UVOD U KOMUNIKOLOGIJU (1.nedelja)

Definicije komunikacije

Oblici komunikacije

Proces komunikacije

Elementi i faze procesa komunikacije

Strukturni modeli komunikacije

Funkcije komunikacije

Karakteristike komunikacije

Komunikološki pojmovi

Sredstva i kanali komunikacije

Vidovi komunikacije

Osnovi komunikologije

Literatura

Spisak obavezne literature Čović Larisa, Čović Branimir Osnovi komunikologije, Banja Luka,

Aperion. 2. izdanje, 2008.

  Spisak dodatne literature Vlajki Emil (2007): UVOD U KOMUNICIRANJE POSTMODERNIZMA, Banja Luka

Eko, U. (1973): KULTURA, KOMUNIKACIJA, INFORMACIJA, Nolit, Beograd. Moris, Č. (1975): OSNOVE TEORIJE O ZNACIMA, BIGZ, Beograd. Giro, P. (1975): SEMIOLOGIJA, BIGZ, Beograd. Radojković, M. (1997): PODELA MIŠLJENJA, Vega, Ivanjica. Vitgenštajn, L. (1969): FILOZOFSKA ISTRAŽIVANJA, Nolit, Beograd. Mekluan, M. (1971): POZNAVANJE OPŠTILA ČOVEKOVIH PRODUŽETAKA,

Prosveta, Beograd. Langer, S. (1975): FILOZOFIJA U NOVOM KLJUČU, Prosveta, Beograd.

Moris, D. (1977): OTKRIVANJE ČOVEKA KROZ GESTOVE I PONAŠANJA, Prosvet, beograd.

Rot, N. (1982): ZNAKOVI I ZNAČENJA, Nolit, Beograd. Bugarski, N. (1986): JEZIK U DRUŠTVU, Prosveta, Beograd. Liotar. Ž. F. (1990): POSTMODERNO STANJE, Svetovi, Novi Sad. Bogdanić, A. (1996): KOMUNIKOLOGIJA - VODEĆA PARADIGMA, Čigoja, Beograd. Đorđević, T. (1979): TEORIJA INFORMACIJA, TEORIJA MASOVNIH KOMUNIKACIJA,

Partizanska knjiga, Ljubljana. Eko, U. (1998): SIMBOL, Narodna knjiga/Alfa, Beograd. Budak Z, Moro Lj, Pavleković G,

Vrcić-Keglević M. Osnove komunikacijske vještine. Zagreb: Medicinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 1992.

Ajduković, M., Hudina, B. (1996): Značaj učinkovite komunikacije u radu pomagača, U: Pregrad, J. (ur.): Stres, trauma, oporavak, Društvo za psihološku pomoć (str. 7-26)

Reardon, K.K. (1998): Interpersonalna komunikacija - Gdje se misli susreću, Alinea, Zagreb Plavnik, D., Informacija i komunikacija, Zagreb, Informatika, 1986.

   

Tehnika ocjenjivanja 

Vrednovanje predispitnih aktivnosti: kolokvijum I - do 10 bodova (50% gradiva) kolokvijum II –do 10 bodova (50% gradiva) studije slučaja (radionice) – do 20 bodova završni ispit (usmeni/pismeni) – (100%

gradiva) – do 60 bodova  

Bodovna skala:

predispitne aktivnosti – 40 bodova max studenti koji ostvare minimalno 21 bod na

predispitnim aktivnostima obavezni su pristupiti završnom usmenom dijelu ispita

studenti koji su ostvarili 20 i manje bodova na predispitnim aktivnostima obavezni su pristupiti završnom pismenom ispitu

 

Skala ocjenjivanja: 

51-60 dovoljan (6) 61-70 zadovoljavajući (7) 71-80 dobar (8) 81-90 vrlo dobar (9) 91-100 izvrstan (10)  

Ispitna pitanja

1. Šta je komunikacija?

2. Proces komunikacije

3. Elementi procesa komunikacije

4. Faze procesa komunikacije

5. Karakteristike komunikacije

6. Funkcije komunikacije

7. Komunikološki pojmovi

8. Sredstva i kanali komunikacije

9. Komunikacijski kodovi

10. Iz istorije proučavanja komunikaicije

11. Strukrutne modele komunikacije

12. Vrste komunikacije

13. Verbalna komunikacija

14. Kultura govora.

15. Osobenosti monološkog i dijaloškog govora

16. Karakteristike usmenog govora

17. Umetnost usmenog govora

18. Razgovorni i usmeni jezik

19. Stilovi govora

Ispitna pitanja Tipovi kulture govora Upstandardna leksika usmenog govora. Podsticaji u oblikovanju usmenog govora Umetnost usmenog nastupa Osobenosti monološkog i dijaloškog usmenog govora Neverbalna komunikacija Kinezička komunikacija ili ''govor tela'' Proksemička komunikacija Vizuelna komunikacija Boje u komunikaciji Imidž Facijalna komunikacija Performansna komunikacija Efikasna prezentacija Pisana prezentacija Govorna prezentacija Vizuelna prezentacija

Ispitna pitanja

Modeli komunikacije Semiotički model komunikaicije Sociološki model komunikacije Psihološki model komunikacije Kulturološki model komunikacije Konfesionalni model komunikacije Mitološki model komunikacije Poslovna komunikacija Tipologija poslovne komunikacije Oblici poslovne komunikacije Formalna i neformalna komunikacija Jednosmerna i dvosmerna komunikacija Nadole, nagore i lateralna komunikacija Posredna i neposredna komunikacija

Ispitna pitanja

Vrste poslovne komunikacije Smernice za izbor forme verbalne poslovne k

omunikacije Govor tela u poslovnoj komunikaciji Tehnike neverbalne poslovne komunikacije Multikulturalne razlike u poslovnoj komunikaci

ji Komunikacija u organizaciji Oblici i tehnike komunikacije u organizaciji

Ispitna pitanja

Formalna posredna komunikacija Formalna neposredna komunikacija Neformalna posredna komunikacija Neformalna neposredna komunikacija Komunikacijski tok u organizaciji Verbalna komunikacija u organizaciji Pismena i usmena verbalna komunikacija u organizaciji Neverbalna komunikacija u organizaciji Stilovi komunikacije u organizaciji Šeme komunikacije u organizaciji Prepreke, prekidi i konflikti u komunikaciji Kako obezbediti uspešnu komunikaciju Poslovno pregovaranje

Ispitna pitanja

Smernice za uspešno vođenje poslovnih pregovora

Neverbalna komunikacija u pregovorima Faze vođenja poslovnog pregovaranja Taktike poslovnog pregovaranja Vrste vođa i članova tima Značaj poslovne komunikacije Profesionalna komunikacija

Mapa predmeta KOMUNIKOLOGIJA

KOMUNIKOLOGIJA

I UVOD U KOMUNIKOLOGIJU

III MODELI KOMUNIKACIJE

SEMIOTIČKI

IZ ISTORIJE PROUČAVANJA KOMUNIK

KOMUNIKACIJSKI KODOVI

SREDSTVA I KANALI KOMUNIKACIJE

KOMUNIKOLOŠKI POJMOVI

FUNKCIJE KOMUNIKACIJE

KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE

PROCES KOMUNIKACIJE

ŠTA JE KOMUNIKACIJA

VERBALNA KOMUNIKACIJA

II VRSTE KOMUNIKACIJE

IV POSLOVNA KOMUNIKACIJA

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

PERFORMANSNA KOMUNIKACIJA

SOCIOLOŠKI

PSIHOLOŠKI

KULTUROLOŠKI

KONFESIONALNI

MITOLOŠKI

OBLICI POSLOVNE

KOMUNIKACIJE

VRSTE POSLOVNE

KOMUNIKACIJE

KOMUNIKACIJA U

ORGANIZACIJI

TIPOLOGIJA POSLOVNE

KOMUNIKACIJE

1. Oblici i tehnike 2. Komunikacijski tok 3. Stilovi komunikacije 4. Šeme komunikacije 5. Prepreke, prekidi i konflikti 6. Kako obezbediti uspešnu

komunikaciju 7. Poslovno pregovaranje 8. Vrste vođa i članova tima 9. Značaj poslovne komunikacije

