3. februar 2017. godine

Zaposleni žele akcije PKB

Bivši i sadašnji radnici u "PKB korporaciji" traže od države deo vlasništva. Dobili bi udeo u firmi da su

privatizovani kao društveno, a ne državno

DA su kupca našli u pravo vreme, sadašnji i bivši

zaposleni "PKB korporacije" ne bi ostali kratkih

rukava. Ministarstvo privrede nedavno je pozvalo

investitore da izađu sa svojim ponudama za ovu

kompaniju. Nekadašnji i trenutni zaposleni se

raduju eventualnom kupcu, ali se pitaju kako je

moguće da su oni ostali bez akcija.

U PKB-u trenutno radi blizu 2.000 ljudi, a

procenjuje se da je najmanje tri puta toliko onih

koji su u ovoj firmi zaradili penziju. Od

Ministarstva privrede traže da im se, kao i ostalim

građanima Srbije, podele besplatne akcije

preduzeća.

- Mi smo radili i gradili i "Frikom" i "Imlek", "Imes" i "Pekabetu". Sve ove firme su privatizovane i njihovi

zaposleni su posedovali akcije - objašnjava Čedomir Živanović, bivši zaposleni. - Država je 99 odsto vlasnik

PKB-a, ali nema akcija bivših i sadašnjih radnika. Prikupili smo i potpise 600 ljudi. Mi nismo protiv

prodaje. Samo tražimo da i mi dobijemo akcije.

U Ministarstvu, međutim, odgovaraju da nemaju pravo na suvlasništvo u kompaniji, jer je reč o državnom

preduzeću. Objašnjavaju da su pravo na dodelu besplatnih akcija imali samo radnici društvenih preduzeća

koja su se privatizovala metodom prodaje kapitala.

- Prenos dela kapitala zaposlenima bez naknade po važećim propisima nije moguć za državna preduzeća -

odgovaraju u Ministarstvu privrede. - PKB od 2009. godine ne posluje društvenim kapitalom, tako da od

tada nema uslova da se primene odredbe Zakona koje propisuju prenos kapitala zaposlenima bez naknade.

POKLANjALI JEDNI DRUGIMA

PKB je podržavljen Zaključkom Vlade od juna 2009. Godinu kasnije država je akcije poklonila Gradu

Beogradu.

- S obzirom na to da u prethodnom postupku privatizacije koji je vođen 2016. nije bilo zainteresovanih

kupaca za imovinu PKB-a, prenosom akcija koje su u vlasništvu Grada Beograda na Republiku Srbiju stvara

se mogućnost primene optimalnog načina privatizacije, izborom jednog ili kombinacijom više raspoloživih

modela privatizacije - tvrde u Ministarstvu privrede.

Ova cifra je znak da ste u Srbiji "BOGATI"

Građani koji su lane zaradili više od 2.285.064 dinara neto moraju do 15. maja da podnesu poresku prijavu

za godišnji porez na dohodak.

Na svaki dinar iznad ovog iznosa mora da se

plati godišnji porez. Stopa je 10 odsto, ako

dohodak ne premašuje 4,57 miliona dinara,

odnosno 15 odsto za iznose iznad toga.

Prema podacima Republičkog zavoda za

statistiku, prosečna godišnja zarada po

zaposlenom u Srbiji, isplaćena prošle godine,

bila je 761.688 dinara.

Porez "na bogate", kako je već odomaćeni

naziv za namet koji država naplaćuje jednom

godišnje, moraju da plate oni koji su lane

zaradili više od trostrukog iznosa ove prosečne zarade. Pod dohotkom se ne podrazumeva samo plata, već i

razni honorari, prihodi od izdavanja nepokretnosti, prihodi od autorskih prava, industrijske svojine...

Ipak, ovi obveznici imaju prava na određene lične odbitke, koji ne mogu da budu veći od polovine dohotka

za oporezivanje. To su iznosi koji se odbijaju od dohotka za oporezivanje: 40 odsto prosečne godišnje

zarade (304.675 dinara) i 15 odsto prosečne godišnje zarade za izdržavanog člana porodice (114. 253

dinara).

Da li u Srbiji ima manje ili više "bogataša" nego lane, biće poznato tek posle leta, kada Poreska uprava

obradi pristigle prijave i pošalje rešenja za naplatu. U 2016. je godišnji porez na dohodak prijavilo tačno

19.887 građana, i to najviše sa područja Beograda, čak 70 odsto.

"Podnosioci su u poreskim prijavama najčešće iskazali sledeća zanimanja: diplomirani ekonomista,

diplomirani pravnik, inženjer, doktor, direktor, menadžer", saopštila je Poreska uprava Srbije. - Prijavljeni

prihodi za prvih sto podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se u rasponu od 30

do 250 miliona dinara.

Komunalci se žale da godinama rade po ugovoru

kao robovi

Ugovore o privremenim i povremenim poslovima zakon definiše kao ugovore za sezonske poslove, koji ne

smeju da traju duže od 120 dana u godini. U beogradskim javnim gradskim preduzećima je, međutim, više

hiljada radnika na taj način angažovano po nekoliko, čak i do 17 godina.

Ovi "PP ugovorci" lišeni su svih prava koja proističu iz radnog odnosa.

Na takve, kako kažu, "robovske" uslove

pristaju da bi sačuvali kakvo-takvo radno

mesto.

Nezaposleno lice - tim rečima se opisuje

radni odnos definisan takozvanim PP

ugovorom. PP znači privremeno i

povremeno, ali Nemanja Stepanović je,

produžujući ga na svaka četiri meseca, u

JKP Vodovod i kanalizacija proveo deset

godina. Na istom radnom mestu, sa istom

platom i bez ikakvih prava.

