19. mart 2018. godine

"Apsolutno realan rast plata i penzija ove godine"

Imamo odlične pokazatelje i rast plata i penzija je apsolutno realan ove godine, izjavila je premijerka

Srbije Ana Brnabić za RTS.

Brnabić očekuje da rast BDP-a bude 3,5 odsto i navodi da su veći privredni rast, povećanje plata i penzija

ciljevi i novog programa "čuvarkuća", koji se predviđa sa MMF-om.

Ona je dodala da će naredni sastanak delegacije Srbije sa MMF-om biti održan od 20. do 22. aprilu

Vašingtonu.

- Tamo će biti ministar finansija Dušan Vujović i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Onda će oni posetiti Beograd sredinom maja, kada treba da finalizujemo taj dogvoor, da bi u julu išli na

odbor MMF i nadam se potpisali ovaj aranžman - rekla je Brnabić.

Na pitanje na koliko bi potpisali aranžman, ona je rekla da se razmišlja da li na dve ili tri godine.

- Ja sam pre za aranžman na tri godine, ali to ćemo dogovoriti sredinom maja - rekla je Brnabić.

Ona je dodala da bi novi aranžman "čuvarkuća" podrazumevao uglavom savete, a manje kontrolu.

- Dobro je da imamo tu vrstu nekog kontrolnog mehanizma, koji daje dosta dobar pravac i razmišljanja

investitorima - rekla je Brnabić.

Brnabić je naglasila da su dogovoreni glavni ciljevi novog programa "čuvarkuće" - prvi je veći privredni

rast, a drugi veće plate i veća primanja za građane Srbije.

Ističe da je realno da dođe do rasta plata i penzija ove godine, jer su, kaže, pokazatelji odlični.

- Mislim da je apsolutno realan rast ove godine. Mi u ovom trenutku imamo odlične pokazatelje i BDP od 4,

2 odsto u januaru. Ja sad očekujem podatke za februar, pored toga imamo suficit u budžetu, javni dug i dalje

pada, sada nešto malo više od 57 odsto - rekla je ona.

KURIR/TANJUG

BEOGRAD DOBIJA GRADONAČELNIKA DO

16. JUNA: Izbori su održani, evo koji su dalji

koraci

Konstitutivna sednica Skupštine Beograda mora da bude održana do 17. maja, a do 16. juna. Beograd bi

trebalo da dobije i gradonačelnika.

Naime, nakon što je Gradska izborna komisija (GIK) utvrdila konačne rezultate lokalnih izbora u Beogradu,

počeo je da teče rok od 15 dana u kojem bi aktuelni predsednik gradskog parlamenta trebalo da sazove

konsitutivnu sednicu novog skupštinskog saziva.

Konstitutivna sednica mora da se održi u roku od 60 dana od dana proglašenja konačnih rezultata, a od

konstituisanja gradskog parlamenta može proći najviše 30 dana do izbora gradonačelnika.

To znači da predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević mora da sazove konstitutivnu sednicu u naredne

dve nedelje, do 2. aprila, a rok za njeno održavanje je 17. maj.

Krajnji rok za izbor novog gradonačelnika, u tom slučaju, biće 16. jun.

Na konstitutivnoj sednici se potvrđuju mandati odbornika i bira se predsednik Skupštine, njegov zamenik i

sekretar parlamenta, koji moraju biti izabrani iz redova odbornika.

Po izboru, predsednik Skupštine zakazuje novu sednicu, na kojoj se bira gradonačelnik, koji, kao i njegov

zamenik, takođe, mora biti iz redova odbornika.

Gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine, a kandidat za gradonačelnika predstavlja svoj program i tim

koji čine zamenik i članovi Gradskog veća, koji ne moraju biti odbornici.

Prema konačnim rezultatima koje je u nedelju uveče objavio GIK, u klupama gradskog parlamenta naredne

četiri godine sedeće odbornici lista oko SNS, Dragana Djilasa, Aleksandra Šapića i liste SPS-JS.

Koalicija "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd"imaće 64 mandata, a drugoplasirana lista "Dragan

Djilas - Beograd odlučuju, ljudi pobeđuju" 26 mandata.

