POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM KOLAMA I DOMOVIMA UENIKA

("Sl. glasnik RS", br. 21/2015)

I OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim kolama i domovima uenika (u daljem tekstu: Ugovor) ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u osnovnim kolama, srednjim kolama i domovima uenika (u daljem tekstu: zaposleni) kojima se sredstva za plate obezbeuju u budetu Republike Srbije, postupak izmene i dopune Ugovora, kao i meusobni odnosi uesnika Ugovora.

lan 2

Ugovor se neposredno primenjuje u svim osnovnim kolama, srednjim kolama i domovima uenika (u daljem tekstu: ustanove) iz lana 1. Ugovora.

Poslodavac u smislu Ugovora jeste ustanova.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi vea prava od prava utvrenih Ugovorom, kao i druga prava koja nisu utvrena Ugovorom, u skladu sa zakonom.

lan 3

Ugovor se zakljuuje na vreme od tri godine.

II RADNI ODNOSI

1. Zasnivanje radnog odnosa

lan 4

Radni odnos u ustanovi zasniva se ugovorom o radu sa licem koje, pored zakonskih uslova, ispunjava i posebne uslove utvrene aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

lan 5

Pre poetka kolske godine, a najkasnije do 15. avgusta, direktori kola dostavljaju liste zaposlenih za ijim je radom u potpunosti ili delimino prestala potreba u tekuoj kolskoj godini kao i u prethodnom periodu i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim

vremenom, kao i listu slobodnih radnih mesta, koja treba da bude potpisana od strane ovlaenih predstavnika reprezentativnih sindikata kole. Ukoliko lista nije potpisana od strane ovlaenih predstavnika sindikata, direktor je duan da na listi navede razloge zbog kojih to nije uinjeno.

Pre poetka kolske godine, naelnici kolskih uprava, predstavnici direktora i predstavnici reprezentativnih sindikata zajedniki utvruju listu iz stava 1. ovog lana.

Preuzimanje se vri sledeim redosledom:

1. Sa liste zaposlenih za ijim je radom delimino ili u potpunosti prestala potreba zaposleni se moe preuzeti samo za procenat za koji mu je smanjeno radno angaovanje u odnosu na procenat sa kojim je zasnovao radni odnos;

2. Zaposleni koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom u toj ustanovi;

3. Zaposleni koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom u ustanovama na teritoriju nadlene kolske uprave;

4. Zaposleni koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom iz drugih kolskih uprava uz saglasnost kolskih uprava.

Izbor i prijem lica u radni odnos, na osnovu konkursa, vri direktor, pod uslovom da se prethodno preuzimanjem nije mogao zasnovati radni odnos sa licem koje je evidentirano u smislu st. 1. i 2. ovog lana, a ispunjava uslove utvrene aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

kolska uprava redovno aurira liste iz stava 1. ovog lana tokom godine, na osnovu podataka koje dostavljaju direktori ustanova.

Zaposleni koji na lini zahtev prekine radni odnos u odreenoj ustanovi ne prijavljuje se na listu zaposlenih iz stava 1. ovoga lana.

Pre raspisivanja konkursa za prijem u radni odnos, poslodavac je u obavezi da pribavi miljenje reprezentativnih sindikata ustanove o ispunjenosti uslova iz st. 1. i 2. ovog lana. U sluaju da postoji nesaglasnost, nadlena je kolska uprava i nadlena inspekcija.

Rok za davanje miljenja je petnaest dana od dana prijema zahteva.

Odredbe ovog lana ne primenjuju se na zaposlene u domovima uenika.

lan 6

Preuzimanje zaposlenih se moe vriti iz druge ustanove posle 15. avgusta.

Zaposleni moe biti preuzet iz drugih ustanova na neodreeno vreme najvie u procentu u kojem je zasnovao radni odnos.

lan 7

Direktor je duan da obavesti reprezentativni sindikat u ustanovi o izvrenom prijemu u radni odnos u roku od pet dana.

2. Struno osposobljavanje i usavravanje

lan 8

Zaposleni ima pravo i obavezu da se, u toku radnog odnosa, stalno struno osposobljava i usavrava i da na osnovu strunog usavravanja unapreuje svoj rad.

Poslodavac je obavezan da utvrdi nain strunog osposobljavanja i usavravanja zaposlenih, u skladu sa prioritetima i programima nadlenog ministarstva i sredstvima obezbeenim u budetu jedinice lokalne samouprave.

Ukoliko poslodavac ne obezbedi upuivanje zaposlenog na struno osposobljavanje i usavravanje, zaposleni ne moe snositi posledice po ovom osnovu.

3. Radno vreme

3.1. Puno radno vreme

lan 9

Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 asova nedeljno.

Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku na poetku kolske godine izdaje se reenje o godinjem i nedeljnom zaduenju fonda asova.

3.2. Nepuno radno vreme

lan 10

Nepuno radno vreme jeste radno vreme koje je krae od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom.

Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvruju se poslovi na kojima se obavlja rad sa nepunim radnim vremenom.

3.3. Prekovremeni rad

lan 11

Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, i to u sluaju:

1) vie sile,

2) prijema i obrade dokumenata i podataka za prijemni ispit,

3) obavljanja zavrnog i prijemnog ispita,

4) zamene privremeno odsutnog zaposlenog do pet radnih dana u mesecu,

5) izvravanja drugih poslova - kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao.

Poslodavac je duan da zaposlenom, pre poetka obavljanja prekovremenog rada, izda reenje o razlozima i trajanju prekovremenog rada i nalog za isplatu uveane plate u skladu sa zakonom.

3.4. Raspored radnog vremena

lan 12

Godinjim planom rada ustanove utvruje se raspored radnog vremena zaposlenih.

4. Odmori i odsustva

4.1. Odmor u toku dnevnog rada

lan 13

Odmor u toku dnevnog rada traje 30 minuta za puno radno vreme i, po pravilu, ne moe se koristiti u prva dva sata nakon poetka, niti u poslednja dva sata pre zavretka radnog vremena, odnosno za nastavnike tokom neposrednog obrazovno-vaspitnog rada.

Raspored korienja odmora u toku dnevnog rada utvruje poslodavac.

4.2. Godinji odmor

lan 14

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor, u skladu sa zakonom i Ugovorom.

Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveava po osnovu:

1. doprinosa na radu:

1) za ostvarene izuzetne rezultate - 4 radna dana,

2) za vrlo uspene rezultate - 3 radna dana,

3) za uspene rezultate - 2 radna dana;

2. uslova rada:

1) rad sa skraenim radnim vremenom - 3 radna dana,

2) redovan rad subotom, nedeljom i rad nou - 2 radna dana,

3) rad u dve i vie ustanova - 2 radna dana;

4) oteani uslovi rada, u skladu sa optim aktom ustanove - 2 radna dana;

3. radnog iskustva:

1) od 5 do 10 godina rada - 2 radna dana,

2) od 10 do 20 godina rada - 3 radna dana,

3) od 20 do 30 godina rada - 4 radna dana,

4) preko 30 godina rada - 5 radnih dana;

4. obrazovanja i osposobljenosti za rad:

1) za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalistike akademske studije ili specijalistike strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, poev od 10. septembra 2005. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisu koji je ureivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine - 4 radna dana,

2) za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine, vie obrazovanje i specijalistiko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja - 3 radna dana,

3) za srednje obrazovanje u trajanju od etiri godine - 2 radna dana,

4) za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za rad u trajanju od dve godine ili srednje obrazovanje u trajanju od tri godine - 1 radni dan;

5. socijalnih uslova:

1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom - 2 radna dana,

2) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan,

3) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima potekoe u razvoju - 3 radna dana,

4) invalidu - 3 radna dana.

Doprinos na radu utvruje se optim aktom poslodavca.

lan 15

Raspored korienja godinjeg odmora nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika utvruje se godinjim planom rada ustanove, a za ostale zaposlene, u zavisnosti od potrebe posla, planom korienja godinjih odmora.

4.3. Plaeno odsustvo

lan 16

Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u sluaju:

1) sklapanja braka - 7 radnih dana,

2) sklapanje braka deteta - 3 radna dana,

3) poroaja supruge - 5 radnih dana,

4) poroaja lana ue porodice - 1 radni dan,

5) usvajanja deteta - 5 radnih dana,

6) tee bolesti lana ue porodice - 7 radnih dana,

7) selidbe u isto mesto stanovanja - 2 uzastopna radna dana,

8) selidbe u drugo mesto stanovanja - 3 radna dana,

9) elementarne nepogode - 5 radnih dana,

10) uestvovanja u kulturnim i sportskim priredbama do 2 radna dana,

11) korienja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti do 5 radnih dana,

12) uestvovanja na sindikalnim susretima, seminarima, obrazovanju za sindikalne aktivnosti i dr. do 7 radnih dana,

13) strunog usavravanja do 5 radnih dana,

14) polaganja ispita za licencu do 5 dana,

15) zavravanje studija drugog i treeg stepena u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14) do 5 dana.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo:

1) zbog smrti lana ue porodice - 5 radnih dana.

lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca, braa, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

2) dva uzastopna dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi raunajui i dan davanja krvi.

Poslodavac moe da odobri zaposlenom odsustvo za srodnike koji nisu navedeni i za druga lica koja ive u zajednikom porodinom domainstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrenom reenjem poslodavca.

