7. mart 2017. godine

80.000 zaposlenih manje na državnoj kasi

Tokom poslednje tri godine sprovedena racionalizacija u javnoj upravi i preduzećima. Ušteda na platama

oko 100 miliona evra samo u 2017, kažu u resornom ministarstvu

VELIKA otpuštanja nisu više na dnevnom redu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Narednih meseci prioritet će biti reorganizacija, pre svega prosvete, zdravstva, socijale i državne uprave,

tako da građanima i privredi pruži više. Od kraja 2013. do danas, prema podacima ovog ministarstva,

zaposlenih na neodređeno u javnoj upravi i u javnim preduzećima, ali i firmama u restrukturiranju, manje je

za čak 80.000. A da racionalizacija nije sprovedena, tvrde u ovom resoru, na plate bi se u 2017. godini

potrošilo 100 miliona evra više.

Samo državna uprava i lokalna komunalna preduzeća

su na kraju 2013. godine, od kada je stupila na snagu

zabrana zapošljavanja, brojali 38.000 radnika ne

neodređeno više nego na kraju 2016. godine. Računica

Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave

pokazuje da je zbog toga u 2016. godini ušteđeno 40

miliona evra.

- Najveću "žrtvu" su podnele institucije koje su po

međunarodnim standardima bile najmanje efikasne, ali

su i u okviru njih neke kategorije bile zaštićene -

medicinski radnici u zdravstvu i inspekcijski nadzor po

ministarstvima - kažu u Ministarstvu državne uprave. -

U okviru socijalne zaštite, pritisak je bio na

predimenzioniranim fondovima socijalnog osiguranja, dok su ustanove socijalne zaštite ostale "netaknute".

Kod prosvete, postojala je svest o fiksnoj tehnologiji rada - broj zaposlenih je determinisan brojem učenika,

škola, odeljenja, predmeta i važećim normama.

Sledi reorganizacija, a prioritet će biti centralna administracija, prosveta i zdravstvo, ali i socijalna zaštita i

finansije. Radiće se na smanjenju razgranate mreže filijala, jer su one, kažu nadležni, osnovane u nekom

drugom vremenu.

Sve što se usvoji, kažu u ministarstvu, biće zasnovano na argumentima - prvenstveno na preporukama

detaljnih analiza Svetske banke, ali i obimnog znanja koje već postoji u resorima.

Najracionalnije opštine, a to su Svrljig, Paraćin i Koceljeva, ove godine će moći da uposle nove ljude. S

druge strane, viška se, između ostalih, još nisu odrekli u Smedervskoj Palanci i Prokuplju.

- U poslednje četiri godine mi smo dobili odobrenje da zaposlimo samo jednog čoveka u finansijama - rekao

je nedavno Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin. - Mi imamo 150 ljudi manje nego što po zakonu

imamo pravo da uposlimo.

A slična situacija je i u Pirotu. Dugo već, kažu, rade sa manje zaposlenih.

- Imamo 60 zaposlenih manje nego što nam zakon omogućava i ne daju nam dozvolu da primimo nove -

kaže Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota. - Ozbiljno je ugrožen kvalitet usluga. Odlazi nam kvalitetan kadar,

jer su ljudima godinama zamrznute plate.

RASHODI PREMA BUDžETU

Podaci iz budžeta Srbije, u koji ulaze zarade zaposlenih u državnoj upravi, prosveti, zdravstvu, policiji, ne

otkrivaju jasnu tendenciju, već se menjaju iz godine u godinu.

Rashodi za zaposlene su u 2013. bili planirani na 266,22 milijarde dinara. Godinu kasnije ista stavka je

"težila" 271,6 milijardi dinara. Državna kasa je u 2015. godini za zaposlene upisala rashode od 241,21

milijardu dinara, ali su oni nakon toga nanovo počeli da rastu. U 2016. godini ova stavka je planirana u

iznosu od 251,55 milijardi dinara, a za ovu godinu plan je dostigao 253,76 milijardi dinara. Treba

napomenitu da u te rashode ulaze plate, doprinosi, ali i ostali rashodi, kao što su otpremnine.

ANGAŽUJU PO DRUGIM OSNOVAMA

Podaci iz Registra zaposlenih, objavljeni na sajtu Ministarstva finanasija, pokazuju da "lokal" nije uvek išao

na smanjenje radnika, a radnu snagu su često uvećavali angažovanjem - po drugim osnovama. Javno su

dostupni izveštaji od novembra 2013. do maja 2015. godine. U ovom periodu broj zaposlenih na neodređeno

u opštinama i gradovima centralne Srbije manji je za oko 1.000 ljudi, zaposlenih na određeno je manje za

oko 550, ali je zato angažovanih po drugom osnovu više za 1.500. I ukupna zbir od 32.081 je zapravo za

1.500 veći nego godinu i po ranije. U Vojvodini je ukupan zbir manji za oko 1.300, ali je i tamo za toliko

više angažovanih po drugim osnovama.

Strancima putarina jeftinija nego nama!

Zbog "zaokruživanja", domaći vozači daju više novca na pojedinim naplatnim rampama poput Preševa i

Takova. Kada plaćaju u dinarima obračunava im se kurs evra iz novembra 2014.

NA naplatnoj rampi u Preševu putarina je

jeftinija za strance! Domaći vozači za prolaz

moraju da izdvoje 80 dinara, dok je za vozila

iz inostranstva ceh 50 centi, ali po kursu od pre

oko dve i po godine, što je nešto više od 60

dinara.

Na sajtu "Puteva Srbije" piše da su trenutne

cene putarine usklađene sa kursom Narodne

banke Srbije, koji je važio još 13. novembra

2014. U pitanju je srednji kurs od 120,5 dinara

za evro.

- Usklađivanje deviznog cenovnika putarine obavlja se pri promeni zvaničnog srednjeg kursa evra za plus ili

minus tri odsto - kažu u "Putevima". - Poslednja ovakva promena kursa bila je 13. novembra 2014. godine,

pa se cene putarine obračunavaju po kursu od navedenog datuma.

Cene putarine za domaća i strana vozila izjednačene su 2009. godine, jer su pre toga šoferi koji nisu iz naše

zemlje naknadu za korišćenje puta plaćali mnogo više. Praktično je, međutim, nemoguće da cifre budu

apsolutno jednake, zbog različitih valuta. Tako ispada da zbog "zaokruživanja" domaći vozači plaćaju

skuplje na kraćim relacijama, dok na dužim trasama stranci moraju da izdvoje više novca.

- Obračun cena putarine obavlja se u skladu sa Pravilnikom o plaćanju posebne naknade za upotrebu

državnih puteva u Republici Srbiji iz 2014. godine - objašnjavaju u "Putevima Srbije". - Po članu 4 ovog

pravilnika sve cene od 0,01 do 0,24 evra zaokružuju se na niži broj, od 0,25 do 0,74 na 0,50, a od 0,75 do

0,99 na viši broj.

