6. decembar 2017. godine

Kapitalizam u Srbiji ne oprašta bolovanja

Tranzicioni period u Srbiji nikad da se okonča, a jedan od njegovih pojavnih oblika jesu različita

gledanja na bolovanja zaposlenih. I dok se poslodavci žale da radnici u Srbiji često uzimaju bolovanje,

zaposleni prolaze kroz suprotna iskustva i neretko dolaze i bolesni na posao. Jedno je kada to rade da

bi izbegli umanjenje plate ili u strahu od otkaza, ali ima i slučajeva kada su na to primorani odlukama

lekarske komisije.

Danijelu Todoroviću iz Leskovca je krajem

avgusta mašina za cepanje drva odsekla palac i

deo kažiprsta. Nakon operacije koja je trajala pet

sati i lečenja u Beogradu, lekari s

Vojnomedicinske akademije su sredinom

novembra preporučili rehabilitaciju i produžetak

bolovanja.

- Kada sam otišao na zakazani pregled u Beograd,

lekar je rekao da tretman nije dobro urađen u

Leskovcu i da moram još najmanje mesec dana da produžim rehabilitaciju - kaže Danijel.

Lekarska komisija u filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u Leskovcu nije se složila sa

mišljenjem lekara sa VMA, pa je Danijel početkom decembra vraćen na posao. Radnik kaže da ga ruka i

dalje boli, a da cinizam bude još veći, on je zaposlen u pogonu za preradu drveta gde radi na rizičnijm

mašinama od one koja mu je odsekla prst.

- Ogroman je pritisak na lekare da bolovanje koje izdaju bude što kraće. To su vam one situacije kao

kada naši vodeći političari navodno ne vrše pritisak na tužilaštvo i sudije, a onda u obraćanju

medijima govore da neko treba da bude osuđen i da je kriv - kaže Ranka Savić, predsednica

Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Prema njenim rečima, pritisci su inicirani od poslodavaca i investitora, a vrše ih političari koji javno

govore o prekomernom korišćenju bolovanja i kako Srbi često odsustvuju s posla, što stvara pogrešnu

sliku investitoru o tome da u Srbiji ne može da nađe vredne i posvećene radnike.

Ministar za rad Zoran Đorđević nedavno je najavio pojačanu kontrolu bolovanja za zaposlene u

smederevskoj Železari, i to nakon razgovora s ambasadorom Kine i rukovodstvom Hestila. Kada je

poverenik za zaštitu podataka o ličnosti izjavio da se zakoni koji regulišu bolovanja ne mogu menjati po

dogovoru sa bilo kojim investitorom iz Ministarstva je stigla druga priča i tvrdnja da će pojačana kontrola

bolovanja biti sprovedena u celoj državi. Ministar je rekao da se tome pristupa kako bi se zaštitili radno

mesto, onih koji marljivo rade, poslodavac i država koja takođe ima štete zbog manje uplate poreza.

Tražili uvid u zdravstvene kartone

Pre nekoliko meseci morali su da reaguju lekari u Kuli jer je italijanska fabrika obuće Euroin u ovoj

vojvođanskoj varoši insistirala na superveštačenju bolovanja. Tražili su uvid u zdravstvenu dokumentaciju

zaposlenih, nezadovoljni čestim izostancima s posla, uglavnom žena. Lekari su upozorili da to predstavlja

zaštićene podatke, dok su radnice ukazivale na loše uslove rada i na to da 60 odsto njih prima minimalac.

Žalile su se na to da u pogonu nema ventilacije, da im mirisi lepka i farbe otežavaju disanje, dok se norma

stalno povećava, pa su primorane da na poslu ostaju i po dva-tri sata duže.

MONDO/AGENCIJE

Skupština Srbije: Koliko ćemo potrošiti dogodine

Skupština Srbije počela je danas sednicu na čijem dnevnom redu je Predlog budžeta za 2018. godinu i još 30

tačaka. Ni ove godne nema završnog računa za prethodnu.

Poslanici su počeli da utvrđuju dnevni red nove sednice,

a ukupno je podnet 171 predlog za dopunu dnevnog

reda.

Vlada Srbije je 29. novembra usvojila Predlog zakona o

budžetu za 2018. godinu kojim su planirani prihodi u

iznosu od 1.178 milijardi dinara, a rashodi 1.207

milijardi dinara.

O budžetu za sledeću godinu raspravlja se iako nije usvojen završni račun trošenja budžeta za 2017. godinu.

Ovakva situacija, iako zakon nalaže drugačije, ponavlja se iz godine u godinu, tako da Skupština Srbije već

petnaest godina nije usvojila Zakon o završnom računu budžeta.

Planirani fiskalni deficit na nivou Republike za narednu godinu iznosi 0,6 odsto BDP-a, odnosno 28,4

milijarde dinara,. To je 40,7 milijardi dinara niže od deficita planiranog budžetom za 2017. godinu.

Ministar finansija Dušan Vujović ranije je rekao da je predloženi budžet za iduću godinu planiran na osnovu

projekcije da će realna stopa rasta u idućoj godini biti 3,5 odsto BDP-a.

Veće plate i penzije kao nagrada

Vujović kaže da je prostor za povećanje plata i penzija u idućoj godini utvrđen kao "nagrada za ono što je

ostvareno u poslednje tri godine reformi". U 2018. predviđeno je povećanje plata za 10 odsto u javnom

sektoru i pet odsto u administraciji, a povećanje penzija za pet odsto. Osim prostora za veće plate i penzije, u

idućoj godini obezbeđeno je i više novca za investicije, a Vujović kaže da su za kapitalne investicije

predviđene 128,3 milijarde dinara, od čega je najviše i to 54 milijarde namenjeno infrastrukturi.

