)Kada
obavlja pisana komunikacija 190 - kada ima dovoljno vremena za
pripremu kvalitetne pisane poruke; - vreme auditorijuma je
ogranieno; - trokovi sekretarskih usluga, tehnike obrade,
materijala i potarine nisu ogranieni, odnosno ne prelaze
prihvatljivi nivo; - Postoji potreba za saoptavanjem velikog broja
detaljnih i precizno iskazanih informacija; - postoji potreba za
trajnim i ozvanienim zapisom odreenog saoptenja; - nije potreban
neposredan odgovor na upuene informacije; - informacije su tipa
potvrde, oglasa, izvetaja, dopune kojim se objanjava neko prethodno
saoptenje odnosno radi se o slanju poruka nakon kojih se ne oekuje
nikakav direktan odgovor 75) Koje su tehnike neverbalne
komunikacije Kontakt oima - Pravila pri upoznavanju i razgovoru:
Treba odrati vrst kontakt oima sa osobom sa kojom se upoznajemo.
Nikada ne treba piljiti u nekoga due vreme, umjesto toga treba:
gledati u sagovoraikove usne paljivo ga sluajui; usmeriti svoju kao
i sagovornikovu panju ka neemu drugom (npr. Dokumentu, uzorku
proizvod i si.); povremeno oboriti oi i biljeiti vane zakljuke iz .
razgovora; nikada ne treba obarati pogled bez oiglednog razloga.
Uspostavljamo kontakt oima kada: traimo informaciju, pokazujemo
panju i interesovanje, traimo i kontroliemo interakciju,
dominiramo, prijetimo ili utiemo na druge, pruamo priliku za
reakciju onih koji sluaju dok govorimo, otkrivamo stavove. 19
Rukovanje Pravila rukovanja: ruke treba da budu iste i suve;
treba pruiti desnu ruku podignutog palca i spojenih prstiju; aka
treba da klizi napred dok se ne susretnu mesta izmeu palca i
kaiprsta; ruku sagovornika treba stisnuti vrsto, odmeriti pritisak,
protresti u ritmu kratkog jedan, dva, tri, i onda pustiti ruku.
Vrste rukovanja : Postoji jako veliki broj neprilagoenih i
neumesnih stisaka ruke, kao to su: rukovanje "mrtva riba"- samo
pruena ruka, bez stiska; rukovanje "kostolomac - pretjerano
stiskanje ruke; rukovanje samo prstima - pruanje prstiju umesto
cijele ake; rukovanje "sendvi"- prihvatanje ake sa obe ruke;
rukovanje "pumpa" - povlaenje ruke napred-nazad; Mlak stisak ruke
mukarca od strane drugog mukarca ostavlja negativan utisak. "Govor"
boja Veoma su vane: boja odee boja ambijenta boja nametaja boja
tepiha 76) Razlozi komunikacije u organizaciji - Uspostavljanje i
ostvarivanje ciljeva - razvoj planova za njihovo ostvarivanje -
organizovanje ljudskih i drugih resursa - izbor razvoj i
ocjenjivanje lanova organizacije - kontrola realizacije 77) Oblici
i tehnike komunikacije u organizaciji a. Formalna posredna
komunikacija - Pisma, Obavjetenja, Prirunici, Bilteni, Kompanijske
novine, Kompanijski magazin, Interna TVi radio, Video, Telefon,
Elektronska pota ("e-mail"), "Suggestion schemes", Ankete b.
Formalna neposredna komunikacija - Veliki skupovi zaposlenih, sa
govorom glavnog rukovodioca, Manji sastanci zaposlenih, uz
prisustvo rukovodioca radne celine, Sastanci, Obuka, Odavanje
priznanja, Zajednike aktivnosti i sveanosti c. Neformalna posredna
komunikacija Glasine, aljivi i satirini pismeni materijal d.
Neformalna neposredna komunikacija Konverzacije, Privatna mrea
telefonskih ili linih kontakata, Tajni izrazi, znakovi igestovi 78)
Komunikacijski tok u organizaciji komunikacija prema gore
komuikacija prema dole horizontalna komunikacija dijagonalna
komunikacija
20
79) Stilovi komunikacije organizaciji e. Direktivan stil - onaj
koji ga koristi oslanja se na autoritet, podreenima daje specifina
uputstva, obezbjeuje relativno malo informacija i netolerantan je
prema kreativnim osobama. f. Analitiki stil - nadreeni koji ga
korist se oslanja na bolje poznavanje teme, na informacije koje
ostali nemaju i na osnovu toga ubeuje potinjene zaposlene da
prihvate njegove predloge. Za razliku od direktivnog stila,
potinjeni imaju mogunost da diskutuju. g. Osuujui stil - onaj koji
ga koristi se trudi da pronae greku ili onog ko je kriv za tu
greku. Osuujui ton je negativan, pobuuje negativna osjeanja kod
onog kome je upuen i zbog toga retko daje pozitivne rezultate. h.