U slučaju Preševa 80 dinara je manje od 0,75 evra i zbog toga se cena naknade zaokružuje na 50 centi. U

"Putevima" napominju da se prilikom naplate putarine u dinarima zaokruživanje radi na 10 dinara, što

predstavlja i najnižu cenu putarine, koliko plaćaju oni koji se sa auto-puta isključuju u Vrčinu ili kod

"Tranšpeda". Prilikom naplate putarine u evrima, cene se zaokružuju na 0,50 evra, što je istovremeno i

najniža cena bez obzira na relaciju.

U "Putevima" tvrde da se učesnicima u saobraćaju kusur vraća u istoj valuti u kojoj se i obavlja naplata

putarine, pa samim tim ne postoji potreba preračunavanja kursa.

BESPLATNO

STANOVNICI Preševa koji putuju ka Makedoniji "pošteđeni" su plaćanja putarine. Naplatna rampa

postavljena je ispred ulaza u ovu opštinu, tako da oni auto-put mogu da koriste besplatno.

NEMA IZBORA

Slična situacija je i na naplatnim rampama Takovo i Preljina. Stanovnici Srbije na njima plaćaju 70 i 140

dinara, a stranci 50 centi i jedan evro. Vlasnici vozila domaćih registracionih oznaka nemaju mogućnost

izbora, već putarinu plaćaju isključivo u dinarima.

Za aerodrom Nikola Tesla zainteresovana ruska

kompanija

Ruska kompanija „Aerodromi regiona”, potvrdila je da će učestvovati u nadmetanju za koncesiju za

Aerodrom „Nikola Tesla” u Beogradu, objavio je ruski portal konstrakšn ru.

Kako je navedeno na tom portalu, generalni direktor kompanije „Aerodromi regiona” Jevgenij Čudnovski je

agenciji Interfaks kazao da su oni i pre tri godine bili zainteresovani da učestvuju na tenderu za izbor

strateškog investitora za beogradski aerodrom.

Kompanija „Aerodromi regiona” je deo „Renova grupe” koja je u vlasništvu ruskog biznismena Viktora

Vekselberga.

Vlada Srbije i akcionarsko društvo Aerodrom „Nikola Tesla” objavili su 10. februara Javni poziv

zainteresovanim stranama za koncesiju beogradskog aerodroma u trajanju od 25 godina, a rok za

dostavljanje prijava prvobitno bio je 25. februar, ali je naknadno produžen do 10. marta.

Koncesija se daje za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje

infrastrukturom aerodroma i obavljanje delatnosti operatera.

Prema uslovima koncesije u nadmetanju neće moći da učestvuju kompanije koje već upravljaju

aerodromima u radijusu od 450 kilometara od Beograda, a to znači da iz trke ispadaju kompanije „ADP”

koja je jedan od koncesionara zagrebačkog aerodroma „Pleso”, kao i turski konglomerat „TAV” koji

upravlja aerodromima u Makedoniji.

"Da prijave sve podstanare - kao balkanski

špijun"

Novi upravnici zgrada dužni su da lokalnoj samoupravi dostave spisak podstanara u zgradi i njihove

ugovore o stanovnju, a to će od njih stvoriti potkazivače.

“Novi upravnici stambenih zgrada moraće da prijave

svakog podstanara opštinskim vlastima, a oni koji budu

obavljali tu funkciju biće u problemu jer će ih stanari

smatrati za potkazivače”, kaze profešor Milić Đoković iz

Udruženja “Klaster nekretnina” i dodaje da će u praksi sve

izgledati kao scene iz filma “Balkanski špijun” .

On objašnjava da nije jasno šta bi trebalo da bude

motivacija nekoga da se prihvati uloge upravnika zgrade,

te da postoji opravdan strah zakupaca da će se sve

prevaliti preko njihovih leđa.

“Finansijski razlog da se neko bavi ovim poslom svakako ne postoji, jer je reč o nekoliko stotina dinara po

stanu koje može mesečno prihodovati upravnik. Zato, jedini vidljivi razlog da se neko time bavi biće inat",

objašnjava Đoković.

On ističe da je po Zakonu svaki stanodavac svakako dužan da prijavi podstanara, te je ovde reć o

nepotrebnom preklapanju obaveza.

"Nažalost, podstanari bi mogli imati najviše štete jer stanodavci mogu da traže poskupljenje kirije u iznosu

poreza koji moraju da plate državi, a upravnici treba da obavljaju posao koji je svakako zakonska dužnost

svih građana”.

Predsednik Udruženja podstanara Velegrad, Mirko Mirković, ističe da je prijavljivanje podstanara bitno

kako bi se “privremeni” stanari pravno zaštitili.

“Upravnici zgrada su po novom zakonu dužni da opštinama dostave tačan broj podstanara u zgradama i da li

isti imaju ugovor o zakupu, a u Beogradu ima 250 hiljada onih koji iznajmljuju stanove dok je najviše 20

odsto svih izdatih stanova pokriveno ugovorom”, kaže Mirković.

Prema procenama Udruženja podstanara, trenutno se u Srbiji izdaje najmanje 260 hiljada stanova, a od toga

je 75.000 u prestonici.

"U Srbiji sigurno ima 600.000 podstanara jer je prilikom popisa stanovništva i stanova pre pet godina

evidentirano 260 hiljada stanova za izdavanje, a kada se to pomnoži sa dvoje podstanara, a bračni parovi su

najčešće zakupci, to je cifra od 520 hiljada”, ističe Mirković i dodaje da je potrebno na tu cifru dodati i

samačke stanove i podstanarske porodice sa četvoro lica.

U Udruženju stanodavaca Srbije kažu da ne postoje relevantni i tačni podaci o broju podstanara i stanova za

izdavanje.

“Niko nema tačne podatke koliko ima podstanara i stanova koji se izdaju, a sve informacije koje se

objavljuju su dezinformacije različitih interesnih grupa”, ističu u Udruženju.

Prema zakonskim odredbama, građani koji poseduju nepokretnu imovinu, a koju izdaju, dužni su u roku od

30 dana nakon sklapanja ugovora o zakupu da Poreskoj upravi prijave početak ostvarivanja prihoda od

izdavanja nepokretnosti.

Zakon kaže da se ugovor o zakupu stana zaključuje u pisanoj formi između vlasnika stana, odnosno nosioca

prava javne svojine i lica kome se stan daje u zakup, a zakupodavac je džan da obavešti upravnika stambene

zajednice o izdatoj nekretnini.

