27. septembar 2016. godine

SRBIJA DANAS/BLIC

OD ČEGA NAJVIŠE BOLUJEMO? Svaki treći Srbin ima problem sa

pritiskom, a i ostali podaci su poražavajući

Svaka druga osoba u Srbiji ima neko hronično oboljenje, dok svaki treći stanovnik pati od povišenog krvog pritiska.

Jedan od razloga za ovako poražavajuće zdravstveno stanje nacije je starenje populacije, ali to ni izdaleka ne

umanjuje činjenicu da Srbi očigledno slabo brinu o sebi.

31 % građana ima povišen krvni pritisak

Hipertenzija je prisutnija kod muškaraca (ima je 48,5 odsto starijih od

45 godina), a posebno zabrinjava što je to za 5,4 odsto više nego 2006.

U Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti

umre šest osoba. Zabluda je da ovo pogađa samo stariju populaciju.

Na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović

Batut” čak 31 odsto građana ima povišen krvni pritisak.

- Skoro svaki treći pacijent koji dođe u Hitnu medicinsku službu ima

probleme koje je izazvao povišen pritisak. To mogu da budu blage

vrtoglavice i mučnine, ozbiljniji bolovi u grudima, pa čak i neurološki

problemi - objašnjava Radmila Šehić, specijalista opšte medicine u urgentnoj ambulanti Hitne medicinske službe.

6,3 % Srba je u depresiji

Ova psihička bolest dijagnostikovana je kod čak 6,3 odsto građana.

- Depresiju prate smanjenje energetskog potencijala, poremećaj sna i često se javlja zajedno sa nekim drugim

oboljenjem. Kada je osoba bolesna, biva i deprimirana - objašnjava dr Šehić.

5,6 % građana ima bolest bubrega

Kod mlađih pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom javljaju se i problemi sa krvnim sudovima bubrega. Bubrežne

probleme ima 5,6 odsto Srba. Mnogobrojne bolesti bubrega lekari nazivaju tihim ubicama jer često ne moraju biti

praćene bilo kakvim simptomima - pacijent se dobro oseća, ali se sa napretkom bolesti javlja zamaranje, gubitak

apetita, mučnina, gušenje, poremećaj sna...

12,9 % žitelja Srbije ima povišenu masnoću u krvi

Svaki drugi čovek u Srbiji izgubi bitku protiv kardiovaskularne bolesti, te smo na trećem mestu, odmah posle Rusije i

Ukrajine, po stopi umiranja od bolesti srca. Povišenu masnoću u krvi ima 12,9 odsto populacije, dok su koronarna

bolest srca i angina pektoris zabeleženi kod 10,2 odsto građana.

- Ovo je posledica svega što se dešava. Naši ljudi su i pušači, žive stalno u stresu. Imamo puno koronarnih bolesnika

srednjeg doba, ali i mlađih. Kod starijih osoba koronarne bolesti su posledica starenja krvnih sudova. Ko prati bolest i

posećuje lekara, može da izbegne tegobe. Sve ovo je direktno povezano i sa visokim pritiskom - priča dr Radmila

Šehić.

19,1 %pati zbog bolesti kičme

Deformitet donje kičme i problemi sa leđima takođe predstavlja ozbiljne zdravstvene probleme od kojih pati 19,1

odsto naših stanovnika. Od artroze boluje 9,3 odsto.

- Nama dolaze pacijenti koji se žale da im trnu ruke ili noge. To se najčešće dovodi u vezu sa kičmom - kaže dr

Šehić.

U prevenciji bolesti kičme važno je da se bavimo sportskim aktivnostima, da pravilno sedimo i nosimo adekvatnu

obuću.

8,8 % ima neku vrstu alergije

Broj pacijenata koji pati od alergija je u znatnom porastu.

- Sve više je ljudi koji imaju alergijski odgovor na alergene iz prirode. Sada se javljaju burne reakcije na ubode

insekata koji su ranije prolazili bezazlenije. Dešava se i da se pojavi infekcija. Građani su alergični i na polen,

hranu... Ljudi su postali preosetljivi, a problemi sa alergijama biće sve veći u budućnosti - upozorava dr Šehić.

7,6 %ljudi boluje od dijabetesa

Broj odraslih osoba sa dijabetesom sada je je četiri puta veći nego 1980. U Srbiji ima oko 600.00 obolelih, a čak 90

odsto ima tip dva dijabetesa.

- Ako se ne otkrije na vreme dijabetes može da dovede do brojnih zdravstvenih problema, poput oštećenja nerava

nogu, problema sa očnim dnom, oštećenja bubrega, suženja krvnih sudova. To može da dovede do šloga, moždanog

udara ili infarkta - objašnjava kademik prof. dr Predrag Đorđević, predsednik Udruženja za proučavanje dijabetesa

Srbije.

Smrtnost kod šloga i infarkta je pet puta veća kod onih osoba koji imaju dijabetes.

Glavni krivci

- stres

- nezdrava ishrana

- nedovoljna fizička aktivnost

- strah od doktora

Ministarstvo rada: U Beogradu petina radi "na crno"

Inspektorat za rad utvrdio je, nakon kontrole 190 poslodavaca u Beogradu, da skoro 20 odsto angažovanih radi "na

crno", saopštilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kontrolisani su poslodavci iz različitih delatnosti (građevinarstva, ugostiteljstva i drugih), a inspektori su utvrdili da

je od 829 radnika koje su zatekli 153 radilo bez ugovora o radu i bez prijave na obavezno socijalno osiguranje.

Prilikom nadzora otkrivena su i tri neregistrovana subjekta, dva u delatnosti građevinarstva i jedan u ugostiteljstvu,

navodi se u saopštenju.