Na dnevnom redu sednice biće i dopuna Zakona o budžetu Srbije za 2017. godinu, koja se odnosi na

sredstva koja će biti obezbeđena iz ovogodišnjeg budžeta za isplatu bonusa za pripadnike sektora

bezbednosti u iznosu od po 10.000 dinara, koji će im biti isplaćen do kraja godine.

O ČEMU BI SE TREBALO DA RASPRAVLJAJU POSLANICI

Poslanici će na novoj sednici razmatrati i izmene zakona o Porezu na dodatu vrednost, o porezu na dobit

pravnih lica, o porezu na dohodak građana i o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Biće razmotrene i izmene zakona o republičkim administrativnim taksama, o javnoj svojini i o rokovima

izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, a poslanici će raspravljati i o Predlogu zakona o

sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i o izmenama Zakona o ograničavanju raspolaganja

imovinom u cilju sprečavanja terorizma.

Na dnevnom redu su i izmene Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene

devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim

filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Skupština će razmatrati i potvrđivanje Sporazuma o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i

razvoj, Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kao i

potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne

usluge u vezi sa otvaranjem Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge u Beogradu.

Poslanici će raspravljati i o izmenama Zakona o stečaju.

Na dnevnom redu biće i Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i izmene zakona o

radu, o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i o zapošljavanju stranaca.

Biće razmotren Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama, izmene Zakona o zaposlenima u

autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Predlog zakona o platama službenika i

nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, izmene Zakona o sistemu plata

zaposlenih u javnom sektoru, kao i izmene Zakona o uređenju sudova.

Na dnevnom redu je i Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju,

koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Predlog odluke o davanju saglasnosti na

Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2017. godinu, koji je podneo Odbor za finansije,

republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Poštanska štedionica neće tolerisati zloupotrebe

zaposlenih

Rukovodstvo Banke Poštanske štedionice saopštilo je danas da zbog dobrobiti i sigurnosti svih klijenata

neće tolerisati niti jedan vid zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja zaposlenih u Banci, a povodom hapšenja

zaposlenih u jednoj od ekspozitura.

Ova bankarska kuća je izrazila zadovoljstvo saradnjom i profesionalnim radom Tužilaštva, Ministarstva

unutrašnjih poslova, kao i drugih nadležnih državnih organa, u borbi protiv svih vrsta finansijskog kriminala

i zloupotreba službenog položaja.

U saopštenju se podseća da je Banka Poštanska štedionica stabilna i sigurna finansijska institucija koja

postoji i kontinuirano radi 96 godina, što, kako se ističe, potvrđuje i poverenje velikog broja klijenata koji su

višegodišnji korisnici njenih usluga.

Ne samo za prvi stan, povraćaj PDV-a i za

hipoteku

Građani Srbije koji kupuju prvi stan imaće pravo na povraćaj PDV i u slučaju kada je ta nekretnina pod

hipotekom, predviđeno je izmenama Zakona o PDV.

Do sada su građani imali pravo na povraćaj PDV za kupovinu prvog stana, a sada je to pravo omogućeno i

ako je prvi stan koji kupuje pod hipotekom.

Izmene Zakona o PDV biće na dnevnom redu sednice Skupštine Srbje na kojoj će poslanici razmatrati

Predlog budžeta za 2018. i još 29 tačaka dnevnog reda.

Naime, izmenama Zakona o PDV je predloženo je da se omogući pravo na refundaciju PDV za kupovinu

prvog stana punoletnim državljanima Srbije, sa prebivalištem na teritoriji Srbije, koji kupuju prvi stan koji je

predmet hipoteke, odnosno predmet izvršenja u izvršnom postupku.

Precizirano je da se kod kupovine takvog stana može ostvariti pravo na refundaciju PDV po osnovu

kupovine prvog stana, ako je plaćanje ugovorene cene stana sa PDV izvršeno uplatom na odgovarajuće

račune u skladu sa zakonom.

Srpske firme od danas mogu da dobiju po 20.000

EUR

Evropska banka za obnovu i razvoj je pokrenula Program zelenih inovacionih vaučera u Srbiji a mogu da se

prijave zainteresovana mala i srednja preduzeća.

Mala i srednja preduzeća koja ispunjavaju uslove mogu da se prijave za dobijanje vaučera vrednih do 20.000

evra bez PDV-a i to za pokrivanje 90 odsto troškova usluga istraživanja i razvoja.

Na skupu "Šema zelenih inovacionih vaučera u Srbiji" u Privrednoj komori Srbije diektor kancelarije EBRD

u našoj zemlji Denijel Berg je rekao da ta banka želi da pomogne uvođenje inovacija u mala i srednja

preduzeća u Srbiji, kao i da će se taj projekat fokusirati na energetsku efikasnost.

Od preduzeća se očekuje da finansirjau najmanje 10 odsto ukupnih troškova.

Minimalna vrednost usluga istraživanja i razvoja koje mogu učestvovati u programu je 4.000 evra (bez

PDV-a).

Šema zelenih inovacionih vaučera ima za cilj da poboljša proces uvođenja inovacija u mala i srednja

preduzeća u oblasti resursne efikasnosti i na taj način podrži dugoročnu konkurentnost srpske privrede i

smanji njen uticaj na klimatske promena.