1. Smjernice za izbor forme verbalne poslovne komunikacije

2. Govor tela u poslovnoj komunikaciji 3. Tehnike neverbalne poslovne

komunikacije 4. Multikulturalne razlike u poslovnoj

komunikaciji

1. Formalna i neformalna komunikacija 2. Jednosmerna i dvosmerna komunikacija 3. Nadole, nagore i lateralna komunikacija 4. Posredna i neposredna komunikacija

Kultura govora. Osobenost monološkog i dijaloškog govora

1. Karakteristika usmenog govora 2. Umetnost usmenog govora 3. Razgovorni i usmeni jezik 4. Stilovi govora 5. Tipovi kulture govora 6. Supstandardna leksika usmenog govora 7. Podsticaji u oblikovanju usmenog govora 8. Umetnost usmenog nastupa 9. Osobenosti monološkog i dijaloškog usmenog

govora

1. Kinezička komunikacija 2. Proksemička

komunikacija 3. Vizuelna komunikacija 4. Boje u komunikaciji 5. Imidž 6. Facijalna komunikacija

1. Efikasna prezentacija 2. Pisana prezentacija 3. Govorna prezentacija 4. Vizuelna prezentacija

PROCES KOMINIKACIJEPošiljalac

PorukaKanalPrimalacsmetnje

FAZE PROCESA KOMINIKACIJE

Selekcija informacijaKodiranje prijenosporuke primatelj poruke

Dekodiranje Povratna informacija

VRSTE KOMUNIKACIJEVerbalna

NeverbalnaPerformansa

KOMUNIKACIJA U ORGANIZACIJI

Formalna i posredna komunikacija

Formalna i neposredna komunikacijaNeformalna posredna komunikacijeNeformalna neposredna komunikacija

POSLOVNA KOMUNIKACIJAFormalna i neformalna komunikacije

Jednosmjerna i dvosmjerna komunikacijeNagore, nadolje i lateralna komunikacijaPosredna i neposredna komunikacija

TRI OSNOVNA OBLIKA KOMINIKACIJE

JA-JA interpersonalna JA-TI/ON interpersonalna

JA-VI/ONI masovna komunikacije

PREPREKE I PREKIDI U KOMUNIKACIJI

Nedostatak planiranjaNerazjašnjene pretpostavkeSematička distorzijaLoše formulirana poruka Komunikacijske prepreke u međunarodnom okruženjuGubitak informacije pri prijenosu i loše memoriranjeNepažljivo slušanje preuranjeno zaključivanjeBezlična komunikacijaNepovjerenje, prijetnje i strahNedovoljna duljina razdoblja za prilagođavanje promjeniPreopterećenost informacije

KOMUNIKOLOGIJA

KOMUNIKACIJA

DVOSMJERAN PROCES

MODEL KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE

NIVOI KOMUNIKACIJE

VRSTE KOMUNIKACIJE

POŠILJALAC PRIMALAC

VERBALNA NEVERBALNA

JEDNOSTAVAN SLOŽEN

INTRAPERSONALNA INTERPERSONALNA MASOVNA

FAZE KOMUNIKACIJE

KOMUNIKOLOŠKI POJMOVI

POTICAJ

EKSPERIMENTISANJE

POJAČAVANJE

INTERAKCIJA

VEZIVANJE

PERSONALNI FEEDBECK

INTERAKCIJA

KOHERANCIJA

IZVOR ODAŠILJALAC

KODIRANJE

PORUKA

DEKODIRANJE

PRIMALAC

ODGOVOR

POVRATNA VEZA

POŠILJALAC

MEDIJ

KANAL PRIMALAC CILJ

Komunikologija

je nauka o komunikaciji koja je u početnom stadijumu svog razvoja i iako ima drevne korene i bogatu komunikativnu i multidisciplinarni tradiciju.

Poznato je da se na američkim i zapadnoevropskim uiniverzitetima krajem 30-ih godina 20. veka odrzavaju predavanja iz komunikologije, postoje specijalizacije.

Stiču se stepeni magistra i doktora nauka iz oblasti komunikologije.

Pojavljuje se više od 20 naučnih časopisa posvećenih komunikologiji.

Kod nas nastava iz komunikologije na univerzitetima počela je tek pre desetak godina.

Komunikologija

U Americi se od sredine 1970 –ih do sredine 1990 – ih broj diplomaca iz komunikologije utrostručio i dostigao 60.000 bakalavara, 6.000 magistara i 500 doktora nauka godišnje.

Stečena znanja nalaze svoje mesto u različitim priručnicima, rečnicima i enciklopedijama. 1999.godine u Nju Jorku se pojavilo drugo izdanje “Standardni rečnik iz komunikologije” sa 1200 stranica; nekoliko godina ranije se pojavila međunarodna enciklopedija iz komunikologije koja je sumirala istraživanja, praksu i nastavu iz komunikologije poslednjih 50 godina.

Komunikologija

Naučni potencijal komunikologije može biti realizovan na najbolje način i najefikasnije ne putem muldisciplinarnih komunikativnih teorija ,već na osnovu dijalektičkog jedinstva uzajmnog prožimanja i dopunjavanja komunikologije i multdisciplinarnih teorija.

O tome koliko je obimna i složena ova naučna disciplina –komunikologija- svedoči podatak da samo komunikoloških teorija ima nekoliko stotina. Na osnovu analize samo 7 udžbenika komunikologije pronađeno je 249 različitih teorija.

Komunikologija i njene discipline

Dokaz o tome koliko se komunikologija brzo razvija je veliki broj njenih naučnih disciplina:

Opšta teorija komunikologije, Poslovna komunikacija, Teorija masovnih komunikacija, Teorija organizacione komunikacije, Istorija komunikacije, Metode komunikacionih istraživanja, Teotija verbalne komunikacije, Teorija vizuelne komunikacije, Komunikativna istraživanja, Teorija virtuelnih komunikacije i dr.

Komunikacija

Sposobnost komunikacije jedna je od najvažnijih čovekovih odlika.

Putem komunikacije čovek izražava svoje potrebe, želje, preferencije...

Čovek komunicira sa sobom, sa drugima, sa Bogom, sa predmetima, sa okruženjem uopšte...

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE

Postoji mnogo aspekata komuniciranja i u odnosu na svaki od njih možemo drugačije definisati komuniciranje, što dovoljno govori o kompleksnosti komuniciranja kao pojave uopšte. Neke od definicija komunikacije su:

1) RAZUMEVANJE, SHVATANJEKomuniciranje je proces koji nam omogućuje da razumemo i shvatamo druge i pomoću kojeg nastojimo da drugi razumeju i shvate nas

2) SMANJENJE NEIZVESNOSTIKomuniciranje nastaje iz potrebe za smanjenjem neizvesnosti u cilju efektivnog delovanja, odbrane ili saopštavanja vlastitih stavova.

3) PROCESKomuniciranje je proces prenošenja informacija, misli, ideja, iskustava i emocija pomoću simbola, reći, slika, skica, dijagrama, itd.