Stil orijentacije na ponaanje - nudi se relativno malo informacija,
rukovodilac se usredsreuje na ponaanje uesnika u komunikaciji, vie
ga zanima razvijanje odnosa meu ljudima, nego izvravanje zadataka.
i. Stil reavanja problema - zasniva se na traenju naina da se
uesnici u komunikaciji sloe i esto se zavrava kompromisom. Nadreeni
su vjeti u grupnim diskusijama, koriste veliki broj informacija da
bi pomogli iznalaenju rjeenja, a ne da bi dominirali. 80) ema
komunikacije u organizaciji str 213
81)Osnovni apekti komunikaijskih problema Percepcija stvarnosti
Pojmovni okvir Konflikt semantike prirode 82) Specifine
komunikacijske prepreke Nedostatak planiranja Nerazjanjene
pretpostavke Semantika distorzija Loe formulisane poruke
Komunikacijske prepreke u meunarodnom okruenju Gubitak informacija
Nepaljivo sluanje i preuranjeno zakljuivanje Bezlina komuikacija
Nepovjerenje, prijetnja i strah Preoptereenost informacijama
21
83) Koji su elementi konflikta: raniji odnos izmeu uesnika u
konfliktu - vani su zbog toga to je lake shvatiti i prevazii
novonastalu situaciju, ako se zna kakvi su odnosi vladali ranije;
ponaanje u toku konflikta - trenutno ponaanje uesnika u konfliktu;
glavni problem konflikta - problem zbog koga je konflikt nastao;
socijalna sredina - okruenje u kom je nastao konflikt; posmatrai -
direktno ili indirektno utiu na dinamiku konfliktne situacije;
strategija reavanja - nain reavanja konflikta; posledice konflikta.
84)Uobiajeni uzroci sukoba: nesaglasne linosti, nesaglasni sistemi
vrednosti, nejasna radna zaduenja, ogranieni resursi, neprikladna
komunikacija, meuzavisna radna zaduenja, nejasna pravila i norme,
nereeni preanji sukobi. 85) Koji su stilovi rjeavanja
nefunkcionalnog konflikta: Integracija - uesnici u konfliktu
konfrontiraju stavove, zajedniki identifikuju problem, predlau i
ocenjuju mogua reenja. Susretljivost - polazi od smanjenja razlika
i naglaavanja zajednikih interesa. Dominacija - dominaciju
primjenjuju pojedinci koji vode vie rauna o vlastitim nego o
zajednikim interesima. Izbjegavanje - svodi se na pasivan stav i
distanciranje od problema, pa ak i aktivno prikrivanje. Kompromis -
je proces uspostavljanja ravnotee izmeu realizacije linih i
zajednikih interesa. Svaki uesnik se mora neeg odrei 86)
Zlostavljanje zaposlenih se moe podeliti na: Ugroavanje adekvatnog
komuniciranja - Kolege (podreeni ili nadreeni) ograniavaju rtvi
mogunost izraavanja. rtva se prekida u razgovoru, odbijaju se
neverbalni kontakti sa njom Ugroavanje odravanja socijalnih odnosa
- rtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraa, svi se ponaaju kao
da ne postoji,. Ugroavanje line reputacije - Izmiljaju se prie o
rtvi i njenom privatnom ivotu, pa slede ogovaranja, ismevanje,
negativni komentari linih karakteristika rtve itd. Ugroavanje
kvaliteta profesionalne sposobnosti - To su stalne kritike i
prigovori, vreanja, preterana kontrola, stalna kanjavanja i niska
ocena rada. rtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju joj se
sredstva za rad npr. telefon, kompjuter Ugroavanje zdravlja - rtvu
se prisiljava da obavlja zadatke koji naruavaju njeno zdravlje, ne
doputa joj se da koristi godinji odmor i slobodne dane, preti joj
se fizikim napadima. 22
87)Vrste mobinga S obzirom na smer akcija mobing se moe podeliti
na vertikalni i horizontalni. Vertikalni mobing se odnosi na
situacije u kojima: pretpostavljeni zlostavlja jednog podreenog
zaposlenog; pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog zaposlenog
dok ne uniti itavu grupu (strateki mobing, "bossing"); jedna grupa
zaposlenih (podreenih) zlostavlja jednog pretpostavljenog.