Listi Aleksandra Šapića, pripalo je 12 mandata, dok će koalicija SPS - Jedinstvena Srbija imati osam

mandata.

Ostalih 20 lista, od 24 koliko ih je bilo na glasačkom listiću, nisu uspele da pređu cenzus, pa tako u

gradskom parlamentu više neće biti Demokratske stranke, koja je u dosadašnjem mandatu brojala 16

odbornika.

Izbori za Skupštinu grada Beograda održani su 4. marta, a na četiri biračka mesta na opštini Stari grad juče,

18. marta, ponovljeno je glasanje, posle kojeg je GIK utvrdio konačne rezultate.

Istraživanje u beogradskim osmoletkama o rizicima koji mogu dovesti do bolesti zavisnosti

Više od 40 odsto đaka nezadovoljno školskim

uspehom

Više od 40 odsto učenika od šestog do osmog razreda sebe smatra neuspešnom osobom, 13 odsto tvrdi da im

ništa ne polazi za rukom, a 12 odsto kažu da nisu srećni.

To je pokazalo istraživanje specijaliste pedagogije

Slobodana Malušića, u kojem je učestvovalo 800 đaka iz

beogradskih osnovnih škola.

Od ukupnog broja anketiranih, čak 44 odsto učenika je

reklo da nije zadovoljno uspehom u školi, skoro 17 odsto

društvom u školi, a sedam procenata načinom života u

porodici.

Nešto manje od trećine đaka imaju lične probleme koje ne mogu sami da reše, svaki peti ono što ih muči ne

može da poveri svojim drugovima, a četvrtina ni svojim roditeljima, niti sa njima mogu otvoreno da

razgovaraju, jer smatraju da im ne posvećuju dovoljno vremena i pažnje. Više od polovine učenika svoj

veliki problem ne bi ispričali nastavnicima jer u njih nemaju poverenja, sumira Malušić za Danas neke od

rezultata svog istraživanja.

– Jedno od pitanja u upitniku je glasilo: kad ste neraspoloženi i osećate se nesrećnim, da li pomišljate da

uzmete neko sredstvo da vam se vrati raspoloženje, snagu i da se lepo osećate? Oko tri odsto učenika je

odgovorilo da treba da uzmu to sredstvo. Na pitanje da li to sredstvo koristi neko od tvojih drugova 15 odsto

ispitanih đaka odgovara potvrdno. Sedam odsto učenika je reklo da su im ta sredstva nudili dileri, a jedan

odsto je priznao da ih već koristi – kaže Malušić.

On napominje da je identično istraživanje o uzrocima koji mogu dovesti do bolesti zavisnosti sproveo 2004.

godine i da su tada rezultati za nijansu bili povoljniji.

– Na pitanje zašto ljudi koriste drogu neki od karakterističnih odgovora učenika su: da bi pobegli od

stvarnog života, da bi pobegli od problema koje ne mogu da reše, da pronađu utehu, zato što su kukavice,

zato što ih drugi nateraju i podmetnu im, iz očajanja. Međutim, ima i drugačijih mišljenja: da bi bili neko i

nešto, radi hobija, radi zadovoljstva, da bi ušli u svoj svet, da bi našli smirenje, da bi bili srećni, da bi se

provodili, da bi duže živeli, da bi bili frajeri, zato da bi se digli do neba, da bi ih Bog video, da bi se dokazali

u društvu…Iz ovih odgovora se vidi da su učenici u zabludi i da nemaju pravu sliku ni znanje o bolestima

zavisnosti – ukazuje Malušić.

On ističe da su đaci koji su nezadovoljni sobom, svojim radom i uspesima, koji sebe smatraju nesrećnim,

odbačenim od drugova i roditelja, koji nemaju dovoljno poverenja u bliske odrasle osobe, a imaju lične

probleme koje ne mogu sami da reše, vrlo pogodne i povodljive ličnosti za razna iskušenja, pa i uzimanje

droge i raznih opijata.

– Narkomanija kuca i na školska vrata. Zavisnici dolaze iz svih socijalnih slojeva, iz razorenih, ali i stabilnih

brakova, iz velikih gradova, ali i iz sela i malih naselja. Dakle, pravila nema. Zato je neophodna veća

edukacija učenika i roditelja o bolestima zavisnosti, o njihovim uzrocima, posledicama i načinima odbrane.