"Imamo duplo manju platu nego stalni radnici. Duplo manju! Nemamo pravo na jedan slobodan dan, na

jedan dan bolovanja, godišnjeg odmora, za rođenje deteta vodovodski radnik prima 160.000, radnik prima za

prvo dete, ja imam devojčicu, ništa nisam primio naravno", ističe Nemanja.

Kada se Nemanjina ćerka razbolela, on je tražio pet slobodnih dana. Nije ih dobio i to je, kaže, prelilo čašu.

Dao je otkaz i zbog toga se, kaže, ne boji da govori.

U istom preduzeću sa istim ugovorima angažovano je još oko 700, mahom fizičkih radnika. Neće pred

kamere, jer se, kažu, plaše da će ostati i bez takvog posla.

Otkaza se međutim ne boje oni koji su ga već dobili. Oko 250 PP ugovoraca iz JKP Gradska čistoća krajem

decembra su organizovali štrajk upozorenja. To je i presudilo njihovom radnom statusu.

"Posle tog štrajka generalni direktor je sazvao upravnike svih pogona i naredio im da se preti ljudima ko

bude izašao 16. na taj generalni štrajk da će svi dobiti otkaze", kaže otpušteni radnik Miloš Nedović.

Kada je 16. trebalo da bude generalni štrajk usledio je otkaz.

"Smenjen je direktor operative Gradske čistoće Cveković i naš upravnik Slobodan Nešović, uz obrazloženje

da nisu učestvovali u sprečavanju štrajka", priča Nedović.

N1 je zatražio nešto opširnije obrazloženje. Ali ulazna kapija je najbliže što smo uspeli da dođemo do JKP

Čistoće.

Iz službe za odnose sa medijima su nam juče prepodne obećali sagvornika, međutim posle toga nisu

odgovarali ni na pozive, ni na poruke, ni na zvanični dopis. U JKP Vodovod i kanalizacija" su bili otvoreniji

za saradnju, ali ni oni nisu uspeli da nam obezbede sagovornika.

Gradonačelnik Siniša Mali obećava - prepreke na putu od PP ugovora do Ugovora o radu uklanjamo do

kraja godine.

"Ako mene pitate lično, apsolutno je potrebno da kada već rade toliki broj godina, da se osećaju zaposleni,

da imaju sva prava koja proističu iz punog radnog odnosa. Ja sam sam sebi dao zadatak i domaći i rok do

kraja godine da pokušamo to da rešimo zajedno sa Vladom republike Srbije", obećava Mali.

Upitan za otkaze u JKP Čistoća, gradonačelnik odgovara ovako: "Koliko sada, ja ću pozvati direktora

Čistoće imaćete informaciju do sutra ujutru šta se tačno desilo i o čemu se radi".

Novi otkaz, tenzije i potraživanja

U JP Direkcija za izgradnju Smederevo u likvidaciji, broj otpuštenih radnika povećao se na 27, od kojih je

većina odlučna da ostvari svoja prava, za koja smatraju da su im uskraćena.

Uz prethodne tenzije, verbalna "ubeđivanja", čak i pretnje policijom, tokom prepodneva su predate prijave

potraživanja, potvrdile su obe strane za Danas.

Zaposlenima u ovom preduzeću u likvidaciji, početkom januara uručeno je 26 otkaza od ukupno 31 radnika,

među kojima je, prema rečima zaposlenih, pet samohranih majki, a najnoviji otkaz ugovora o radu uručen je

zaposlenoj koja je završila svoj deo posla za potrebe postupka likvidacije, pa je u preduzeću ostao samo

tročlani likvidacioni tim, sa likvidacionim upravnikom.

Otpušteni radnici u međuvremenu su se organizovali kako bi istakli svoja potraživanja, rekla je za Danas

predsednica sindikalne organizacije, Vesna

Zečević.

„Uglavnom se to odnosi na otpremnine, na

zaostale dane godišnjeg odmora, a ima kolega

koji traže razliku po osnovu koeficijenta koji se

obračunavao za isplatu zarada. Ostalo je nas 23-

oje nezadovoljnih u tom smislu. Čekamo

odgovor u zakonskom roku, a posle ćemo

videti...“

Prilikom današnje predaje prijava, došlo je do

„varnica“ bivših zaposlenih i likvidacionog

upravnika, čule su se i pretnje policijom, zbog gužve koja se stvorila. Kada su pale tenzije među

doskorašnjim kolegama, prijave su pojedinačno zavedene.

Pravna zastupnica bivših radnika Direkcije, advokat Danijela Mitrović, objasnila je za Danas da radnici

postupaju u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima i prijavljuju svoja potraživanja.

„Prijavom potraživanja u zakonskom roku, zaposleni praktično traže od likvidacionog upravnika da utvrdi

njihova potraživanja na ime otpremnine, naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, za neke radnike i na ime

razlike zarade, a sve u iznosima koji su izveštačeni u skladu sa godinama radnog staža i koeficijentima.“

Zastupnica navodi da su sva rešenja o otkazu ugovora o radu doneta tako što se poslodavac pozvao na

odredbe Zakona o radu, koje se odnose na tzv. tehnološki višak, odnosno otkaz usled smanjenja obima posla

koji se pravda pokretanjem likvidacije.