Horizontalni mobing se javlja izmeu zaposlenih koji su u jednakom
poloaju u hijerarhijskoj organizaciji. Oseaj ugroenosti, ljubomora
i zavist mogu podstai elju da se ukloni sa posla neki kolega,
pogotovo ako se plasira uverenje da e mu to pomoi da napreduje u
karijeri. itava grupa zaposlenih zbog unutranjih problema,
napetosti i ljubomore moe izabrati jednog kolegu, "rtvenog jarca"
na kojem e dokazivati da su snaniji i sposobniji. 88)Reakcije rtava
mobinga Poetno samookrivljavanje - prva pomisao rtve je daje
sigurno neto pogreila. Uobiajene misli koje se javljaju u tom
razdoblju su: "U emu sam odgovoran za situaciju koja se dogodila,
"U emu sam pogreio", "Ne razumem ta se deava", a karakteristini su
oseanje zbunjenosti i anksioznosti. Usamljenost - oseanje daje rtva
ostala sama i da se to samo njoj dogaa. rtva se esto stidi zbog
svega to se dogaa i boji se da joj drugi nee verovati, pa zato ne
govori o problemu s porodicom i prijateljima. Takoe se javlja strah
da bije drugi mogli okrivljavati. Ponekad ako i iznese svoj
problem, u porodici ne nailaze na podrku, odnosno na samom poetku,
moda, da, ali posle izvesnig vremena podrka nestane. Ta se pojava
zove dvostruki mobing. Uobiajena misao koja se javlja u tom
razdoblju je: "Drugima se to ne moe dogoditi", a karakteristina su
osjeanja anksioznosti i depresije. Lino obezvreivanje - oseanje
bezvrednosti samo je jedan od simptoma prave depresije koja je esto
jedna od posledica mobinga. rtva je preplavljena mislima: "Nisam na
nivou te situacije", "Ne mogu resiti problem, jer sam nesposoban,
nita ne vredim". 89)ta je poslovno pregovaranje Poslovno
pregovaranje predstavlja poseban vid komunikacije, usmeren i
konstruisan tako da se postigne odreeni sporazum izmeu poslovnih
partnera (pregovaraa) kada oni imaju i zajednike i suprotne
interese (to je u praksi ei sluaj). 90) Osnovni principi
oblikovanja strategije poslovnog pregovaranja razmotriti i
definisati osnovnu poslovnu ideju; odrediti svoj glavni pregovaraki
cilj; razvrstati prema prioritetu potencijalne alternative;
odrediti mogua sporna pitanja; razdvojiti bitna sporna pitanja od
onih manje znaajnih i biti spreman na mogue konflikte koje e ta
pitanja izazvati; odluno, argumentovano zastupati svoje interese,
ali biti tolerantan prema ljudima; biti fleksibilan u odnosu na
naine pregovaranja, a nepokolebljiv u odnosu na sopstvene ciljeve.
91)Smjernice za uspjeno voenje poslovnih pregovora Obje strane
imaju vee izglede za uspeno pregovaranje ako se 23
razgranie ljudi koji pregovaraju od problema o kojima se
pregovara pregovori treba da se vode licem u lice; pregovore ne
smeju ugroavati emocije; - opredeljenja i osobine linosti mogu
ugroziti pregovarae vie nego interesi pregovarakih strana; - treba
izbegavati kriterijume elja i orijentisati se na aktivnosti za
rjeavanje zajednikog problema; usredsrede na interese, a ne na
stavove - interes utie na prihvatanje stava; - stav je rezultat
neke odluke; - za svaki interes postoji vie moguih stavova
(zadovoljavajuih); -i suprotni stavovi mogu kriti zajednike i
kompatibilne interese; -delotvorna strategija je harmonizacija
interesa obe strane; - uporna borba oko bitnih pitanja smanjuje
mogunost postizanja dogovora; - uspeh obino donosi kombinacija
podrke i napada ("argarepa i tap"); iznalaze opcije od obostrane
koristi - traganje za "veim kolaem", a ne prepiranje o veliini
svake "krike"; - razvijanje opcije - inovativno, kreiranje vie
alternativa; - traenje opcija od obostrane koristi - pomae u
identifikaciji zajednikih interesa; istrajavaju uprimeni
objektivnih kriterijuma - insistiranje na kriterijumima, a ne na
stavovima; - do reenja doi na osnovu principa, a ne presije.