Prema njihovim rečima, podaci Republičkog zavoda za statistiku sa poslednjeg popisa stanovništva su upitni

i zastareli. “Podaci Republičkog zavoda za statistiku sa poslednjeg popisa stanovništva i stanova iz 2011.

godine su zastareli odavno, a svakako su i pod znakom pitanja. Svi ostali podaci spadaju u domen

pretpostavki i nagađanja”, poručuju iz Udruženja stanodavaca.

Ovo je cenovnik srpskog zdravstva

Mada su pregledi i intervencije besplatni za pacijente koji imaju zdravstveno osiguranje, odnosno overene

knjižice (kartice), to ne znači da zdravstvene usluge nemaju svoju cenu.

Naime, sve plaća država, tačnije Republički fond za zdravstveno osiguranje. Tako je, na primer, cena igle

2,2, a šprica 3,3 dinara, uzorkovanje krvi je 105,33 dinara, a za jedan rutinski pregled, poput ultrazvuka

abdomena, RFZO zdravstvenoj ustanovi prebaci 2.220 dinara.

Dr Verica Lazić, direktorka RFZO, objašnjava da Pravilnik o utvrđivanju cena zdravstvenih usluga pokriva

usluge koje se osiguranicima pružaju na primarnom sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

- Cene zdravstvenih usluga utvrđene su na osnovu normativa rada i uprosečenih troškova poslovanja

zdravstvenih ustanova. Međutim, RFZO državnim zdravstvenim ustanovama ne plaća po ceni zdravstvene

usluge, već otkupom plana rada kroz obezbeđivanje naknade za plate i prevoz za radnike koji pružaju

zdravstvenu zaštitu, energente, materijalne troškove, ishranu, lekove i medicinska sredstva. Privatnim

zdravstvenim ustanovama RFZO plaća po ceni zdravstvene usluge - objašnjava Lazićeva.

U Srbiji svaki građanin ima pravo na zdravstveno osiguranje. Građanima koji imaju prihode deo se odvaja

za to osiguranje, dok za one koji ih nemaju zdravstveno osiguranje plaća država.

Najskuplji pacijent u 2016. godini bio je petnaestogodišnjak iz Novog Sada za čije lečenje je Republički

fond za zdravstveno osiguranje za 12 meseci izdvojio čak 135 miliona dinara.

“BLIC” SAZNAJE Kinezi spremni da preuzmu

RTB "Bor”

Kinezi su veoma blizu odluke da preuzmu Rudarsko-topioničarski basen "Bor", ali su za to pripremili i

podugačku listu uslova koju će ispostaviti Vladi Srbije, saznaje "Blic".

Kako je našem listu potvrđeno iz dva međusobno nezavisna izvora (jedan iz diplomatskih izvora blizak

najvišim zvaničnicima kineske ambasade u Beogradu, i drugi iz Vlade Srbije), u RTB "Bor" bi trebalo da

uđe jedna od najvećih kineskih kompanija iz rudarskog kompleksa uz dogovor sa državnom administracijom

te zemlje. Ime ove kompanije krije se kao najstrože čuvana tajna, a srpskoj strani je iz Pekinga naloženo da

o tome ne sme da procuri nikakva informacija, verovatno iz bojazni da bi se firma mogla naći na udaru

restriktivnih propisa EU, odnosno Evropske komisije.

Ipak, sa sigurnošću se zna da je reč o jednoj od najmoćnijih kompanija u Kini koja je po svim parametrima

među prvih pet u toj zemlji u toj privrednoj grani.

Kako navodi jedan od sagovornika "Blica", izvesno je da se u kontaktima sa najvišim kineskim

zvaničnicima došlo veoma blizu dogovora. Međutim, Srbiju na putu do konačnog rešenja za RTB "Bor",

koji je premijer Vučić označio kao svoju ekonomsku noćnu moru, čeka nekoliko bolnih i teških odluka.

- Kinezi su jasno stavili do znanja da ih ne zanimaju nagomilani dugovi RTB-a, koji se mere milijardama.

Tačno je da se u poslednje vreme posluje nešto bolje, ali ceo taj kompleks i dalje preživljava samo

zahvaljujući državnoj pomoći. Po svemu sudeći, Vlada će morati da donese odluku da RTB-u otpiše sve

dugove prema javnim preduzećima, pre svega one za struju. Ili da kao u slučaju smederevske Železare, ti

dugovi papirološki ostanu da se vode na poseban privredni subjekt koji neće imati nikakve veze sa firmom

koju će preuzeti i voditi Kinezi. Za koji će se model država odlučiti, tehničko je pitanje, u svakom slučaju

RTB "Bor" će preći u kineske ruke, neopterećen dugovima iz prošlosti - objašnjava izvor "Blica".

Takođe, Kinezi i insistiraju na tome da njihov menadžment preuzme kompletnu kontrolu nad RTB-om.

- Mislim da će to ići čak dotle da kineski kadrovi budu postavljeni ne samo na najviše pozicije u

menadžmentu već i na niža rukovodeća mesta. Oni smatraju da samo tako borski basen može u dogledno

vreme da dođe na zelenu granu - navodi naš sagovornik.

Konačno, a to će za Vladu verovatno biti najteže, Kinezi traže otpuštanje većeg broja zaposlenih, uz uslov

da troškove socijalnog programa snosi Srbija.

- Oni su, iako voljni da pomognu, svesni da je naša strana u gotovo bezizlaznoj situaciji jer je "Bor" sve više

omča oko vrata reformama u koje se Srbija ambiciozno upustila. Troškovi su ogromni, opterećenje za

budžet postaje neizdrživo i njima je jasno da ćemo na kraju pristati na sve njihove uslove. Konačna procena

o prekobrojnima još nije usaglašena, ali ne bi bilo iznenađenje da zahtevaju odlazak čak i 2.500 ljudi.

Naravno, o tome će se još pregovarati i naša strana će pokušati tu brojku što više da smanji. Šta će na kraju

biti, videćemo - kaže izvor "Blica".

Premijer Aleksandar Vučić u nekoliko navrata govorio je o RTB "Boru", priznajući da je to trenutno možda

i najveći problem srpske privrede i balast za javne finansije.

- Ne može niko drugi da uzme RTB "Bor" osim Kineza. Oni su u Kongu uzeli rudnik bakra za 3,6 milijardi

evra. Nema nijedne druge zemlje koja bi mogla da uloži toliko. Poslovaćemo sa gubitkom sve dok

kompaniju ne preuzmu Kinezi - rekao je Vučić.

Predsednik Tomislav Nikolić trebalo bi pre kraja svog mandata da poseti Kinu, a jedna od tema razgovora sa

kineskim predsednikom Sijem Đinpingom biće i RTB "Bor".

Vlada je u decembru raspisala javni poziv za izbor profesionalnog menadžmenta i savetovanja u upravljanju

RTB "Bor".