Inspektori rada su doneli tri rešenja kojima su neregistrovanim subjektima naložili da odmah pokrenu propisani

postupak za upis u odgovarajući registar i zabranili im dalji rad, do ispunjavanja propisanih uslova.

Zbog utvrđenih prekršaja u oblasti radnih odnosa, inspektori su podneli 42 zahteva za pokretanje prekršajnog

postupka protiv poslodavaca, i dva zahteva zbog prekršaja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Inspekcija rada je zbog utvrđenih nepravilnosti donela i ukupno 64 rešenja, 58 rešenja u oblasti radnih odnosa i šest u

oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Spora preraspodela tehnoloških viškova po školama

Od 4.876 nastavnika koji su tehnološki višak u prosveti, do sada je po školama raspoređeno 1.351 nastavnik, kažu u

Ministarstvu prosvete. Sindikati kažu da je preraspodela kasno počela i da se odvija sporo.

Direktori škola početkom septembra prijavili su da u školama

u Srbiji ima 18.500 slobodnih radnih mesta, ali preraspodela

nastavnika i preuzimanje tehnoloških viškova sporo ide.

- Preuzimanje ide sporo i traljavo, jer se u startu kasnilo, te

umesto da se sa preuzimanjem i preraspodelom tehnoloških

viškova počene polovinom avgusta, krenulo se u septembru -

rekla je Tanjugu predsednica Unije sindikata prosvetnih

radnika Srbije Jasna Janković.

Ona kaže da se direktori u školama i dalje ponašaju kao "mali

bogovi", da kriju radna mesta, iako su iz Ministarstva

prosvete stigle jasne instrukcije da svako radno mesto mora

da se prijavi i da nastavnici koji su ostali bez norme moraju da se preuzimaju.

- Svesni smo da je teško da se baš sve poklopi, iako ima dosta slobodnih radnih mesta. Dešava se da bez norme ostaju

nastavnici iz stručnih škola, koji jednostavno nemaju gde. Međutim, dešava se da direktori čuvaju radna mesta za

istoriju, geografiju... Dešava se da prave takav raspored da nastavnik sa delom norme ne može da prihvati časove, jer

ne može da se uklopi - pojašnjava Janković.

U Ministarstvu prosvete kažu da je veliki broj tehnoloških viškova neraspoređen i da je neophodno nakon drugog

kruga, posle 30. septembra, razmatrati po školskim upravama svaki pojedinačni slučaj i utvrditi razloge i zašto nisu

preuzeti sa liste i koji će se dalji koraci preuzeti za rešavanje tog pitanja.

Nakon Železare, Kinezi ulaze i u Telekom

Ambasador Kine u Beogradu Li Mančang izjavio je da očekuje da će u oktobru biti realizovana još jedna kineska

investicija u Srbiji.

"Početkom oktobra očekujemo da ćemo realizovati sporazum.

Železara Smederevo već je realizovana, a drugi će biti između

'Huaveja' i 'Telekoma Srbija', rekao je on.

Li je, na proslavi 67. godišnjice osnivanja Narodne Republike

Kine, istakao i da misli da će on sledećeg meseca biti

realizovan,

Prijemu su prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa

suprugom Dragicom, prvi potpredsednik Vlade i ministar

spoljnih poslova Ivica Dačić, drugi članovi vlade, članovi

diplomatskog kora i predstavnici kulturnog, javnog i

društvenog života Srbije.. Urlić ističe danije riječ o velikim

brojkama, što nije ni važno koliko kvaliteta ponude i dobar nastup.

Odobreno 47 kredita za privrednike početnike

Upravni odbor Fonda za razvoj odobrio je na današnjoj sednici novih 47 kredita za preduzetnike početnike u

ukupnom iznosu od 103,2 miliona dinara.

Krediti su odobreni po Programu podsticanja razvoja preduzetništva.

To je samo jedan od 33 programa podrške Vlade Srbije kroz „Godinu preduzetništva“ sektoru mikro i malih

preduzeća i preduzetnika.

Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije, a podrška obuhvata

kombinaciju 30 odsto bespovratnih sredstava i 70 procenata kredita Fonda za razvoj, pa je tako od 103,2 miliona

dinara danas odobrenih preduzetnicima koji započinju biznis, 30,9 miliona dinara u bespovratnim sredstavima, a

ostatak povoljan kredit Fonda.

Upravni odbor Fonda će u narednom periodu, jednom mesečno, razmatrati sve pristigle zahteve po ovom programu,

saopštilo je Ministartvo privrede.

Pored ovoga, Upravni odbor Fonda za razvoj odobrio je još 35 povoljnih kredita po sopstvenim programima za

podršku investicijama i nabavku trajnih obrtnih sredstva.

Sve informacije o odobrenim zahtevima za kredit objavljene su na sajtu Fonda za razvoj

http://www.fondzarazvoj.gov.rs/odobreno.html, a spisak svih realizovanih zahteva za kredit i isplaćenih sredstava

biće objavljen na sajtu http://www.godinapreduzetnistva.rs, odmah, nakon ispunjenja svih potrebnih zakonskih

procedura i isplate kredita.

Prosečna avgustovska zarada 45.286 dinara, pilotima najdeblje koverte

Avgustovska prosečna zarada u Srbiji iznosi 45.286 dinara, odnosno oko 370 evra i za tri odsto manja je od prosečne

julske plate iz ove godine

AVGUSTOVSKA prosečna zarada u Srbiji iznosi

45.286 dinara, odnosno oko 370 evra i za tri odsto

manja je od prosečne julske plate iz ove godine.