Preduzećima će kroz šemu biti omogućeno da vaučerima pokriju veći deo troškova usluga istraživanja i

razvoja koje će im pomoći da razviju inovativne proizvode, usluge ili procese u cilju smanjenja potrošnje

resursa, kao na primer energije, vode i sirovina.

Jedno preduzeća može da se prijavi za samo jedan vaučer, a prijavni forumular na e mejl adresu

inovacionivauceri@ebrd.rs <mailto:inovacionivauceri@ebrd.rs>.

U okviru istog istraživačko - razvojnog projekta preduzeće može da sarađuje sa najviše tri istraživačko-

razvojne organizacije.

Berg je rekao da EBRD želi da promoviše razvoj inovacija i da bi taj pilot projekat mogao da se raširi i u

zemlje regiona.

"Dokazano je da mala i velika preduzeća, javna i privatna, iznalaze razne načine za inovacije, a sve u cilju

povećanja rasta. Nadamo se da ćemo pružiti pomoć i malim firmama, ali i univerzitetima i drugim

institucijama koje bi mogle da imaju koristi od ove šeme".

Berg je rekao da će EBRD imati program za finasiranje zelene energije i prvirede koji će sledeće godine biti

realizovan zajedno sa EU.

Savetnik ministra za inovacije i tehnološki razvoj Bojan Lalić je rekao da je vizija kabineta Nenada

Popovića uspostavljanje inovativnog eko sistema u Srbiji.

"Smatramo da je zadatak svih ministarstava da prate liniju inovativnog razvoja i da na njima zasnuju

prviredu koja mora da bude konkurenta u svakom smislu, a mi smo spremni da uzmemo ulogu kooridnatora

tih aktivnosti", rekao je Lalić.

Naglasio je da je kabinet ministra bez portfelja Popovića uspeo za samo cetiri meseca rada da usmeri

aktivnosti prema efketivnoj podršci inovativnom razvoju.

"Ne umanjujemo značaj aktivnosti drugih ministarstava", dodao je Lalić.

On je kazao da je preglodom budžeta za narednu godinu predviđeno više sredstava za Fond za inovacionu

delatnost.

Kako je rekao, cilj vlade je da izbegne stihijsku i populističku promociju inovacijama, kao i da se pruži

odgovarajuća pomoć kompanijama, kako bi imali sve više inovativnih proizvoda.

Lalić je dodao da su digitalne inovacije veoma važne i za razvoj preduzetništva u našoj zemlji.

Uslovi za MSP koja žele da se priajve za dobijanje vaučera su: da su proizvodna i zainteresovana za razvoj

novih tehnologija u cilju efikasnijeg korišćenja resursa, da su u privatnom i domaćem vlasništvu, zatim da

posluju više od dve godine, da su finansijski stabilna i nemaju aktivne sudske sporove, kao i da nisu

povezana sa pružaocem usluga.

Mogu se finansirati usluge koje obuhvataju proveru koncepta, razvoj, izradu prototipa, testiranje,

sertifikaciju novog proizvoda, usluge ili procesa, zatim inovativno unapređenje postojećeg proizvoda, usluge

ili procesa, kao i obuku ili savetovanje u oblasti upravljanja inovacijama i zaštite intelektualne svojine.

Krkobabić: Osnovane 182 nove zadruge

U prethodih pola godine, uz podršku Odbora za selo SANU i Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine formirane

su 182 nove zadruge, koliko je osnovano u prethodnih pet godina zajedno, rečeno je danas prilikom

potpisivanje sedam ugovora za dodelu bespovratnih sredstava Vlade Srbije zadrugama u Centralnoj, Istočnoj

i Zapadnoj Srbiji, kao i Vojvodini.

Time je zaokružen prvi ciklus dodele sredstava namenjenih zadrugama koji je sada pokrio čitavu teritoriju

Srbije.

Novac je dodeljen u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“ kao deo Programa sprovođenja mera

ravnomernog regionalnog razvoja Srbije učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za

osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih zadruga u 2017. godini.

Ukupan iznos dodeljenih sredstava iz ovog programa u 2017. godini je 196 miliona dinara, čime je

potpomognut rad 22 zadruge u Srbiji, a ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić, zadužen za regionalni

razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, je naglasio kako će sredstva koja država izdvaja za ovu namenu

biti četiri puta veća naredne godine.

Akademik Dragan Škorić izrazio želju da u što skorije vreme vidi jake robne zadruge kojima će se Srbija

ponositi i koje će imati proizvode zaštićenog geografskog porekla, a koji su, zajedno sa razvijanjem

prerađivačkih kapaciteta, budućnost srpskog agrara.

Ugovore su potpisale postojeće zadruge Golubac iz Golupca, Agro Eko Voće iz Arilja, Modoš iz Sečnja,

Agrodunav iz Odžaka, Euro Duo Kalem iz Lazarevca kod Kruševca i dve novoosnovane K i S 2017 iz

Cerovca i Profortun iz Kisača.

Nova šansa za ljude s margine

USPEH: Posao dobilo 5.300 radnika

Ovaj projekat EU finansirala sa 6,5 miliona evra, dok je NSZ obezbedio 3,6 miliona

Tokom tri godine primene projekta „Pomoć Evropske unije teže zapošljivim grupama“, u koji je uloženo 10

miliona evra, zaposleno je 5.300 ljudi, a u različite aktivnosti bilo je uključeno skoro 30.000 ljudi, izjavio je

direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.