4) SLANJE - PRENOŠENJE - RAZMENAKomuniciranje predstavlja prenošenje određenih sadržaja od jedne stvari ili osobe drugoj, pri čemu se ovaj pojam odnosi i na to: šta se prenosi, na sredstvo pomoću kojeg se prenosi, odnosno na celokupan proces upućivanja, prenošenja i/ili razmene

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (nastavak)

5) POVEZIVANJEKomuniciranje je proces međusobnog povezivanja delova živog sveta. 6) PODRUŠTVLJAVANJE - ŠIRENJEKomuniciranje je proces kojim se informacije, znanja, iskustva, itd., jedne

osobe ili grupe ljudi pretvaraju u zajedničku svojinu većeg broja ljudi. 7) KANAL - PRENOSNIK - SREDSTVO - NAČIN Komuniciranje se može shvatiti kao korišćenje sredstava za slanje poruka,

naloga, instrukcija, itd. - na primer: telefona, telegrafa, radio uređaja, terminala i računara spregnutih u mreže, itd.

8) UMNOŽAVANJE INFORMACIJA I ZNANJAKomuniciranje je proces vođenja pažnje druge osobe sa ciljem da ona primi i

upamti sadržaje koji joj se saopštavaju.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE(nastavak)

10) POBUDA - PODSTICAJSvaki akt komuniciranja se može shvatiti kao prenos informacija sastavljenih od

karakterističnih stimulansa (pobuda, podražaja) koji teku od izvora do primaoca. 11) NAMERA - SVRHAJedna od najvažnijih svrha komuniciranja je da se kroz poruku upućenu primaocu

prenese svesna namera uticanja na njegovo kasnije ponašanje (po mogućnosti u pravcu koji je poželjan sa stanovišta pošiljaoca).

12) MENJANJE SITUACIJEKomunikacioni proces predstavlja prelaz od jedne situacije u koju su uključeni

određeni učesnici u neku drugu zamišljenu ili planiranu situaciju koja nastaje promenom njihovog ponašanja u datom vremenu na osnovu shvaćenih i prihvaćenih poruka.

13) MOĆKomuniciranje je mehanizam pomoću kojeg se distribuira moć među

pojedincima u grupi, ili u društvu.14) …………………….?

Ciljevи komunikacиje

‘’Reći ću vam nešto o sebi: rado se bavim pecanjem, i među svoja najomiljenija jela ubrajam jagode sa šlagom. Ribama, međutim, nije do jagoda; one više vole crve. I zato, kad počnem da pecam, ne stavljam na udicu jagode sa šlagom, već se prilagođavam ribljem ukusu i nudim im mušice ili crve’’. (Karnegi)

DEFINICIJEDEFINICIJE-razumjevanje,shvatanje -smanjenje neizvjesnosti -proces -slanje,prenošenje razmjena -povezivanje -podruštvljavanje,širenje -kanal,prenosnik,sredstvo, način -umnožavanje informacija i znanja -promjena ponašanja - izmena reakcije -pobuda, podsticaj -namjera, cilj -menjanje situacije -moć -posledica iskustva, znanja

-opštenje, soopštenje, dodir, veza,

-ophođenje

-PRILAGOĐAVANJE

KOMUNIKACIJA

početna

Definicije komunikacijeDefinicije komunikacije:: Komunikacija Komunikacija je postupak na osnovu kojeg vest, je postupak na osnovu kojeg vest,

kao znak ili simbol, dospeva od jednog organizma kao znak ili simbol, dospeva od jednog organizma do drugog.do drugog.

Komunikacija Komunikacija je proces primanja i slanja poruka je proces primanja i slanja poruka između dvije osobe ili između grupe osoba sa između dvije osobe ili između grupe osoba sa nekim efektom i nekom trenutnom povratnom nekim efektom i nekom trenutnom povratnom informacijom.informacijom.

KomunikacijKomunikacija je interakcija razmenjivanja a je interakcija razmenjivanja informacija a u svrhu razumijevanja i socijalne informacija a u svrhu razumijevanja i socijalne povezanosti.povezanosti.

KomunikacijaKomunikacija je omogućavanje ljudima da izraze je omogućavanje ljudima da izraze paletu fizičkih, emocionalnih i psiholoških potreba.paletu fizičkih, emocionalnih i psiholoških potreba.

KomunikacijaKomunikacija je ponašanje čiji je cilj prenošenje je ponašanje čiji je cilj prenošenje poruka pomoću simbola jednoj ili više osoba.poruka pomoću simbola jednoj ili više osoba.

KomunikacijaKomunikacija je svako ponašanje čoveka koje za je svako ponašanje čoveka koje za posmatrača ima određeno značenje.posmatrača ima određeno značenje.

Komunikacija Komunikacija predstavlja namerno ili nenamerno predstavlja namerno ili nenamerno prosleđivanje ili primanje informacija.prosleđivanje ili primanje informacija.

KomunikacijaKomunikacija je proces pomoću kojeg pošiljalac, je proces pomoću kojeg pošiljalac, vest ili informaciju, šalje ivest ili informaciju, šalje i//ili prima.ili prima.

KomunikacijaKomunikacija je svaka razjena informacija pomoću je svaka razjena informacija pomoću simbola.simbola.

KomunikacijaKomunikacija je osnovni društveni proces i je osnovni društveni proces i funkcionalno nužan preduslov za svaki društveni funkcionalno nužan preduslov za svaki društveni sistem.sistem.

(nastavak)(nastavak)

Komunikacija Komunikacija je formatirana poruka za razmjenu je formatirana poruka za razmjenu podataka.podataka.

KomunikacijaKomunikacija je interpretiranje interakcije kao odraz je interpretiranje interakcije kao odraz socijalne i intelektualne kompetencije.socijalne i intelektualne kompetencije.

Komunikacija Komunikacija je uzajamno prepoznavanje verbalnih i je uzajamno prepoznavanje verbalnih i neverbalnih poruka.neverbalnih poruka.

Komunikacija Komunikacija je manifestacija verbalne i neverbalne je manifestacija verbalne i neverbalne komponente ponašanja. komponente ponašanja.

KomunikacijaKomunikacija je mehanizam ljudskog postojanja i je mehanizam ljudskog postojanja i opstanka.opstanka.

KomunikacijaKomunikacija je razgovor sa sobom-mišljenje, je razgovor sa sobom-mišljenje, razgovor s Bogom-molitva, razgovor s prirodom-naukarazgovor s Bogom-molitva, razgovor s prirodom-nauka..

KomunikacijaKomunikacija je nauka i praksa, koja polazi je nauka i praksa, koja polazi od stalnog postavljanja pitanja i davanja od stalnog postavljanja pitanja i davanja odgovora.odgovora.

KomunikacijaKomunikacija je sposobnost čovjeka da živi je sposobnost čovjeka da živi i radi sa drugima.i radi sa drugima.

KomunikacijaKomunikacija je prenošenje svjesnih ili je prenošenje svjesnih ili nesvjesnih, namjernih ili nenamjernih uticaja nesvjesnih, namjernih ili nenamjernih uticaja na okolinu.na okolinu.

Komunikacija Komunikacija je snažni mehanizam širenja je snažni mehanizam širenja moći od strane pojedinaca ili grupe prema moći od strane pojedinaca ili grupe prema pojedincu ili grupi.pojedincu ili grupi.

KomunikacijaKomunikacija je otkrivanje karaktera samih je otkrivanje karaktera samih učesnika u komuniciranju.učesnika u komuniciranju.

Komunikacija Komunikacija je dokazivanje samog sebe. je dokazivanje samog sebe. Komunikacija Komunikacija je stvaranje uzajamnog polja je stvaranje uzajamnog polja

razumijevanja.razumijevanja. Komunikacija Komunikacija je rezultat odgoja i je rezultat odgoja i

obrazovanjaobrazovanja KomunikacijaKomunikacija je skup odnosa koji se koristi je skup odnosa koji se koristi

kako bi se objasnilo odvijanje određenih kako bi se objasnilo odvijanje određenih postupaka u stvarnostipostupaka u stvarnosti..