Treba raditi na poverenju između učenika i nastavnika, roditelja i dece, jer je to jedan od glavnih ciljeva za

primarnu prevenciju bolesti zavisnosti u osnovnoj školi – ukazuje Malušić.

Dodaje da je potrebno stvoriti uslove za angažovanje što većeg broja učenika u vannastavnim aktivnostima,

pre svega u sportskim, gde bi zadovoljili svoja interesovanja i ispoljili kreativnost. Sem toga, neophodno je

da roditelji i nastavnici prate promene raspoloženja i ponašanja učenika, da umeju da prepoznaju simptome

korišćenja psihoaktivnih supstanci i da reaguju na vreme. Obazriva primena odgovarajućih testova kojima se

otkrivaju primena opojnih sredstava, koji se danas nude roditeljima, mogu biti od velike pomoći, ističe naš

sagovornik i naglašava da u borbu protiv bolesti zavisnosti treba da budu uključeni ne samo porodica i škola

već i zdravstvene ustanove, centre za socijalni rad, MUP, mediji…

Brnabić: Višestruka podrška roditeljima

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da mere za podsticanje rađanja podrazumevaju tri stvari –

finansijsku podršku, projekat e-beba, kojim se uklanjaju administrativne prepreke za roditelje, i usklađivanje

rada i roditeljstva.

Gostujući u Dnevniku RTS, ona je ocenila da je jučerašnje

obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića o

populacionoj politici i merama za podsticanje rađanja bilo

najznačajnije do sada.

To je tema od nacionalnog značaja i drago mi je što je na

nju predsednik skrenuo pažnju. Vlada je usvojila strategiju

za podsticanje rađanja, a sada radimo na akcionom planu,

rekla je premijerka.

Ona je ukazala i da je vema važno što je predsednik države pozvao kompanije da se na odgovaraći način

odnose prema ženama koje su na trudničkom ili porodiljskom bolovanju.

Važno je da smo razgovarali sa Privrednom komorom Srbije i SANU, da ustanovimo nagradu za kompaniju

koja najbolje usklađuje rad i roditeljstvo, kako bismo drugima pokazali kako se to radi, rekla je Ana

Brnabić.

Na pitanje zašto nije prisustvovala jučerašnjoj konferenciji predsednika, ona je rekla da to nije bilo potrebno,

jer se nije radilo o političkom pitanju, već o nečemu što je od nacionalnog značaja.

Govoreći o sastanku sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i novom aranžmanu,

premijerka je rekla da on podrazumeva uglavnom savete, a manje kontrolu i objasnila da su na sastanku

dogovoreni glavni ciljevi novog programa – veći privredni rast i veća primanja za građane.

Sledeći sastanak sa MMF biće od 20 do 22. aprila u Vašingtonu, a tamo će delegaciju Srbije predvoditi

ministar finansija Dušan Vujović i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, najavila je premijerka.

Potom će sredinom maja misija ponovo doći u Beograd, da bi u julu išli na odbor MMF i, nadam se,

potpisali aranžman na dve ili tri godine. Ja sam za tri, ali dogovorićemo se sredinom maja, kazala je Ana

Brnabić.

Ona je istakla da je realno da ove godine dođe do rasta plata i penzija, jer su pokazatelji odlični.

Imamo suficit u budžetu, javni dug pada, a očekujemo i uplatu za koncesiju za Aerodrom ‘Nikola Tesla‘.

Očekujem dosta povoljnu sliku BDP i nadam se da ćemo dostići planirani rast od tri i po odsto, a ako bude

veći, utoliko bolje, rekla je premijerka Srbije.

Od polovine juna obavezne nove deklaracije na

hrani

Od polovine juna svi proizvodi moraće da imaju nutritivnu deklaraciju na kojoj će biti

navedeni podaci o nivou vrednosti koje proizvod sadrži, ali će do kraja godine na rafovima

ostati i roba koja je deklarisana pre 15. juna.

Novina koja postavlja nove zahteve pred proizvođače

predviđena je izmenama i dopunama Pravilnika o

deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji

stupa na snagu 15. juna.