Zavod za statistiku objavio je da je zarada u

avgustu, u odnosu na isti mesec 2015. nominalno

veća 1,5 odsto, a realno sa uračunatim troškovima

života veća 0,3 odsto.

Ogromne su razlike u visini mesečnih zarada.

Odnos najveće i najmanje zarade prema delatnosti

u Srbiji je čak jedan prema osam.

Najveće zarade u Srbiji u avgustu ove godine imali

su zaposleni u vazdušnom saobraćaju i programeri

i konsultanti, u proseku 160.423, odnosno 145.280

dinara! Istovremeno, najniže plaćeni bili su u

turističkim i putničkim agencijama, sa svega 20.831 dinara, pokazuju podaci RZZS.

Među najplaćenijim radnicima u zemlji prošlog meseca bili su i menadžeri, zaposleni na poslovima upravljanja i

savetovanja sa prosekom od po 124.000 dinara. Na ovoj listi su i zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu, sa

zaradom od oko 120.000 dinara mesečno.

NEMA TRGOVINE KREDITIMA Banke neće smeti da prodaju dugove

građana

Banke, ipak, neće moći da prodaju loše kredite građana firmama ili agencijama, iako se gotovo dve godine vodila

intenzivna kampanja.

Građani koji nisu u stanju redovno da otplaćuju zajmove ili su prestali da izmiruju obaveze, pre svega zbog gubitka

posla, mogu da odahnu, jer neće pasti u ruke uterivača dugova.

Nacrtom zakona o finansijskom obezbeđenju, koji je pripremila Narodna banka SRbije, posebna paćnja posvećena je

pre svega sigurnosti položaja građana. Ovim propisom nije predviđeno da bilo ko, osim banaka, može postati

poverilac, odnosno nema mogućnosti da agencije preuzimaju nenaplativa ili druga potraživanja prema klijentima.

Dugovi stanovništva, takođe, ne mogu biti preneti drugoj banci na obezbeđenje, već mogu biti samo predmet

hipoteke. Korisniku je, pored svih relevatnih informacija o prenosu, garantovan isti položaj kao i pre zalaganja

potraživanja u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Na pirmer, nema jednostranih promena

ugovornih elemenata, obaveđtenje o svakoj promeni promenljive kamatne stope... Neophodno je od dužnika pribaviti

i saglasnost za prenos podataka koji se smatraju bankarskom tajnom.

- Problemi sa naplatom treba da se rešavaju tamo gde su i nastali, odnosno u bankama. Do zastoja u naplati kredita

došlo je zbog lođe procene rizika s jedne strane i neočekivanih dešavanja kod dužnika s druge, odnosno najčešće

gubitka posla ili tragičnog događaja u porodici. Naši građani vrlo retko ne otplaćuju zajmove iz hira - smatra Đorđe

Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

On ističe da prodaja loših kredita stanovništa firmama ne može da se uvede dok se ne donese zakon o ličnom

bankrotu, koji će omogućiti porodici da ima sredstva za život, a ostalo da vraća banci. Čak i u tom slučaju, kod nas

još nema takve zaštitee da se ograniči poslovanje firmi koje kupuju dugove od banaka, odnosno da se kontrolišu

uslovi pod kojima posluju, kao i da se spreči korupcija.

- Sa novim propisom predviđene su značajne novine kod ugovaranja sredstava obezbeđenja između učesnika na

finansijkom tržištu, ne samo za građane. Pre svega u cilju veće pravne sigurnosti, efikasnosti i brzine pri naplati

potraživanja iz tih sredstava. Ova sredstva se ugovaraju radi obezbeđenja kredita, poslova s hartijama od vrednosti i

drugim finansijskim instrumentima i drugih novčanih potraživanja koja jedna strana na finansijskom tržištu ima preda

drugoj - ističu u NBS.

SAZNAJEMO Ovo su uslovi za prijem novih PORESKIH

INSPEKTORA

Poreska uprava odlučila je da se "pojača" sa 68 poreskih inspektora širom Srbije.

Prema tekstu konkursa u koji je "Blic" imao uvid, a koji će biti objavljen

sredinom nedelje, raspon plata ovih državnih službenika je od 38.000 do 59.000,

a uslovi za ovo stabilno i poželjno "državno uhlebljenje" su obimni i konkretni.

Za sva radna mesta u Poreskoj upravi zahteva "iskustvo u struci" - od godinu do

sedam godina, a po obrazovanju kandidati bi trebalo da budu pravnici ili

ekonomisti.

Svi veći gradovi u Srbiji biće obuhvaćeni konkursom, a najviše inspektora biće

raspoređeno u Beogradu – 41. Slede Novi Sad sa devet, Niš sa četiri i Kragujevac

sa tri, dok će se u gradovima poput Kruševca, Užica, Sombora, Leskovca,

Jagodine, Sremske Mitrovice, Lazarevca i Pančeva naći mesto za po jednog novog inspektora.

Prema najavama direktorke poreske uprave Srbije Dragane Marković, tokom ove nedelje trebalo bi da bude objavljen

konkurs za prijem 100 poreskih inspektora u službu, čime će, prema njenim rečima, biti smanjena prosečna starost

zaposlenih koja sada iznosi 56 godina.

Najkraći staž, od samo godinu dana, zahteva se od kandidata za mesto mlađeg poreskog inspektora na analitičko-

poreskim poslovima kancelarijske kontrole, dok se od viših inspektora poreske policije očekuje najmanje

sedmogodišnje iskustvo u struci.