Prilikom uspostavljanja komunikacije prolazimo kroz nekoliko faza

Prva faza je inicijativna i sastoji se od neobaveznih opaski i pozdrava.

Faza eksperimentisanja ujedno znači početak postupnog otkrivanja informacija, što omogućava pronalaženje sličnosti i razlika među učesnicima u komunikaciji.

Treća faza je intenzifikacija, koja obuhvata dublje ulaženje u ličnost učesnika u komunikaciji, čime ona prestaje da bude tajna.

Intregracija je faza koja dovodi do osećanja povezanosti, kada se odluke donose zajednički.

Konačna faza je povezivanje, kojim se utvrđuje dugoročniji karakter odnosa, saradnje.

ŠEMAŠEMA komunikacije komunikacije

početna

MISAO KODIRANJEPRENOS PORUKE PRIMANJE DEKODIRANJE RAZUMJEVANJE

POVRATNA VEZA

ŠUM

POŠILJALAC PRIMALAC

KOD KOD

Selekcija informacije

Primanje poruke

Primanje poruke

Kodiranje

Selekcija informacijeDekodiranje

Povratna informacija

Kodiranje Prenošenje poruke Dekodiranje

Prenošenje porike

Faze procesa komunikacije

PROCESPROCES

ELEMENTI PROCESA

KOMUNIKACIJE

FAZE PROCESA

KOMUNIKACIJE

Selekcija informacija

Povratna informacija

Kodiranje

Prenos poruke

Primanje poruke

Dekodiranje

Pošiljalac

Poruka

Kanal

Primalac

Smetnje - šum

početna

ŠEMA PROCESA KOMUNIKACIJE

Tri osnovna oblika komunikacije:

1. «JA»–«JA» - intrapersonalna komunikacija

2. «JA» – «TI/ON» - interpersonalna komunikacija

3. «JA» – «VI/ONI» - masovna komunikacija

1. «JA»–«JA» - intrapersonalna komunikacija 1. Intrapersonalna komunikacija ili komunikacija

«JA» – «JA» je meditacija, odnosno priprema za komunikaciju «JA» – «TI/ON».

Pošiljalac prvo zamisli i osmisli predmet komunikacije, to jest meditira, pa tek onda primenjuje komunikaciju «JA» – «TI/ON», odnosno saopštava svoju poruku primaocu/ima.

Prema tome, intrapersonalna komunikacija je ona koju subjekt obavlja sam sa sobom kad razmišlja o nečemu, rešava problem, piše dnevnik i sl. Ona se odvija neprestano, čak i dok sanjamo.

Takva vrsta monologa se u literaturi naziva solilokvij.

2. «JA» – «TI/ON» - interpersonalna komunikacija

2. Interpersonalna komunikacija se odvija između dve ili više osoba, odnosno, to je dijalog.

3. «JA» – «VI/ONI» - masovna komunikacija

3. Masovna komunikacija uključuje veliki broj učesnika i u savremenom svetu se odvija i uz pomoć masovnih medija.

Strukturni modeli komunikacijeModel Aristotela (384-322)

Svi komunikolozi se slažu u jednoj stvari: prvu šemu (model) komunikacije je razradio Aristotel. On smatra da je osnovni model akta komunikacije:

ORATOR –GOVOR - AUDITORIJUM. To su osnovni elementi

komunikacije. Struktura objekta ili njegovo

ponašanje može biti podvrgnuto modeliranju.

Istraživanja u okviru američke teorije komuniciranja prije Drugog svetskog rata su često bila vršena na teme о ulozi masovnih medija, о propagandi, kao i funkcijama društvenog komuniciranja uopće (iako se riječ 'komuniciranje' još ne upotrebljava kao teorijski termin).

Prve teorijske formulacije о komunikativnim fenomenima bile su povezane sa temama funkcije vesti u demokratskom društvu i analize javnog mnjenja i propagande.

Linearni model G. Lasswella (1948)

Kasnije američki politikolog Lasvel daje definiciju (model) procesa masovnog komuniciranja u vidu pet čuvenih pitanja.

U modelu G. Lasswella, koji se danas smatra za klasičan, elementi komunikacije su uključeni u model u obliku odgovora na pitanje:

„KO - saopštava ŠTA - kojim KANALOM -KOME - sa kakvim EFEKTOM?“.

(Lasswell H.D.The Strukture and Function of Communication in Society // Mass Communication/ Ed. By Schramm W. Urbana, 1960. p. 14.)

Linearni model K.Šennona i U. Vivera.

Veliku popularnost dobio je linearni model Šennona i Vivera.

Šennon i Viverov model uključuje: izvor informacije,odašiljač, signal, kanal, prijemnik, cilj saopštenja i izvor šuma.

Osnovni cilj bi bio da se smanji šum i poveća informaciju u komunikaciji.(Vidi sledući slajd)

Izvor informacije kod kanal dekodiranje primalac

izvor šuma

Linearni model K. Šennona i U. Vivera.

Gregori BejtsonTeorijski doprinos definiranju

komuniciranja (u okviru vodećeg pravca) daju i Jirgen Raše i Gregori Bejtson, iz psihijatrijsko-antropološke perspektive.

Oni ističu da komuniciranje podrazumijeva "sve procese putem kojih ljudi utiču jedni na druge".

Berlo

Iako već šezdesetih god. 20.veka linearni modeli gube popularnost ipak ostaju implicitno prisutni u opisnim definicijama komunikacije i komunikativnih istraživanja.

Naime, iako autori nisu objasnili ništa suštinsko о procesu komuniciranja među ljudima, omogućili su segmentaciju i fokusiranje pojedinih elemenata procesa komunikacije, a na neki način demonstrirali su i legitimirali 'naučni' karakter teorije komunickacije

Berlo (1960), kritikuje linearnost i druge manjkavosti raznih modela komuniciranja, daje svoj model u kome jedan komunikalor pokušava da gleda na svijet očima svog sagovornika da bi mogao predvidjeti kako će ovaj drugi reagovati.

Komunikativna sposobnost je mogućnost da utičemo na druge, kao i da drugi ulicu na nas. Isto tako, Berlo ističe da ljudi "komuniciraju da bi izazvali zeljenu promjenu".

Model K.Šennona i U. Vivera.

U datom modelu izvor je onaj ko telefonira (prenos saopštenja). Saopštenje je informacija koja se prenosi. Telefonska centrala je transformator

izvorKanal

prenosa (kodiranje)

Kanal prijema

(dekodiranje)

Primalac

Izvor suma

Soopštenje

signal signal

Soopštenje

kanal

Cirkularni model Williama Schramma

U modelu Vilijama Šrama za razliku od modela Šenona – Vivera pojavljuje se povratna veza.

Po mišljenju Vilijama Šrama (Schramm William), signal koji je povezan sa socijalnom sredinom postane saopštenje.

(Schramm William The nature of communication between humans—The process and effectts of communications.

Urbana, 1972, p.3-53).

Soopštenje

KodiranjeKomunikatar A

Dekodiranje

Soopštenje

DekodiranjeKomunikatar B

Kodiranje

Cirkularni model Williama Schramma (2)

U njegovom modelu odražava se reakcija primaoca na poruku pošiljaoca.

Naime,on je uključio u proces komunikacije povratnu vezu i predstavio je komunikaciju kao cirkularni model.

poruka

saopštenje

kod

interpretator

dekodiranje

dekodira

interpretator

kodiranje

Kibernetički model Norberta Vinera

Prema kibernetičkom modelu Norberta Vinera informacija koja se vraća prema svom izvoru ima moć delovanja.