- Nutritivna deklaracija će biti obavezna za sve

proizvode, a naravno, u Pravilniku su definisana i određena izuzeća za

primarne proizvode gde ne treba da se navodi nutritivna deklaracija -

objašnjavaBranislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet,

deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede.

On kaže da će novim Pravilnikom biti pooštrena odgovornost svih u

čijoj je nadležnosti deklarisanje hrane, a definisana je i prodaja hrane

na daljinu koja, kako kaže, postaje jedan od značajnijih vidova prodaje.

Sadržaj deklaracije

hranljiva vrednost veličina porcije kalorije preporučeni dnevni unos

proizvoda nivo šećera, soli, masti i ostalih

vrednosti

Raketić skreće pažnju na kako kaže čitav "spektar zahteva koji se odnosi na sektor mesa, pre svega na

obeležavanju ukoliko se u mesu nalazi voda ili proteini koji potiču od druge životinjske vrste".

Deklarisanje, kaže, predstavlja jedan od najsloženijih podzakonskih akata koje treba regulisati, zbog, kako

navodi, s jedne strane proizvođača "koji ne žele baš sve informacije da stave na deklaraciju" i s druge

potrošača "koji žele da imaju što veći broj informacija na deklaraciji proizvoda".

- Napravili smo Pravilnik koji je optimalan, koji će omogućiti da potrošači imaju jedan informativni izvor

prilikom kupovine proizvoda i koji je za proizvođače dosta zahtevniji u odnosu na današnji Pravilnik - rekao

je Raketić.

Međutim, taj Pravilnik izazvao je poslednjih dana u medijima polemike, jer se stručna javnost oglasila

tvrdnjama da će potrošači u Srbiji do kraja godine ipak ostati bez informacija o sastavu proizvoda, kao i

količni masti, šećera i soli koji sadrži.

Raketić je potvrdio da će proizvođači robu koju su proizveli, upakovali i deklarisali do 15. juna bez

naznačenih nutritivnih vrednosti, moći da je plasiraju na tržište do 31. decembra.

Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS) Goran Papović to ocenjuje kao "odlaganje"

primene Pravilnika za 31. decembar i kao znak da je Ministarstvo poljoprivrede podložno pritiscima

proizvođača.

On upozorava da izostanak sastava o količini šećera, masti ili soli koje proizvod sadrži najproblematičnije

kada su deca u pitanju i pita se "da li je zdravlje dece manje važno od profita neke kompanije", uz napomenu

da svi ti sastojci potencijalno mogu izazvati kod korisnika problem sa viškom šećera u krvi ili

kardiovaskularne i druge probleme.

- Naše Ministarstvo još nije imuno na pritiske proizvođačkog lobija, koje je godinama prisutno - tvrdi

Papović koji je, kako kaže, upoznat sa načinom na koji se ti pritisci vrše, jer je kao predsednik NOPS-a

prisustvovao radnim grupama za izradu mnogih pravilnika.

On smatra da proizvođači "stopiraju" primenu tog Pravilnika zbog lošeg prometa ili vođeni logikom "zašto

bih ja nešto prikazivao, što baš ne moram, a mogu se naći na crnoj listi po količini šećera, soli ili masti".

- Proizvođači zaboravljaju da mi kao organizacija potrošača imamo pravo da pozovemo potrošače na bojkot

tih proizvođača koji nemaju oznake nutritivnih vrednost na svojim proizvodima. Time izražavamo sumnju u

kvalitet tih proizvoda, bez obzira da li imamo dokaze ili nemamo dokaze - zaključuje Papović.

Izbor zanimanja, pitanja i dileme pred budućim

srednjoškolcima

Psiholog Nacionalne službe za zapošljavanje Ivana Božić rekla je za RTS da je mnogo važno da današnje

generacije imaju što više informacija da znaju sponu u smislu koji su to potencijali potrebni, koja su

interesovanja važna, koje su jake strane sposobnosti i veštine značajne da bi uspešno radili u nekim

zanimanjima i poslovima.