Radna mesta predviđaju pozicije viših inspektora, inspektora, i mlađih inspektora i to na poslovima terenske i

kancelarijske kontrole kao i na analitičko-poreskim poslovima i poslovima naplate.

Uslovi za višeg inspektora poreske policije

- Stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne ili ekonomske nauke na osnovnim akademskim studijama u

obimu od najmanje 240 ESPB bodova (četiri godine studiranja)

- Položen državni stručni ispit

- Radno iskustvo u struci od najmanje sedam godina

- Osposobljenost za rad na računaru

Osim ovih uslova, kandidati moraju da prođu i proveru znanja zakonskih propisa kao što su Zakon o poreskom

postupku i poreskoj administraciji, Zakon o porezu na dodatu vrednost, deo Zakona o porezima na imovinu koji

reguliše porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava, Zakon o državnoj upravi, Zakon o opštem

upravnom postupku, Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku.

Opis posla višeg inspektora poreske policije

- Preduzimanje operativnih mera i radnji na otkrivanju složenijih poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca

- Vršenje uvida u poslovne knjige i knjigovodstvenu dokumentaciju

- Pozivanje lica u svojstvu građanina ili osumnjičenog

- Obavljanje razgovore sa poreskim obveznicima i drugim licima u cilju prikupljanja obaveštenja o krivičnim delima

i izvršiocima

- Saradnja sa organima unutrašnjih poslova i drugim organima nadležnim za suzbijanje organizovanog finansijskog

kriminala, saradnja tužilaštvima i postupanje po nalozima sudova

- Sačinjavanje krivičnih prijava koje se podnose nadležnim tužilaštvima

Opis posla mlađeg inspektora

- Obavlja najjednostavnije poslove terenske kontrole javnih prihoda kod pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica

- Poslove kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa

- Poslove kontrole uslova za dodeljivanje PIB-a

- Poslove kontrole otpreme akciznih proizvoda, fiskalizaciju kasa i stolova za igre na sreću,

- Učestvuje u popisu robe kod poreskih obveznika

- Izrađuje zapisnike i nacrte rešenja o izvršenoj kontroli

- Odgovoran je za tačno i blagovremeno ažuriranje podataka o kontroli u aplikaciji terenske kontrole

- Obavlja i druge poslove po nalogu šefa odseka

Obuka i usavršavanje

U Poreskoj upravi kažu da će za svima koji budu izabrani biti omogućeno usavršavanje kroz obuku.

- Svim poreskim inspektorima je omogućeno da se usavršavaju kroz stalne interne i eksterne obuke. Na konkursu za

prijem poreskih inspektora mogu se prijaviti kandidati koji su stekli visoko obrazovanje uglavnom iz pravne ili

ekonomske struke sa radnim iskustvom od najmanje godinu dana do najmanje sedam godina u struci, što zavisi od

radnog mesta za koje konkurišu – kažu u upravi.

Raspon osnovnih neto plata za poreske službenike, navode u upravi, kretaće se od 38.000 do 59.000 dinara u

zavisnosti od zvanja, odnosno radnog mesta i potrebnog iskustva.

Kredite rizičnim klijentima odobravaće manje banke, i to MOŽDA

Najava da će NBS od 1. oktobra smanjiti namete za obavezne rezervacije za rizik, navelo je mnoge da pomisle da će

banke automatski odobravati kredite i problematičnim klijentima, koji neredovno izmiruju obaveze. Međutim, kako

"Blic" saznaje u bankarskim krugovima, to

najverovatnije neće biti slučaj.

- Odluka NBS da smanji rezerve može biti

stimulišuća za banke da odobre kredit i klijentu

kome ranije ne bi, ali to nipošto ne znači da će

banke automatski sada početi da odobravaju

zajmove i klijentima koji su označeni da kasne sa

otplatom. Svaka banka ima svoju politiku i na

osnovu njihove procene rizika, odobriće ili neće

kredit lošem klijentu - objašnjava Dejan Gavrilović

iz Udruženja Efektiva.

Indirektno su nam to potvrdili i u jednoj od najvećih banaka na srpskom tržištu, objašnjavajući da banke samostalno

odlučuju da li će biti fleksibilniji i odobravati kredite građanima koji docne u plaćanju rata.

- Postoji mogućnost da manje banke, koje tek trebaju da osvoje tršište i klijente, više rizikuju i na taj način

odobravaju kredite i onim građanima koji su u kreditnom birou označeni da duguju. Nasuprot tome, najava NBS ne

mora da se odrazi na velike banke, koje stabilno posluju, jer one ne moraju da traže nove klijente i u tom smislu biće

opreznije - objašnjava naš sagovornik iz te banke i dodaje da građani "u najvećem procentu redovno otplaćuju

kredite, ali je privreda problem".

Ko su "loši klijenti"

Jedan od ključnih kriterijuma za odlučivanje o tome da li će nekome biti odobren kredit ili ne, bez obzira o kom se

iznosu radi, jeste kreditni rejting. Na žalost, previše često se dešava da građani nisu svesni koliko je kreditni rejting

bitan, pa se iznenade negativnim odgovorom banke.

- Kreditni biro statistički prati zaduženost klijenata i urednost u otplati. Na osnovu toga banke onda lakše mogu da

ocene da li će nekome dati kredit ili ne. Kašnjenje u otplati dve rate kredita, već se evidentira u Kreditnom birou -

objašnjava Gavrilović.

Izveštaj Kreditnog biroa ne daje infromaciju koliko je neko dužan, već samo da li ima neko kašnjenje u otplati duga

ili taksi i provizija banci. Te statističke podatke, Kreditni biro čuva i do deset godina.