Viner analizira sistem komunikacije ne samo na tehničkom, nego i na socijalnom nivou.

Pol Vaclavik, Dženet Bivin i Don Džekson Pol Vaclavik, Dženet Bivin i Don Džekson krajem

šezdesetih godina iznose svoje viđenje procesa komuniciranja u uticajnoj ali i kontraverznoj knjizi Pragmatika ljudskog komuniciranja.

Pod uticajem teorije sistema i teorije metakomunikacije antropologa Gregorija Bejtsona. autori (koji se u komunikologiji često nazivaju i 'Grupom Palo Alto') ističu da priroda odnosa

ili veze medu komuinikatorima definiše i karakter komuniciranja.

Komunikatori na taj način predstavljaju i svojevrsni interaktivni sistem.

Obimni model Bejkera

Mozaični model Bejkera se sastoji od malih kockica: a svaka strana je ili izvor,

ili primalac, ili soopštenje, ili kanal komunikacije.

Blumler i Katz Od savremenih definicija komuniciranja

može se, na primjer, izdvojili definicija iz teorije ili islraživanja 'upotreba i zadovoljstva’ gde se kaže da kod (masovnog) komuniciranja nema direktne veze između poruka i uticaja, nego članovi publike biraju i koriste medijske sadržaje i tako djeluju kao dopunske promjenljive u procesu uticaja (Blumler i Katz).

Model Rodžersa

Rodžers predstavlja tzv. difuzni model komunikacije. On smatra da uticaj treba da bude odmah na sve

ljude, ali je najvažnije ubediti pet ljudi, a kad ste uspeli da ubedite pet ljudi taj proces ne možete da zaustavite.

U ovom modelu komunikacije uzeta je u obzir ne samo povratna veza, već i potrebe, zahtevi, neophodnost reagovanja na pravi način učesnika komunikacije.

U ovom modelu uzimaju se u obzir i sociološki, i psihološki, i etnološki uslovi za komunikaciju.

To je to model uzajamnog delovanja učesnika komunikacije. Na šemi je prikazan pozitivan rezultat tog uzajamnog delovanja –

zajedničko jezgro, što je postignuto zahvaljujući naporima od strane komunikatora.

Učesnik 1 Učesnik 2Zajedničkojezgro

Model Rodžersa

Drugi modeli komunikacije

Barn Lund predstavlja transaktni model komunikacije na nivou ličnosti.

Semiotički model komunikacije koji realizuje informativnu, ekspresivnu i pragmatičnu funkciju komunikacije sačinio je Gustav Špet, u kojem pojam smisla tretira kao predmetno- objektivno ili psihološki-subjektivno.

Predmetno-objektivno ugradjuje se u reč kao znak, koji treba naknadno istumačiti, a psihološki-subjektivna komponenta ukazuje samo na namere, želje i predstave komunikatora.

Drugi modeli komunikacije (2)

Italijanski semiotičar Umberto Eko pak smatra da se ne mogu svi komunikativni fenomeni objasniti isključivo uz korišćenje semiotičkih kategorija.

Jurij Lotman isključuje mogučnost postojanja apsolutno identičnih kodova kao ni podjednakog obima pamčenja kod komunikatora i komunikanta.

Gerbner-ov model

Komunikacija je proces u kojem: a) osoba, b) vidi nešto, c) putem nekog sredstva, d) u određenoj situjaciji, e) putem nekog sredstva, f) da bi ponudila podatke, g)u nekom obliku, h)koji imaju neke sadržaj i i) posledicu

Gatekeeper model (gejtkiper, vratar, čuvar proloza) Pre ulaza u komunikacioni kanal, poruka je

kontrolisana od strane onih koji su za to zaduženi. Ako je poruka poništena, to ne znači da se na kraju komunikacijskog kanala neće nači neki drugi “vratar” koji će ponovo kontrolisati poruku pre nego što ona dođe do recipijenta.

Funkcije komunikacije

Jakobson (Jakobson., R., 1966, st:16) je definisao šest lingvističkih funkcija koje veže za sve oblike opštenja, bez obzira na sredstva opštenja ili prenosioca poruke:

Referencijalna funkcija je osnova koja određuje odnose između poruka i predmeta na koje se ova odnosi

Emocionalna funkcija određuje odnose između poruke i njenog pošiljaoca

Konativna funkcija određuje odnose između poruke i njenog primaoca

Funkcije komunikacije (2)

Poetska ili estetska funkcija predstavlja odnos poruke sa samom sobom ( u književnosti npr. stilizacija, simbolizacija)

Fatička funkcija traži da potvrdi, održi ili prekine opštenje, a obuhvata znakove koji prevashodno služe da se uspostavi, produži ili prekine opštenje, da se proveri da li veza funkcioniše, da se privuče ili održi sabesednikova pažnja

Metalingvistička funkcija ima za cilj da se odredi smisao znakova za koje postoji opasnost da ne budu shvaćeni od primaoca, tj. ona upućuje da se za određeni znak koristi kod koji mu daje smisao.

Osim toga, postoje još i sledeće funkcije komunikacije Akumulativna – funkcija čuvanja i prenošenja Apelativna - obraćanja Deiktička – funkcija ukazivanja kognitivna – saznajna, spoznajna prezentativna- predstavljanje Voluntativna funkcija - funkcija uticanja na

primaoca;

KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE

- sveobuhvatna je i glavni elemenat kulture; - neprekidna je, beskrajna; - zasniva se na razmeni poruka; - u njoj su prisutni predvidljivi, očekivani ili

konvencionalni elementi; - funkcioniše na više nivoa: između dva pojedinca,

između pojedinca i grupe, između dve ili više grupa itd.;

- što se tiče pola, uzrasta, socijalnog i konfesionalnog statusa, obrazovanja i sl., odvija se kako među jednakima tako i među nejednakima.

KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE (2) Pored toga, komunikacija ima još i ove karakteristike: - ostvaruje se u složenoj organizacionoj strukturi; - može biti usmerena kako prema pojedincu, tako i

prema većem auditorijumu, koji može imati najrazličitiji socijalno-kulturni milje;

- može imati individualni ili javni karakter; - može se odvijati licem u lice ili na distanci; - u zavisnosti od ponašanja učesnika u komunikaciji,

može biti aktivna i pasivna; - što se vremena trajanja tiče, komunikacija može biti

momentalna (telefon, telegraf, kompjuterske mreže...) i trajati duži vremenski period (pisma, razgovori, sastanci I sl.)

KOMUNIKOLOKOMUNIKOLOŠŠKI KI POJMOVIPOJMOVI

Poruka

Informacija

Komunikativni stimulans – komunikativna reakcija

Interakcija

Transakcija

Komunikacijski sklopovi

Transakcione igre

Komunikacijski sistemi

simetrični

asimetrični

međuzavisni

transakcioni

vrijednosni

preferentni

promjenjivi

Socijalni nivo

Psihološki nivo

Egzistencijalni

početna

Komunikološki pojmovi

Informacija-saopštenje o nekom događaju u nekom sistemu znakova («izgubljena», «suvišna», kontekstualno opredeljena, funkcioniše na višem nivou).

Komunikativni stimulus - komunikativna reakcija (jednosmerna, dvosmerna)

Poruka-funkcionalni prenos informacije (pozitivna, negativna, funkcionalna, nestalna, dopunski organizovana, pismo-govor)

Komunikološki pojmovi Interakcija-međuzavisnost (jedno- i dvosmerna)

Transakcija - sporazumevanje (socijalna, psihološka, egzistencijalna) Društvena celina, ljudska zajednica, radna organizacija, zasniva se na mogućnosti opštenja među ljudima, komunikaciji (gde mislimo na komunikaciju sa drugim ljudima).