„Bitno je napraviti razliku između postupka likvidacije i stečaja, gde Zakon o stečaju precizno definiše prava

zaposlenih u slučaju otvaranja stečaja. Sa druge strane, kada pokrenete likvidaciju, vi i dalje imate aktivno

preduzeće, pa je poslodavac u obavezi da zaposlenima koji su dobili otkaz, isplati otpremnine, naknade za

godišnji odmor, eventualno zarade, u skladu sa Zakonom o radu. U njihovim rešenjima o otkazu se, pak ne

pominje ni pravo na otpremninu, niti druga prava koja im pripadaju.“

Prema rečima zastupnice, poslodavac, u ovom slučaju likvidacioni dužnik, mora u roku od 30 dana da

odgovori da li osporava ta potraživanja ili ne. Ukoliko ospori, radnici imaju mogućnost pokretanja sudskog

postupka gde bi se to pravo utvrdilo, ali bi iznosi bili uvećani za troškove postupka i zatezne kamate na

navedene iznose.

Na kraju se postavlja pitanje da li će neko snositi odgovornost zbog potencijalnih milionskih iznosa

potraživanja, koja će, ukoliko dođe do pozitivnog ishoda za bivše zaposlene doskorašnjeg javnog preduzeća,

biti naplaćena iz gradskog budžeta. Ili je sve moglo drugačije.

Lekari u Domovima zdravlja ne znaju da zakažu

pacijentima preglede onlajn

"Moj doktor" naziv je elektronskog sistema preko kojeg lekari po potrebi zakazuju pacijentima

specijalističke preglede.

Cilj sistema je da se pacijenti rasterete i da ne moraju satima da zovu klinike. Ipak, pacijenti se žale - lekari

ponekad ne znaju kako da onlajn zakažu pregled, a telefonom direktno kod specijaliste to više nije moguće.

Latiti se slušalice zbog zakazivanja specijalističkog pregleda, formalno, deo je istorije. Naime, država je

2016. lansirala onlajn sistem preko kojeg to za pacijente rade lekari.

"Kad vidi koje probleme imate, on vam zakazuje pregled kod specijaliste", kaže Zlatibor Lončar, ministar

zdravlja.

Ipak, da li sistem "Moj doktor" funkcioniše?

U slučaju oca ove Beograđanke - ne. Naime, lekarka

opšte prakse mesec dana nije znala kako da mu

preko kompjutera zakaže pregled u Kliničkom

centru. Nije se - tvrde - ni angažovala da problem

reši - iako pacijent ima rak.

"Došlo je do toga da su na kraju svi - od načelnika

doma zdravlja, od lekara, zaštitnika pacijenata, svi slegli ramenima i rekli - snađite se!", kaže Maja

Mladnović.

Telefoniranje Kliničkom centru nije dalo rezultate, pa su se latili tastature i pisali ministarstvu. S odgovorom

u čemu je caka - onkološki bolesnik se vratio u dom zdravlja i naučio doktorku kako da pregled zakaže za

tili čas.

"Činjenica je da oni mesec dana taj problem nisu hteli, nisu znali ili su se plašili nekoga da pozovu i da

reše", kaže Mladnović.

U Ministarstvu zdravlja kažu da je nedopustivo da pacijent bude u službi lekara. Uprkos tome oni nemaju

mehanizam kako da doktorima koji se opiru onlajn sistemu za zakazivanje stanu na put.

"Oni koji su imali, da kažemo taj otpor uskoro će ići u penziju, a dolaze ovi mladi ljudi će to sasvim lepo

koristiti", kaže Miroslav Pevac iz Ministarstva zdravlja.

Do tada, lekari kojima zapne sa tzv. IZIS-om, podsećaju u ministarstvu, za savet treba da se jave centrali

sistema "Moj doktor". Ili, jednostavnije da se obrate administratoru u Domu zdravlja.

"Osim toga što ima zaduženje da prati rad sistema, on je obavešten o svim promenama u sistemu", kaže

Pevac.

Uprkos poteškoćama, Srbija je baš zbog sistema IZIS skočila za 12 mesta na rang listi Evropskog

zdravstvenog potrošačkog indeksa predstavljenog ove sedmice u Briselu. Ocenjivаči su ipak naveli da "Moj

doktor" još ne funkcioniše u potpunosti i dа očekuju bolje rezultаte do krаjа 2017.

Uzmi račun i pobedi... ako uspeš da dođeš do

koverte

Februar je koverte zvanično smestio na šaltere pošti, a četiri su već dopale šaka Beograđanke Ljiljane

Đorđević. “Svugde po 10 računa i svakom sam popunila od mojih članova porodice po jedan, možda je neko

sretan, znate. Mada... S obzirom koliko tu ima učesnika, hm... Ali, treba se nadati”, poručuje Ljiljana.

Većina anketiranih priželjkuje stan u prestonici, automobil ili putovanje. Ima i onih koji ne prikupljaju

račune iz materijalnih motiva.

“Pa građanska odgovornost, svi mi želimo da živimo u pravnoj državi”

Za sad, tvrde pojedinci, živimo u državi u kojoj nema koverata za sve koji su prikupili račune u želji da

pobede. Goran Đerić iz Pošte Srbije objašnjava da se u filijalama našlo čak 700.000, ali je za samo dan

planulo više od pola.

“Juče u toku dana je preuzeto 395 hiljada, ali ono što je interesantan podatak je da je noćas u poštanski

centar pristiglo 33.000 i nešto malo više pošiljaka. Što znači da su građani juče uzimali koverte, a nisu ih

slali istog dana ili su eventualno uzimali nenamenski”, ističe Đerić.

Zbog grabeža je negde došlo do nestašice koverata, ali već od sutra će u opticaju biti još 500.000 novih. I

štampaće ih, tvrde u Pošti, sve dok ima interesovanja, uz apel građanima da ne uzimaju desetine, samo zato

što su besplatne.