Zaposleni moe da ostvaruje pravno na plaeno odsustvo samo u momentu kada nastupi sluaju po osnovu koga ostvaruje to pravo.

4.4. Neplaeno odsustvo

lan 17

Poslodavac je duan da zaposlenom omogui pravo na neplaeno odsustvo u sluaju:

1) dokolovavanja - od 30 dana do tri godine,

2) zavravanje studija drugog i treeg stepena u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14) do 6 meseci,

3) uea u naunoistraivakom projektu - do okonanja projekta,

4) posete lanovima ue porodice u inostranstvu - do tri meseca, u periodu od tri godine,

5) leenje lana ue porodice,

6) u drugim sluajevima utvrenim optim aktom ustanove.

Ne moe se smatrati dokolovavanjem sticanje iskustva radom kod drugog poslodavca.

lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca, braa, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Zaposlenom koji koristi neplaeno odsustvo miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

III PLATE, NAKNADE PLATA I OSTALA PRIMANJA

1. Visina osnovice

lan 18

Ugovorne strane pregovaraju o visini osnovice za obraun i isplatu plata svake godine u postupku donoenja predloga budeta Republike Srbije.

Ugovorne strane u postupku pregovaranja razmatraju mogunost i potrebu korekcije koeficijenata.

lan 19

Ugovorne strane obavezuju se da pristupe pregovaranju o korekciji osnovice za obraun plata pre donoenja predloga zakona o budetu za narednu godinu, ako doe do bitne promene okolnosti na osnovu kojih je utvrena osnovica za obraun plata.

Inicijativu za pregovore pokree sindikat.

Ugovorne strane se obavezuju da pregovore zaponu u roku od deset dana od dana pokretanja inicijative, te da pregovori budu zavreni u roku od 30 dana od dana pokretanja inicijative.

2. Elementi za utvrivanje plate

lan 20

Plata se utvruje na osnovu: osnovice za obraun plata, koeficijenta sa kojim se mnoi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaa po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom.

Ukoliko je osnovna plata zaposlenog, koja je utvrena na osnovu osnovice za obraun plata i koeficijenta iz propisa o koeficijentima za obraun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni radni uinak, manja od minimalne zarade, osnovna plata zaposlenog utvrena na napred opisan nain isplauje se u visini minimalne zarade.

3. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

lan 21

Plata se isplauje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.

4. Dodatak na platu

lan 22

Zaposleni ima pravo na dodatak na platu:

1) za rad na dan praznika koji je neradan dan - 110% od osnovice,

2) za rad nou - 26% od osnovice, ako takav rad nije vrednovan prilikom utvrivanja koeficijenta,

3) za prekovremeni rad - 26% od osnovice,

4) po osnovu vremena provedenog na radu - u visini od 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu kod poslodavca.

Poslodavcem, u smislu ovog lana ugovora, smatra se predkolska ustanova, osnovna i srednja kola, visokokolska ustanova (ukljuujui i naune institute u sastavu univerziteta) i ustanove uenikog i studentskog standarda na teritoriji Republike Srbije i to kao ustanove koje su utvrene odgovarajuom mreom ustanova kao planskim aktom koji donosi osniva, odnosno konkursom koji se raspisuje svake kolske godine za upis, odnosno prijem u ove ustanove u skladu sa odgovarajuim zakonom, imajui u vidu jedinstveni sistem prosvete, koji se finansiraju iz budetskih sredstava.

U sluajevima rada preko pune norme, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, plata se uveava po asu, a vrednost asa se izraunava tako to se ukupna plata zaposlenog podeli sa mesenim brojem asova redovne nastave.

Osnovica za obraun dodataka na platu iz stava 1 ovog lana je proizvod osnovice za obraun plate i koeficijenta iz propisa kojim se utvruju koeficijenti za obraun i isplatu plata zaposlenih u javnim slubama.

5. Naknada plate

lan 23

Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obraunava i isplauje prema odredbama Zakona o radu za vreme provedeno na godinjem odmoru, plaenom odsustvu i dravnom prazniku.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obraunava i isplauje u visini prosene plate u prethodnih 12 meseci, u sluaju:

1) strunog usavravanja,

2) prisustvovanja sednicama dravnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa udruenja poslodavaca, privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u svojstvu lana,

3) uea na radno-proizvodnim takmienjima i izlobama inovacija i drugih vidova stvaralatva.

Poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nadlenog organa sindikata, omogui odsustvovanje sa rada predstavnicima sindikata u trajanju od najmanje sedam radnih dana godinje.

lan 24

Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad do 30 dana, i to:

1) u visini od 65% prosene plate u prethodna 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u

skladu sa Zakonom o radu, ako je spreenost za rad prouzrokovana boleu ili povredom van rada, ako zakonom nije drukije odreeno,

2) u visini 100% prosene plata u prethodna 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa Zakonom o radu, ako je spreenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, ako zakonom nije drukije odreeno.

lan 25

Poslodavac moe osigurati zaposlenog od posledica nesrenog sluaja za vreme obavljanja rada, iz sopstvenih sredstava.