Komunikacijska transakcija podrazumeva postojanje pošiljaoca poruke ili receptora, komunikacijski kod ili sadržaj poruke i primaoca, odnosno recepijenta poruke. Savršena transakcija podrazumeva da se sadržaj poruke receptora u neizmenjenom obliku prosledi do recepijenta koji će je primiti kao potpuno jednako značenje koje je uputio receptor, što podrazumeva odsustvo bilo kakvih tehničkih i psiholoških prepreka kodu poruke (šumovi, mediji, znanje, iskustvo i emocionalno stanje recepijenta koje nije jednako receptorovom). Pošto je to praktično nemoguće, adekvatna transakcija bi podrazumevala postojanje minimalnih prepreka kodu poruke koja bi u minimalno izmenjenom obliku stigla do recepijenta.

Komunicijski sitem

Transakcione igre-uloge u komunikaciji Komunikativni sklopovi-pravila i zakonitosti

sistema Komunicijski sitem-povezani i međuzavisni

elementi strukture (simetrični, asimetrični, međuzavisni, transakcioni, vrednosni, preferentni, promenljivi)

Komunicijski sistem kao proces (prelaz iz verbalnog u neverbalni i obrnuto)

KOMUNIKACIONI KODOVI

1. Logički kodovi 2. Esteтski кodоvi 3.Društveni kodovi

1.Logički kodovi

1.Logički kodovi 1.1.Paralingvistički k.:jezički releji, jezički

pomoćnici, prozodijski kodovi (glas), kinezički kodovi (pokret), proksemični kodovi (prostor)

1.2.Praktični k.: signali, programi, uputstva, upozorenja, saobraćajni znaci

1.3.Epistemološki k.- naučno zasnovani: termini nauke, zaštitni znaci, ime proizvoda, zastava, himna itd.

1.4.Mantike – veštine proricanja: astrologija, hiromantija itd.

2. Esteтski кodоvi

2.1.Umetnosт 2.2.Simbolika i tematikа 2.3.Morfоlоgija

3.Društveni kodovi

3.1.Društveni znakovi 3.2.Društveni kodovi – obredi, igre, moda,

titule itd (prema Emilju Vlajki).

Društveni kodovi (prema Emilu Vlajki).

Odelo, hrana, gestovi, razdaljine su znakovi koji se u različitim razmerama i na različite načine uklapaju u razne tipove društvenog opštenja.

Oni su mnogobrojni: obredi, slavlja, ceremonije, protokoli, kodovi učtivosli, igre.

Možemo razlikovati četiri glavna tipa društvenih kodova: Protokoli čija funkcija je da uspostave opštenje između

pojedinaca. Rituali u kojima je

grupa pošiljalac. Igre - privatne i individualne ili javne i kolektivne su predstave

određenedruštvene situacije.

Mode su stilizovani i individualni oblici kodova

Protokoli -

Društvo je skup pojedinaca okupljjenih u cilju zajedničke akcije. Svako udruštvu ima svoje mesto i svoju funkciju; svako se u njemu deliniše po porodičnim, verskim,profesionalnim i drugim vezama, koje održava sa drugima.

Te odnose treba prepoznati i identifikovati. To je funkcija imena, nadimaka, obeležja, grbova a najviše

kostima. S druge strane, kada se pojedinci okupljaju u cilju neke

zajedničke akcije, njihovi odnosi moraju biti jasno označeni: Ko komanduje a ko sluša, ko daje a ko prima, ko poziva a ko se odaziva.

Protokoli Protokol i etiketa određuju svakome njegovo mesto u povorci, za

stolom. Pozdravi imaju za cilj da uspostave ili prekinu opštenje pa i tu

odnos između sagovornika mora da bude označen: jednakost, superiornost ili inferiornost, privlačnost,.neprijateljstvo ili ravnodušnost, želja ili odbijanje da se opšti.

Titule, formule - i eventualno uvrede i psovke - tonovi glasa, gestovi i stavovi čine kodirani skup čiji se konvencionalni karakter uvida kada pokušamo da ih prevedemo s jednog jezika ili sjedne kulture na drugu.

Lepi maniri i ponašanje su znakovi preko kojih pojedinac ispoljava svoju pripadnost grupi.

Njegovo poznavanje i poštovanje uzusa identifikuju ga kao "čoveka iz visokog društva" ili "čoveka iz podzemlja"; to su "lozinke" i "znakovi raspoznavanja".

Obredi

Obredi su opštenje grupa; ritualizovanu poruku šalje zajednica. Pošiljalac je grupa a ne pojedinac. Preko verskog obreda, zajednica uspostavlja vezu sa bogovima

Etimološki, religio je veza, veza između vernika koji dele istu veru i veza između grupe i božanstva.

Porodični i nacionalni obredi su oblici opštenja sa precima ili domovinom.

Oni su, uostalom, gotovo uvek verske prirode i obojeni su religioznošću.

Paktovi, ugovori i savezi su odnosi između grupa koje među sobom razmenjuju obaveze, usluge, dobra, žene čiji su znakovi propratne ceremonije.

Obredi uvođenja, ustoličenja, krunisanju i svetotajstva, pogrebni obredi utvrđuju odnose između grupe i pojedinca koga grupa prima u svoje krilo.

Obredi

U svim tim obredima, pošiljalac je grupa, bilo kao celina, bilo u obliku sveštenika vršjoca obreda na koga grupa prenosi brigu za opštenje.

Ali grupa uvek učestvuje, ako ničim drugim a ono bar svojim prisustvom: ono se očituje u pesmama, molitvama, ćutanju, uzvicima "bravo" i "ura" kojima pojedinci ispoljavaju svoje učešće u opštenju.

To učešće se, s druge strane, ispoljava u slavljima koja produžuju obrednu ceremoniju i čija je forma takođe kodirana.

Svečane i komemortivne proslave podsećaju na prvobitni savez i potvrđuju veze koje je on uspostavio.

Funkcija obreda je da uspostavi zajedništvo. Njihov cilj je da izraze solidarnost pojedinca sa obavezama, verskim.

nacionalnim, društvenim, koje je zajednica uzela na sebe. A ti sistemi znakova, bez obzira na njihovo islorijsko ili pseudoistonjsko

poreklo, i bez obzira na njihovu figurativnu vrednost, uvek su visoko konvencionalizovani.

Mode

Mode mi načini postojanja, svojstveni grupi: obući se, hraniti se, stanovati itd.One imaju veliku važnost u društvu u kome preobilje potrošačkih proizvoda oslobađa ove poslednje od njihove prvobitne funkcije (zaštita, ishrana) i sasvim je očigledno da su naše kravate, naši automobili, naše fotelje, samo znakovi našeg društvenog statusa.

Moda proizilaz.i iz jednog dvostrukog kretanja: centripetalnog i centrifugalnog.

Želje za identifikovanjeni sa grupom koja ima prestiž povlači za sobom usvajanje znakova koji ovu ka rakterišu.

Ali članovi grupe koji odbijaju takvo identifikovanje napuštaju te znakove. To je ono što modu čini tako mobilnom i kreativnom, naročito u kulturama

u kojima su društveni znakovi slabo kodiram. Moda, kao i razonoda, nadoknađuju frustracije i ispunjavaju želje za

preslicom.

Igre

Igre su kao i umetnost podražavanja stvarnosti, tačnije, društvene stvarnosti.

To su situacije tako sazdane da mogu da vrate pojedince u određenu značenjsku shemu društvenog života.

Umetnostii podražavaju da bi vratile primaoca pred stvarnost i da hi on doživeo, posredstvom jedne slike, emocije i osećanja koje ta stvarnost budi. Igre podražavaju da bi vratile pošiljaoca unutar stvarnosti i da bi on posredstvom slike, vršio radnje te stvarnosti.