On je podsetio da je ovaj projekat EU finansirala sa 6,5 miliona evra, dok je NSZ obezbedio 3,6 miliona.

Prema njegovim rečima, otvoreno je 60 klubova za traženje posla, 20 centara za informisanje i savetovanje,

a uvedeni su i karavani zapošljavanja.

Martinović je istakao da je 85 lokalnih samouprava učestvovalo u projektima, a da je želja da sada same

opštine iz svojih sredstava nađu novac kako bi se obezbedilo održanje usluga za traženje posla, jer 20.

decembra prestaje finansiranje iz ovog projekta.

- To bi bila poruka i Evropskoj uniji da želimo da nastavimo program i iz svojih sredstava, a ne samo kada

od nje dobijamo novac - rekao je Martinović.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar rekla je da su karavani zapošljavanja došli do

ljudi koji nisu registrovani i koji teže nalaze posao, kao što su žene, mladi, Romi, osobe sa invaliditetom ili

nedovoljnim kvalifikacijama.

Stavovi građana o zadovoljstvu javnim uslugama administrativne službe policije

Građani kao problem navode loše ponašanje

policijskih službenika

Preko polovine građana smatra da administrativna služba policije pruža kvalitetnu uslugu, dok je više od 40

odsto ispitanika čekalo je na izdavanje ličnih dokumenata duže od sat vremena.

Za razliku od starijih, mladi su spremniji da kritički posmatraju rad ovih službi, iskazuju više nepoverenja i

češće prepoznaju korupciju.

Većina građana iako je zadovoljna radom administrativne službe policije, uglavnom izdavanjem ličnih

dokumenata, zapaža da postoje sistemski problemi koje bi trebalo menjati.

Najveći problem jeste loša organizacija, koju je istaklo 47 odsto građana. Kao sledeći čest problem navodi

loš etički kodeks ponašanja, tj moral policijskih službenika, podaci su istraživanja o stavovima građana u

sklopu projekta “Ja u centru pažnje” Evropskog pokreta u Srbiji, Centra za evropske politike i USAID- a.

Među zloupotrebama, u izdavanju lične dokumentacije, četiri odsto građana navelo je korupciju i taj

problem uglavnom su istakli mlađi ispitanici.

Više od polovine građana smatra da su veze i pokloni nepotrebni da bi se brže dobila dokumenta dok isto

toliko njih smatra da ljudi često koriste privatna poznanstva da bi do dokumenata došli ”preko reda”. Pa ipak

skoro 90 odsto građana tvrdi da nije privatno kontaktiralo nikoga pri dobijanju javnih usluga od službi

MUP- a.

Kao najvažnije aspekte usluga administartivnih službi policije ispitanici ističu pružanje brže usluge kao i

ljubaznost i profesionalnost osoblja.

Iako već uveden elektronski sistem omogućava dostavljanje dokumentacije na kućnu adresu, pri čemu se

proces ubrzava, od ispitanih građana samo četiri odsto koristilo je tu opciju.

Postoji varijacija u stavovima građana u Beogradu i ostalim regionima u Srbiji, pa tako korupciju više

uočavaju stanovnici prestonice i Vojvodine, dok se kompetentnost i ljubaznost službenika ističe kao problem

u Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji.

Stanovnici glavnog grada u proseku su zadovoljniji kvalitetom pruženih usluga, što je posledica većih

kapaciteta MUP- a u Beogradu, što ne sme biti slučaj jer javne usluge moraju biti podjednako dostupne svim

građanima Srbije.

Na pitanje da li su dovoljno informisani o svojim pravima 45 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno, dok

više od polovine ne zna kome da se obrati u slučaju da su im prava uskraćena.

I iako je većina građana usluge ovih službi ocenila pozitivno, samo je 28 odsto u potpunosti zadovoljnih

građana i to uglavnom osobe starije od 60 godina.

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju o efektima i problemima procesa vraćanja imovine

Privilegovani korisnici državne svojine najveća

prepreka

Za bivše vlasnike oduzete imovine i njihove naslednike restitucija je ne samo proceduralno komplikovan

proces, već je to i skup poduhvat s obzirom na to da podrazumeva angažovanje advokata, veštačenje i ulazak

u posed.

Sve te stavke idu na teret podnosilaca zahteva za povraćaj oduzete imovine. I dok vraćanje crkvene imovine,

ali i zgrada i poslovnih objekata, ide svojim tokom a u pripremi je i model obeštećenja kroz obveznice,

povraćaj poljoprivrednog zemljišta ne ide očekivanim tempom. Zašto je to tako, kada zemlje u državnom

vlasništvu ima dovoljno, pitamo Strahinju Sekulića, direktor Agencije za restituciju.

- Imajući u vidu činjenicu da se godišnje bivšim vlasnicima vrati od 10.000 do 12.000 hektara

poljoprivrednog zemljišta, moglo bi se, već na prvi pogled, zaključiti da je reč o velikom obimu. Naročito

imajući u vidu da je postupak vraćanja te vrste

imovine, koji Agencija treba da sprovede, veoma

složen. Podsetiću da je neophodno najpre

identifikovati oduzete parcele, što se u dosadašnjoj

praksi pokazalo kao faktor usporavanja budući da

treba pribaviti dokumentaciju od nadležnih državnih

organa, koji nisi sistematski vodili evidenciju

imovine u državnom vlasništvu, zbog čega se

između ostalog, suočavamo sa problemom

vanknjižne svojine. Pored toga, velike površine

poljoprivrednog zemljišta koje potražuju bivši

vlasnici, posebno na teritoriji AP Vojvodine, u

međuvremenu su bile predmet komasacije, pa je identifikacija tih parcela gotovo nemoguća, pa to zemljište

mira da bude predmet veštačenja. Tome treba dodati i činjenicu da Uprava za poljoprivredno zemljište

konstantno opstruiše postupke vraćanja bivšim vlasnicima, izjavljujući žalbe na doslovno svako rešenje o

vraćanju. Pritom to čini neselektivno i bez relevantnog pravnog utemeljenja, pa se logično nameće pitanje da

li iza toga stoji namera da se postupci prolongiraju. Uprkos svim navedenim preprekama Agencija za

restituciju će vratiti 80 odsto te imovine.