Šta kažu stručnjaci

Ljubomir Madžar

Najlepša vest koju sam čuo

- Ovo je najlepša vest u poslednjih mesec dana zato što "Bor" predstavlja rak-ranu privrede Srbije i cela

zemlja je počela da propada zbog njega. Nije toliko bitno kakve će Kinezi biti gazde, već da se preseče što

pre ta vrpca koja vezuje "Bor" za budžet i državne finansije. Bolno je što će biti otpuštanja, to su životi,

ljudi, porodice, ali "Bor" ne može da se reši na način koji nije bolan. Može samo da se odloži, pa da bude još

teže - kaže ekonomista Ljubomir Madžar. M. B.

Dragovan Milićević

Biranje između dva zla

- Rešenje za RTB "Bor" je rešenje mnogih problema, ali ovo je biranje između dva zla. Veće je zlo ako se

"Bor" ne proda, a manje je ako se proda pa nam ostanu dugovi koje će država morati da rešava. Zbog

organizacije i poslovanja ovo preduzeće je rupa bez dna. Što se tiče otpuštanja, pitanje je koga će otpuštati.

Kinezi gledaju na to koliko će imati proizvodnje, pa po tome i koliko će im radnika biti potrebno. Kada vam

neko spasava firmu, ne možete birati uslove - navodi ekonomista Dragovan Milićević. M. B.

Potencijalni kupci

Do sada se u vezi sa preuzimanjem "Bora" pominjalo nekoliko kineskih kompanija. Među njima su državna

"Pauer Čajna", rudarski giganti "Žjangksi" i "Zižin", kompanija "Li Ten"...

POTPUNO DRUGAČIJA PROCEDURA OD

APRILA Država preuzima kontrolu mleka

Vlada Srbije trebalo bi da uskoro donese uredbu po kojoj će umesto proizvođača kvalitet mleka kontrolisati

tri referentne laboratorije na nacionalnom nivou, saznaje "Blic".

Dakle, umesto što su do sada same mlekare kontrolisale kvalitet i higijenu, to će najverovatnije od aprila

raditi državne institucije, i to sigurno u Batajnici, Novom Sadu, dok mesto treće laboratorije još nije

određeno, jer se vaga između Kragujevca i Kraljeva. Cilj je da srpski

mlekari imaju nezavisnu i objektivnu ocenu svojih proizvoda, koju neće

raditi otkupljivači mleka, već država.

Izvor "Blica" iz Nemanjine 11 kaže da je ovo jedna od mera koje ima

prioritet za ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića. Izrada

dokumenata i stvaranje tehničkih uslova za laboratorije u završnoj su

fazi.

- U proteklom periodu često smo gledali proizvođače mleka

nezadovoljne zbog, kako su isticali, nepravedne otkupne cene. Naime,

kvalitet njihovog mleka proveravale su mlekare koje su ga i otkupljivale,

što je bio svojevrstan sukob interesa. Zbog toga se sadašnje stanje mora

promeniti pa su u toku intenzivne aktivnosti za donošenje odgovarajućih

dokumenata od strane vlade. Trebalo bi da se donese uredba kojom će se

utvrditi koje će laboratorije imati status nacionalnih i kako će se

određivati kvalitet mleka. Pored toga, Ministarstvo poljoprivrede radi i

pravilnike za kontrolu kvaliteta mesa i mleka, pa bi do kraja aprila

trebalo da se zaokruži čitav sistem u ovoj oblasti - objašnjava sagovornik "Blica".

On dodaje da je pitanje dana kada će se ovi dokumenti naći na Vladi.

- Skandal koji je nastao oko bakteriološke neispravnosti u pojedinim mlekarama bio je povod za ubrzano

definisanje preciznih parametara koji će određivati šta je ispravno, a šta neispravno mleko, odnosno hrana.

Prema važećem pravilniku o opštim i posebnim uslovima higijene hrane, pokazatelji higijene procesa,

enterobakterije i ešerihija koli ispituju se u mleku i proizvodima samo dok su pod nadzorom proizvođača,

odnosno uzorkovanje se obavlja samo u mlekari. Pošto su neke manje mlekare davale lažne podatke,

odnosno nisu se pridržavale standarda, sada će se sve nepreciznosti ispraviti. Ono što je važno da potrošači

znaju više se neće mlekarama prepustiti da same kontrolišu kvalitet mleka i bakteriološku ispravnost, već će

taj proces da se podigne na nacionalni nivo. Drugim rečima, država uvodi strogu nacionalnu kontrolu -

dodaje naš izvor.

Saznanja "Blica" potvrdio je i sam ministar Branislav Nedimović.

- Princip kadija te tuži, kadija ti sudi, odnosno da same mlekare proveravaju kvalitet uskoro će otići u

prošlost. Da bi se to primenjivalo, Vlada će narednih dana doneti odgovarajuće odluke. Ideja nam je da od

aprila krenemo sa drugačijom kontrolom kvaliteta mleka. Treba da se zna i da će od 1. januara sledeće

godine isplata premija za mleko biti zasnovana na utvrđenom kvalitetu - kaže Nedimović za "Blic".

Udruženja potrošača: Dobar potez

Ovakav potez države i nadležnog ministarstva pozdravljaju i u udruženju potrošača.

- Bakteriološka neispravnost pasterizovanog mleka u kesama kod nekih proizvođača bila je ozbiljno

upozorenje za uzbunu i poboljšanje postojećih dokumenata i procedura u kontroli mleka. Sistem po kojem

sama mlekara kontroliše higijenu procesa, enterobakterije i ešerihiju koli pokazao se neefikasan - kaže

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Poreznici prošle godine imali veliku pomoć građana

Srbi prijavili više od 5.000 neplatiša i utajivača

poreza

Osim neizdavanja fiskalnog isečka, kako je kazao, građani su prijavljivali i izdavanje lažnih i

neodgovarajućih računa, kao i nepravilnosti vezane za neprijavljene radnike, odnosno rad na crno

Za godinu i po dana, koliko postoji, na portal Poreski alarm stiglo je ukupno 5.480 prijava, od kojih je

obrađeno 45,51 odsto, a najveći broj se odnosio na neevidentiranje prometa preko fiskalnih kasa, podaci su

Poreske uprave.

Ivan Paligorić iz Poreske uprave Srbije istakao je da su u januaru ove godine pristigle 284 prijave građana,

dok ih je lane na portal Poreski alarm pristiglo 1.985, od kojih je 60 odsto, odnosno 1.985 obrađeno.

Osim neizdavanja fiskalnog isečka, kako je kazao, građani su prijavljivali i izdavanje lažnih i

neodgovarajućih računa, kao i nepravilnosti vezane za neprijavljene radnike, odnosno rad na crno.