Predstave su istovremeno i igre i umetnosti: igre s gledišta glumca, umetnosti s gledišta gledaoca.

Igre odgovaraju trima velikim oblicima iskustva: intelektualnog i naučnog, praktičnog i društvenog, kolektivnog i estetskog.

Igre

Prvom tipu pripadaju sve igre konstrukcije - uključujući i verbalne konstrukcije, kao rebusi, zagonetke, ukrštene reči, u kojima igrać struktuira jednu amorfnu stvarnost i daje joj smisao; delalnost deteta koje sklapa "mozaik" istog je reda kao i delatnost travara koji identifikuje i razvrstava svoje biljke.

Drugom tipu pripadaju igre kuje stavljaju igraća u društvenu situaciju:' porodica, profesija, rat: devojčica i njena lutka igraju se mame, igrači šaha ili ragbija podražavaju rat.

Predstave - s gledišta gledalaca - odgovaraju trećem tipu: navijači prate peripetije utakmice kao što stanovnici jednog grada posmatraju svoje šampione s vrha zidina

Igre

Funkcija igre je učenje i selekcija: dete koje se igra mame ili vojnika uči svoj zanat; turnir omogućuje da se prepozna najjači, onaj koji najviše zaslužuje da komanduje; hazardne igre simbolizuju borbu pojedinca protiv sudbine, ali u situacijama u kojima su stvarne opasnosti uklonene.

S druge strane, igre imaju funkciju da razonode jer zadovoljavaju i, besumnje, sublimirajufrustrirane želje iz stvarnog života: želju za vlašću, za moći, za zaradom, za napredovanjem u društvu.

Moderna psihoanaliza i psihijatrija osvetlile su taj problem i uveliko proširile pojam igre i njenu oblast, pokazujući da igre, kao i umetnosti, izražavaju kulturne arhetipove koji imaju

duboke korene u kolektivnom i individualnom nesvesnom.

Igre

U toj perspektivi, pojam igre – to jest podražavanja društvene situaciji - proširio se na većinu naših ponašanja.

Tako većina psihičkih neuravnoteženosti odgovaraju smetnjama u opštenju a psihosomatika sa svoje strane pokazuje da se poremećaji duše ispoljavaju organski.

Sva naša ponašanja imaju smisao: ali kada je odnos između označioca i označenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogrešno tumači.

Moderna psihopedagogija naučila nas je da dete sklono bekstvima, pobunama, lažima, patetično pokušava nešto da saopšti i da uspostavi vezu sa svojom sredinom.

Ta situacija je opšta. U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje

igramo), američki psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naša društvena, naročito porodična", ponašanja "igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju arhaične situacije za koje igrači nemaju ključ; kućni tiranin, frigidna žena, alkoholičar, igrač, uloge su čiji nam duboki smisao izmiče.

Doktor Bern sastavlja inventar tih tipičnih situacija i pokazuje kako bi one mo gle da budu "odigrane".

IGRE

U toj perspektivi, pojam igre – to jest podražavanja društvene situaciji - proširio se na većinu naših ponašanja.

Tako većina psihičkih neuravnoteženosti odgovaraju smetnjama u opštenju a psihosomatika sa svoje strane pokazuje da se poremećaji duše ispoljavaju organski.

Sva naša ponašanja imaju smisao: ali kada je odnos između označioca i označenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogrešno tumači.

Moderna psihopedagogija naučila nas je da dete sklono bekstvima, pobunama, lažima, patetično pokušava nešto da saopšti i da uspostavi vezu sa svojom sredinom.

Ta situacija je opšta. U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes people play (Igre

koje igramo), američki psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naša društvena, naročito porodična", ponašanja "igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju arhaične situacije za koje igrači nemaju ključ; kućni tiranin, frigidna žena, alkoholičar, igrač, uloge su čiji nam duboki smisao izmiče.

Doktor Bern sastavlja inventar tih tipičnih situacija i pokazuje kako bi one mo gle da budu "odigrane".

BRAČNE BRAČNE IGREIGREERIK BERN: KOJU IGRU IGRAŠ?

Koliko je puta u životu svako od nas učinio nešto iako je znao da to nije dobro za njega, ali naprosto nije mogao pomoći

samom sebi ?

Koliko puta smo donijeli neku potpuno iracionalnu odluku, pa se poslije pitali:

Zar je to moguće?Zar je to moguće?

ili

Šta mi je bilo ?Šta mi je bilo ?

Jedan od važnih uzroka ovakvih, i svih drugih iracionalnih ponašanja, kojima svakodnevno svjedočimo, ili u njima

učestvujemo, leži u nečem što se zove

’’ ’’životni scenariji’’životni scenariji’’

U svojim najpoznatijim djelima:

Koju igru igraš ?Koju igru igraš ? i Šta kažeš poslije Šta kažeš poslije zdravo?zdravo?

Erik Bern je ukazao da se još u ranom djetinjstvu, putem vaspitanja stvaraju iracionalni obrasci ponašanja koje je

nazvao ’’životni scenariji’’

Životni scenariji u velikoj mjeri utiču

na čovjekov životni put i odluke koje u životu donosi

Erik Bern je osnivač psihoterapeutskog smjera koji sa zove transakciona analiza

(TA)

Na početku svoga rada na razvijanju TA Bern je uočio da u ličnost svakog

čovjeka postoje tri različita realna ego-stanja:

RoditeljRoditeljOdrasliOdrasliDijeteDijete

Objašnjavajući šta to postojanje podrazumijeva, Bern je naveo:

1. Svako nosi u sebi svoje roditelje1. Svako nosi u sebi svoje roditelje

2. Svako ima jednog odraslog u sebi2. Svako ima jednog odraslog u sebi

3. Svako nosi u sebi po jednu 3. Svako nosi u sebi po jednu

djevojčicu ili dječakadjevojčicu ili dječaka

Tri navedena stanja Bern je predstavio strukturnim strukturnim

dijagramomdijagramom

Roditeljsko ego-stanje RoditeljRoditeljsko ego-stanje RoditeljRR

OO

DD

Odraslo ego-stanjeOdraslo ego-stanje

Dječije ego stanjeDječije ego stanje

OdrasliOdrasli

DijeteDijete

RoditeljRoditelj

Pokazuje se u dva oblika:

1. Direktni – radi što i jaradi što i ja2. Indirektni – ne radi što i ja, ne radi što i ja,

nego kako ti kažem nego kako ti kažem

Roditelj stavovi, norme, vrijednosti, stavovi, norme, vrijednosti,

etika-moraletika-moral

Kritični Roditelj: Zahtijeva Naređuje

Traži greške

Fraze:Što će ljudi reći...Što će ljudi reći...

Zašto nisi...Zašto nisi...Ne smiješ...Ne smiješ...

Sad je dosta! Sad je dosta!

Brižni Roditelj Sluša

Pomaže Podržava

Tješi

Fraze:Ne boj se.Ne boj se.

Ja ću ti pomoći.Ja ću ti pomoći.Ne brini, tu sam.Ne brini, tu sam.

Molim te zapamti da Molim te zapamti da ……

OdrasliOdrasli

ČinjeniceČinjenice Zdrav razumZdrav razum

Otkrijmo toIstražimo toDefinišimo toKako to možemo najbolje izvesti

Odrasli …

Prikuplja i daje informacijePrikuplja i daje informacije Preuzima rizikePreuzima rizike

Preispituje mogućnostiPreispituje mogućnosti Stvara prilikeStvara prilike

Ima povjerenja u sebeIma povjerenja u sebe Donosi logičke zaključkeDonosi logičke zaključke

OdlučujeOdlučuje Preuzima odgovornostPreuzima odgovornost

DijeteDijete

OsjećajiOsjećaji

PotrebePotrebe

ŽeljeŽelje

IgraIgra

Volim..Ne želim...Moram..