- Postoji mogućnost da banka odobri kredit klijentu, iako se u Kreditnom birou očita da je kasnio u otplati, na primer

2008. goidne. Isto tako banka može da ne odobri kredit onome ko je kasnio u otplati pre dve ili tri godine. Samo

docnja u otplati nekoga čini “lošim klijentom”. Ukoliko je neko ostao bez posla, a redovno isplaćuje rate za kredit ne

smatra se lošim klijentom, ali ukoliko nezaposlen građanin želi da uzme kredit, automatski se smatra rizičnim - ističe

Gavrilović.

GLAVA U TORBI ZA MALE PARE Ovo su najopasnija zanimanja u

Srbiji

Postoje zanimanja koja su onima koji se njima bave konstantna pretnja po život. A ti ljudi ih obavljaju kao da se bave

nečim potpuno bezazlenim, navikli na rizik. I za ne baš tako velike plate.

Ovo su tri priče o ljudima koji znaju da u njihovom poslu svaka greška može da bude kobna.

Posao koji ne trpi ni sekund

Jedna sekunda nepažnje može da me košta života. Ovako za „Blic“

započinje priču deminer Darko Vrećo (40), koji već 18 godina radi na

uklanjanju mina u minskim poljima.

Posao kojim se bavi izuzetno je težak kako psihički tako i fizički. Plaši

se, kaže on, ali ne onoliko kao što okolina misli.

- U svakom čoveku postoji misao „šta ako se ne vratim kući“, ali ja

svako jutro polazim sa time da posvećujem pažnju poslu, da budem na

oprezu i koncentrisan. Doza straha postoji, ali ne dozvoljavam da me

nadjača - objašnjava Darko.

Darko je već 12 godina u srećnom braku. Kaže, decu još nema.

- Suprugu viđam, jednom ili dva puta mesečno, kada dobijem slobodne dane. Znate, ja sam stalno na terenu. Radim -

objašnjava Darko.

Kroz nepredviđene situacije prolazio je mnogo puta.

- Ja radim uspešno svoj posao. Nisam baš imao neke smrtno opasne situacije, ali svaki dan je opasan i specifičan na

svoj način - priča on.

Da odustane, nikada nije pomislio. Međutim, njegova porodica doživela je šok kada je čula čime želi da se bavi.

- Niko nije bio zadovoljan, niti se ikome dopalo što sam deminer. Pogotovu mojoj pokojnoj majci. Međutim,

vremenom se pomirila sa time jer neko i to mora da radi - naglašava on.

Priseća se svog prvog susreta sa minom.

- Bio sam u vojsci kada sam počeo da radim kao deminer. Još se sećam, kao da je juče bilo kada sam prvi put kročio

na minsko polje. Kada sam prvi put našao minu. Sećam se šoka, sreće i svih mogućih osećanja koja su navirala. Bilo

je malo nezgodno, ali uspeo sam da sve uradim kako treba - priča on.

Rade i na minus 20

Miroslav Damnjanović (57) već 23 godine je rudar na površinskom kopu uglja Kolubara. Sve je počelo nakon što je

završio osnovnu školu kada je sa drugarima sa fudbala upisao rudarsku školu.

- Hteli smo da nastavimo da se družimo i onda i ja odlučih da kao i oni upišem rudarsku - priseća se Miroslav.

Biti rudar zahteva težak rad i punu koncentraciju celo radno vreme.

- Svaki put kada te pozovu moraš da nađeš adekvatno rešenje. Ovaj posao je i psihički i fizički težak, a svako ko radi

oseća ogromnu odgovornost. Puno je opasnosti - ističe Miroslav.

Najveće opasnosti po život rudara na površinskom kopu su rad na velikim visinama, mogući udari struje, ali i

ogromne mašine koje iskopavaju ili prevoze ugalj. Kaže, nikada nije razmišljao o mogućnosti da mu se nešto desi i

ne dođe kući.

- Najsrećniji sam kada svi živi i zdravi završimo smenu i odemo kući - priča on.

Međutim, sa iskustvom koje je stekao, kada se osvrne iza sebe, vidi šta je sve rizikovao.

- Da mi je ova pamet, a te godine, mnogo toga bih drugačije rešavao. Ali Bog me je čuvao. Imao sam samo manje

povrede - kaže on.

Ipak, smrt dobrog prijatelja zauvek će mu ostati u sećanju.

- Jedan kolega, moj baš dobar prijatelj mi je ovde nastradao. Nikolić Nidža. Svi smo ga zvali Šampion Buki.

Buldožer ga je zgazio, a to je nešto najgore što sam video i doživeo. E to mi je... Ni sam ne znam kako ga je zgazio,

da li je pao u nesvest pa ga je pregazio... To mi je najteža situacija otkad radim ovde. Zato savetujem nove radnike da

se čuvaju, da sarađuju. Jer drugačije ne može - priča Miroslav.

Od svih jedino je njegova supruga znala kroz šta prolazi.

- Iako sam se trudio da u kući manje pričam o poslu, žena je znala kako je teško. I pričali smo o tome, ali neko ko ne

radi ovde ne može da veruje u to - kaže on.

Rade rudari i zimi i noću. Temperatura na kopu zna da bude i do minus 20 stepeni. A Miroslav i njegove kolege rade.

- Koristimo baterijsku lampu, fenjer, radimo na iskustvo. Opasnije je nego preko dana. Ali mi to radimo, to je naš

posao. Zimi je mnogo hladno i teže za rad - kaže on.

Deca odjednom odrasla

Miroslav bi uskoro po drugi put trebalo da postane deda.