Iako ih iz Pošte možete uzeti u neograničenom broju, ograničenja postoje kada je reč o tome šta u koverat

možete spakovati. Da biste bili validan igrač - treba da po koverti pošaljete ili 10 fiskalnih računa ili 10

slipova kartica - nikako mešano.

Ipak, svi računi mogu biti iz iste trgovine, objašnjava Ivan Radak iz NALED-a. “Ne mogu da učestvuju

računi za komunalije - odnosno za struju, telefon, Infostan. Takođe ne mogu da učestvuju potvrde o plaćanju

putem interneta. I ono što je važno naglasiti ne smeju se u koverti mešati fiskalni računi i slipovi”, kaže

Radak.

Takmičari ne treba uz račune da šalju JMBG - niti za to postoji rubrika na koverti. Oko 800 onih koji su

koverte kupili pre 1. februara kada je počela besplatna podela, mogu svoja 23 dinara tražiti nazad na šalteru

pošte.

Zdravstveni radnici odlaze iz zemlje, kako ih

zadržati

Strane agencije za zapošljavanje i lizing radne snage, sve češće i sa sve primamljivijim ponudama, traže

naše kvalifikovane radnike za rad u zemljama Zapadne Evrope, a u izboru kadrova pomaže im Nacionalna

služba zapošljavanja. Sa istim zadatkom, prošle godine otvoren je i Nemački migracioni centar u Beogradu.

Za tu zemlju vlada najveće interesovanje, a najviše odlaze zdravstveni radnici.

Šta država može da uradi da zaustavi negativan trend, i da li će u zemlji ostati dovoljno medicinskih

stručnjaka?

Nemačka agencija koja direktno zapošljava medicinare u više klinika u Hesenu i Baden Virtenbergu, traži

1.300 medicinskih radnika, sa znanjem nemačkog jezika.

Monia Počeković, direktor "Spektra" kaže da sarađuju sa službom za zapošljavanje, i ona im vrši prvu

selekciju kandidata.

"Papirologija nije previše složena, i mi u našim kancelarijama radimo i to - pomažemo strankama u

prikupljanju te dokumentacije, a period je dakle od 30 do 60 dana", kaže Miloje Orlović, licencirani

menadžer zapošljavanjai pravnik.

Posle nemačkih i domaćih agencija, medicinari posao nalaze i preko Nemačkog migracionog centra, ali i

sedam Migracionih centara Nacionalne službe za zapošljavanje.

"Imali smo preko 75 odsto zainteresovanih za odlazak u Nemačku i imali smo dominaciju medicinskog

osoblja, prvenstveno to su medicinske sestre i tehničari, prate ih lekari", rekao je Miroslav Berić iz

Migracionog centra Beograd.

Bolje plate i bez dugogodišnjeg čekanja posla ili specijalizacije, čini se da je opravdan motiv za odlazak iz

zemlje, ali može li država da spreči posledice. Odgovor resornog ministarstva je da su u prethodne dve

godine zaposlili gotovo 3.500 medicinara i tako zaustavili negativan trend njihovog iseljavanja. I u 2017.

obezbedili su, tvrde, sredstva za zapošljavanje 2.500 zdravstvenih radnika.

"Smatramo da u nastupajućih pet godina nećemo dozvoliti da se ispolji nedostatak određenih specijalista na

teritoriji Srbije, u zdravstvenom sistemu. Naprotiv, mislim da ćemo uspeti da i veliki broj naših studenata,

naših kvaitetnih mladih kolega da uposlimo i na taj način da ih zadržimo u Srbiji", kaže Berislav Vekić,

državni sekretar Ministarstva zdravlja.

Donedavno najviše zainteresovanih za posao u inostranstvu bilo je u Beogradu, a sada - u Kruševcu. Među

njima, opet ih je najviše iz zdravstva. Novina je i promena starosne strukture, pa mlađi od 25 godina više

nisu ti koji bi radili daleko od kuće.

"Sad već imamo ustaljeno da ljudi između 31, 35 godina do 50 predstavljaju koncentrat onog koji su

zainteresovani da odu. Znači oni koji su već formirali porodice, oni koji su podigli decu dovoljno da bi

mogli da se odvaže da integraciju svoju i svoje dece ostvare tamo", kaže Berić.

Migracije zbog posla nisu samo naš fenomen. Pristupanjem Evropskoj uniji, većinu istočno evropskih

zemalja napustio je veliki broj stručnih radnika u potrazi za boljim uslovima života. To je dobar posao i za

posrednike - nezvanično saznajemo da za svakog našeg lekara koga pošalju na rad u Nemačku agencije

dobiju najmanje dve hiljade evra.

SRBIJA DANAS/NOVOSTI

VAŽNA VEST ZA VOZAČE U SRBIJI: Tablice

važe trajno, ali se UVODI JEDNA NOVA

PROMENA

Umesto produženja važenja registarskih tablica za automobile za još dve godine, kako je prvobitno bilo najavljeno,

priprema se uredba po kojoj će one važiti dokle god su neoštećene

Prema postojećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja

Srbije rok za zamenu tablica je sedam godina, a kako

je najveći broj vozila od oko 2.000.000 koliko ih je

regostrovano u Srbiji, to uradilo 2001. godine, jasno je

da bi shodno slovu zakona već 1. januara 2018. vozači

morali da izdvoje oko 4.000 dinara za zamenu

saobraćajne dozvole, dobijanje nalepnice i zamenu

tablica.

Brzo je reagovao ministar unutrašnjih poslova Nebojša

Stefanović koji je najavio donošenje uredbe o

produženju roka važnosti tablica za još dve godine.

Međutim, prema nezvaničnim saznanjima od te ideje se odustalo i posle obimne analize, koja se ticala

kvaliteta tablica i njene vidljivosti, odlučeno je da se rok važenja tablica ne ograničava i da one budu u

upotrebi sve dok su neoštećene.