Paligorić je naglasio da portal Poreski alarm, koji je u funkciji od 6. avgusta 2015, omogućava građanima da

anonimno, putem sajta www.poreskialarm.rs, prijave poreske obveznike kod kojih uoče nepravilnosti u

poslovanju, odnosno sve one koji ne poštuju zakon i tako izbegavaju plaćanje poreza i pomažu sivu

ekonomiju.

Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije o uvođenju rodno senzitivnog

upravljanja privredom na lokalu

Suština je u pravičnoj preraspodeli postojećih

budžetskih sredstava

Projektom "Uvođenje rodno senzitivnog upravljanja privredom na lokalnom nivou", koji smo realizovali

zajedno sa Ženskom parlamentarnom mrežom a uz finansijsku podršku Kanadske ambasade, pokrenuli smo

odbornice i preduzetnice u tri grada Srbije na akciju.

Kraljevo, Zrenjanin i Vranje su prve opštine u kojima su održane radionice a odabrane su prema kriterijumu

ostvarenog napretka u dosadašnjoj realizaciji različitih rodno senzitivnih inicijativa, razvijenosti ženskog

preduzetništva kao i kapacitetima lokalnih samouprava da sprovedu najmanje jednu od tri definisane mere

podrške. Reč je o pokretanju rodne statistike prilikom prikupljanja podataka o lokalnim malim/mikro

preduzećima (razvrstavanjem podataka o polu), osnivanju Fonda za podršku ženskom preduzetništvu i

samozapošljavanju žena i učešću preduzetnica u lancima dobavljača - ističe u razgovaru za Biznis Sanja

Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, sumirajući rezultate ovog, nedavno

završenog, projekta.

Na pitanje šta je, zapravo, suština rodno odgovornog budžetiranja na čemu se insistira, naša sagovornica

objašnjava da je ovaj projekat i pokrenut sa ciljem da se da podrška razvoju različitih budžetskih inicijativa

lokalnih samouprava za dodelu sredstava kojima bi se stimulisalo žensko preduzetništvo kao vid

samozapošljavanja žena. To je i svojevrsni vetar u leđa lokalnom ekonomskom razvoju.

- Potrudili smo se da ženama na lokalu objasnimo da nije potreban neki dodatni kapital, već da bi samo

trebalo pravično preraspodeliti postojeća budžetska sredstva. Naravno, veoma je važno da primene stečena

znanja i da prepoznaju koja to vrsta delatnosti nedostaje nihovoj sredini kako bi se žene pokrenule, ojačale,

samozaposlile... Pomenula bih i podrška koju su na terenu pružile narodne poslanice i osnivači Ženske

parlamentarne mreže. To su Marija Obradović, koja je u Kraljevu, na konkretnim primerima, pokazala zašto

je rodno senzitivno upravljanje važno za lokalnu privredu, zatim Dubravka Filipovska koja je na

radionicama u Zrenjaninu pokazala kako se za određene inicijative može argumentovano boriti i nikako ne

odustajati i Aleksandra Tomić, koja je žene u Vranju ohrabrila da pokretanjem inicijativa mogu mnogo toga

da promene nabolje i da doprinoseći tako lokalnom razvoju. Interesatno je da je projekat u ovim opštinama

dobio podršku odbornika koji su spremni da podrže inicijative koleginica - kaže Sanja Popović Pantić.

Kako ističe sagovornica Danasa sada bi trebalo da se prati kako se stečeno znanje implementira na terenu.

Ukazuje i na potrebu da se nekim novim projektima nastavi sa edukacijom žena i afirmacijom ženskog

preduzetništva i u drugim opštinama u Srbiji.

Rodno senzitivno budžetiranje kao imperativ

- Svesni smo činjenice da je uvođenje rodno senzitivnog budžetiranja proces i da je žensko preduzetništvo

samo jedan od brojnih aspekata unapređenja položaja žena. Verujemo, takođe, da će lokalne samouprave

prepoznati značaj podrške ženskom preduzetništvu i da će kroz konkretne programe nastojati da ojačaju

položaj žena u svojim sredinama. Iskazana podrška skupština opština u Kraljevu, Zrenjaninu i Vranju, kao i

neke, već preduzete, mogu da posluže kao dobar primer drugim opštinama kako da podstiču razvoj ženskog

preduzetništva - poručuje Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije i podseća da

se na dobrim primerima najbolje uči.

Potpis za sliku: Cilj je da se stimuliše žensko preduzetništvo kao vid samozapošljavanja žena: Sanja Popović

Pantić

Počeo Kopaonik biznis forum – tema program

reformi za Srbiju

Kopaonik biznis forum, 24. po redu, ove godine za temu ima program reformi za Srbiju: Šta se može naučiti

iz prošlosti. Na forumu učestvuje, prema najavama organizatora, oko 1.000 stručnjaka, visokih državnih

zvaničnika, predstavnika akademske zajednice i korporativnog sektora iz zemlje, regiona, ali i sveta.

Kako je najavljeno, Kopaonik biznis forum će prvi put ugostiti šefa misije Međunarodnog monetarnog fonda

za Srbiju Džejmsa Rufa, u okviru zvaničnog programa, a prisustvovaće i direktorka Svetske banke za

Zapadni Balkan Elen Goldstin.

Drugog dana foruma, skupu će prisustvovati i premijer Aleksandar Vučić. Nakon obraćanja na Forumu u

10.30 časova, za 11.15 je predviđena konferencija za novinare.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović rekao je da je

osnovni cilj foruma da se napravi platforma, da se razmene mišljenja, da se stvore uslovi za jedni

argumentovanu raspravu o stanju u našoj ekonomiji i o tome šta Vlada i Narodna banka Srbije treba da

preduzmu u narednom periodu.

"Te argumentovane rasprave dolaze iz različitih uglova, iz ugla politike, privrede inostranih i domaćih

investitora, međunarodnih finansijskih institucija. Važno je da na Kopaonik biznis forumu imamo

diplomatski kor, takođe i ekonomske analitičare i na taj način mislim da možemo olakšati Vladi i NBS da

definišu efikasne izvodljive ekonomske politike", rekao je Vlahović.

Prema njegovim rečima, logično je da će rast i razvoj ekonomije u narednom periodu imati efekta i na

životni standard.

"Mi danas govorimo o tome kako dobre rezultate fiskalne konsolidacije konvertovati u trajni održivi rast.

Govorimo o reformama, pre svega strukturnim, o potrebi restrukturiranja velikih javnih preduzeća, o

završetku privatizacije velikih sistema koji su na tertu budžeta, o potrebi da se reformiše javna

administracija, da postane manja i efikasnija", istako je Vlahović.

Kopaonik biznis forum će prvi put ugostiti šefa misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Džejmsa

Rufa, što, prema rečima Vlahovića, nije slučajno.