- Imam sina i ćerku i uvek sam izbegavao da im pričam čime se bavim. Znate, nisam ni osetio kada su izrasli. Ja na

poslu, oni u školi i onda samo odjednom vidim: osnovna pa počeli rođendani, punoletstva i, eto, oni porasli. Nisam ni

na more išao s njima - objašnjava on.

Beogradski spajdermen

- Kada gledaš odozgo i vidiš ljude veličine mrava, automobile kao igračkice... To što ljude plaši, za mene, koji visim

na zgradama je normalno - priča za „Blic“ Zoran Zagorac (51), koji već 15 godina radi kao perač prozora na

višespratnicama.

Radi od Beograda do Budve, na najpoznatijim hotelima i poslovnim centrima.

- Nikada nisam imao strah od visine. Kada sam počeo, straha nije bilo, osećao sam izazov - objašnjava on.

Nikad nije pomislio da se možda sa posla neće vratiti kući.

- Nikada nisam razmišljao o tome, iako imam malu decu. I zaista prvo o njima mislim. Ali sam siguran u posao kojim

se bavim, siguran sam u svoje znanje jer ovo što radimo i ja i moje kolege, tu nema greške dva puta. Nema reprize.

Tu se samo jednom greši i tu završavaš za sva vremena. Tako da, ako si siguran u sebe i ako si normalan i ako znaš

šta radiš, onda ne razmišljaš o tome uopšte - naglašava on.

Svoj posao voli jer nakon što ga završi može da vidi šta je uradio.

- Najviše volim da odem na zgrade koje nisu 20 godina oprane i kada je operemo, pogledam šta smo kolege i ja

uradili. Onda sam zadovoljan - kaže Zoran.

Na pitanje šta je najveća neprijatnost u njegovom poslu, kaže:

- Neprijatno je dok ne kreneš da se spuštaš, dok se ne zakačiš, dok ne uđeš u korpu. Kada krenemo da radimo, kada

se obezbedimo, osiguramo, onda to ide normalno. Onda nije bitno da li si na trećem ili 30. spratu - kaže on.

Ipak, deci nikada nije dozvolio da ga gledaju dok radi.

- Kada vide neke alpiniste na zgradama, mlađi sin uvek pita: „Je l‘ tata baš ovako visi na ovakvim zgradama? Je l’ to

opasno?“ Nisam im davao da vide kako radim da se ne bi uplašili. Supruga zna da sam dobar majstor i da sam

siguran u opremu koju imam - kaže on.

Preživeli oluju

Zoran je, ipak, u poslu prošao kroz nekoliko neprijatnih situacija.

- Pre šest-sedam godina prali smo hotel „Hajat“ i na pola hotela uhvati nas oluja. Upetljali smo se u kanape i visili

dok oluja nije prošla, nakon čega smo se otkačili i spustili - seća se Zoran.

Kako uvesti red na lokalu, imaju li opštine plan

Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić rekao je za RTS da su izmene Zakona o

finansiranju lokalnih samouprava posao koji je pred ministarstvom i da će se u narednom periodu utvrditi koji su

dovoljni prihodi.

Gostujući u Dnevniku RTS-a Đorđe Staničić je rekao da red u lokalnim samoupravama postoji i po ovom zakonu i

kada je ministar Dušan Vujović govorio da će biti uvođenje reda na loklalu mislio je na korišćenje sredstava i kako da

budu pripremljena sredstva.

"Izmene ovog zakona je posao koji je pred nama. Treba konačno da se utvrdi koliki su dovoljni prihodi i to će odmah

početi da se radi. Insistiramo na dovoljnosti prihoda i da svi oni koji učestvuju budu potpuno transparenti, na razne

načine smo učestvovali u pripremama izmena i dopuna zakona, ali ovog puta imamo saradnju sa Ministarstvom

finansija i podršku Ministarstvoa za državnu i lokalnu samoupravu", rekao je Staničić.

Govoreći o tome da će se nagrađivati oni koji dobro rade na lokalu a sankcionisati oni koji loše rade, Staničić je

istakao da ministar nije rekao direktno šta će se raditi, ali da očekuju predloge na radnoj grupi.

"Zakoni su svuda isti i očekivao bi se svuda isti rezultat, ali sad imamo situaciju da nije svuda isto i nisu svuda isti

rezultati. Dobro je ukoliko je iskustvo ljudi koji vode lokalne samouprave veće, ali često ljudi koji dođu na čelo

nemaju dovoljno znanja o pravima i obavezama i tu postoji malo prostora za veliku kreativnost", objašnjava Staničić.

Ističe da postoji velika odgovornost onih koji upravljaju i da to najviše govore revizorski izveštaji, gde može da se

vidi da je situacija sve bolja i bolja.

"Opšte je poznato da je to urađeno i predlog je dat kako bi se ispunile obaveze date MMF-u i to je ono na šta su na

neki način lokalne samouprave bile spremne. Znali smo da će doći do umanjenja, i to je dobro rešenje napravljeno u

saradnji sa ministarstvom finansija", zaključio je Staničić.

Veća konkurentnost cementne industrije

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da je cementnu industriju spasio i značajno

povećao njenu konkurentnost Zakon o upravljanju otpadom, koji je omogućio korišćenje otpada kao sirovine za dalju

preradu izvora energije.

Kako se navodi u saopštenju, on je prilikom posete cementari

CRH Srbija u Popovcu kazao da se u narednom periodu očekuje

donošenje pratećih propisa, kako bi se obezbedilo "dosledno

sprovođenje" zakonskih rešenja i sprečila različita tumačenja

inspekcijskih organa.