* Da li je crkvama vraćena sva imovina?

- Crkvama i verskim zajednicama vraćeno je, do danas, pravo svojine na 58.396 hektara zemljišta, od čega

je 26.098 hektara poljoprivrednog, 32.206 hektara čine šume i šumsko zemljište, a 91 hektar građevinsko

zemljište. Vraćeno je i 90.269 kvadratnih metara objekata, od čega je 12.779 kvadratnih metara stambenog

prostora, 72.817 kvadrata poslovnog, dok se 4.673 kvadratnih metara odnosi na ostale, uglavnom

kombinovane stambeno-poslovne objekte.

* Šta su za Agenciju bili najveći izazovi i prepreke u radu?

- Najveći izazov sa kojim smo se suočili u dosadašnjem radu predstavlja otpor privilegovanih korisnika

imovine u državnoj svojini, koji su tu imovinu praktično uzurpirali, jer su je, godinama unazad, koristili bez

pravnog osnova. Kao svojevrsne kočničare postupka restitucije treba pomenuti i one koji su imovinu

nezakonito "stekli" kroz privatizaciju. NJihov ekonomski interes je da nastave da koriste tako stečenu

imovinu.

* Odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine u obeštećenju predviđen je maksimalni iznos koji

neki od bivših vlasnika može da ostvari. O kom iznosu je reč?

- Ukupno obeštećenje, koje po svim osnovama jedan bivši vlasnik može da ostvari, ne sme da premaši

500.000 evra. Ukoliko jedan zakonski naslednik ostvaruje pravo na vraćanje oduzete imovine od više bivših

vlasnika, obeštećenje tom nasledniku po osnovu svih bivših vlasnika, ne može da prekorači taj iznos. Kad je

reč o obeštećenju bivših vlasnika podelom obveznica treba naglasiti da je za one, koji su na dan stupanja na

snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine u obeštećenju (6. oktobar 2011. godine) bili starija od 70 godina,

rok dospeća obveznica pet godina, a za starije od 65 godina 10 godina. Obveznice će glasiti na ime, biće

prenosive i isplaćivaće se u evrima.

* Kakva su iskustva drugih država u tranziciji sa restitucijom, odnosno kako su drugi rešili taj

problem?

- Svaka od tih država ima svoje specifičnosti, ali treba naglasiti da je naš Zakon o vraćanju oduzete imovine

i obeštećenju najsveobuhvatniji, budući da je predvideo najmanji broj ograničenja kad je reč o ispunjavanju

uslova za vraćanje imovine. Ta konstatacija se odnosi kako na krug lica koja imaju pravo na vraćanje

(Zakon je to pravo omogućio kako domaćim državljanima, tako i strancima pod uslovom reciprociteta), tako

i u pogledu imovine koja može biti predmet restitucije. Činjenica je da ni mnogo bogatije i ekonomski

razvijenije države nisu bile u mogućnosti da u punom obimu sprovedu restituciju, odnosno da vrate imovinu

bivšim vlasnicima u naturalnom obliku, ili u vidu novčanog obeštećenja.

Obeštećenje kroz obveznice

* Sudeći prema najavama od naredne godine, vlasnici oduzete imovine koja ne može da bude vraćena

u naturalnom obliku, biće obeštećeni podelom obveznica. Kako će se odvijati taj proces?

- Osnovica obeštećenja za oduzetu imovinu iznosi 13.685.522.511 evra. Kada Vlada utvrdi koeficijent i

usvoji uredbu kojom će biti utvrđeni osnovni elementi, iznos emisije, kao i uslovi distribucije i naplate

obveznica, Agencija će početi da donosi pojedinačna rešenja kojima će se utvrditi iznos obeštećenja, rokovi

i akontacija. Koeficijent se dobija kada se stavi u odnos iznos od dve milijarde evra i iznos ukupnog zbira

osnovica obeštećenja utvrđenih rešenjima o pravu na obeštećenje. Na osnovu tih rešenja podnosioci zahteva

će moći da naplate akontaciju u novcu, koja iznosi 10 odsto od utvrđenog iznosa obeštećenja. Obveznice

dospevaju u roku od 12 godina i isplaćuju se u godišnjim ratama, počev od 15. decembra 2018. godine.

Bilans restitucije - šta je vraćeno bivšim vlasnicima

5.952 objekta (4.233 poslovna prostora, 828 stanova, 891 zgrada)

297 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta

5.061 hektar šumskog zemljišta

26.997 hektara poljoprivrednog zemljišta

ŠTA PREDVIĐA BUDŽET ZA 2018. Samo od

PDV-a u kasi dodatne 23 milijarde!

Najznačajniji porast prihoda budžeta u sledećoj godini, u apsolutnom smislu, očekuje se kod prihoda od

PDV-a koji će porasti za 4,9 odsto, odnosno za oko 23,4 milijarde dinara, navodi se u nacrtu Zakona o

budžetu za 2018.