6. Naknada trokova

lan 26

Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju (gradski, prigradski, meugradski), koja mora biti isplaena do petog u mesecu za prethodni mesec, ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz. Ukoliko je peronska karta uslov korienja prevoza, smatra se da je ista sastavni deo trokova prevoza.

Na zahtev zaposlenog poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi mesenu kartu za dolazak i odlazak sa rada, ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz.

Zaposleni ima pravo na naknadu trokova, i to:

1) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji,

2) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu, pod uslovima i na nain utvren propisima kojima se regulie slubeni put dravnih slubenika i nametenika.

Naknada trokova iz stava 3. taka 1. ovog lana isplauje se zaposlenom za trokove ishrane za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji (dnevnice za slubeno putovanje u zemlji), u visini od 5% prosene mesene zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, trokove noenja prema priloenom raunu, osim u hotelu luks kategorije, s tim to se putni trokovi prevoza priznaju u celini prema priloenom raunu.

Za vreme provedeno na slubenom putu u trajanju od 8 do 12 sati, zaposlenom pripada naknada u visini od 50% dnevnice, a za trajanje due od 12 sati, pun iznos dnevnice.

Naknada trokova za vreme slubenog puta se isplauje na osnovu popunjenog putnog naloga i priloenog rauna.

Zaposlenom se pre slubenog puta isplauje akontacija trokova za slubeni put.

Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi naknadu trokova korienja sopstvenog automobila u slubene svrhe u visini 30% cene jednog litra pogonskog goriva po preenom kilometru.

7. Otpremnina

lan 27

Poslodavac je duan da isplati zaposlenom otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korienja prava na penziju, u visini trostrukog iznosa poslednje isplaene plate zaposlenog, s tim da tako isplaena otpremnina ne moe biti nia od tri prosene plate po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosene zarade po zaposlenom isplaene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.

Isplata otpremnine vri se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

8. Uveanje plate iz sopstvenih prihoda

lan 28

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca moe da se utvrdi pravo zaposlenog na uveanje plate u visini do 30% od visine plate, koje se isplauje iz sopstvenih prihoda koje ostvari ustanova, u skladu sa zakonom.

Poslodavac je obavezan da utvruje prihode i rashode i vri raspodelu sredstava iz prethodnog stava i obavezan je da o tome obavetava sindikat.

9. Solidarna pomo

lan 29

Poslodavac je duan da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomo u sluaju:

1) smrti branog druga ili deteta - u visini trokova sahrane prema priloenim raunima do neoporezivog iznosa,

2) nastanka trajne teke invalidnosti - u visini dve prosene plate,

3) bolovanja dueg od tri meseca u kontinuitetu - u visini jedne prosene plate jednom u kalendarskoj godini,

4) u sluaju nabavke medicinskih pomagala ili lekova koja su definisana pravilnikom o medicinsko-tehnikim pomagalima koja se obezbeuju iz sredstava osiguranja - u visini jedne prosene plate.

U sluaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu trokova sahrane prema priloenim raunima, do neoporezivog iznosa, samo kod jednog poslodavca.

Prosena plata iz stava 1. ovog lana je prosena plata po zaposlenom u ustanovi u prethodnom mesecu, odnosno prosena zarada isplaena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate solidarne pomoi, prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, ako je to povoljnije po zaposlenog.

10. Naknada tete

lan 30

Poslodavac je duan da zaposlenom naknadi tetu zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, u skladu sa zakonom.

11. Jubilarna nagrada

lan 31

Poslodavac je duan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu.

Jubilarna nagrada isplauje se zaposlenom u godini kada navri 10, 20, 30 ili 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.

Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o strunom osposobljavanju i usavravanju, o dopunskom radu, kao i poseban sta osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. roenje treeg deteta, sportski sta, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.

Visina jubilarne nagrade iznosi:

1) pola prosene plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

2) jednu prosenu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

3) jednu i po prosenu platu - za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

4) dve prosene plate - za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu.

Prosena plata iz stava 4. ovog lana jeste plata iz lana 29. stav 3. ovog ugovora.

12. Druga primanja

lan 32

Zaposlenima pripada pravo na Novogodinju nagradu, u jednakom iznosu.

O visini i dinamici isplate nagrade iz stava 1. ovog lana, Vlada i reprezentativni sindikati pregovaraju svake godine.

Poslodavac moe da, u skladu sa svojom odlukom, iz sopstvenih prihoda, uz prethodno pribavljeno miljenje sindikata, obezbedi deci zaposlenih do 11 godina starosti prigodni poklon za Novu godinu.