92)Faze voenja poslovnog pregovaranja Zagrevanje - koje se sastoji
od podfaza: komunikoloka pijunaa i profesionalni notes; Zaplet -
sastoji se iz 7 podfaza: upoznavanje, stvaranje odnosa i veza,
postavljanje pitanja i sakupljanje informacija, izraavanje i
davanje informacija, poentiranje, pravljenje mostova, definisanje i
sugerisanje reenja; Klimaks Katastrofa - sa 6 podfaza:
konfrontacija, interpretacija, objanjenje, iliustracija,
konfirmacija (potvrivanje), proces donoenja odluka; Rasplet; Epilog
93)Klasine taktike pregovaranja: "Ekscentrino zastupanje stavova" -
Jedan od pregovaraa treba da priredi pravi ou oiglednim
demonstriranjem privrenosti vlastitom stavu. "Isticanje visokih
zahteva" - Pregovara mora ostaviti sebi dosta prostora za
ugovaranje. U poetku treba da postavi visoke zahteve. "Ukljuivanje
uglednog partnera u igru" Partner ili saveznik u pregovorima moe
biti osoba visokog ugleda ili se moe raditi o projektu od izuzetnog
znaaja "Postavljanje krajnje granice" - Jedan od pregovaraa zauzima
stav da, to se njega tie, nema daljih ustupaka oponentu u
pregovorima. "Ogranieno ovlatenje" - Jedan od pregovaraa
dobronamerno pregovara sa oponentom, a kada je ve sve spremno da se
potpie dogovor, zbog navodno ogranienih ovlaenja, odlae njegovo
potpisivanje. "Grupni razgovor i licitacija " - Neki od pregovaraa
obavesti nekoliko svojih konkurenata da sa njima eli da pregovara
istovremeno i isplanira svoje sastanke sa njima u isto vreme.
"Podeli i vladaj" - Ukoliko se pregovori vode sa ekipom odreenog
konkurenta, treba pridobiti jednog lana njegove ekipe. 24
"Izgubiti/dobiti na vremenu" - Pregovore treba na neko vreme
potpuno napustiti. Kada se stvari srede treba se vratiti .i pokuati
ponovo pregovarati. "Biti strpljiv" - Ne treba se otkriti pred
oponentom ni izraenom emocijom, ni verbalno. Ne treba reagovati na
njegovu mo ili pritisak. "Hajde da preseemo" - to se ove taktike
tie, vano je ko e od pregovaraa prvi predloiti da se u odreenom
momentu "presee", jer se smatra da je ta strana u prednosti i moe
manje da izgubi. "Pomrsiti raune pobijanjem " - Treba pobijati
predloge oponenta "Probni balon - Treba svoju odluku preneti putem
tzv. pouzdanog izvora, pre nego to je zvanino doneta. "Iznenaenja"
- Ova taktika podrazumeva da se oponent izbaci iz ravnotee
drastinim, dramatinim i iznenadnim zaokretima u optoj taktici.