Kako za “Alo!” objašnjava Miladin Kovačević, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije i jedan od

autora časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), glavna determinanta kretanja PDV-a je domaća

tražnja.

- Istovremeno, glavni razlozi za bolju naplatu PDV-a tokom 2017. od planirane, prema oceni Ministarstva

finansija, su povoljna kretanja na tržištu rada u vidu rasta zarada i zaposlenosti koja su dovela do rasta

domaće tražnje, te napredak u domenu kontrole i efikasnije naplate, zatim rast potrošnje akciznih proizvoda

(pre svega naftnih derivata) i iznos isplaćenih povraćaja PDV-a je bio manji od očekivanog a kao rezultat

temeljnih kontrola - navodi Kovačević.

Dodaje da se budžetom za narednu godinu planira i veći prihod od akciza.

- Planirani prihodi od akciza za 2018. iznose 286,3 milijardi dinara, što je za 2,4 odsto više nego što će po

proceni Ministarstva biti ostvareno u ovoj godini. Projekcija prihoda od akciza za 2018. sačinjena je na

osnovu važeće akcizne politike, očekivane potrošnje akciznih proizvoda (naftnih derivata, duvanske

proizvode, alkohol, kafu i električna energija) i redovnog usklađivanja nominalnog iznosa akciza na

pojedinačne proizvode. Stoga, planirani porast prihoda je umeren i realan u odnosu na projekciju prihoda za

ovu godinu - napominje Kovačević.

S druge strane, predviđeno je da ukupni izdaci u 2018. budu na nivou od 1.207,1 milijardi dinara, što je

četiri odsto više u odnosu na izdatke u ovoj godini.

- Najveće povećanje u 2018. u odnosu na ovu godinu je kod kapitalnih izdataka koji su planirani na nivou

koji je za 33 odsto viši nego što je planirano za 2016. i iznosiće 127 milijardi dinara. Međutim, u prvih devet

meseci realizovano je tek 52 odsto planiranih kapitalnih izdataka, te će biti teško da se ovi izdaci planirani

za 2017. realizuju u punom iznosu, pre svega zbog ulaska u deo godine koji nije pogodan pre svega za

građevinske radove. Dakle, i kapitalni izdaci za 2018. planirani su na znatno višem nivou nego u 2017, što je

u skladu sa imperativom povećanja investicija u scenariju postavljenih stopa rasta BDP-a - zaključuje

Kovačević.

Davaćemo manje na kamate

Imajući u vidu da je cilj fiskalne konsolidacije za 2018. snižavanje deficita i zaustavljanje rasta javnog duga

i uspostavljanje trenda njegovog opadanja, najveće smanjenje je planirano kod rashoda za otplatu kamata, i

to sa 134 milijarde koliko je planirano za 2017. na 118 milijardi u 2018. Ostaje da se vidi kakva će

realizacija biti do kraja godine kako bi se uporedili rezultat iz ove godine i deficit planiran za 2018.

Planirani poreski prihodi u 2018.

Porez na dohodak građana 56.700.000.000

Porez na dobit pravnih lica 88.000.000.000

Porez na dodatu vrednost (PDV) 503.400.000.000

Akcize 286.300.000.000

Carine 42.900.000.000

Ostali poreski prihodi 11.300.000.000

UKUPNO 988.600.000.000

* iznosi su izraženi u dinarima

EU: Na "crnoj listi" poreskih rajeva 17 zemalja,

ne i Srbija

Evropska unija je objavila "crnu listu" od 17 zemalja, fiskalnih rajeva, koje ne čine dovoljno u borbi protiv

fiskalne pronevere, izjavio je francuski ministar ekonomije i finansija Bruno Le Mer.

On je, kako prenose francuski mediji, rekao da je lista

objavljena danas u Briselu.

"Usvojili smo danas na nivou EU listu zemalja koje ne čine

ono što je neophodno u borbi protiv fiskalne pronevere.

Ova crna lista obuhvata 17 država", izjavio je francuski

minsitar novinarima, tokom sastanka 28 minisara finansija

zemalja članica EU u Briselu.

Na listi su: Američka Samoa, Bahrein, Barbados, Grenada,

Gvam, Južna Koreja, Makao, Maršalska ostrva, Mongolija, Namibija, Palau, Panama, Sveta Lucija, Samoa,

Trinidad i Tobago, Tunis i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Le Mer je rekao da je još 47 mesta stavljeno na "sivu" listu zemalja koje trenutno ne poštuju evropske

kriterijume, ali su preduzele neophodne fiskalne mere.

U paketu mera koji je usvojio Savet ministara za ekonomiju i finansije EU je navedeno da su Srbija, BiH i

Crna Gora prihvatile zahteve Evropske komisije.

U dokumentu ministara EU stoji i to da, a tome se priključila i Makedonija, da Srbija, Crna Gora i BiH

postanu članice šireg medjunarodnog okvira ili pravila primene standarda EU za to da se obezbedi plaćanje

poreza na dobit tamo u svetu gde je profit i ostvaren.

Te zahteve su prihvatili i Albanija, Turska, Jordan, Fidži, Svazilend, Vijetnam, Maroko, Maldivi i

Zelenortska ostrva.

Evropski komesar za poreska pitanja Pjer Moskovici rekao je uoči sastanka ministara finansija EU da su te

države odbile da sarađuju i promene ovakvu praksu uprkos desetomesečnom dijalogu.