Neko od malih nogu zna čime će se baviti u životu, a druge, opet, ta dilema muči do pred sam upis u srednju

školu. Takvima pomažu testovi profesionalne orijentacije. Stručnjaci, koji se tim poslovima bave pri

Nacionalnoj službi za zapošljavanje, rade punim kapacitetima i od početka godine - testirali su oko 300

osmaka i 80 buducih brucoša.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, psiholog Nacionalne službe za zapošljavanje Ivana Božić kaže da su današnje

generacije svesne ozbiljnosti odluke, dobro su informisani o raznim mogućnostima a roditelji su motivisani

da ih dovedu.

Govoreći o tome koje su njihove dileme, da li se češće odlučuju za zanimanja koja donose siguran posao i

dobru zaradu ili vode računa o ličnim afinitetima, Božić kaže da ima i jednog i drugog.

"Neki dolaze baš rukovodeći se time da pronađu to nešto što iskuljčivo donosi dobru zaradu i ne vode toliko

računa o nekim svojim jakim stranama, intersovanjima, kažu samo razmišljam o tome da je to isplativo, a sa

druge strane imate one koji baš idu srcem i prate svoja interesovanja, a ne vode računa da nekad postoji

zdravstveno ograničenje za neki posao, nedostaju neke sposobnosti, neki predmet baš ne ide od ruke i pored

velike ljubavi - razne su kombinacije", rekla je Božić.

Mnogo je važno da imaju što više informacija da negde znaju sponu u smislu koji su to potencijali potrebni,

koja su interesovanja važna, koje su jake strane sposobnosti, veštine značajne da bi uspešno radili u nekim

zanimanjima i poslovima, ali sa druge strane znate šta je tipično radno mesto koje vodi neki obrazovni

program.

Govoreći o tome da li izabrati dobar posano znači raditi najlakše i najbolje taj posao, Božić kaže da može i

tako da se kaže.

"Ko se nađe u nekom poslu manja je šansa i za stres, veće je zadovoljstvo u radu", istakla je Božić.

Prema njenim rečima, svako od nas bi mogao biti uspešan u čitavom nizu nekih zanimanja, a u nečemu što

bi nam manje prijalo ne bi se baš toliko dobro snašli.

Treba mnogo osluškivati neka intersovanja u slobodno vreme, u mladom uzrastu, mnogi imaju hobije, imaju

vanškolske aktivnosti - što rado rade u slobodno vreme, svakako tu su i školski predmeti koji idu od ruke - o

svemu povesti računa, istakla je psiholog.

Odgovarajući na pitanje kako roditelji treba da se ponašaju, da li i do koje mere treba da utiču na odluku

deteta, Božić kaže da ima takve dece ali i dece koja znaju šta hoće i šta žele ali možda zbog nekih drugih

okolnosti, najbolje namere roditelja, zbog porodične tradicije - svakako najbolja namera njihova je ta koja

navodi roditelje da predlože nešto drugo.

"Treba se uzdržati od nekog jakog pritiska, treba stvoriti mladoj osobi priliku da što više sazna, može da

popriča sa nekim ko radi u zanimanju za koje se zanima, da vidi to zanimanje u realnim uslovima, da postavi

neka pitanja", kaže Božić.

"Sve treba to imati u vidu i uzdržati se od jakog pritiska", zaključila je Božić.

KURIR/RTS

U SRBIJI REGISTROVANO VIŠE OD 700

HILJADA PACIJENATA: Uvodi se registar

obolelih od dijabetesa

Dijabetes je peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima u Srbiji. To je veliki javno

zdravstveni problem, jer gotovo 40 odsto obolelih ni ne znaju da imaju šećernu bolest. A ukoliko se ne

otkrije i leči na vreme, dijabetes utiče na stradanje vida, bubrega, krvnih sudova i donosi mnogobrojne

proobleme.

Srbija konačno uvodi registar obolelih od šećerne bolesti. Uz savetovališta u domovima zdravlja, doneće

bolju evidenciju, prevenciju i lečenje i odraslih i dece sa dijabetesom. U našoj zemlji više je od 700 hiljada

ljudi boluje od dijabetesa.