Poslodavac moe da, iz sopstvenih prihoda, zaposlenoj eni obezbedi poklon ili novani iznos za Dan ena.

Poslodavac moe da, iz sopstvenih prihoda, nastavnicima iji su uenici osvojili nagrade na takmienjima, obezbedi novana sredstva za nagradu.

Merila i kriterijumi za ostvarivanje prava na nagradu iz stava 5. ovog lana utvruju se optim aktom.

13. Rokovi za isplatu plata

lan 33

Plata se isplauje u dva dela, i to:

1) prvi deo do petog u narednom mesecu,

2) drugi deo do 20. u narednom mesecu.

Poslodavac je duan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknada plate, dostavi obraun.

IV PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

1. Kriterijumi za utvrivanje zaposlenih za ijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom

lan 34

Kriterijumi za utvrivanje zaposlenih za ijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom, vrednuju se u bodovima, i to:

1. rad ostvaren u radnom odnosu:

1) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu - 1 bod,

2) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu u ustanovama obrazovanja - 1 bod.

Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o strunom osposobljavanju i usavravanju, o dopunskom radu, kao i poseban sta osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. roenje treeg deteta, sportski sta, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.

Zaposlenom se rauna cela godina provedena na radu u radnom odnosu bez obzira na to da li je radio sa punim ili nepunim radnim vremenom.

2. obrazovanje:

1) za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalistike akademske studije ili specijalistike strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, poev od 10. septembra 2005. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisu koji je ureivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine - 20 bodova,

2) za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno osnovne strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili viim obrazovanjem - 15 bodova,

3) za specijalistiko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja - 13 bodova,

4) za srednje obrazovanje u trajanju od 4 godine - 12 bodova,

5) za srednje obrazovanje u trajanju od 3 godine - 10 bodova,

6) za osnovno obrazovanje i osposobljenost za rad u trajanju od jedne ili dve godine - 5 bodova.

Bodovanje se vri prema steenom odgovarajuem obrazovanju.

3. takmienja:

1) broj bodova za optinsko takmienje i smotru:

za osvojeno prvo mesto - 2 boda,

za osvojeno drugo mesto - 1,5 bod,

za osvojeno tree mesto - 1 bod;

2) broj bodova za okruno/regionalno, odnosno gradsko takmienje i smotru:

za osvojeno prvo mesto - 4 boda,

za osvojeno drugo mesto - 3 boda,

za osvojeno tree mesto - 2 boda;

3) broj bodova za republiko takmienje i smotru:

za osvojeno prvo mesto - 8 bodova,

za osvojeno drugo mesto - 6 bodova,

za osvojeno tree mesto - 4 boda;

4) broj bodova za meunarodno takmienje:

za osvojeno prvo mesto - 15 bodova,

za osvojeno drugo mesto - 12 bodova,

za osvojeno tree mesto - 10 bodova.

Po osnovu takmienja boduje se nastavnik koji je uenika pripremao za takmienje i koji je ostvario relevantne rezultate.

Prilikom bodovanja zaposlenih u obzir se uzima rezultat postignut na takmienjima i smotrama koji su organizovani u skladu sa strunim uputstvom ministarstva o organizovanju takmienja i smotri uenika i koju su utvreni navedenim kalendarom.

Vrednuje se samo jedan rezultat ostvaren u najviem rangu takmienja i smotri. Bodovanje po ostvarenim rezultatima na takmienju i smotri vri se ukoliko u toj kategoriji zaposleni imaju mogunost uea u takmienju. Prilikom bodovanja vrednuju se rezultati ostvareni u toku celokupnog rada ostvarenog u obrazovanju.

4. pedagoki doprinos u radu:

1) rad na izradi udbenika koji su odobreni reenjem ministra, u skladu sa propisima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja:

- autor - 7 bodova,

- saradnik na izradi udbenika - ilustrator - 5 bodova,

- recenzent - 4 boda;

2) objavljen rad iz struke u strunoj domaoj ili stranoj literaturi - 1 bod.

Bez obzira na broj objavljenih radova po ovom osnovu dobija se samo jedan bod.

Za pedagoki doprinos radu bodovi se dobijaju samo po jednom osnovu.

5. imovno stanje:

1) ako su ukupna primanja domainstva po lanu na nivou republikog proseka prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike - 0,5 bodova,

2) ako su ukupna primanja domainstva po lanu ispod republikog proseka prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike - 1 bod.

Kod bodovanja imovnog stanja, pod porodinim domainstvom smatraju se: brani drug, deca i roditelji koje zaposleni izdrava.