Problem nepravednog plaćanja poreza ponovo je došao u centar pažnje prošlog meseca u aferi "Rajski

papiri", dokumentima o utaji poreza visokih zvaničnika i preduzeća.

Države sa visokom poreskom stopom, poput Francuske, zahtevaju "crnu listu" i evropsku akciju protiv

poreskih rajeva, dok države sa niskom poreskom stopom poput Irske i Holandije tvrde da bi to bilo štetno za

konkurentnost u EU.

Srbija se u prethodnom nacrtu dokumenta od 21. novembra nalazila među 36 zemalja koje bi mogle

da budu uključene na proširenu "crnu listu" poreskih rajeva koju razmatra Evropska unija, preneo je

tada Blumberg.

Kasnije je ipak objavljeno da je Srbija isključena iz novog nacrta predloga zemalja jer je ocenjeno da će

ispuniti dodatne obaveze u skladu sa zahtevima Unije.

Udruženje italijanskih industrijalaca u Srbiji

obeležilo pet godina postojanja

Udruženje italijanskih industrijalaca u Srbiji "Konfindustrija" (Confindustria Serbia) obeležilo je danas pet

godina postojanja i nagradilo kompanije, pojedince i institucije.

Na svečanosti u Italijanskom institutu za kulturu u

Beogradu, predsednik "Konfindustrije" Erik Košuta rekao

je da je to udruženje mlado, te je u središte svojih

aktivnosti postavilo pre svega mlade ljude.

Košuta je kazao da su italijanska preduzeća svesna potrebe

očuvanja najboljih kadrova i njihovog profesionalnog

razvoja i da to žele da podrže i u Srbiji.

"Srbija je u prošlosti držala neslavni primat po 'odlivu

mozgova'. Stvaranje zajedničkih ideja i izgradnja mosta na putu povratka jeste naš cilj", istakao je Košuta i

dodao da je cilj Udruženja i unapređenje komunikacione mreže preko digitalne revolucije i unapređenje

transportne mreže, ne samo robe već i ljudi.

Ambasador Italije Đuzepe Manco rekao je da je "Konfindustrija" aktivan učesnik u ekonomiji Srbije i da

sada "gradi temelje koji će se isplatiti s jedne strane kroz uspeh firmi, a sa druge kroz povećanje zaposlenosti

u Srbiji".

Potpredsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Đorđe Milićević kazao je da je Italija jedan od najvećih

spoljnotrgovinskih partnera Srbije i da je u prošloj godini spojnotrgovinska razmena iznosila 3,7 milijardi

evra, a da će ove godine verovatno dostići četiri milijarde evra.

Povodom pet godina svog postojanja, "Konfindustrija" je dodelilo nagrade u četiri kategorije uspešnim

kompanijama-članicama, uglednim pojedincima i institucijama.

Nagradu za najveći doprinos razvoju privredne saradnje Italije i Srbije od 2012. godine do 2017. godine

dobila je kompanija obuće "Progetti".

Nagrade za društveno odgovorno poslovanje uručene su kompanijama "Flash Srb", "Palladio East" i

"Modine Srb", dok je nagradu za opštinu u Srbiji sa najboljim poslovnim ambijentom po izboru italijanskih

privrednika dobio Apatin.

Posebna priznanja uručena su mnogobrojnim pojedincima i institucijama s kojima sarađuje "Konfindustrija".

"Konfindustrija" - generalna konfederacija italijanske industrije u Italiji, postoji od 1910. godine. Prve

međunarodne kancelarije tog udruženja nastale su u Rusiji, zatim u Rumuniji i Bugarskoj, a 2012. godine

"Konfindustrija" je zvanično osnovana i u Srbiji.

TANJUG/BKTVNEWS

Bajatović: Srbijagas nije gubitaško preduzeće

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da je ove godine u Srbiji povećana potrošnja

gasa za 28 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kao i da to državno preduzeće više nema dugovanja.

Bajatović je gostujući na Pinku rekao da je Srbijagas prošlu godinu završio sa profitom od tri milijarde

dinara, kao i da bi trebalo da i ovu godinu završi sa sličnim profitom.

"Srbijagas od 2012. nije uzeo ni dinar kredita", istakao je Bajatović.

Kaže da to preduzeće još ne može da naplati sve što isporuči, ali i da se sada Srbjagasu mnogo manje duguje

nego prethodnih godina.

"Mi, sa naše strane, ne dugujemo nikom ništa, ni Rusima. Nama duguju, ali mnogo manje. Duguju nam i

dalje škole, bolnice i slično, ali je to mnogo manje nego što je to ranije bio slučaj".

Bajatović je dodao da cena gasa za domaćinstva nije na nivou na kome bi trebalo da bude, da je niža, ali da

više nije "politička", pošto je vlada donela odluku da se više socijalna politika ne vodi preko tog preduzeća.

"Srbjagas nije gubitaš otkada je vlada rekla da se neće voditi socijalna politika preko našeg preduzeća, iako

je još pomalo vodimo", kazao je Bajatović.

Rekao je i da stoga ne razume pojedine naslove u medijima kada je reč o Srbijagasu, kao i da bi zaduživanja

u narednom periodu mogla samo da budu za razvojne projekte, a ne za pokrivanje dugova.

Nova strategija EBRD za Srbiju - fokus na

"zelenoj privredi"

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) priprema novu investicionu strategiju za Srbiju, u čijem će

fokusu biti "zelena privreda", izjavio je direktor EBRD-a u Srbiji Danijel Berg.