Posle odluke o produženju važenja registarskih tablica za automobile, vozači u Srbiji bi mogli da očekuju i

da se uskoro promeni način oporezivanja vozila. Naime, kako je to najavljeno krajem prošle godine ministar

finansija Dušan Vujović trebalo bi da se napusti stari sistem oporezivanja o kubikaži i da se naplaćuje porez

na osnovu stvarne vrednosti vozila.

Kovačević: EPS čeka izveštaj kontrole o uvećanim

računima za struju

Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) neće razmatrati problem uvećnih računa za struju za

decembar 2016. godine dok ne dobije izveštaj unutrašnje kontrole EPS-a, rekao je danas predsednik tog

odbora Branko Kovačević.

"U toku je popis brojila koja je očitavala agencija angažovana za taj posao, kao i dalje očitavanje brojila jer

zbog snega nije registrovana potrošnja kod četiri odsto brojila",

rekao je Kovačević za agenciju Beta.

Kovačević nije mogao precizno da odgovori na pitanje da li su

računi "naduvani" isključivo zbog neblagovremenog čitanja, te su

potrošači svrstani u skuplje zone.

"Dok se ne utvrdi tačan uzrok uvećanih računa, navođenje bilo

kojeg od mogućih razloga je spekulacija", rekao je Kovačević.

Dodao je da će svim potrošačima, a ne samo onima koji su se žalili, biti vraćen novac ili prebačen za

februarski račun, ako se utvrdi da je bilo grešaka.

Prema pisanju medija, do sada se na uvećane račune žalilo 6.323 potrošača.

Problem uvećanih računa za struju za decembar otkriven je sredinom januara, posle čega je smenjeno osam

rukovodilaca EPS-a.

Vršilac dužnosti direktora u EPS-u Milorad Grčić na optužbe javnosti da je za netačne račune kriva agencija

Sikvester čiji su radnici angažovani da čitaju brojila rekao da su radna mesta "čitači" brojila u EPS-u ukinuta

2000. godine, kada je počeo proces "korporativizacije" i da su poslednjih 16 godina na tim poslovima bile

angažovane razne agencije.

On je tada ocenio da je angažovanje "čitača" sa strane dobar poslovni potez kompanije i da su postignute

uštede.

Dodao je da gde god da se utvrde propusti agencije, uslediće finansijske sankcije u skladu sa ugovorom.

Nije tajna - Srbiju će napustiti još banaka

Povlačenje evropskih banaka iz JIE zbog visokog nivoa problematičnih kredita i ukrupnjavanje bankarskog

sektora u Srbiji bilo je očekivano, kažu ekonomisti.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško

Živković rekao je agenciji Beta da nije iznenađenje

što strani investitori prodaju banke u Srbiji, a kupuju

ih domaći biznismeni.

"Perspektiva rasta bankarskog sistema u

zemljama jugoistočne Evrope je slaba. Evropske

banke su u problemima i sa relativno niskim

kapitalom, a rešavanje problema u bankama u

jugoistočnoj Evropi bi zahtevalo dosta dodatnog

kapitala", rekao je Živković.

Treba očekivati da se evopske banke, prema njegovim rečima, i dalje povlače iz jugoistočne Evrope, pa i iz

Srbije.

"Stranci su preuzimali banke u Srbiji jer su bili relativno povoljni uslovi. Kako će ih voditi domaći

investitori u ovom trenutku je teško proceniti", rekao je Živković.

Ekonomista Ivan Nikolić istakao je da je "koncentracija na srpskom bankarskom tržištu mala i da se

očekivalo ukrupnjavanje banaka".

"Ukrupnjavanje je poželjno, a ne vidim problem da to rade domaći investitori, a posebno da kupuju banke

koje su imale ograničene aktivnosti, a neke verovatno i probleme u poslovanju", rekao je Nikolić.

Dodao je da je ukrupnjavanje "zakon tržišta i pozitivan proces jer će podići performanse i pojačati

konkurenciju medju bankama, a to će doneti dobrobit i klijentima jer će pojeftiniti kredite".

"Iskustvo pokazuje da strani vlasnici nisu uvek uspešni", rekao je Nikolić agenciji Beta.

Ove nedelje su dve strane banke prešle u ruke srpskih biznismena. Najpre je biznismen i vlasnik kompanije

MK komerc Miodrag Kostić saopštio da je dogovorio kupovinu 100 odsto kapitala grčke Alfa banke.

Alfa banka posluje u Srbiji od 2002. godine, kada je kupila Jubanku. Kostić je ranije kupio AIK banku, šestu

u Srbiji po neto bilansnoj sumi u iznosu od 1,5 milijardi evra na kraju 2016. godine, a vlasnik je 20 odsto

akcija slovenačke Gorenjske banke.

Druga banka koja je iz inostranog vlasništva prešla u srpsko je Finomestik Beograd koju su kupili vlasnici

kragujevačke Direktne banke Andrej Jovanović i Bojan Milovanović.

Findomestik Beograd je deo Findomestik banke Italija, koja je u sastavu šire bankarske grupacije BNP

Paribas.

U bankarskim krugovima nije tajna da još nekoliko vlasnika stranih banaka u Srbiji namerava da ih proda i

napusti ovo tržište.

Izvoz oružja firmi iz Srbije u 2016. premašio 800

miliona dolara

Ukupna vrednost dozvola izdatih domaćim preduzećima u Srbiji za izvoz oružja u 2016. godini veća je od

800 miliona dolara, pokazali su podaci nadležnog sektora Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija,

u koje je agencija Beta imala uvid.