"Privredna komora Srbije o tome će razgovarati i sa nadležnim

inspekcijama. Naš posao je da budemo efikasan servis privredi,

kako bismo kompanijama omogućili da nesmetano rade ono što

najbolje znaju - da proizvode, zapošljavaju ljude i stvaraju

profit", rekao je Čadež.

Prema njegovim rečima, budući da je cementara zainteresovana i za korišćenje bakarne šljake iz borskog rudnika, o

toj mogućnosti će se razgovarati sa nadležnim ministarstvima.

"Zalihe bakarne šljake su velike, godinama se talože, a mogu da budu itekako dobro iskorišćene u preradi i doprinesu

dodatnom smanjenju troškova proizvodnje", rekao je Čadež i dodao da je za prvih šest meseci ove godine CRH

povećao iskorišćenost svojih kapaciteta, što ukazuje na oporavak građevinske industrije.

Direktor CRH Srbija Frederik Obe izrazio je nadu da će saradnja sa PKS biti još intenzivnija, jer Komora ima

značajnu ulogu u javnom, privrednom i ekonomskom životu Srbije.

Vučić: Sigurno veće plate i penzije, u januaru rekord

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić poručio je u Žagubici da će se sigurno ići na povećanje plata i penzija i

najavio da se u januaru očekuje apsolutni rekord kada su u pitanju zarade.

Prilikom posete povodom Dana opštine, Vučić je naglasio da će se sasvim sigurno ići na povećanje plata u javnom

sektoru, iako je očigledno da to za neke njegove segmente, poput vojske i policije, "ne odobravaju neki koji bi trebalo

da nam pomažu".

On je, međutim, ponovio da će biti povećana lična primanja policajcima i vojnicima, učiteljima, nastavnicima,

zdravstvenim radnicima, socijalnim radnicima i onima koji imaju najniže plate u pravosuđu. Vučić očekuje i

povećanje penzija, od čega će deo biti dat jednokratno, a ostalo kroz uobičajeno povećavanje.

Ranđelović: Ekonomski rast zasnovan na potrošnji je prošlost

Već godinama, privrednici traže da se uvede progresivno oporezivanje, smanje porezi i doprinosi na zarade, i poveća

deo neoporezivog dela minimalne zarade. O tome šta bi donele te promene, za Infobiz je govorio profesor na

Ekonomskom fakultetu Saša Ranđelović.

Da li bi promena poreske politike mogla da utiče na veći privredni

rast Srbije?

Oporezovati više one koji imaju više, a manje onih koji imaju manje -

opcija je o kojoj se godinama priča.

To bi kaže Ranđelović, uticalo na tržište rada, štednju, a pitanje je da

li bi oni koji imaju više rešili da deo dohotka ne prijave.

"Reč je o kompleksnoj promeni, koja se mora sagledati iz više aspekata. Često se greši kada se kaže da će smanjenje

poreza na rad doneti privredni rast koji će biti dovoljno veliki da nadoknadi manjak nastao smanjenjem tih poreza. U

slučaju da smanjite jedan porez, morate manjak prihoda države nadokanaditi povećanjem drugog poreza, u ovom

slučaju PDV-a, ili smanjiti neke druge budžetske rashode", kaže Ranđelović.

Rast zasnovan na potrošnji je prošlost kaže Ranđelović, održiv rast u Srbiji mora se sada zasnivati na izvozu i

investicijama.

Посао за још 500 радника

Немачка компанија „ИГБ Аутомотив” ДОО у Инђији обележила је девет година успешног пословања на

територији те сремске општине, где представља једну од најзначајнијих гринфилд инвестиција у Србији.

Запошљава више од 1.650 радника и производи више од 18 милиона производа годишње. Налази се на листи

компанија с највећим бројем запослених, од којих више од

90 одсто чине жене, и представља снажан ослонац у даљем

развоју локалне заједнице.

Генерални менаџер компаније Далибор Берић истакао је да

је компанија за девет година пословања у Инђији постигла

добре резултате, али и да је чека велики посао у наредном

периоду, када се очекује још већа производња, увођење

нових делова и изградња новог производног погона.Нови

производни погон, објаснио је Берић гостима из Развојне

агенције Србије, Привредне коморе Србије, Војвођанског

инвестицоног фонда, Регионалне привредне коморе Срема

и општине Инђија, имаће око 7.000 квадратних метара производне површине и 800 квадрата канцеларијског

простора. Радови су у току и треба да буду завршени до краја ове године, а вредност нове инвестиције је 4,5

милиона евра.

– У складу с постављеним пословним циљевима и дефинисаним бизнис-планом, компанија ће реализацијом

новог погона запослити нових 500 радника – истакао је Берић. – У складу с тим, кренули смо да

запошљавамо и обучавамо део радника па ће до средине наредног месеца број запослених премашити цифру

од 1.800.

Za zakasnele doprinose kamata četiri odsto

Svi koji sami sebi uplaćuju doprinose ne mogu da naprave pauzu u plaćanju

Penzionerka koja se javila našoj redakciji, a koja za svoju ćerku poslednjih nekoliko godina uplaćuje poljoprivrednu

penziju po najnižoj osnovici, bila je zatečena saznanjem da će joj, ukoliko nema para da svakog meseca PIO fondu

uplaćuje doprinose, poreznici zaračunavati kamatu.

– Najniža osnovica za poljoprivrednike za celu godinu iznosi

22.449 dinara, što je sada više od polovine moje penzije, pa

sam rešila da uplaćujem doprinose svaki drugi ili treći

mesec, kako bih sakupila dovoljno para. Ali, kada sam

saznala da će me kazniti kamatom, shvatila sam da je skuplja

dara nego mera. Pri tom i da sada prestanem s uplatom,

propašće mi već uplaćen novac, jer nemam minimum 15

godina redovnih uplata da bi ćerka sutra mogla da dobije

penziju – kaže ova Beograđanka.