6. zdravstveno stanje na osnovu nalaza nadlene zdravstvene ustanove, odnosno nadlenog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja:

1) invalid druge kategorije - 3 boda,

2) teka bolest zaposlenog na osnovu konzilijarnog nalaza lekara nadlene zdravstvene ustanove - 3 boda,

3) zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti - 2 boda.

Bodovanje po ovom osnovu vri se samo po jednoj od taaka koja je najpovoljnija za zaposlenog.

Teka bolest zaposlenog utvruje se na osnovu konzilijarnog nalaza lekara nadlene zdravstvene ustanove na teritoriji optine ili na teritoriji grada na kome je formirana takva komisija.

7. broj dece predkolskog uzrasta, odnosno dece na redovnom kolovanju do 26 godina starosti:

1) ako zaposleni ima jedno dete - 1 bod,

2) ako zaposleni ima dvoje dece - 3 boda,

3) ako zaposleni ima troje i vie dece - 5 bodova.

Kao dete na redovnom kolovanju do 26 godina starosti smatra se i uenik zavrnog razreda osnovne i srednje kole do kraja kolske godine, odnosno do 31. avgusta godine u kojoj dete ima svojstvo redovnog uenika zavrnog razreda.

Za kriterijum za koji zaposleni ne dostavi potrebnu dokumentaciju u ostavljenom roku za utvrivanje liste zaposlenih za ijim je radom u potpunosti ili delimino prestala potreba, boduje se sa nula bodova.

lan 35

Na osnovu kriterijuma iz lana 34. Ugovora sainjava se rang lista prema redosledu bodova, poev od najveeg.

Za zaposlenog za ijim je radom prestala potreba utvruje se zaposleni koji ostvari najmanji broj bodova.

Ukoliko vie zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario vei broj bodova po osnovu rada ostvarenog u radnom odnosu, obrazovanja, takmienja, pedagokog doprinosa u radu, imovnog stanja, zdravstvenog stanja, broja dece, i to navedenim redosledom.

lan 36

Reenje kojim se utvruje da je prestala potreba za radom zaposlenog donosi direktor, na osnovu predloga komisije koju imenuje organ upravljanja ustanove na predlog sindikata.

Komisija iz stava 1 ovog lana utvruje predlog na osnovu liste koja je sainjena prema kriterijumima iz lana 34. Ugovora.

2. Mere za zapoljavanje

lan 37

Zaposleni za ijim je radom prestala potreba moe biti:

1) rasporeen na drugo radno mesto u ustanovi;

2) rasporeen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom u ustanovi;

3) preuzet na osnovu sporazuma o preuzimanju u drugu ustanovu uz saglasnost zaposlenog;

4) upuen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.

lan 38

Radni odnos zaposlenom za ijim je radom prestala potreba ne moe prestati bez njegove saglasnosti:

1) zaposlenoj za vreme trudnoe ili sa detetom do dve godine starosti,

2) zaposlenom samohranom roditelju,

3) zaposlenom ije dete ima teki invaliditet,

4) ako oba brana druga rade u istoj ustanovi, jednom od branih drugova,

5) zaposlenom mukarcu koji ima najmanje 35 godina staa osiguranja i zaposlenoj eni koja ima najmanje 30 godina staa osiguranja, bez njihove saglasnosti, pod uslovom da ne ispunjava jedan od uslova za penziju.

Samohranim roditeljem, u smislu ovog ugovora, smatra se roditelj koji sam vri roditeljsko pravo, kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili sam vri roditeljsko pravo na osnovu odluke suda ili kada samo on ivi sa detetom, a sud jo nije doneo odluku o vrenju roditeljskog prava.

Roditelj e se smatrati samohranim i u sluaju kada je drugi roditelj potpuno ili trajno nesposoban za privreivanje, a nije stekao pravo na penziju ili kada se drugi roditelj nalazi na izdravanju kazne due od est meseci.

Ne smatra se, u smislu ovog ugovora, samohranim roditelj koji po prestanku ranije brane, odnosno vanbrane zajednice, zasnuje novu branu, odnosno vanbranu zajednicu.

lan 39

Zaposlenom za ijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava utvrenih zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu, moe prestati radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to najmanje u visini koja je utvrena Zakonom o radu, odnosno koja je utvrena posebnim programom za reavanje vika zaposlenih u ustanovama iz oblasti obrazovanja u procesu racionalizacije broja zaposlenih, koji se donosi u skladu sa optim aktom Vlade koji ureuje ta pitanja.

Isplata otpremnine vri se najkasnije do dana prestanka radnog odnosa, a isplata svih neisplaenih plata, naknada plata i drugih primanja koje je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

lan 40

Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vie predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.

Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno odbor iz stava 3. ovog lana i sindikat, duni su da meusobno sarauju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca blie se ureuju prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednosti i zdravljem na radu.

V MIRNO REAVANJE RADNIH SPOROVA

1. Kolektivni radni sporovi

lan 41

Mirno reavanje kolektivnih radnih sporova vri se na nain i po postupku utvrenim posebnim zakonom.

lan 42

Kolektivnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatraju se sporovi povodom:

1) zakljuivanja, izmena i dopuna ili primene Ugovora,

2) ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje,

3) ostvarivanje prava na trajk,

4) ostvarivanje i zatite drugih prava iz rada i po osnovu rada, u skladu sa zakonom.

2. Individualni radni sporovi

lan 43

Individualnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatra se spor nastao povodom povrede ili ugroavanja pojedinanog prava, obaveze ili interesa iz radnog odnosa, odnosno povodom radnog odnosa.

lan 44

Mirno reavanje individualnih radnih sporova povodom prestanka radnog odnosa ili isplate minimalne plate, vri se po postupku pred arbitrom, u skladu sa pravilima utvrenim posebnim zakonom.

VI PRAVO NA TRAJK

lan 45

Pri organizovanju i sprovoenju trajka sindikat mora voditi rauna o ostvarivanju Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih.

trajkom se ne sme ugroziti pravo na ivot, zdravlje i linu sigurnost.

lan 46

Odluku o trajku sindikat donosi u skladu sa odredbama opteg akta sindikata.

trajk se mora najaviti u skladu sa zakonom.

U odluci kojom se najavljuje trajk sindikat mora naznaiti trajkake zahteve, mesto, dan i vreme trajka, kao i podatke o trajkakom odboru.

lan 47

trajkaki odbor rukovodi trajkom, prati da li se trajkom ne ometa red i da li se trajk sprovodi na zakonit nain, i upozorava nadlene organe na pokuaj spreavanja ili ometanja trajka.

trajkaki odbor je duan da razmotri svaku inicijativu za mirno reavanje spora koju mu uputi poslodavac sa kojim je u sporu, i da na nju odgovori na nain kako mu je ta inicijativa i upuena.

lan 48

Zbog uestvovanja u trajku, organizovanom u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan poloaj.

Zaposleni koji uestvuje u trajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.

lan 49

Poslodavac ustanove ne sme spreavati trajk koji je organizovan u skladu sa zakonom i Ugovorom.

Poslodavac se obavezuje da se uzdri od delovanja kojim bi pojedini sindikat bio doveden u povlaeni ili podreeni poloaj.

VII SINDIKAT ZAPOSLENIH

Organizovanje sindikata

lan 50

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da bez prethodnog odobrenja organizuju sindikat, kao i da mu pristupaju pod iskljuivim uslovima, da se pridravaju njegovih statuta i pravila.

Sindikat ne moe biti rasputen ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena, administrativnim aktom ustanove.

lan 51

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.

Izgled i sadraj pristupnice utvruje se aktom sindikata.

lan 52

Poslodavac je duan da lanu sindikata, bez naknade, posredstvom slubi ustanove:

1) odbije iznos sindikalne lanarine i uplati je na odgovarajui raun sindikalne organizacije, kao i na raune viih organa sindikata kome lan pripada prema statutu sindikata,

2) vri uplatu na raun fondova koje sindikat osniva (trajkaki fond, fond solidarnosti i sl.),

3) daje na uvid podatke o uplati lanarine sindikalnom rukovodstvu.

2. Tehniko-prostorni uslovi

lan 53

Poslodavac je duan da reprezentativnom sindikatu obezbedi tehniko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti, i to:

1) odvojenu prostoriju za rad sindikata i odgovarajui prostor za odravanje sindikalnih sastanaka,

2) pravo na korienje telefona, telefaksa i drugih tehnikih sredstava i opreme,

3) slobodu podele sindikalnih saoptenja, izvetaja na oglasnim tablama sindikata - za redovne sindikalne aktivnosti, a u vreme trajka i na drugim mestima po odluci sindikata.

lan 54

Reprezentativni sindikat ima pravo da bude obaveten od strane poslodavaca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od znaaja za poloaj zaposlenih, odnosno lanova sindikata.

Poslodavac je duan da predstavniku reprezentativnog sindikata omogui prisustvovanje sednicama organa upravljanja ustanove, bez prava odluivanja, i u tom smislu duan je da sindikatu dostavi uredan poziv sa materijalom za sednicu organa upravljanja.

3. Prava sindikalnih predstavnika

lan 55

Sindikalna organizacija je duna da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i lanova organa sindikata, u skladu sa zakonom.

lan 56

Poslodavac je duan da ovlaenom predstavniku reprezentativnog sindikata u ustanovi, koji pripada reprezentativnom sindikatu potpisniku ovog ugovora, u koji je ulanjeno vie od 50% zaposlenih, isplauje uveanu mesenu platu u visini od 12%.

Ukoliko je u reprezentativnu sindikalnu organizaciju ustanove koja pripada reprezentativnom sindikatu potpisniku ovog ugovora ulanjeno manje od 50% zaposlenih, ovlaeni predstavnik iz stava 1. ovog lana ima pravo na srazmerno uveanu mesenu platu do 12%.

Poslodavac je duan da predsedniku, odnosno povereniku okrunog, odnosno regionalnog, gradskog, pokrajinskog i republikog organa sindikata, reprezentativnog na nivou Republike, potpisniku ovog ugovora, isplauje uveanu mesenu platu u visini od 12%.

Ostvarivanje prava po osnovu odredaba ovog lana, ne moe se vriti po dva osnova.

lan 57

Zaposlenom koji je izabran na plaenu profesionalnu funkciju u reprezentativnom sindikatu miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom drugaije odreeno.

Zaposleni kome prava i obaveze iz radnog odnosa miruju ima pravo da se u roku od 15 dana, od dana prestanka funkcije, vrati na rad u ustanovu na iste poslove, a ako takvih poslova nema na druge odgovarajue poslove koji odgovaraju njegovoj strunoj spremi.

lan 58

Ovlaeni predstavnik sindikata ima pravo na plaeno odsustvo, radi obavljanja sledeih sindikalnih funkcija:

1) ako je odreen za kolektivno pregovaranje, odnosno odreen za lana odbora za kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja,

2) kada je odreen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom za vreme zastupanja.

lan 59

Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omogui odsustvovanje sa rada radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sastanak.

Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u vie organe sindikata omogui odsustvovanje sa rada za uestvovanje u radu tih organa, uz priloen poziv.

Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji zastupaju lanove sindikata organizovane u posebna udruenja u okviru sindikata (rekreacija, kase uzajamne pomoi i sl.) omogui rad, uz priloen poziv sindikata.

lan 60

Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj (rasporeivanje na druge, manje plaene poslove, rasporeivanje u drugu organizacionu celinu, upuivanje na rad u drugo mesto rada, upuivanje na rad kod drugog poslodavca, proglaavanje tehnolokim vikom) predstavnika zaposlenih (predsednik sindikalne organizacije, sindikalne podrunice, sindikalni poverenik, lanovi organa sindikata, predsednik okrunog, gradskog, pokrajinskog i republikog odbora) za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije, u skladu sa zakonom.

Poslodavac je obavezan da funkcionere sindikata, po isteku funkcije, vrati na poslove koje su obavljali pre izbora, odnosno na odgovarajue radno mesto.

lan 61

Poslodavac je duan da ovlaenim predstavnicima sindikata omogui pristup svim radnim mestima, ako je to potrebno u cilju zatite prava zaposlenih, utvrenih zakonom ili kolektivnim ugovorom.

VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 62

Ugovorne strane se obavezuju da e ovaj ugovor primenjivati u dobroj nameri i na naelima socijalnog partnerstva i kolektivnog pregovaranja.

Tumaenje ovog ugovora vri komisija.

Komisiju ine po jedan predstavnik reprezentativnog sindikata, potpisnika ovog ugovora i po jedan predstavnik ministarstva nadlenog za poslove obrazovanja, ministarstva nadlenog za poslove rada, ministarstva nadlenog za poslove finansija i ministarstva nadlenog za poslove dravne uprave.

Komisija svoj rad ureuje poslovnikom.

lan 63

Ugovorne strane su saglasne da se izmene i dopune ovog ugovora mogu vriti u sluaju:

1) ako nastupe okolnosti koje onemoguavaju njegovo sprovoenje,

2) zbog izmena, odnosno dopuna propisa i ako su odredbe ovog ugovora u suprotnosti sa odredbama tih propisa,

3) ako ugovorne strane utvrde da ovaj ugovor iz drugih razloga treba menjati, kao i da pristupe pregovorima o predloenim izmenama i dopunama u roku od 30 dana od dana prijema predloga.

Predlog za izmene i dopune Ugovora moe da podnese svaka ugovorna strana u pisanom obliku.

Ugovorne strane dune su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i dopunu Ugovora izjasne o predlogu, kao i da pristupe pregovorima o predloenim izmenama i dopunama u roku od 30 dana od dana prijema predloga.

Ovaj ugovor moe prestati da vai na osnovu sporazuma ugovornih strana ili otkazom.

U sluaju otkaza, Ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja otkaza, kada Ugovor prestaje da vai.

lan 64

Ugovor se smatra zakljuenim kada ga potpiu ovlaeni predstavnici ugovornih strana.

lan 65

Kolektivni ugovori u ustanovama usaglasie se sa Ugovorom, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Ugovora.

lan 66

Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".