Među deset najvećih izvoznika i po realizovanim

ugovorima 2015. i po ugovorenoj vrednosti 2016.

godine nalaze se državna preduzeća poput

"Jugoimporta-SDPR", "Prvog Partizana", "Zastava

oružja", "Prve petoletke", ali i privatna preduzeća

"Partizan TECH D.O.O.", "Tehnoremont D.O.O".,

"Uni Global D.O.O", "Krupnik D.O.O.", "Eling

A.D" i "DLS Specijalni sistemi D.O.O".

"Činjenica je da u poslednjih nekoliko godina na

svetskom nivou raste potražnja za vojnom opremom

što je imalo uticaja i na porast izvoza naših

proizvođača, ali i trgovaca koji plasiraju robu, kako

iz srpskih, tako i iz stranih fabrika. Dozvole izdate za 2016. godinu prelaze vrednost od 800 miliona dolara",

rekao je agenciji Beta državni sekretar tog ministarstva Stevan Nikčević.

On je dodao da porast beleže i susedne zemlje, a da su "krajni korisnici zemlje Bliskog istoka, Afrike i

Azije".

"Nemamo nijedan evidentiran slučaj da je oružje završilo u zemljama koje su pod embargom. Srbija je jedan

od lidera po transparentnosti kada je reč o prodaji oružja, a naši eksperti su jedini van EU koji su pozvani da,

obučavaju druge zemlje u tim procesima", kazao je Nikčević.

U Beogradu prošle godine 950.000 turista

Beograd je 2016. godine posetilo 950.000 turista što je za 13 odsto više nego 2015. godine, saopštila je

danas Turistička organizacija Beograda.

U smeštajnim kapacitetima je boravilo oko

880.000 posetilaca, a 60.000 je u Beograd došlo

brodovima.

U toku prošle godine turisti su u Beogradu

ostvarili 1,8 miliona noćenja, što je porast od 11

odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Od tog broja domaći turisti su ostvarili 380.259

noćenja - kao i prethodne godine, a strani 1,457 miliona, što je povećanje za 14 odsto.

U glavni grad Srbije najviše turista je doputovalo iz Turske, Hrvatske, Grčke, Slovenije i Bugarske.

U Luku Beograd prošlegodine je pristalo 535 turističkih brodova sa 66.387 turista, od čega iz Nemačke 137

brodova sa 18.940 turista, iz SAD 18.152 turista, iz Velike Britanije je u 178 brodova došlo 6.884 turista, a

iz Austrije je bilo 3.992 turista.

Radnicima SC Voždovac direktor smanjio zarade za 50 odsto, sindikat ga tužio zbog kršenja kolektivnog

ugovora

Spremačicama i čuvarima prepolovio plate, sebi ne

* Životić najpre pozvao novinara Danasa da dođe kod njega u kancelariju, a potom preko sekretarice

poručio "da ne može da nas primi"

Odlukom direktora Sportskog centra Voždovac Dragana Životića čuvari, čistačice, majstori i pomoćni

radnici centra imaće ubuduće 50 odsto manje plate, suprotno zakonu, zbog čega je Sindikat ovog preduzeća

odlučio da podnese tužbu protiv njega i Upravnog odbora.

- Sportski centar je osnovala opština

Voždovac i to nije privatno preduzeće, a

Dragan Životić se od kada je u septembru

prošle godine izabran za direktora ponaša

kao da jeste, jer je suprotno odredbama

kolektivnog ugovora doneo pravilnik prema

kom su neki dobili smanjenje od 50 odsto,

dok je drugima, između ostalih i njemu, plata

manja za svega 10 odsto - kaže za Danas

predsednica Sindikata u ovom preduzeću

Vesna Stojković.

Pravilnik je, kako kaže ona, juče stupio na snagu, a prema njegovim odredbama plate za 50 odsto niže dobili

su spremačice, recepcionari, pomoćno osoblje, čuvari, dok su ljudima u pravnoj službi, računovodstvu,

marketingu plate smanjene za desetak odsto i manje.

- Većina radnika je na minimalcu sada, a problem je što se direktor oglušio o kolektivni ugovor koji važi do

oktobra ove godine. Sindikatu je nuđen novi kolektivni, ali ga je sindikat odbio, pa je direktor zbog toga

odlučio da donese sam svoj pravilnik. Zbog toga smo ga tužili za kršenje kolektivnog ugovora, a uskoro

ćemo podneti i tužbu za diskriminaciju radnika - napominje Stojkovićeva. Izgovor da kolektivni ugovor koji

je potpisan još 2014. nije dobar ne važi, ističe ona, jer je Životić pre nego što će biti izabran za direktora

godinu dana bio zamenik i nijednom se nije bunio niti rekao da ugovor nije dobar i da ga treba menjati.

Životić je, kako kaže ona, sistematizaciju navodno napravio samo prema stručnoj spremi, ne mareći ni za

iskustvo ni za radno mesto i posao koji zaposleni obavljaju.

U pokušaju da dođemo do odgovora zbog čega je sastavio novi pravilnik i prekršio važeći kolektivni ugovor

i smanjio plate Dragana Životića dobili smo na telefon. Uz konstataciju da se "ne radi o tajni", rekao nam je

da ne može o tome da priča telefonom, te da možemo da dođemo do njega svakog radnog dana od sedam do

15 časova.

Sat vremena kasnije na ulazu u SC Voždovac na Banjici preko svoje sekretarice direktor Dragan Životić

nam je poručio da "ne može da nas primi" kao i da "ne može da komentariše ništa dok sudski postupak

traje".