"Mi želimo da potaknemo i podsetimo Vladu da smo mi i u prošlosti imali nekoliko ovakvih situacija kada

je ostvarena makrofiskalna stabilnost, a kasnije se odustajalo od reformi i cena odustajanja od reformi je bila

veoma skupa", ukazao je Vlahović.

Kako kaže, makrofiskalni deficiti su produbljeni i suštinski uvek se vraćamo na početak.

"Zato želimo sada da kažemo da posao nije završen sa makrofiskalnom konsolidacijom, naprotiv, posao će

biti završen onog časa kada se reformiše javni sektor", rekao je Vlahović.

Na trodnevnom skupu u hotelu "Grand" na Kopaoniku biće održano 20 panela, tri plenarne sesije, četiri

specijalna događaja i dve panel prezentacije.

Programski odbor Foruma predvideo je raspravu u okviru tri oblasti – Inteligentne investicije kao nova

agilnost vlade posle fiskalne konsolidacije, zatim Program realizacije reformi: Razvoj infrastrukture,

restrukturiranje javnog sektora i pametan rast, i Održivi i inkluzivni razvoj: Perspektiva industrijskih

politika.

Građevinarstvo ili hleb sa sedam kora

Posle višegodišnjeg pada, prvi put od 2008. godine u 2016. zabeležen je rast proizvodnje i prodaje

građevinskog materijala. Proizvođači građevinskog materijala, koji su prethodnih godina radili sa polovinom

kapaciteta, sve su uposleniji i to zahvaljujući povećanom izvozu. Međutim, upozoravaju da ih i dalje

ugrožava nelegalna konkurencija, a u resornom sindikatu navode da su među najmanje plaćenim radnicima

u Evropi.

Od oko 100 ciglana koliko ih je nekad bilo u Srbiji ostalo je desetak. Pre deceniju bilo je 7.000 zaposlenih u

industriji građevinskog materijala, a sada ih je oko 2.000.

"Opstali su samo najjači, kad pada tražnja počinju da rade ispod cene koštanja i jedan po jedan propada.

Naravno da se radi i na crno, kaže Momčilo Radojčin generalni direktor "Industrije građevinskog materijala"

Novi Bečej.

"Moram da naglasim da je vrlo prisutno raslojavanje tržišta, traže se najskuplji proizvodi i traže se

najjeftiniji. Može se videti da je i uvoz porastao, kaže Petar Miljković iz "Zorka keramike" u Šapcu.

Opastaju, kako kažu, zahvaljujući izvozu od 60 odsto proizvodnje.

"Najveća tržišta su nam Kosovo, Albanija, Bugarska, Rumunija. Ono što je značajno je da je u prethodnoj

godini povećan broj izdatih građevinskih dozvola, što je značajno, jer se naš materijal upotrebljava u

individualnoj stambenoj gradnji i za adaptaciju", kaže Slavica Živković, sekretar Udruženja proizvođača

građevinskog materijala.

Vrednost izvedenih građevinskih radova u prošloj godini veća je pet odsto nego 2015. godine. Za trećinu je

više novih ugovora i izdatih dozvola. Najviše se gradi u Beogradu, Novom Sadu i na Zlatiboru.

"Mi smo prošle godine imali veliko učešće nelegalne gradnje koje se ogleda u prodaji građevinskog

materijala, ali se statistički kao broj izgrađenih stanova ne vidi.Taj trend se nastavio nešto manjim tempom i

ove godine.Ljudi neprincipijelno koriste da završe, čak i započnu nove objekte, koriste uslove legalizacije",

kaže Aca Popović, PKS Odbor za građevinu.

U građevini radi 12 odsto zaposlenih u republici. Četvrtina zaposlenih su sezonski građevinci.

"Nema dovoljno radnika za građevinarstvo u Srbiji i često se dovode podizvođači, nalaze radnike bukvalno

po ulicama koji su potpuno neobučenio za rad u građevinarstvu. Često se primaju plate na crno, tako da je to

hleb sa sedam kora", navodi Saša Torlaković predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije

građevinskog materijala Srbije.

Prema najavama resornog ministarstva vrednost građevinskih radova na kojima mogu da rade domaće firme

u naredne dve godine je 970 miliona evra. Međutim, sudeći po podacima uskoro neće imati školovanih

zidara. Ove godine, u celoj republici, upisano je svega 10 učenika koji uče za zidara.

Država do kraja godine povezuje staž

Bivšim radnicima koji imaju rupu u stažu, zbog činjenice da im poslodavci nisu uplaćivali doprinose za

penzijsko i invalidsko osiguranje, a firme su im u procesu privatizacije, restrukturiranja ili stečaju – država

će povezati staž.

Vlada Srbije odlučila je da do kraja godine produži rok za povezivanje staža osiguranja za sve bivše

zaposlene koji su na dan 13. avgusta 2014. godine imali oznaku „u restrukturiranju“, a koji su stekli uslov za

penziju, piše Politika.

Isto važi i za bivše zaposlene nad kojima je stečaj otvoren u 2015, 2016. i 2017. godini, ali i za sve one koji

u 2017. ispunjavaju uslove za penziju i kojima po tom osnovu prestaje radni odnos. Iako je prošle godine

isticano da produženja roka za povezivanje radnog staža neće biti, država je odlučila da to učini i ove

godine, jer je tokom prošle godine odziv radnika na koje se odluka odnosila bio mali. Iako je nesporno da

imaju i po nekoliko godina neuplaćenih penzijskih i invalidskih doprinosa veliki deo, onih koji su radili u

preduzećima u restrukturiranju i onima koja su otišla u stečaj, nije iskoristio šansu za povezivanje radnog

staža zbog toga što ne želi da ide u prevremenu penziju koja donosi trajno umanjenje.

Iz budžeta Srbije obezbeđen je novac za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za zaposlene

u preduzećima kojima se povezuje staž i to na najnižu mesečnu osnovicu. To je u principu bio i najveći

razlog zbog koga se malo bivših zaposlenih javilo da reguliše staž.

Kostiću odobrena prodaja šećerana

Komisija za zaštitu konkurencije odobrila austrijskoj „Agrani” da preuzme upravljanje „Sunokom” u okviru

koje posluju fabrike u Vrbasu, Pećincima, Kovačici i Senti

Austrijska kompaniji „Agrana” dobila je zeleno svetlo za preuzimanje „Sunoka” u vlasništvu Miodraga

Kostića. Komisija za zaštitu konkurencije je i zvanično odobrila tu transakciju, koja se već dugo najavljuje,

pa će austrijski šećerni gigant moći da preuzme upravljanje u četiri srpske šećerane – u Vrbasu, Pećincima,

Kovačici i Senti.