Osjećam..Zaigrajmo..

Pokazuje se u dva oblika:Pokazuje se u dva oblika:

Prirodno Dijete

ZaigranoZaigrano SpontanoSpontano

Znatiželjno Znatiželjno SlobodnoSlobodno KreativnoKreativno

Traži zabavuTraži zabavu

Prilagođeno Dijete

PasivnoPasivno

Bespomoćno Bespomoćno

Boji seBoji se OdustajeOdustaje

Žali samo sebeŽali samo sebe

Ego-stanjaEgo-stanja

Jednako su dobra Imaju visoku vrijednost za opstanak

i življenje Imaju jake i slabe strane

Njihova efikasnost zavisi od situacije u kojoj se manifestiraju

Transakciona analizaTransakciona analiza

Model transakcione analizetemelji se na vjerovanju da, ako detaljnije

proučavamo, možemo uočiti način pokojem se naša komunikacija

temelji na našim mislima i osjećajima. Svaki put kada se dvoje ljudi sretne,

počinje transakcija: riječi , glasa, govora tijela.

Transakcija je jedinica Transakcija je jedinica društvenog odnosa. društvenog odnosa.

Ti mi nešto kažeš ili učiniš (draž), a ja ti odgovorim ili uzvratim djelom

(odgovor).

Transakciona analiza određuje koji je od tri dijela tvoje ličnosti započeo

transakciju i koji ti dio moje ličnosti odgovara.

Transakcije možemo podijeliti Transakcije možemo podijeliti na:na:

KomplementarnKomplementarnee

UkršteneUkrštene

JednostavneJednostavne SkriveneSkrivene

Skrivene mogu Skrivene mogu biti:biti:

UgaoneUgaone DvostrukeDvostruke

Komplementarna transakcija tip I

Odrasli – Odrasli:Odrasli – Odrasli:

A. Šta radiš A. Šta radiš danas poslije danas poslije

ručka?ručka?

B. Moram smisliti B. Moram smisliti dnevni red za dnevni red za

sastanak sastanak upravnog upravnog odbora. odbora.

RR RR

OO OO

DD DD

Komplementarna transakcija tip II

Dijete – Roditelj:Dijete – Roditelj:

A.A. Ne mogu danas Ne mogu danas izaći s tobom, izaći s tobom, moram ovaj moram ovaj

izvještaj završiti izvještaj završiti do ručka.do ručka.

B. Zašto uvijek sve B. Zašto uvijek sve radiš u zadnji čas ?radiš u zadnji čas ?

OO OO

RR RR

DD DD

Dok god su transakcije Dok god su transakcije komplementarne, komplementarne,

komunikacija teče glatko i komunikacija teče glatko i bez zastoja.bez zastoja.

Komplementarne transakcije Komplementarne transakcije karakteristične su za karakteristične su za

aktivnosti, rituale i razonode.aktivnosti, rituale i razonode.

Ukrštene transakcije

A. Koji je danas A. Koji je danas dan?dan?

B. Jučer je bio B. Jučer je bio sutra, sutra će sutra, sutra će biti jučerbiti jučer..

R R

O O

D D

Kad se dogodi ukrštena Kad se dogodi ukrštena transakcija, komunikacija transakcija, komunikacija

se prekida.se prekida.

Skrivene transakcije su složenije, jer se u njima aktivira više od dva

ego-stanja istovremeno.

One su karakteristične za igre.

Primjer igre možemo pronaći u razgovoru prodavača i kupca

Prodavač: Prodavač:

Ovo je odijelo Ovo je odijelo najkvalitetnije, najkvalitetnije, ali je preskupo ali je preskupo

za vas.za vas.

Kupac: Kupac:

Kupiću baš to Kupiću baš to odijelo.odijelo.

Na društvenom planu, ovo je

razgovor Odraslog s Odraslim, ali na

psihološkom planu poruka je upućena od Odraslog jednog

lukavog trgovca, prema Djetetu

kupca, što je vidljivo iz njegovog odgovora.

Oblici društvenog ponašanja Poštene Poštene

transakcije:transakcije:

VještineVještine RitualiRituali

RazonodeRazonode

Nepoštena Nepoštena transakcija:transakcija:

IgreIgre

- u njima se u njima se ’’folira’’’’folira’’

- neko uvijek ima neko uvijek ima koristikoristi

Najveći dio vremena koji ljudi Najveći dio vremena koji ljudi provode u ozbiljnom društvenom provode u ozbiljnom društvenom

životu odlazi na igranje igara. životu odlazi na igranje igara. Razlog tome je što je ljudima lakše Razlog tome je što je ljudima lakše

igrati igre, nego postići istinsku igrati igre, nego postići istinsku bliskost s drugima.bliskost s drugima.

Bern dijeli igre prema situacijama u kojima najčešće

postoje:

ŽivotneŽivotne BračneBračne

DruštveneDruštvene SeksualneSeksualne

Igre iz ordinacijeIgre iz ordinacije Igre iz podzemljaIgre iz podzemlja

Bračne igre

Pokazuju da igre služe za

sprečavanje bliskosti i korištenje

drugih za svoje ciljeve

Hvatanje za riječHvatanje za riječ TužakanjeTužakanje

Vječito zadihanaVječito zadihana Da nije bilo tebeDa nije bilo tebe Vidiš da sam se Vidiš da sam se

trudiotrudio Draga mojaDraga moja

Značaj igara

Prenose se s koljena na koljeno – Prenose se s koljena na koljeno – istorijski značajistorijski značaj

Svaka kultura i društvena klasa ima svoje Svaka kultura i društvena klasa ima svoje igre – kulturni značajigre – kulturni značaj

Igre su ’’u sendviču’’ između razonoda i Igre su ’’u sendviču’’ između razonoda i bliskosti – društveni značajbliskosti – društveni značaj

Ljudi biraju prijatelje i partnere među Ljudi biraju prijatelje i partnere među onima koji znaju igrati iste igre – lični onima koji znaju igrati iste igre – lični

značajznačaj

Autonomija

Da bi čovjek postigao ličnu autonomiju potrebno je osloboditi

ili obnoviti tri ljudske moći:

SvjesnostSvjesnost SpontanostSpontanost

BliskostBliskost

Četiri osnovna životna stava

Ja nisam OK – ti si OKJa nisam OK – ti si OKJa nisam OK – ti nisi OKJa nisam OK – ti nisi OKJa sam OK – ti nisi OKJa sam OK – ti nisi OK

Ja sam OK – ti si OKJa sam OK – ti si OK

Držite se svojih uvjerenja, misli i osjećaja...

i ostanite vjerni svojim vrijednostima, jer to su vrijednosti vaših roditelja,

vaših prijatelja, vašeg društva. Oni čine građu vašeg života i izgubiti

ih značilo bi razotkriti tkivo vašeg

iskustva.

Ipak, pregledajte ih pažljivo,jedno po jedno.

Preispitajte ih, komad po komad .Nemojte rušiti kuću već smo

pregledajte opeke i zamijenite one koje vam se čine napuklima i koje

više ne podržavaju građevinu.

Nil Donald Valš

SREDSTVA I KANALISREDSTVA I KANALI

Sredstvo je način kodiranja saopštenja.

U osnovna sredstva komunikacije spadaju: razgovor licem u luce, fax, brošura, pismo....

Kanal – specijalni put ili tehnologija, koji se koriste za prenos informacija od pošiljaoca do primaoca.

Mogu biti:

- interaktivni kanal - lični statični kanal - bezlični statični kanal - fizičko prisustvo kao kanal

početna