EBRD je u prethodnih 16 godina investirala u Srbiju 4,5

milijardi evra u projekte, a preostalo je još oko 2,2 milijarde da

se realizuje, rečeno je na skupu u Privrednoj komori Srbije, gde

je predstavljen EBRD Program zelenih inovacionih vaučera.

Berg je istakao da je cilj da većina investicija koje će EBRD

finansirati bude u tzv. zelenu prviredu.

"Upravo pripremamo novu strategiju za Srbiju koja bi trebalo da bude dostupna za javnu raspravu sledeće

nedelje. Videćete da zelena ekonomija ima veću ulogu. U 2017. oko 50 odsto finansiranih projekata je

označeno kao 'zeleno'. Mali projekti su prisutni, ali trebaju nam i veći projekti. U Srbiji, da podsetim, radimo

sa mnogim lokalnim samoupravama, infrastrukturnim projektima, u energetici i u industriji", rekao je Berg.

Đaci će uskoro učiti iz digitalnih udžbenika

Udžbenici ubuduće neće morati da se štampaju, jer će moći da budu digitalni – jedna je od ključnih novina

Nacrta zakona o udžbenicima, pišu Večernje novosti.

Javna rasprava o ovom dokumentu počeće krajem ove nedelje, kada će

svi zainteresovani moći da daju svoje primedbe.

Da bi školske knjige mogle da budu samo u digitalnoj formi, u zakon je uvedena odredba da je udžbenik

osnovno didaktičko sredstvo u bilo kom obliku ili mediju. Kada digitalni udžbenik bude predviđen

zakonom, biće usvojeni standardi za njegovu izradu, kao i novi plan udžbenika.

– Ovo rešenje omogućiće jeftinije, pravednije i dostupnije obrazovanje – kažu u Ministarstvu prosvete. –

Učenicima će digitalni udžbenici biti i zanimljiviji i funkcionalniji, što će uticati i na povećanje njihovih

znanja i veština.

Osnova za učenje i dalje će, u najvećem broju slučajeva, ostati papirni udžbenički kompleti.

Budući zakon vratiće „u igru“ male izdavače, jer se ukida kvota po kojoj su za neki udžbenik, da bi bio u

upotrebi, morali da se izjasne nastavnici najmanje pet odsto đačke populacije. Ubuduće to neće biti

kriterijum. Ova odredba u prethodnom zakonu uvedena je jer je postojalo gotovo 80 licenciranih izdavača

udžbenika na tržištu. Kada je uvedeno da je minimalna kvota da se neka knjiga nađe u učionici, da iz nje uči

najmanje pet odsto učenika, mnogi su nestali sa tržišta. Opstali su samo najveći „igrači“.

Škole će udžbenike moći da nabavljaju posredstvom učeničkih zadruga, predviđa budući zakon. U

Ministarstvu prosvete objašnjavaju da je to mera koja bi trebalo da ukine sivo tržište, posrednike i smanji

krajnju cenu koju plaćaju đaci i njihovi roditelji. Provizije koje uzimaju posrednici mogle bi da budu

podeljene napola, tako da deo ostaje zadruzi, a za drugi iznos dala da bude povoljnija cena.

Izmenjen je i način za podnošenje rukopisa i odobravanje udžbenika, tako da rokovi za ovaj posao budu

kraći, a procedura jednostavnija. Biće ukinute i liste pregledača udžbenika, koje je do sada potpisivao

ministar, a novi propis definiše kriterijume ko može biti pregledač, sa namerom da ta lista bude duža, bez

sukoba interesa i kako bi proces bio transparentniji.

I dalje će postojati obaveza da se isti udžbenici koriste u školama četiri godine, tj. da se na svake četiri

godine biraju novi udžbenici. Samo u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost Ministarstva prosvete, škole će

moći da promene knjige koje koriste usred četvorogodišnjeg ciklusa.

Jedna od novina biće i Centar za niskotiražne udžbenike, koji bi trebalo da reši problem materijala na

jezicima nacionalnih manjina, ali i udžbenika prilagođenih slabovidoj deci, kao i literaturu za srednje stručne

škole koju izdavači, zbog malog broja primeraka, ne žele da štampaju. Zbog toga se pojedini predmeti i dalje

uče iz knjiga objavljenih u SFRJ. Za ovaj fond izdavači će imati obavezu da uplaćuju dva odsto svojih

prihoda. I ranije je postojala takva obaveza, ali godinama nije poštovana. Dodatna sredstva za ovaj fond biće

obezbeđena iz budžeta. Izdavači koji ne budu objavljivali niskotiražne udžbenike, a obavezali su se na to, ili

oni koji ne budu uplaćivali novac u fond, biće kažnjeni.

Lakše do besplatne struje i gasa

Nova uredba o energetski zaštićenim kupcima olakšaće proceduru dobijanja ove pomoći koju je do sada

iskoristilo tek 73.000 siromašnih

Budžetom vlade za 2018. godinu predviđeno je da Ministarstvo energetike dobije 950 miliona dinara za

socijalno ugrožena domaćinstva koja imaju pravo na besplatne kilovate i kubike gasa.

Ove godine za tu namenu iskorišćeno je oko 763 miliona od 1,5 milijardi dinara koliko je bilo planirano.

Razlog zašto je ove godine tek oko 73.000 najugroženijih od oko 400.000 koliko ih ima, iskoristilo ovo

pravo je preobimna i preskupa papirologija neophodna da bi zahtev za besplatnu struju i gas uopšte podneli.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU