11. oktobar 2018. godine

U postupku privatizacije ostalo još 89 preduzeće

U Srbiji je u postupku privatizacije 89 preduzeća, javni pozivi u toku su za osam firmi, a u postupku analize

i pripreme javnog poziva je 80 preduzeća među kojima su Petrohemija, MSK, Telekom Srbije, Beogradski

sajam, Jat tehnika...

Iako država još nije zvanično donela odluku o privatizaciji pojedinih preduzeća, ona se nalaze na spisku

Ministarstva privrede.

U toku su javni pozivi za preduzeća Luka Novi Sad, Hidrotehnika -

Hidroenergetika, Institut Goša, Dunav ad i druga.

Od ukupno 91 preduzeća u postupku privatizacije koja su navedena

na sajtu Ministarstva privrede, za dva velika sistema su nedavno

uspešno okončani javni pozivi - RTB Bor (Ziđin) i PKB

korporaciju (Al Dahra), dok je za Valjevsku pivaru bio neuspešan

postupak prodaje pošto do 5. oktobra nije stigla nijedna prijava za

kupovinu, prenosi Tanjug.

Na dan stupanja na snagu novog Zakona o privatizaciji 13. avgusta

2014. godine, u postupku privatizacije je bilo 556 preduzeća, od kojih je 161 preduzeće bilo u postupku

restrukturiranja.

Novim Zakonom o privatizaciji ukinut je pravni institut 'restrukturiranje'.

Ministarstvo privrede je, polovinom 2016. kada je formirana vlada, najavilo da će proces privatizacije biti

završen u mandatu vlade, to jest do polovine 2020.

U portfoliju Ministarstva privrede je na početku mandata vlade bilo 186 preduzeća u privatizaciji, koja su

imala oko 45.000 zaposlenih.

Prema podacima Ministarstva privrede, među 80 preduzeća koja su sada u postupku analize i pripreme

javnog poziva su i Jugoslovensko rečno brodarstvo, Lasta, Tigar ad, Jat apartmani Kopaonik, Rad Šumadija,

Rudnik Kovin, Jumko, Holding Kablovi Jagodina, Trajal korporacija, FAP korporacija, Tehnohemija ad

Beograd, PIM ad, Vojvodinaput - Bačkaput, Mostogradnja i Izdavačko preduzeće Rad iz Beograda.

Takođe, Prosveta ad, Zastava metal, Fabrika rezanog alata Čačak, Simpo Vranje, RTV Kragujevac, Sloga

DP, Progres, Politika ad, Ikarbus ad, Slavija hoteli, Aerodrom poljoprivredna operativa doo, FAM ad, Ful

protekst iz Beograda, Želturist, Gumoplastika iz Bujanovca i JP PEU Resavica...

Kada su u pitanju banje, tu su Termal Vrdnik, Specijalne bolnice za rehabilitaciju Gejzer u Sijarinskoj Banji,

Specijalne bolnice Žubor Kuršumlijska Banja, Specijalne bolnice Merkur Vrnjačka Banja, Institut za lečenje

i rehabilitaciju Niška Banja, Specijalne bolnice Vranjska Banja, Specijalne bolnice Banja Koviljača,

Specijalne bolnice za rehabilitaciju Bujanovac, Specijalne bolnice Ribarska Banja, Specijalne bolnice

Zlatibor Čajetina i Specijalne bolnice za nespecifične plućne bolesti Sokobanja.

Kada je reč o preduzećima na KiM koja su u postupku analize i pripreme javnog poziva, tu su

Termoelektrane Kosovo JP Obilić, EPS Površinski kopovi Kosovo Obilić, Urbanizam DP Kosovska

Mitrovica, Kopaonik DP Leposavić i Holding RMHK Trepča ad. Zvečan.

Zarade rastu brže od produktivnosti

Ukoliko bi se takva situacija nastavila, to bi moglo da dovede do smanjivanja konkurentnosti privrede Srbije

Zarade u Srbiji realno su veće 4,5 odsto i rastu nešto brže od produktivnosti. To za sada, kako ističe Milojko

Arsić, profesor s Ekonomskog fakulteta, nije previše zabrinjavajući podatak, ali ukoliko bi se takva situacija

nastavila, to bi moglo da dovede do smanjivanja konkurentnosti privrede Srbije. Ipak, u drugom tromesečju

ove godine zabrinjava visok rast zarada u evrima koje su povećane 10,7 procenata u odnosu na isti period

lane.

– To je posledica ne samo realnog rasta plata nego i jačanja

dinara u odnosu na evro, a upravo od vrednosti zarade u evrima

zavisi u najvećoj meri međunarodna cenovna konkurentnost neke

privrede. Sve ovo je važnije za domaća mala i srednja preduzeća

koja rade na ivici rentabilnosti nego za veće multinacionalne

kompanije koje rade na tržištima gde su plate od 1.000 do 2.000

evra. Snažan rast zarada u evrima smanjuje konkurentnost

privrede, tako da mislim da je to jedan od razloga pogoršanja u

spoljnotrgovinskom bilansu Srbije. O tome bi trebalo voditi

računa, pošto se tako povećava deficit u spoljnotrgovinskoj

razmeni zemlje – objašnjava Arsić.

Osim jačanja dinara na nešto veće povećanje prosečnih zarada u 2018. uticali su i neki netržišni činioci

poput povećanja plata u državi u proseku za devet odsto, što je znatno iznad nominalnog rasta BDP-a. Uz

to, država je u ovoj godini propisala i relativno snažno povećanje minimalne zarade za oko deset procenata,

što takođe utiče na vanredno ubrzanje rasta prosečne zarade, podseća Arsić.

Na osnovu podataka o zaposlenosti, proizvodnji i zaradama, ovog aprila, maja i juna zabeleženo je i

povećanje produktivnosti. Ono nije veliko i iznosi samo procenat, dok su jedinični troškovi rada smanjeni za

procenat, pokazali su podaci Centralnog registra osiguranika na obavezno socijalno osiguranje. Prema

Anketi o radnoj snazi rast produktivnosti i pad jediničnih troškova rada je veći nego u istom periodu lane.

Zarade u privatnom sektoru u drugom kvartalu ove godine povećane su 1,7 procenata u odnosu na prvo

tromesečje 2018. godine, dok u javnom one stagniraju. Ipak, u javnom sektoru plate su i dalje veće 18,8

odsto nego u privatnom, dodaje prof. Arsić.

OBILAZE OSAM PUTA VIŠE ŠALTERA Srbi izdvajaju i

DESETOSTRUKO VIŠE NOVCA za kupovinu polovnog

AUTOMOBILA

Građani Srbije prilikom prodaje ili kupovine polovnog automobila potroše i do pet puta više vremena nego

građani u EU, pokazuje istraživanje NALED -a.

Da su građani Srbije previše opterećeni birokratijom u odnosu na stanovnike razvijenih zemalja, može se

videti i na jednostavnim poslovima kao što je kupovina ili prodaja

polovnog automobila, pošto će na putu do željenog četvorotočkaša

obaviti čak sedam puta više plaćanja, obići osam puta više šaltera i

izdvojiti i do 10 puta više novca, objavio je NALED.

U Srbiji je dosad evidentirano gotovo 2.500 administrativnih

procedura i skoro nijedna od njih ne može da se obavi bez odlaska u

institucije i podnošenja papirnih dokumenata.

Situaciju bi trebalo da promeni Zakon o e-poslovanju koji je

formalno izjednačio elektronski dokument sa papirnim, što je prvi

korak ka digitalizaciji postupaka.

- Građani su veoma zainteresovani za e-servise, što nam je pokazala

i kampanja Pitajte kada ćemo se osloboditi suvišnih papira,

realizovana uz podršku britanskog Fonda za dobru upravu. Na sajtu

www.pitajtekada.rs građani su predlagali i glasali za procedure koje

bi trebalo prve digitalizovati i najviše glasova dobio je predlog za

elektronsko izdavanje potvrde o plaćenom porezu i tu inicijativu

smo već uputili Poreskoj upravi - kaže predsedavajući Saveza za e-

upravu i generalni direktor OSA računarski inženjering Željko Tomić.

Takođe, visoke ocene zaslužili su predlozi za digitalizaciju procedure promene prezimena i prebivališta u

ličnoj karti, uvođenje elektronske fakture, elektronske uplate taksi institucijama, kao i refundacije PDV-a za

prvi stan, naveo je Tomić.

Holanđani i Francuzi kupovinu polovnog automobila

mogu da završe potpuno elektronski, dok kupac i

prodavac u Srbiji moraju da prođu osam koraka i isto

toliko šaltera - od overe ugovora kod notara, preko

prijave poreza do registracije i plaćanja svih obaveza u

tim poslovima (u analizu nisu uključene zamena

saobraćajne dozvole i plaćanje komunalne naknade).

Već prvi korak, overa ugovora, ne postoji u Holandiji,

Sloveniji, Nemačkoj, Austriji i Francuskoj, s kojima je

napravljeno poređenje, dok u Holandiji i Nemačkoj

ugovor može da bude i usmen.

Takođe, u Srbiji kupac i prodavac obave ukupno sedam plaćanja (po dve MUP-u, NBS i poreskim organima

i jedno notarima) i objedinjavanjem uplate na jedan račun veliki deo administracije bi bio smanjen.

Korak dalje bilo bi uvođenje elektronskog plaćanja umesto odlaska u poštu ili banku.

Iako postoje agencije za registraciju preko kojih je moguće završiti ovaj posao na jednom mestu (uz

proviziju), pravo rešenje bilo bi omogućavanje da sve neophodne dokumente građani mogu da podnesu

elektronskim putem, a da one podatke koje već poseduju, institucije pribave same.

Kupac Galenike namerava da preuzme akcije malih akcionara

Kompanija "Elius" iz Luksemburga, kupac "Galenike", objavila je nameru za preuzimanje akcija od

manjinskih akcionara u ovoj farmaceutskoj kući, prenose mediji.

Većinski vlasnik se obavezao prilikom privatizacije da ponuđena cena neće biti ispod 7,14 evra po akciji,

koliko je plaćeno za državni paket akcija.

Zoran Pantelić iz Sindikata "Nezavisnost" u toj fabrici

kaže za Tanjug da ne bi bilo poželjno da cena akcija bude

tako niska.

Kako kaže, kupac je iskazao nameru o preuzimanju akcija,

ali još uvek nisu poznati detalji na koji način i pod kojim

uslovima.

Kupac traži saglasnost da uđe u postupak, iskazao je

nameru za preuzimanje akcija, a da li će to biti pravo prinude bez saglasnosti malih akcionara ili

dobrovoljno očekujemo da čujemo u narednom periodu, rekao je Pantelić.

Kupoprodajni ugovorom definisano je da te akcije ne iznose manje nego što je bila vrednost u momentu

kada je fabrika kupljena a to je iznos 7,14 evra.

"To je jako niska cena i definisana je u vreme kada je Galenika bila u dugovima i problemima, a sada je u

boljoj situaciji pa ne bi bilo korektno da se akcije prodaju po toj ceni. Pitanje je ko bi ih prodao ako bude

princip dobrovoljnosti, čekaće se verovatno veća cena", rekao je Pantelić.

On je naveo da se zaposleni nadaju da neće doći do prinudnog otkupa, već da će makar biti data mogućnost

dobrovoljnosti, odnosno da radnici sami odluče da li će prodati akcije ili ne.

"Bitno je da postoji uvažavanje ljudi koji su decenijama radili i podizali kompaniju", rekao je Pantelić.

Zaposleni u proseku imaju oko 20 akcija koje su im pripale još 2008. godine, a prema ponuđenoj ceni za

njih bi mogli da dobiju oko 200 evra, što je malo, navodi Pantelić.

Inače, svoj paket akcija država je pocetkom novembra prošle godine prodala za 16 miliona evra.

Kupac Galenike, kompanija "Elius" iz Luksemburga na tenderu za privatizaciju kompanije, ponudili su 16

miliona evra za 93,73 odsto kapitala, plus izmirenje dugova Galenike u iznosu od 25 miliona evra.

Kupac se obavezao i da uplati dodatnih 200 evra po godini staža za zaposlene koji su se opredelili za

dobrovoljni socijalni program, kao i da u naredne dve godine uloži 5,52 miliona evra u Galeniku.

"400 nemačkih firmi u Srbiji, Lidl je dobar primer"

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib istakao je da je Lidl dobar primer za šta se nemačke firme zalažu u

Srbiji, što je održiv i promišljen pristup poslovanja.

"Samim tim je Lidl primer kako se razvija privredna saradnja Srbije i Nemačke", kazao je Šib na otvaranju

Lidl prodavnice u ulici Vojislava Ilića na Zvezdari i dodao da u Srbiji posluje 400 nemačkih kompanija u

kojima radi 50.000 ljudi, a da su od 2000. godine investirale u Srbiji dve milijarde evra.

"Predvidljivost i pouzdanost su suštinske za nemačke kompanije i zato je važno nastaviti da se radi na

vladavini prava. Važno je uspostaviti što intenzivniju mrežu kontakata između srpskih i nemačkih

privrednika i unaprediti transfer znanja", kazao je Šib.

Istakao je da će Nemačka i dalje biti pouzdan i pošten partner Srbije na njenom putu ka EU.

Portal B92.net

Lidl otvorio vrata - kupci čekali u redovima još za mraka FOTO

Nemački diskontni lanac Lidl otvorio je tačno u 8 časova prvih 16 maloprodajnih objekata u Srbiji.

Otvaranje je svečano obeleženo presecanjem vrpce, a svih 16 objekata u 12 gradova u Srbiji počelo je da

radi u istom minutu.

Iako je otvaranje bilo zakazano za 8 časova, ispred objekata su se formirali redovi i pre šest sati jutros, o

čemu svedoče i fotografije.

Jedan

od kupaca kazao je za B92 da je došao u 5.45 da vidi

nove proizvode ali i da pazari.

Od 16 objekata, Lidl je u prestonici Srbije otvorio

pet.

Potrošačima je na raspolaganju 1.500 brendova od čega

čak 350 iz domaće proizvodnje.

Samo u domenu voća i povrća uspostavljena je

saradnja sa više od 25 dobavljača iz Srbije.

Zaposleni u Lidl prodavnicama će imati

petodnevnu radnu nedelju, a zahvaljujući

elektronskoj evidenciji, kompanija će plaćati i

poštovati svaki minut njihovog rada, poručuju iz Lidla.

Lidl će otvoriti pet prodavnica u Beogradu i to na Novom Beogradu, Vidikovcu, Zvezdari, Trošarini i u

Borči.

Vrata ovog trgovinskog lanca biće otvorena i u Boru,

Kragujevcu, Nišu, Leskovcu, Smederevu, Subotici,

Somboru, Užicu, Šapcu, Novom Sadu i Zrenjaninu.

Do kraja godine, najavljuju nadležni iz ove kompanije,

biće otvoreno još sedam Lidl radnji - u Vršcu, Indjiji,

Pančevu, Kikindi, Kruševcu, Jagodini i na još jednoj

lokaciji u glavnom gradu.

Danas je Lidl najveći diskontni trgovinski lanac "broj 1 u

Evropi".

Maloprodajni lanac Lidl deo je Schwarz (Švarc) grupacije čije je sedište u Nekarsulmu u Nemačkoj.

Prva Lidl prodavnica otvorena je 1973. godine u gradu Ludvigshafenu, a već krajem 80-ih godina postojalo

je više od 600 prodavnica Lidla samo na podrucju tadašnje Zapadne Nemačke.

Veliko, novo tržište, otvara se 1989. godine padom

Berlinskog zida, kada Lidl počinje da se širi i u istočni

deo zemlje.

Lidl u ovom trenutku postoji u 27 zemalja Evrope i

SAD, a njegova mreža broji više od 10.500 savremenih

diskonta i zapošljava oko 260.000 ljudi.

Lidlovi proizvodi se skladište u više od 150 logističkih

centara širom sveta.

Prema podacima medjunarodne grupe za analizu tržišta "LZ Retailytics"-a, Švarc Grupa (Kaufland, Lidl)

kao najveći evropski maloprodajni lanac prehrambenih proizvoda je u fiskalnoj 2017. godini ostvarila

prodaju od 96,9 milijardi eura.

Ekonomisti: Petrohemijski kompleks Srbije ne treba olako ugasiti

Ne treba olako ugasiti tri fabrike petrohemijskog kompleksa

Srbije - HIP Azotaru i Petrohemiju iz Pančeva, i Metanolsko-

sirćetni kompleks iz Kikinde, već im treba tražiti kupca u svetu,

što praktikuju sve zemlje, rekao je danas profesor Ekonomskog

fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče, tokom posete

Kazahstanu, rekao da će se boriti, i da će rešiti pitanje Petrohemije, "kao što je rešen problem sa Železarom,

RTB Borom, i PKB-om".

Petrohemiju, rekao je Vučić, "mogu da kupe Kazahstanci, Rusi ili Azerbejdžanci koji imaju nafte i nemaju i

problem sa gasom, jer 12 odsto sirovina fabrike čini gas".

"Ne vidim ništa neuobičajeno u tome da se te fabrike nude na prodaju u direktnim susretima predstavnika

naše vlasti sa političarima drugih zemalja. Barak Obama je kao predsednik Amerike posredovao u prodaji

Boingovih aviona saudijskom kralju za 26 milijardi dolara i niko to nije ocenio kao lošu stvar", rekao je

Savić.

Savić je podsetio da je još 2001. godine slovenački ekonomista Jože Mencinger na skupu na Ekonomskom

fakultetu u Beogradu upozorio da sa privatizacijom ne treba žuriti i da ne treba olako posezati za gašenjem

fabrika, jer to stvara i socijalne probleme, a uz to se nove fabrike teško otvaraju.

"HIP Azotara je važna za srpsku poljoprivredu jer je proizvodila mineralno đubrivo i ne treba je se odreći ni

sada kada je u stečaju, već pokušati da se tehnološke celine konzerviraju i sačekaju bolje vreme", rekao je

Savić.

Petrohemija, o njegovim rečima, sada pozitivno posluje zahvaljujući niskoj ceni nafte, ali ona poskupljuje,

što će opet stvoriti probleme u poslovanju.

"Proizvodi Petrohemije se izvoze u Evropu koja nije zainteresovana da kupi fabriku prljave tehnologije,

posebno ne i jer je zastarela, a nema mogućnosti da se zameni novijom", rekao je Savić.

Dodao je da je MSK u boljoj situaciji od ostale dve fabrike petrohemijskog kompleksa jer ima "mlađu"

tehnologiju.

"Ako se olako posegne za zatvaranjem fabrika, to će proizvesti socijalne probleme jer gde zaposliti ljude

koji nisu obučeni za visoke tehnologije", rekao je Savić.

Ocenio je da Srbiju ne treba pretvoriti ni u samo poljoprivrednu zemlju i proizvođača sirovina, jer sve

zemlje koje imaju takvu politiku, spadaju u red najsiromašnijih.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević rekao je da odluku o domaćem petrohemijskom kompleksu

treba doneti tek posle temeljne analize stanja u njima i na svetskom tržištu.

"Te fabrike koriste kao sirovine gas i naftu čije cene fluktuiraju na svetskom tržištu i zato male kompanije

teško opstaju u tom sektoru, ali to ipak ne znači da ih treba zatvoriti pre no što se uradi studija", rekao je

Kovačević.

Dodao je da je problem domaće vlasti što sve rešava političkim odlukama i netransparentno.

Fabrike petrohemijskog kompleksa su nekoliko puta nuđene na prodaju, ali se niko nije javio, a HIP Azotara

je od 10. septembra ove godine u stečaju.

Šabić ponovo pozvao BIA, DRI i budžetsku inspekciju da provere

optužbe na njegov račun

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić pozvao je danas budžetsku inspekciju, Državnu revizorsku

instituciju (DRI), tužilaštvo i Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA) da provere optužbe poslanika vladajuće

koalicije Aleksandra Martinovića i Marjana Rističevića da su on i bivši zaštitinik građana Saša Janković "dobili 80.000

funti" i da je Šabić na službena putovanja potrošio 1,35 miliona dinara.

Kako se navodi u saopštenju, Šabić je u pisanoj izjavi dostavio svoj odgovor na poslaničko pitanje koje je

Martinović postavio povereniku na sednici Skupštine Srbije 2. oktobra.

Martinović je na sednici Skupštine upitao kada će Šabić prestati da

"otvoreno radi protiv svoje države, protiv njenih interesa", protiv

interesa srpskih obaveštajnih službi, jer kako je naveo, (Rodoljub)

Šabić ne prima platu od tih stranih službi, nego iz budžeta Srbije.

On je dodao da ga je Šabić optužio da su on i njegovi poslanici

"potrošili 150 miliona dinara i da su oni iz Srpske napredne

stranke botovi".

U odgovoru na te optužbe, Šabić je rekao da su Martinovićevi

navodi "niz proizvoljnih, ničim argumentovanih konstatacija" i da su namerno iznete neistine.

"Radi se o nečemu što Martinović radi već duže vreme u kontinuitetu", naveo je Šabić i dodao da je

Martinović tokom postavljanja pitanja na sednici 2. oktobra ponovo uputio pitanje Državnoj revizorskoj

instituciji (DRI) o službenim putovanjima poverenika, te da je Martinović "stvarni iznos od 507.000 dinara

naduvao na čak 1,35 miliona dinara".

Šabić je rekao da su neistinite Martinovićeve optužbe da je on optužio "bilo koje" poslanike da su potrošili

150 miliona dinara.

Prema Šabićevim rečima, u odgovoru na Martinovićeve optužbe o navodnim troškovima njegovih službenih

putovanja, naveo je "tačan iznos sredstava koji je namenjen za službena putovanja poslanika u toku godine."

Kako je Šabić rekao, nikada nije odredio ljude koji su mu upućivali pretnje fizičkom likvidacijom prema

stranačkoj ili drugoj pripadnosti.

"Rekao sam da je reč o botovima, ali ne i da su botovi Martinović ili neki drugi konkretni ljudi iz SNS",

rekao je Šabić.

Kako je potvrdio, poslanika Marjana Rističevića jeste nazvao "lažljivim lupežom", ali zbog toga što je, kako

navodi, više puta zloupotrebio govornicu Skupštine i insuinuirao da je Šabić zajedno sa bivšim zaštitnikom

građana Sašom Jankovićem "prisvojio, to jest podelio nekakav novac".

Šabić je rekao da se ta "insinuacija" odnosila na projekat koji je poverenik uz donacije holandske i britanske

ambasade realizovao pre šest godina, a koji se ticao zaštite uzbunjivača u Srbiji.

On je dodao da je izveštaj o utrošenim finansijskim sredstvima na tom projektu dostupan na veb sajtu

poverenika, te da je javno pozvao budžetsku inspekciju, DRI ili bilo kog novinara ili građanina da zatraži

bilo koju informaciju u vezi sa istim.

"Poziv se posebno odnosio, to sam naglasio, na Rističevića i otvoren je i danas", kazao je Šabić.

Šabić je dodao da je pozvao i tužilaštvo, Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA) i sve nadležne organe

da, "ako imaju, bilo čime potkrepe" Martinovićeve optužbe.

Istraživanje: Polovina učenika u Srbiji nervozna, četvrtina ima

glavobolju

Svaki drugi učenik u Srbiji navodi da oseća nervozu skoro svake nedelje ili češće, dok četvrtina njih oseća glavobolju i

ima problema sa uspavljivanjem skoro svake nedelje, ukazuju rezultati nacionalnog pilot istraživanja o ponašanju

školske dece u vezi sa zdravljem.

Istraživanje je realizovao Institut za javno zdravlje Srbije u 2017. godini, a u njemu se navodi da je petina

prijavila da oseća bol u stomaku, leđima ili potištenost skoro svake nedelje i češće, dok sa istom učestalošću

svaki deseti učenik ima vrtoglavicu.

Podaci su objavljeni povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, koji je ove godine posvećen mladima i

mentalnom zdravlju adolescenata.

Četvrtina učenika u Srbiji je barem jednom u životu popilo toliku količinu alkohola da su bili zaista pijani, a

12 odsto njih je kazalo da su se opili barem jednom u proteklih mesec dana.

Najveći broj učenika, oko tri četvrtine, opaža sopstvenu telesnu težinu kao sasvim adekvatnu, svaki deseti

učenik doživljava sebe kao premršavog, dok 15 odsto smatra sebe debelim.

Više od četiri petine učenika pozitivno ocenjuje različite aspekte

komunikacije u porodici, tako da 86 odsto smatra da u porodici

razgovaraju o bitnim stvarima, 83 odsto navodi da ih slušaju kada

govore, a skoro isti procenat navodi da nesporazume u porodici

razrešavaju razgovorom.

Podrška prijatelja, iako velika, opažena je kao manja nego što je to

u slučaju podrške od strane članova porodice tako da 77 odsto

smatra da njihovi prijatelji pokušavaju da im pomognu, a isto

toliko veruje da može da računa na prijatelje kada imaju problem.

U Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) se beleži visoka učestalost zdravstvenih

problema u vezi sa mentalnim zdravljem u adolescenciji, a ova stopa iz godine u godinu raste, navodi se u

saopštenju.

U Evropi je samoubistvo vodeći uzrok smrti kod adolescenata u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, a

drugi vodeći uzrok u zemljama sa visokim dohotkom.

U evropskom regionu SZO bilo je više od 4.000 samoubistava u dobi 10-19 godina, uglavnom među

dečacima.

"RADNIKA PLATIM 3.000, A KILO JABUKE PRODAM ZA TRI

DINARA" Zbog vrtoglavog pada cene voća proizvođači NA

GUBITKU

Godina koja je drastično oborila cenu maline, kupine i jagode ništa bolje neće doneti ni proizvođačima

jabuke iz jugozapadne Srbije.

Ogromne količine industrijskih sorti, zbog nemanja računice će propasti, dok će prvoklasna jabuka, čija cena

je u magli i čiji otkup kasni, doneti tek sitan ćar u poređenju sa uloženim.

Kao razlozi svemu navode se obiman rod, koji je doneo veću

ponudu, ali manji kvalitet, grad koji je vrste koje se koriste u

ishrani preselio u nižu klasu, ali i nedavna afera koja je za

epilog imala hapšenje zbog izvoza u Rusiju voća uvezenog iz

EU. Za tradicionalno voćarski ariljski i požeški kraj i dodatni

problem - od kako je “Budimka” prestala sa radom u ovom

regionu nema iole većeg otkupljivača.

Početkom berbe kilogram “padalica” - industrijske jabuke, u

Arilju i okolini se plaćao 11 dinara. Cena je naglo spala na

osam, pa na pet, pa na četiri, pa na tri i po dinara.

- Sada je plaćaju po tri dinara. I to samo na nekoliko mesta, mnogi su i prestali sa otkupom. Puno je vlasnika

plantaža koji po ovoj ceni ne žele da je prodaju, ali i to košta rada, jer se opala jabuka, koja stvara kiselost

zemiljišta lošu po stablo i pogoduje glodarima, mora pokupiti - priča za “Blic” Desimir Stojković,

proizvođač iz Bogojevića kod Arilja.

On za “Blic” izvlači računicu kojom objašnjava koliko će proizvođači jabuke ove godine ostati u minusu.

- Sa hranom i prevozom jedan radnik me košta minimum 3.000 dinara. Ako je cena tri dinara, znači da jedan

radnik, da bi otplatio sebe, mora da ubere jednu tonu dnevno, što je nemoguće. A da bih pokrio troškove

jednog litra nafte, treba mi 58 kilograma jabuke. Da bi jabuka bila kvalitetna mora se prskati 15-20 puta. A

samo jedno prskanje me košta 10.000 dinara. To znači da moram da prodam više od tri tone jabuke samo da

bih pokrio troškove jednog prskanja. Jedna gajbica, u koju može da stane 12-14 kilograma, košta 67 dinara

ili vredi kao 22 kilograma voća - priča Bogojević.

Jabuka je, priznaju poljoprivrednici, ove godine izuzetno dobro rodila. Ionako veliku konkurenciju na tržištu

industrijskih voćki zaoštrile su finije sorte koje je oštetio grad i koje će, umesto u rafove, morati u preradu.

- Do sada je 60-70 odsto jabuke koja se proizvodi da bi se

sveža prodavala išlo u prvu klasu, a ove godine će u

markete jedva 10-15 odsto roda. Od industrijske jabuke

najbolje profitiraju nakupci koji dolaze sa strane. Kako

nema velikog otkupljivača, kao što je nekada bila

“Budimka”, mi smo im pogodan kraj za zaradu. Ovde

kupuju za tri, a u Šapcu preprodaju za osam dinara - priča

za “Blic” Milan Šelović iz okoline Požege.

U Stupčevićima iz Arilja, kaže Branko Borisavljević koji

ima plantažu od 4,5 hektara, nedavno se pojavio

predstavnik jedne firme koji je nezvanično spomenuo cenu od 20 do 25 dinara za kilogram prvoklasnih sorti.

- A onda sam čuo da je taj čovek, navodno zbog malverzacija oko uvoza voća iz EU i preprodaje u Rusiju,

uhapšen. Niko drugi za sada ne nudi otkup, niti je otkup počeo, a ranijih godina u ovo vreme je uveliko

trajao. Tek ubranu jabuku smo tovarili kupcima na kamione, a sada smo primorani da je skladištimo - kaže

Borisavljević.

Prethodnih godina, dodaje, kilogram je prodavao i za 40 dinara. Ove jeseni, pod uslovom da proda rod po

onih 20-25, ostaće mu oko 300.000 dinara zarade. Premalo, kaže, s obzriom na to da njegova plantaža od

februara do sredine oktobra zahteva svakodnevan rad.

Ispeći rakiju ili napraviti sok

Andrija Radulović, inženjer voćarstva iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Užice kaže da

uzgajivači jabuke iz ovog područja trpe nedostatak velike prerđivačke industrije.

- Svaka hiperprodukcija loše utiče na kvalitet. Pritom, na kvalitet se odrazilo puno vlage koja je uslovila

napredovanje plodova, ali sa manjom koncentracijom šećera, a to uslovljava brzo truljenje. Moja preporuka

proizvođačima koji ne znaju šta će sa jabukom je da je ne bacaju, već da ispeku rakiju ili naprave sok -

poručuje Radulović.

BIZLife/TV N1/eKapija

Državna uprava raspisala tender za nabavku kačkavalja,

bademovog mleka, fete…

Dimljeni kačkavalj, feta, gorgonzola, bademovo mleko – samo su neki proizvodi sa liste za javnu nabavku

Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, piše eKapija, a prenosi N1.

Naime, Uprava je raspisala tender za nabavku mleka i mlečnih proizvoda, koju čine čak 64 vrste namirnica.

Među traženim namirnicama su najrazličitije vrste finih sireva, mleka od orašastih plodova, običnih i kiselih

mleka, kajmaka, i ostalih mlečnih proizvoda.

Osim kratkotrajnog i sterilizovanog mleka, nabavlja se i

čokoladno mleko, kiselo mleko od onog sa najmanje do onog sa

najviše mlečne masti, zatim 149.000 čaša običnog jogurta, kao i

voćnog jogurta “Jogood”.

Planirano je da se nabavi 360 kilograma dimljenog kačkavalja,

230 kilograma pekorina, 350 kilograma maskarponea, 800

kilograma iriškog sira… Takođe, nabavlja se i 120 kilograma

kozjeg sira “Caprella”, kao i 260 kilograma biljnog kačkavalja.

Na menijima zaposlenih u državnij upravi biće i 1.050 kilograma kajmaka, 50 litara surutke. Nabavka se vrši

za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa u narednih godinu dana.

Rok za podnošenje ponuda je 2. novembar.

Spustiti starosnu granicu za profesionalne vozače na 18 godina

Srbiji nedostaju profesionalni vozači, a da bi se taj problem rešio potrebno je da se pomeri starosna granica

za obavljanje tog posla i da se potreba za vozačima usklade sa obrazovnim sistemom, izjavio je predsednik

Poslovnog udruženja "Međunarodni transport" Neđo Mandić.

On je agenciji Beta rekao da Srbiji nedostaje najmanje

5.000 vozača i ocenio da je ta profesija postala manje

atraktivna. Kako je istakao, problem je što kada mladi

završe srednju školu za vozače, sa 18 godina, oni dok ne

napune 21 ne mogu da budu profesionalni vozači.

"Oni u međuvremenu počnu da se bave nekim drugim

poslom i kasnije se teško vraćaju toj profesiji", rekao je

Mandić.

Smatra da bi izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja

starosna granica za vozača šlepera trebalo da se spusti sa 21

na 18 godina.

Udruženje poslodavaca u drumskom saobraćaju, takođe, je zatražilo zakonske izmene kako bi se pomerila

starosna granica za profesionalne vozače. Ukazano je da vozači u drumskom saobraćaju u proseku imaju 55

godina, često se angažuju i penzioneri, što ugrožava bezbednost saobraćaja.

Gransko udruženje poslodavaca drumskog saobraćaja zatražilo je hitne izmene Zakona o bezbednosti

saobraćaja na putevima, kojom bi se pomerila starosna granica za profesionalne vozače na 18 godina za C i

CE kategorije, odnosno 20 godina za D i DE kategoriju vozila.

To bi podrazumevalo da se uvede Probna dozvola C, CE, D i DE, ili dozvola za unutrašnji saobraćaj C,CE,D

i DE, a koja bi važila samo unutar Srbije.

Sadašnja rešenja u Zakonu o bezbednosti saobraćaja su, kako navode, preuzeta na osnovu EU direktiva, ali

je u EU već snižena starosna granica za profosionalne vozače.