Tim povodom akademik prof. dr Nebojša Lalić, predsednik Republičke stručne komisije za dijabetes, kaže

da je to "izuzetno važno ne samo zbog registrovanja obolelih, nego i u kakvoj su fazi bolesti i primenjene

terapije nalaze pacijanti, odnosno da li se i u primeni terapije poštuju standardi ili je došlo do nekih propusta.

"Prema tome, kako kaže, to je slika dijabetološke zaštite, koja nam je jako bitna", kaže Lalić.

Prema njegovim rečima, jedan deo će se odnositi i na dijabetes tipa dva, odnosno na otkrivanje novih

pacijanata.

Nebojša Lalić upozorava da se broj obolelih povećava, otprilike oko dva odsto godišnje, zbog čega se

nastavlja sa formiranjem savetovališta za dijabetes po domovima zdravlja, a po metodologiji Instituta za

javno zdrvlje "Batut".

"To je inače dugotrajni posao, ali za samo godinu dana koliko takva savetovališta postoje, otkriveno je preko

300 novih pacijanata", ističe Lallić.

Doktor Lalić na kraju savetuje da i ljudi koji nemaju simptome "šećerne bolesti", treba da popune upitnik

rizika u domu zdravlja, pa će njihov lekar znati da im kaže šta treba da rade.

PORTAL B92.NET

Ljajić: Kupovina bez fiskalnog ili blok računa nosi

veliki rizik

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić upozorio je da kupovina bez fiskalnog ili blok

računa nosi veliki rizik.

Ljajić je kazao da korist od sive ekonomije i to kratkoročnu, imaju samo prodavci koji ne poštuju zakon.

Ljajić je na RTS-u ocenio da najviše sive i crne ekonomije ima u oblasti naručivanja preko interneta, jer

niko ne evidentira tu vrstu trgovine.

Prema njegovim rečima, novi zakon će regulisati taj probem jer će poštanski operatori imati obavezu da

identifikuju onoga ko šalje i ko prima robu.

Ljajić je potrošačima dao dva saveta - prvi da ne kupuju robu preko interneta ako trgovac nije istakao

podatke a drugi da od prodavca uvek traže fiskalni ili blok račun, jer to znači da je promet evidentiran, da

robu mogu da vrate.

"Sve ostalo nosi veliki rizik", rekao je Ljajić i dodao da je kada je reč o kupovini preko interneta ipak

potrebno odvojiti "žito od kukolja" i da svako ko kupuje mora da vidi da li je prodavnica ili prodavac

registorvan, da li ima PIB, matični broj...

Upitan da navede neki od oblika sive ekonomije, ministar je podstio na činjenicu da u oblasti turizma postoji

veoma veliki broj nekategorisanih kreveta.

"U Beogradu, koji godišnje poseti i milion turista, postoji oko 2.500 kategorisanih kreveta, u Novom Sadu

215, a taj grad samo tokom Egzit festivala poseti 100.000 turista", rekao je Ljajić i dodao da to samo

pokazuje koliki je prostor za sivu ekonomiju.

Ljajić je naveo da postoje samo dve vrste računa, fiskalni i blok - koje izdaju kozmetičari, frizeri, i da

građani nisu dužni da plate uslugu ili robu ako dobiju račun.

Tokom izvlačena bilo je reči o i o programu E inspektor, odnosno o tome da će od juna biće umrežene četiri

inspekcije, a do sredine 2019, sve 42 inspekcijske službe.

Više od 230 privrednika na grčko-srpskom

poslovnom forumu

U okviru Foruma u Solunu će biti održano više od 250 B2B sastanaka između grčkih i srpskih privrednika

nakon konferencijskog dela, kroz koje će biti realizovati važni sporazumi i transakcije

Mogućnosti za jačanje saradnje u energetici, prehrambenoj industriji i poljoprivredi, turizmu, kao u oblasti

nekretnina, informativno-komunikacionih tehnologija i industriji farmaceutskih proizvoda, centralne su teme

grčko-srpskog poslovnog foruma koji je jutros počeo sa radom u Solunu.

Otvarajući skup, na kome učestvuje više od 80 srpskih i 150 grčkih privrednika, zamenik ministra spoljnih

poslova Grčke nadležan za evropske i međunarodne ekonomske odnose, Georg Katrugkalos, istakao je u

pozdravnoj reči da do ovog skupa ne dolazi slučajno imajući u vidu tradicionalno dobre i prijateljske

političke i ekonomske odnose između dve zemlje.

On je podsetio da je Grčka gotovo sedam godina bila u dubokoj recesiji iz koje je izašla prošle godine,

ocenivši da je zato sad pravi trenutak za intenziviranje bilateralne saradnje sa stranim partnerima, kako iz

sveta tako i iz zemalja regiona, a pre svega sa Srbijom koja je na putu ulaska u Evropsku uniju.

Katrugalos je poručio da Grčka i Srbija treba da budu stubovi stabilnosti, mira i prosperiteta Balkanskog

regiona u celini.

Forum se održava u organizaciji Odeljenja za ekonomske i trgovinske poslove Grčke ambasade u

Beogradu,u saradnji sa Grčko-srpskom komorom i javnim preduzećem Enterprise Greece, koje je u

nadležnosti grčkog ministarstva ekonomije, i zaduženo je za rukovođenje međunarodnim poslovima Grčke.

U okviru Foruma će biti održano više od 250 B2B sastanaka između grčkih i srpskih privrednika nakon

konferencijskog dela, kroz koje će biti realizovati važni sporazumi i transakcije između Srba i Grka.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena sa

Grčkom iznosila je u 2017. godini 448,5 miliona evra.

Ukupan srpski robni izvoz u tu zemlju iznosio je 162,1 milion evra, što Grčku svrstava na 23. mesto na listi

zemalja u koje najviše izvozimo, sa učešćem od 1,1 odsto u ukupnom izvozu. Srbija je, s druge strane,

prošle godine iz Grčke uvezla robu u vrednosti od 286,4 miliona evra, pri čemu se Grčka našla na 19. mestu

na listi zemalja iz kojih najviše uvozimo, sa učešćem od 1,5 procenata u ukupnom uvozu Srbije. Pokrivenost

uvoza izvozom bila je 56,6 posto.

Ukupan srpski robni izvoz u tu zemlju iznosio je 162,1 milion evra, što Grčku svrstava na 23. mesto na listi

zemalja u koje najviše izvozimo, sa učešćem od 1,1 odsto u ukupnom izvozu. Srbija je, s druge strane,

prošle godine iz Grčke uvezla robu u vrednosti od 286,4 miliona evra, pri čemu se Grčka našla na 19. mestu

na listi zemalja iz kojih najviše uvozimo, sa učešćem od 1,5 procenata u ukupnom uvozu Srbije. Pokrivenost

uvoza izvozom bila je 56,6 posto.

Ukupan srpski robni izvoz u tu zemlju iznosio je 162,1 milion evra, što Grčku svrstava na 23. mesto na listi

zemalja u koje najviše izvozimo, sa učešćem od 1,1 odsto u ukupnom izvozu. Srbija je, s druge strane,

prošle godine iz Grčke uvezla robu u vrednosti od 286,4 miliona evra, pri čemu se Grčka našla na 19. mestu

na listi zemalja iz kojih najviše uvozimo, sa učešćem od 1,5 procenata u ukupnom uvozu Srbije. Pokrivenost

uvoza izvozom bila je 56,6 posto.

Očekuje se da će poslovni forum u Solunu dati novi ekonomski i poslovni impuls saradnji između dve

zemlje. U planu je i odžavanje drugog poslovnog foruma ove vrste u Atini za nekoliko meseci, a sličan skup

srpskih i grčkih privrednika biće organizovan naredne godine u Beogradu.

Нови намет диже цену гориву 25 пара по

литру?

Да ли ће ускоро на бензиниским пумпама у Србији гориво бити скупље, а због увођења накнаде за

биогориво и енергетску ефикасност од укупно 25 пара по литру бензина и дизела, односно килограму

течног нафтног гаса, придвиђене Нацртом закона о накнадама, видеће се.

Усвајањем тог закона, возачи у Србији ће кроз цену горива уместо

досадашњих пет намета плаћати седам, а очекивани приход у

буyет, од поменуте две нове, процењује се на око четири милиона

евра. Ипак, из Удружења нафтних компанија Србије апелују на

Владу Србије да уместо увођења нове накнаде нађе начин да се

цена горива растерети пошто промет деривата неће имати

очекивани раст, а самим тим биће смањен и прилив пара у буyет.