Komisija je u saopštenju navela da je u postupku utvrđeno da tom prodajom neće biti narušena konkurencija

na tržištu proizvodnje, otkupa i prerade šećerne repe, kao i proizvodnje i veleprodaje šećera od šećerne repe

u Srbiji.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Fiskalni savet: Visok rast Srbije još daleko

I pored ohrabrujućeg napretka ekonomskih i fiskalnih kretanja u 2015. i 2016, Srbija je još daleko od

visokih stopa privrednog rasta i od uređenih i zdravih javnih finansija, navodi se u analizi Fiskalnog saveta

Srbije.

Analiza je pokazala da poboljšanja privrednog

oporavka i umanjenja fiskalnog deficita u

prethodne dve godine velikim delom počivaju na

kratkoročnim i neplaniranim činiocima, koji se lako

iscrpljuju, ukazuje Fiskalni savet.

U radu "Fiskalna konsolidacija i privredni rast

2015-2017: plan ostvarenja i pokretači",

pripremljenom za Kopaonik biznis forum, navodi

se da su na dvogodišnju privrednu aktivnost znatno uticali spoljni pokretači rasta – snažan pad cene nafte i

hrane, smanjenje kamatnih stopa na zaduživanje u evrima i brži oporavak regiona i Evrozone.

Zbog toga su praktično sve zemlje regiona, a ne samo Srbija, u 2015. i 2016. imale rast BDP za oko 1 odsto

veći od prognoziranog.

Fiskalni deficit umanjen je, pre svega, iznenađujuće dobrom naplatom javnih prihoda, dok su uštede na

javnim rashodima uglavnom izostale.

Fiskalni rizici, koji se naročito odnose na loše poslovanje javnih i državnih preduzeća, gotovo su

nepromenjeni u 2017. u odnosu na 2014, ocenjeno je u analizi.

Sve ovo ukazuje da bolji ekonomski i fiskalni trendovi i dalje nisu razlog za samozadovoljstvo, već da ih

treba posmatrati kao retku priliku za sprovođenje reformi u nešto povoljnijem okruženju i bez pritiska krize,

savetuje Fiskalni savet.

Srbija je u 2016. godini ostvarila rast BDP od 2,7 odsto, što je najviše od izbijanja krize 2008.

Međutim, komparativna analiza pokazuje da su i druge zemlje regiona u 2016. beležile rekordan rast, koji je

bio u proseku veći nego u Srbiji, i to 3,6 odsto.

Zajedničko svi zemljama je to što su u 2015. i 2016. ostvarivale znatno veći rast nego što je bilo

prognozirano.

Neočekivana povećanja privrednog rasta gotovo svih zuemalja u regionu ukazuju da na to nisu uticale samo

domaće ekonomske politike, već da su im znatno doprinele i neke povoljne međunarodne okolnosti- pad

cena sirovina, naročito nafte i gasa.

Ostvareni rast u Srbiji u 2015. i 2016. najverovatnije bi bio, baš kao i drugih u regionu, za oko 1 odsto niži

da ga vanredno nisu ubrzali povoljni međunarodni činioci.

Do promene povoljnih međunarodnih ekonomskih okolnosti doći će pre ili kasnije, a privreda Srbije još ne

zadovoljava uslove za visoki privredni rast bez pomoći povoljnih spoljnih pokretača, upozorava Fiskalni

savet.

Prosečan rast BDP Srbije od 2010. do 2016. bio je oko 0,5 odsto, dok je u zemaljama jugoistočne Evrope

bio oko 2,5, a u državama okruženja oko 2 procenta. Samo je Hrvatska u prethodnih sedam godina imala

niži privredni rast od Srbije, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

MMF: Ekonomski program Srbije dao dobre

rezultate, povećane investicije, izvoz i zaposlenost

Kratkoročne makroekonomske perspektive Srbije su pozitivne, ali rizici i strukturni ekonomski izazovi

ostaju, saopštio je danas Međunarodni monetarni fond (MMF), na kraju posete Srbiji delegacije MMF

predvođene Džejmsom Rufom.

Ruf je u saopštenju ocenio da je ekonomski program Srbije dao dobre rezultate, da je rast bruto domaćeg

proizvoda (BDP) u 2016. dostigao 2,8 odsto, uz povećanje investicija, izvoza i zaposlenosti.

Fiskalni pokazatelji bolji od ciljanih, ali rizici ostaju

Istaknuto je i da su fiskalni pokazatelji bolji od ciljanih, da je deficit smanjen na 1,4 odsto BDP, što je

najniži nivo od 2005, da je javni dug pao na 74 odsto BDP u 2016, da nezaposlenost ima trend pada, kao i

nenaplativi zajmovi u bankarskom sektoru.

Kratkoročne makroekonomske perspektive su pozitivne i ekonomski rast u 2017. prognozira se na tri odsto

dok se za inflaciju očekuje da ostane u okviru projektovane.

"Međutim, rizici i strukturni ekonomski izazovi ostaju. U tom smislu, misija je ukazala na potrebu ;

sprovodjenja reformske agende kako bi se učvrstili teško postignuti makroekonomski ciljevi, smanjili

fiskalni rizici od strane državnih preduzeća, dalje ojačala finansijska stabilnost i podstakli rast Srbije na

srednji rok i zaposlenost", navodi se u saopštenju MMF-a.

Neophodna puna reforma Poreske službe, obrazovanja i zdravstva

Misija MMF-a je posebno istakla značaj pune implementacije planirane reforme javne administracije,

uključujući zdravstva, obrazovanja i poreske službe, kao i mera za unapređenje upravljanja javnim

investicijama.

Takođe su ocenjeni planovi za rešenje problema državnih preduzeća, posebno u rudarskom i energetskom

sektoru.

Misija je razmatrala i status reforme finansijskog sektora, uključujući sprovođenje strategije za rešavanje

problema nenaplativih zajmova i strategije za državne banke, saopštio je tim Fonda na kraju posete

Beogradu.

Navodi se da izraženi stavovi predstavljaju poglede službenika MMF koji nužno ne odražavaju stavove

Borda direktora Fonda.

Delegacija MMF-a boravila je u Srbiji od 27. februara do danas i razmatrala napredak u sprovođenju

obaveza koje je Srbija preuzela u sklopu stend-baj aranžmana iz predostrožnosti.

Naredna poseta misije MMF-a Srbiji povodom sedme revizije aranžmana planirana je za maj.

Sindikati RTB Bor: Višak ide samo uz otpremnine

do 800 evra

Predstavnici sindikata u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor saopštili su da nisu obavešteni o

pregovorima Vlade Srbije sa kineskom kompanijom o privatizaciji RTB-a, i poručili da će firma moći da se

oslobodi viška zaposlenih samo uz stimulativne otpremnine od 600 do 800 evra po godini staža.