"Salama taktika" - Ne stavljati sve zahteve odmah na sto, - osnovna
je ideja ove tehnike. Treba otkrivati delie ili krike salame, jedan
po jedan. "Fini ovek - gadan ovek" - U timu se trai oveka koji se
dopada vie od ostalih i na taj nain se olakava poetna faza
komunikacije. "Uzmi ili ostavi" - Ovo je taktika prva i poslednja
ponuda", a uspeva samo ako je pregovara izuzetno siguran u svoj
uspeh, ili rizikuje jer ne vidi drugi nain da doe do uspeha. "Svren
in" - Sutina taktike svrenog ina je u tome da se deluje odmah, a
pregovara kasnije. "Neoekivana poetna ponuda" - Ova taktika se
primenjuje kod pregovora o kupovini, a podrazumeva nuenje pristojne
cene da bi se na taj nain dalo do znanja da je u pitanju ozbiljan
kupac. "Provala oseanja" - Taktika po kojoj su pregovori praeni sa
izlivom oseanja. "Zaboravljena dokumenta" - Kod ove taktike je
glavno - ostaviti dokumenta koja bi mogla uputiti na pogrene
zakljuke. "utanje" - U ovoj taktici je primaran bojkot suparnikog
pregovaraa koji moe dovesti i do psihikih trauma. "To e se kasnije
pismeno potvrditi" - Pregovara ostavi sebi prostora da jo jednom
dobro promisli o donetom reenju, a da li e to biti i pismeno
potvraeno nikad se sa sigurnou ne moe rei. 94)Koje su vrste voa:
Veliki diktator Veliki tata Hodajui kompjuter Tatin sin Kreator
Partijsko-hijerarhijski inovnik 95) lanovi tima: Dobar saradnik
Istraiva Dobra vila rtveni jarac "Duica" - ljigavac Nezvanini lider
Neradnik/Ravnoduan
25
96)7 grehova ponaanja u timu demonstracija moi, tvrdoglavost,
isticanje autorstva ("ja pa ja"), omalovaavanje, advokatstvo,
kritinost (preterana kritinost onemoguava realizovanje ideje),
dominiranje. 97) Sedam vrlina ponaanja u timu motivisanost, duh -
nit koja povezuje sve lanove, predanost, privlanost - podsticanje
saradnika da pruaju svoj doprinos u poslu, strpljivost, spremnost
za pomo, provodljivost - funkcija moderatora koju treba da ima
svaki lan tima. 98)Zbog ega je proces komunikacije je neophodan
Proces komunikacije je neophodan da bi menaderi mogli da: utvrde
opte ciljeve preduzea i uine da oni budu prihvaeni od strane
zaposlenih; razviju planove za sprovoenje optih ciljeva preduzea;
organizuju ljudske i ostale resurse na najefikasniji i naj
efektivnij i nain; izaberu i omogue dalje usavravanje i ocenu
radazaposlenih, vode, usmeravaju, motiviu i kreiraju klimu saradnje
u preduzeu, kontroliu rezultate rada. 99)ta se zahtjeva od svakog
menadera da posjeduje: odreeno znanje i sposobnosti u aktivnostima
kojeobuhvataju metode, procese i procedure; analitike sposobnosti i
sposobnosti u reavanja problema; jasnu viziju, da uoava znaajne
elemente situacije i shvata relacije izmeu elemenata.
26
1) ta je
komunikacija..........................................................................................................................2
2) Faze komunikacije:
.........................................................................................................................2
3) osnovne vrste komunikacije
............................................................................................................2
4) Verbalna
komunikacija....................................................................................................................2
5) Neverbalna
komunikacija.................................................................................................................2
6) Jednosmjerna i dvosmjerna
komunikacija.......................................................................................2
7) Osnovni oblici
komunikacije...........................................................................................................2
8) Elementi procesa komunikacije
......................................................................................................2
9) Faze procesa
komunikacije.............................................................................................................3
10) Karaktristike
komunikacije...........................................................................................................3
11) Funkcije komunikacije po
Bugarskom..........................................................................................3
12) Funkcije komunikacije po
Jakobsonu...........................................................................................3
13) Jo neke funkcije komunikacije
...................................................................................................4
14) Sredstva i kanali
komunikacije......................................................................................................4
15) Komunikacijski kodovi
................................................................................................................4
16) Podjela logikih kodova
...............................................................................................................4
17) Estetski
kodovi..............................................................................................................................4
18) Tipovi drutvenih
kodova.............................................................................................................4
19) Kakva moe biti verbalna
komunikacija.......................................................................................4
20) Usmena
komunikacija....................................................................................................................5
21) Pismena
komunikacija..................................................................................................................5
22) Stilovi
govora................................................................................................................................5
23) Stilistika diferencijacija jezika
....................................................................................................5
24) Definicija stila govora
..................................................................................................................5
25) Tipologija
stilova...........................................................................................................................6
27
26) Stilistike podvrste ili
podstilovi...................................................................................................6
27) anrovi u knjievno umjetnikom
stilu........................................................................................6
28) anrovi u publicistikom stilu
......................................................................................................6
29) anrovi u administrativnom
stilu...................................................................................................6
30) Tipovi naunih
radova...................................................................................................................6
31) Razgovorni
stilovi:.........................................................................................................................6
32) Funkcionalni stilovi.