По речима генералног секретара УНКС-а Томислава Мићовића,

потрошња горива већ сад је мања од очекиване те је прошле године

укупан промет свих деривата био већи свега 0,5 одсто, или око

30.000 тона, него 2016. године.

Уз увођење новог намета литар горива могао би бити скупљи за

висину нове накнаде. Да ли ће тако и бити, не може се прецизно

рећи, а Мићовић указује на то да би, иако ће нови намет повећати

трошкове нафтних компанија, уз евентуално смањење неких

других трошкова, цене на бензинским пумпама могле остати исте.

– Србија своју акцизну политику није усагласила са законодавством Европске уније и последица тога

је то што је цена евродизела у нашој земљи међу највишим у региону – каже Мићовић. – Ако држава

жели да камиони и аутобуси сипају и гориво у Србији, а не да само прођу кроз нашу земљу,

неопходно је да се цена горива растерети, а за то је потребно је да се уведе акциза на угаљ и кокс, као

и да се ниво акциза на дуван и алкохол усагласи с уобичајеним у ЕУ. Такође, неопходно је да се

унапред сагледају укупни ефекти пореске политике јер ћемо, у супротном, само моћи да

констатујемо да је скупља дара него мера.

Половина цене су дажбине

У цени сваког литра горива коју возачи плате на бензинским пумпама има неколико ставки – такса за

обавезне резерве, као и такса за маркирање и мониторинг горива, потом акциза и порез на додату

вредност. Укупна државна захватања у сваком литру горива износе око половине укупне цене.

По Мићовићевим речима, укупне таксе, накнаде и акцизе на 1.000 литара евродизела у Србији износе

720 евра, док су Македонији та државна захватања 395 евра, у БиХ 506, а у Црној Гори 617 евра.

Драстична разлика је и код течног нафтног гаса, па су укупне таксе на ТНГ у Србији 315 евра на

1.000 литара, док су у Румунији 147, а Хрватској 127 евра.

Дакле, цена евродизела у Србији је међу највишим у региону, а слично је и када је у питању ТНГ.

Више него у Србији евродизел у региону плаћају само возачи у Грчкој и Албанији, док је у свега три

земље – Грчкој, Мађарској и Словенији – скупље точити ТНГ него у Србији. Нешто је повољнија

ситуација када је реч о безоловном бензину пошто је цена тог горива у Србији у златној средини, а

скупље га плаћају возачи у Грчкој, Албанији, Црној Гори, Хрватској и Словенији, док је на

бензинским пумпама у Мађарској, Румунији, Бугарској, Босни и Херцеговини и Македонији то

гориво јефтиније.

– Нижа цена горива свакако би утицала на повећање промета, а самим тим и на повећање прилива

пара у државну касу. Уколико држава има дилему о нивоу такси на гориво, треба само да погледа

висину државних захватања у земљама са сличним БДП-ом по глави становника или у земљама с

којима се Србија граничи – каже Мићовић.

Tabaković: Jak dinar dokaz i da investitori veruju

u Srbiju

Blumbergova vest da je dinar druga najbolja valuta sveta u proteklih godinu dana, osim što je lepa i

priznanje Narodnoj banci Srbije, jeste i dokaz da naša zemlja u svakom smislu napreduje i da strani

investitori imaju poverenje u budućnost srpske ekonomije, izjavila je guvernerka NBS Jorgovanka

Tabaković za Blic.

Ona je rekla da je dinar u 2017. ojačao prema evru za 4,2 odsto i da su od februara pojačani pritisci na

jačanje dinara, kao i u velikom delu 2017. godine.

"Mi smo u februaru i martu do danas kupili 525 miliona evra da ne bi dinar previše ojačao", objašnjava

Tabaković i dodaje da smo u pogledu inflacije uporedivi sa drugim evropskim zemljama što nameravamo i

da ostanemo.

"U proteklih pet godina inflacija se u proseku kretala oko 2 odsto, što znači da smo je stavili pod kontrolu",

zaključila je Jorgovanka Tabaković.