Predsednik Samostalnog sindikata RTB-a Dragan Aleksić istakao je da će se tražiti otpremnine kao što su

dobili radnici u državnim i javnim preduzećima.

"Ako su zaposleni u Elektroprivredi Sbije (EPS) i Naftnoj industriji Srbije (NIS) mogli da dobiju visoke

otpremnine, mislim da i rudari iz RTB-a koji rade na 700 metara ispod zemlje zaslužuju prosečno 800 evra

po godini staža", rekao je Aleksić za agenciju Beta.

Predsednik sindikata Nezavisnost Dragan Jankucić istkao je da, po Unapred pripremljenom planu

reorganizacije koji je usvojio sud, RTB ne može osam godina da otpusti radnike protiv njihove volje i pod

uslovom da ne prekrše radnu diciplinu.

"Zbog toga otpremnine moraju biti dovoljno stimulativne da bi zaposleni dobrovoljno prihvatili raskid

radnog odnosa. Otpremnine ne bi smele da budu manje od 600 evra", rekao je Jankucić.

On je dodao da bi radnici, a većina ih je sa stažom od 35-40 godina, trebalo da dobiju i obeštećenje zbog

prevremenog odlaska u penziju.

"Svaka druga ponuda bi izazvala nezadovoljstvo zaposlenih koje sada analitičari tretiraju kao omču oko

vrata države, a zaboravljaju kada je bila pokretač razvoja", rekao je Jankucić.

U RTB-u ima 4.980 zaposlenih, a po pisanju beogradskih medija, kineska kompanija koja pregovara o

preuzimanju tog pruduzeća će tražiti da se prepolovi broj radnika.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenio je da bi privatizacija RTB-a po principu

smederevske Železare, čiju imovinu je kupio kineski Hestil, bila jedino rešenje.

"Ako kineska kompanija privatizuje RTB to je bolje rešenje nego da ga kupi neka kompanija iz zapadnih

zemalja zato što iza kineske komapanije stoji država i banke koje će to da podrže. Osim toga kineske firme

tehnološki ne zaostaju za onima sa Zapada", rekao je Savić.

Kompanija RTB je, prema njegovim rečima, tehnološki zaostala, pokidala je veze sa dobavljačima i ne

uspeva da plati ni struju u trenutku kada je cena bakra oko 6.000 dolara po toni.

"Kina je solidan partner i shodno projektu 'Novi put svile' želi da stigne na evropsko tržište, kupila je grčku

luku Pirej, u Budimpešti je osnovala investicioni centar, gradi brze pruge ... i razmišlja 50 godina unapred",

rekao je Savić i istakao da ta zemlja troši trećinu svetskih izvora energije i sirovina.

Dodao je da za razliku od Železare, RTB ima potencijal a Srbija nema mnogo aduta u pregovorima oko cene

pa ne treba očekivati istorijski prihod od privatizacije, ali treba da ima u vidu da prodaje i eksploataciono

pravo i da se mogu očekivati prihodi od rudne rente.

Ministar privrede Goran Knežević izjavio je da je potrebno da se u RTB-u urade rudarsko-geološke analize

polja na kojima je ruda i da se posle toga može započeti privatizacija.

RTB je objavio javni poziv za izbor upravljačkog menadžmenta koji je otvoren do 28. aprila, a Knežević je

rekao da očekuje da profesionalni menadžment bude samo jedan tranzicioni period, dok ne krene proces

privatizacije.

Toj borskoj kompaniji je u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije otpisan dug od oko 900

miliona evra i sada je opterećena sa oko 300 miliona evra duga.

"Prodavao je traktore, sada prodaje informacije"

Stepen primene tehnologija u Srbiji nije na visokom nivou, te se Srbija rangira iza Češke, Poljske i

Mađarske, izjavio je Slaviša Lečić iz kompanije SAP.

Na skupu „Digitalna transformacija i

budućnost poslovanja“, Lečić je naveo da

ohrabruje to što na tržištu ima odličnih IT

stručnjaka, što zajedno sa podsticajima za IT

sektor koji vlada i minsitarstva pružaju ove

godine, otvara veliki prostor za uvođenje

savremenih digitalnih rešenja, navodi se u

saopštenju SAP-a.

Na skupu je predstavljen IoT portoflio

(Internet stvari) kompanije SAP i na

praktičnim primerima je prikazano kako se

IoT integriše u poslovanje i postojeće okruženje, kao i koje glavne koristi koje on donosi korisnicima.

Lečić je kao primer primene IoT tehnologije naveo jednog SAP korisnika iz Mađarske koji menja čitav

poslovni model, a koji sa prodaje traktora prelazi na prodaju usluga poljoprivrednicima i to tako što će

pomoću senzora sa traktorskih guma, u realnom vremenu, da prikuplja podatke kao što su vlažnost zemljišta,

fizički uslovi, temperatura i slično, i da ih distribuira poljoprivrednicima kojima su ti podaci bitni.

“Ovo je jedan primer koji pokazuje proces digitalizacije i transformacije koja se dešava. Digitalizacija je

proces povezivanja ljudi, uređaja i procesa. Nove tehnologije omogućavaju da idemo dalje, da na kvaliterniji

način povezujemo ljude, dobavljače, kupce i stvari, a obrada ogromne količine podataka omogućava da

predvidimo reakcije u realnom vremenu i predupredimo moguće zastoje u radu“, naveo je on.

Deo konferencije bila je i razmena iskustava SAP korisnika, odnosno sedam kompanija koje posluju u Srbiji

- Elektromreža Srbije, Komercijalna banka, Hestil Srbija, Nelt, Peštan, Radio-televizija Vojvodine i

Telekom Srbije.

Oni su, svako na svom primeru, pokazali koje probleme su imali pre uvođenja SAP rešenja i koristi koje su

im ta rešenja donela, a

zajedničko za sve njih je to da su uveli standardizaciju u poslovnim procesima, da su postali efikasniji i

optimizovali poslovanje.

Pomoću ovih SAP rešenja uspeli su da automatizuju procese, dobiju brže izveštaje, prilagode rešenja svojim

potrebama, imaju bolju kontrolu. Dobijaju analizu podataka u realnom vremenu, i istakli su da je veoma

bitno što se svi podaci nalaze na jednom mestu, a to doprinosi boljem odnosu među saradnicima unutar

kompanije i boljem odnosu sa kupcima.

Digitalna ekonomija je globalan fenomen i ne zna za geografske kriterijume. Kompanije u Srbiji to

prepoznaju i koriste SAP rešenja kako bi i same diktirale promene poslovnih modela. One kompanije koje

trend digitalizacije ne budu prepoznale na vreme, neće moći dugo da opstanu, jer se u nekim industrijama

već vidi opadanje prihoda koji dolaze iz tradicionalnih modela poslovanja zaključak je SAP konferencije.