......................................................................................................................6
33) Osnovne odlike razgovornog
stila:.................................................................................................8
34) Karakteristike razgovornog stila
su:...............................................................................................8
35) Tipovi kulture govora
...................................................................................................................8
36) problemi kod usmenog
nastupa......................................................................................................8
37) Razlike monolokog i dijalokog usmenog govora
......................................................................9
38) Tipovi
monologa...........................................................................................................................9
39) Podjela neverbalne
komunikacije..................................................................................................9
40) Nacrtati emu neverbalne
komunikacije........................................................................................9
41) Podjela neverbalnih
znakova..........................................................................................................9
42) Osnovne funkcije neverbalne
komunikacije...............................................................................10
43) Govor
tijela..................................................................................................................................10
44) Oblici proksemike
komunikacije................................................................................................10
45) Podjela prostora oko
sebe............................................................................................................10
46) ta je vizuelna komunikacij i njen
cilj........................................................................................10
47) Boje u
komunikaciji.....................................................................................................................11
48) Znaenje boja u
komunikaciji:.....................................................................................................11
49) ta je
imid..................................................................................................................................13
50) Imid poslovnog
ovjeka.............................................................................................................13
51) Imid poslovne
ene....................................................................................................................13
28
52) Korporativni
imid.......................................................................................................................13
53) ta je facijalna
komunikacija.......................................................................................................14
54) ta je performansna
komunikacija..............................................................................................14
55) Koji su osnovni vidovi
prezentacije............................................................................................14
56) Faze
prezentacije.........................................................................................................................14
57) Osnovni elementi pisane
prezentacije.........................................................................................14
58) Osnovni elementi govorne
prezentacije......................................................................................14
59) Osnovni elementi vizuelne prezentacije:
...................................................................................15
60) Koji su modeli
komunikacije......................................................................................................16
61) Socioloki model
komunikacije...................................................................................................16
62) Psiholoki model
komunikacije:..................................................................................................16
63) Kulturoloki model
komunikacije................................................................................................16
64) Vrste ponaanja poslovna
komunikacija..................................................................................17
65) Principi efikasne poslovne
komunikacije....................................................................................17
66) Tipovi poslovne komuikacije prema
mjestu...............................................................................17
67) Tipovi poslovne komuikacije prema broju
partnera....................................................................17
68) Tipovi poslovne komunikacije prema nainu regulisanja
komunikacije.....................................17 69) Tipovi
poslovne komuikacije prema svojstvima ciljeva komunikacije
.....................................17 70) Tipovi poslovne
komuikacije prema svojstvima vremena odvijanja
kom...................................18 71) Oblici poslovne
komunikacije.....................................................................................................18
72) Vrste poslovne
komunikacije......................................................................................................18
73) Kada se obavlja razgovor s pojedincima str
190..........................................................................19
74) Kada obavlja pisana komunikacija
190........................................................................................19
75) Koje su tehnike neverbalne
komunikacije..................................................................................19
76) Razlozi komunikacije u
organizaciji...........................................................................................20
77) Oblici i tehnike komunikacije u
organizaciji..............................................................................20
29
78) Komunikacijski tok u
organizaciji..............................................................................................20
79) Stilovi komunikacije
organizaciji...............................................................................................21
80) ema komunikacije u organizaciji str
213..................................................................................21
81) Osnovni apekti komunikaijskih
problema...................................................................................21
82) Specifine komunikacijske
prepreke...........................................................................................21
83) Koji su elementi
konflikta:..........................................................................................................22
84) Uobiajeni uzroci
sukoba:............................................................................................................22
85) Koji su stilovi rjeavanja nefunkcionalnog
konflikta:................................................................22
86) Zlostavljanje zaposlenih se moe podeliti
na:.............................................................................22
87) Vrste
mobinga..............................................................................................................................23
88) Reakcije rtava
mobinga..............................................................................................................23
89) ta je poslovno
pregovaranje.......................................................................................................23
90) Osnovni principi oblikovanja strategije poslovnog
pregovaranja...............................................23 91)
Smjernice za uspjeno voenje poslovnih
pregovora..................................................................23
92) Faze voenja poslovnog
pregovaranja.........................................................................................24
93) Klasine taktike
pregovaranja:.....................................................................................................24
94) Koje su vrste
voa:.......................................................................................................................25
95) lanovi
tima:...............................................................................................................................25
96) 7 grehova ponaanja u
timu..........................................................................................................26
97) Sedam vrlina ponaanja u
timu...................................................................................................26
98) Zbog ega je proces komunikacije je
neophodan........................................................................26
99) ta se zahtjeva od svakog menadera da
posjeduje:....................................................................26
30