SC Voždovac osnovala je Opština Voždovac još početkom sedamdesetih, a u svom sastavu ima veliku i

malu halu, teniske terene, kuglanu, salu za stoni tenis, trim- salu i teretanu.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre, krajem 2015. centar je imao 28 zaposlenih, a tu godinu je

završio u minusu od 2,2 miliona dinara. Godinu dana pre toga neto gubitak je iznosio čak 3,7 miliona dinara.

Kupio bojler greškom, neće da mu zamene

Jedan Beograđanin požalio se na društvenim

mrežama da trgovina u kojoj je kupio bojler ne

želi da ga zameni za bilo šta drugo, iako je bojler

neraspakovan.

Kako je naveo, dogodilo mu se da su istog dana

bojler kupili i on i supruga i zbog toga je pozvao

kol-centar jedne od velikih prodavnica tehničke

robe i bele tehnike i upitao kako može da

neraspakovan proizvod zameni za nešto drugo.

Oštećeni kupac kaže da je bojler platio u

prodavnici, ali da ga nije u njoj podigao, jer nije

mogao da ga preveze. Zbog toga je tražio da ga trgovina isporuči na kućnu adresu, a u tom slučaju bojler

stiže iz centralnog magacina, kao da je kupljen on-lajn.

Odgovor koji je dobio neprijatno ga je iznenadio, jer su mu rekli da je politika firme da ne zamenjuje robu.

Vera Vida iz Centra potrošača Srbije za B92 Biz kaže da svaki potrošač ima pravo da izjavi reklamaciju na

kupljenu robu ako smatra da sa robom nešto nije u redu.

Međutim, u ovoj konkretnoj situaciji, Zakon o zaštiti potrošača poznaje odgovornost prodavca jedino u

slučaju nesaobraznosti robe.

“Ako je roba koju je potrošač kupio saobrazna ugovoru tj. ako odgovara opisu koji je dao prodavac, ako ima

svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, ako ima svojstva potrebna za redovnu

upotrebu, ako po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno kod robe iste vrste i što

potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe ili što bi mi rekli roba nema nikakav

nedostatak ili kvar, ne postoji nijedna zakonska obaveza prodavca da takvu robu zameni nekom drugom ili

pak da raskine ugovor i vrati novac potrošaču”, kaže Vida.

Kako navodi, upravo je ovakva situacija sa bojlerima koje su kupili supružnici.

“Nažalost, zamena za drugu robu ili povraćaj novca je isključivo stvar politike firme u kojoj je roba, bojler

kupljena. Ovo se odnosi i na robu koju potrošač hoće da zameni na primer zbog boje, broja…”, kaže Vida.

Ona ističe da bi u ovom slučaju kupac imao pravo na raskid ugovora o kupovini samo u slučaju da je roba

kupljena on-lajn.

“Da su bojleri kupljeni na daljinu, odnosno izvan poslovnih prostorija, potrošač bi imao pravo na odustanak

od ugovora u roku od 14 dana, bez navođenja razloga i dodatnih troškova, osim troškova poštarine”, kaže

Vida.

Njen savet potrošačima je da se pre kupovine informišu kod prodavca da li je i pod kojim uslovima moguća

zamena robe, povraćaj novca, za robu koja nema nikakav nedostatak, da tehničku robu koja im stigne na

kućnu adresu dobro pregledaju kako im reklamacija ne bi bila odbijena zbog fizičkog oštećenja koje je

nastalo u transportu, kao i da dobro pročitaju ugovore koje potpisuju.

SAZNAJEMO Jeremić sutra dobija svoj

poslanički klub, predstavnike dobija i Janković

Kandidat za predsednika Srbije Vuk Jeremić mogao bi da ima svoj poslanički klub u Skupštini Srbije, i to

bez izbora! Kako "Blic" saznaje, šest samostalnih poslanika u parlamentu će formirati svoju poslaničku

grupu, koja će biti opoziciona, a jedna od "tačaka" koja im je zajednička jeste i podrška Jeremiću.

Nezvanično, u ovoj poslaničkoj grupi biće bivši članovi DSS Sanda Rašković Ivić, Đorđe Vukadinović i

Slaviša Ristić.

Njena članica biće i bivša potpredsednica SPS Dijana Vukomanović, koja je takođe samostalna poslanica, a

priključiće joj se i dvojica članova Nove Srbije Goran Pekarski i Miroslav Markićević, čija je stranka do pre

desetak dana bila deo vladajuće koalicije.

- Podrška Jeremiću je jedna od stvari koja nam je zajednička, ali nije samo ona. Ideja je da delujemo

opoziciono, a sakupili smo se da napravimo klub jer će tako i naš glas moći da se čuje, mogo više nego kada

nastupamo samostalno. Nemamo svi iste

stavove po svim pitanjima, ali oni jesu približni

po većini pitanja - priča za "Blic" izvor, koji će

biti deo ovog, novog skupštinskog kluba.

Nezvanično, njegova predsednica biće Sanda

Rašković Ivić, koja je za "Blic" kratko

potvrdila da će klub biti formiran.

Osim ovih, samostalnih poslanika, Jeremić

može da računa na podšku i onih poslanika koji

jesu deo neke od poslaničke grupe.

Podršku Jeremiću ne kriju koalicioni partneri

DS, odnosno poslanici koji su birani na listi

demokrata Dušan Petrović (bivši demokrata i

šef Zajedno za Srbiju) i Veroljub Stevanović

(Zajedno za Šumadiju).

Jeremića će podržati i poslanik i lider

Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić,

inače koalicioni partner SDS Borisa Tadića.

Pored Jeremića, sličnu podršku dobio je i aktuelni ombudsman i drugi kandidat za šefa države Saša

Janković.

Njega je podržala i DS, ali i pojedinci u Skupštini koji nisu članovi poslaničkih grupa. Među njima je lider

Nove stranke, Zoran Živković, koji se o podršci Jankoviću izjasnio pre skoro dva meseca.

Juče je to uradila i Marinika Tepić, sada već bivša poslanica LSV, koja je iz ove stranke istupila, između

ostalog, i zbog toga što želi da podrži Jankovića.

Ona za "Blic" kaže da bi rado pomogla njegovu kampanju, ali navodi i da nema nikakve informacije o tome

da bi neko mogao da formira poslanički klub od Jankovićevih pristalica. Njen izlazak iz LSV, kaže, nema

veze sa namerom da se nešto tako dogodi.

- Nisam iz LSV izašla da bi se nekome priključila, već zato što se stranka izmestila iz stavova i politike za

koju sam ja smatrala da treba da zastupa - kaže ona.

Kako navodi, u Skupštini će nastaviti da nastupa kao samostalna poslanica.

- Bez obzira na sva ova dešavanja, volela bih da doprinesem Jankovićevoj kampanji. O tome sa njim nisam

razgovarala - kaže ona.

Na pitanje da li bi se priključila stranci ako bi Janković u nekom trenutku odlučio da je formira, Tepić

navodi da ne veruje da će se to dogoditi, ali ističe i da je uvek za to da se front protiv aktuelne vlasti

ukrupnjava a ne usitnjava.

Da se upravo to dešava opoziciji nije nepoznanica, i traje ne samo mesecima, nego godinama. Taj trend nije

zaustavljen, o čemu svedoče i događaji od ovih dana, a razlog je podrška Jankoviću, odnosno Jeremiću.

Stav stranke odlučio je da ne posluša Vladimir Todorić, i to tako što neće podržati Jankovića, zbog čega je

odlučio i da napusti demokrate. Još jedan njihov član, šef poslaničke grupe DS u pokrajinskom parlamentu

Borislav Novaković, takođe podržava Jeremića, ali zbog toga, za sada, stranku nije napustio.

Pored Marinike Tepić, iz LSV je izašao i član Predsedništva ove stranke Nenad Mišković, koji je kao razlog

naveo “razočarenje načinom rada i funkcionisanja organizacije”.

Nagrada Privredne komore Srbije na osnovu

glasanja potrošača: "Premia" najbolja robna

marka u zemlji

Privatna robna marka "Premia", koja se isključivo prodaje u radnjama Maxi, Tempo i Shop&Go po treći put

dobitnik je nagrade „Najbolje iz Srbije 2016" u kategoriji najbolji trgovački robni brend. Izbor se vrši na

osnovu glasanja potrošača, stručne javnosti i poslovnih

partnera.

Nagradu "Najbolje iz Srbije" već 12 godina realizuju

Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom

trgovine, turizma i telekomunikacija.

- Ponosni smo na činjenicu da ova nagrada dolazi pre

svega od potrošača koji su prepoznali Premia robnu marku

kao najbolju u Srbiji. Ova nagrada je i potvrda da Maxi

svojim kupcima obezbedjuje samo najbolje. Ovo je ujedno

i priznanje srpskim kompanijama, našim dobavljačima, jer su oni, zajedno sa nama, doprineli da Premia

postane jak i afirmisan brend na tržištu. Nastavljamo sa daljim razvojem i inovacijama kako bismo nasim

kupcima omogućili najviše standarde u kupovini i vrhunski kvalitet – izjavila je Mirjana Jovašević

direktorka korporativnih komunikacija kompanije Delez Srbija koja je vlasnik prodavnica Maxi, Tempo i

Shop&Go.

Trgovačka robna marka "Premia" prodaje se isključivo u radnjama Maxi, Tempo i Shop&Go, a u ovom

trenutku asortiman "Premia" proizvoda broji skoro hiljadu artikala. Pored "Premia" robne marke, svojim

potrošačima, ovaj trgovinski lanac nudi i proizvode privatnih robnih marki 365, Taste of inspirations, Care,

Od naše zemlje, Home i Bio.

GDEINVESTIRATI/TELEGRAF.RS

Srbija: 1,5 odsto veći porez na automobile

Umesto najavljene promene načina obračuna poreza na upotrebu vozila, koju vlasnici automobila sa

velikom kubikažom željno iščekuju, dobili smo poskupljenje i to za oko 1,5%.

Reč je o porezu koji se svake godina plaća i koji, pored obaveznog osiguranja, za mnoge predstavlja

najkrupniji trošak pri produženju registracije vozila.

Prošle jeseni ministar finansija Dušan Vujović najavio je da će način obračuna biti promenjen, odnosno da

će se obračunavati po vrednosti, a ne po kubikaži automobila.

To bi, kako je najavljeno za 30% pojeftinilo registraciju, ali od toga ove godine neće biti ništa, jer će se i ove

godine obračunavati na isti način.

Porez na vozila do 1.150 kubika je ove godine 1.240 dinara, na ona od 1.600 do 2.000 je 10.900 a za

preko 3.000 kubika čak 225.610 dinara.

Koliko je prošle godine iznosio porez na motorna vozila, a koliko sada posle poskupljenja pogledajte u

tabeli koju je objavila redakcija lista SAT.

Zapremina u ccm Iznos u 2016. Iznos u 2017. (u dinarima)

CCM 2016 2017

do 1.150 1.220 1.240

1.150 – 1.300 2.370 2.410

1.300 – 1.600 5.240 5.320

1.600 – 2.000 10.740 10.900

2.000 – 2.500 53.070 53.870

2.500 – 3.000 107.550 109.160

preko 3.000 222.280 225.610