Još teže joj pada što joj je kao samostalcu, koji je 41 godinu

od svog zanata plaćao sebi doprinose, država uzela deo

penzije kao i onima kojima je poslodavac plaćao doprinose

za PIO. Kada je doneta odluka da se sve penzije iznad 25.000 dinara smanje zbog ušteda i samostalci su bili

obuhvaćeni ovim merama.

Upitani da li oni koji nemaju mogućnosti da redovno plaćaju sebi doprinose gube pravo na nastavak uplata, u PIO

fondu odgovaraju, da obavezu doprinosa za poljoprivrednike utvrđuje Poreska uprava rešenjem na najnižu mesečnu

osnovicu propisanu za ovu kategoriju osiguranika.

Oni su u obavezi da doprinose plaćaju u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. Ukoliko to ne urade, Poreska

uprava im obračunava kamatu od četiri odsto, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Dakle, Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisane su osnovice, obaveze i rokovi za plaćanje

i ne postoji mogućnost neredovnog plaćanja, bez obračunavanja kamate, kategorični su u PIO fondu.

Plaćanje je do 15. u tekućem mesecu za prethodni mesec. Ukoliko se uplata prolongira, od druge polovine meseca se

obračunava kamata po stopi na javne prihode, objašnjavaju u PIO fondu.

Onaj ko sam plaća doprinose, pa se dogodi da nisu uplaćeni svi dospeli iznosi doprinosa, a on ispuni uslov za penziju,

prava iz PIO ostvaruje i koristi srazmerno periodima osiguranja za koje su uplaćeni doprinosi.

Fond PIO u tom slučaju obustavlja isplatu jedne trećine mesečnog iznosa penzije sve dok se na taj, ili drugi način, ne

namire neuplaćeni dospeli iznosi doprinosa. Po namirenju neuplaćenih dospelih iznosa doprinosa, osiguranik

ostvaruje prava iz PIO na osnovu ukupnog staža, počev od dana sticanja prava na penziju.

Svojstvo osiguranika poljoprivrednika može mirovati najduže pet godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga

(elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), s tim što to ne može biti uzastopnih pet godina.

U ovim situacijama Fond donosi pisano rešenje na osnovu koga Poreska uprava ne zadužuje osiguranika za godine za

koje je rešenjem Fonda utvrđen period mirovanja osiguranja.

Jedino u slučaju uključivanja u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje kroz samostalnu uplatu doprinosa po

članu 15. Zakona o PIO, doprinosi za PIO se mogu uplaćivati sa prekidima i u skladu sa mogućnostima (13

ponuđenih osnovica osiguranja), uz obavezno podnošenje zahteva za prestanak osiguranja. To se odnosi na one koji

su uplaćivali, primera radi sebi tri meseca doprinose, pa su se zaposlili i prekinuli s uplatama. Kada ostanu bez tog

posla ponovo se mogu prijaviti u PIO da nastavljaju s uplatama.

Inače, prema poslednjim raspoloživim podacima u Srbiji tek nešto više od pet odsto nezaposlenih ima mogućnost da

sebi uplaćuje doprinose, što je manje od 40.000. Kada se taj broj uporedi sa oko 700.000 nezaposlenih procenat onih

koji sebi mogu da plate penziju zanemarljivo je mali.

Onaj ko sebi jednom počne da uplaćuje doprinose može se predomisliti i u pogledu odabira osnovice za plaćanje

doprinosa i tada mora na šalteru Fonda PIO da preda zahtev za promenu da bi buduće uplate bile regularne.

Ukoliko korisnik odluči da odustane od daljeg plaćanja doprinosa ili se zaposli, počne da obavlja samostalnu i drugu

delatnost, mora da podnese zahtev za prestanak svojstva osiguranika. Inače, on po prestanku obaveznog osiguranja

može opet da počne da uplaćuje sebi doprinose, jer propisima nije limitirano koliko se puta može uključiti u

obavezno osiguranje.

Važno je da oni koji sebi ovako uplaćuju doprinose vode računa da ne dođe do preklapanja obaveznog (po osnovu

zaposlenja) i samostalnog osiguranja. Jer, onaj ko je na obaveznom osiguranju ne može istovremeno steći svojstvo

osiguranika. Uporednom uplatom doprinosa, po dva osnova, ne uvećava se suma buduće penzije.

U Kragujevcu investiciono zatišje

Do 2012. godine, kada je u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija startovala serijska proizvodnja novog modela

"fijat 500L", Kragujevac je bio i te kako atraktivna investiciona destinacija kako za inostrane, tako i za domaće firme

i investitore.

Zahvaljujući investicijama pre svega u auto-industriju,

Šumadijsko-pomoravski region može se pohvaliti suficitom u

spoljnotrgovinskoj razmeni, uglavnom sa zemljama Evropske

unije, koji je lane iznosio pola milijarde dolara.

Problem je, međutim, što su već nekoliko godina unazad

potencijalni strani investitori, uglavnom kineski i po neki

arapski i turski, koji su se interesovali za pokretanje biznisa u

ovom delu Srbije, ovde bili samo u prolazu. Ipak, do pre par

godina situacija nije bila tako sumorna. O tome svedoči i

podatak da je u jesen 2008. u Kragujevac stigla jedna od

najvećih svetskih automobilskih kompanija - italijanski Fijat, koja je do aprila 2012. na temeljima bivše Zastavine

fabrike automobila, izgradila jednu od najsavremenijih kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija, u koju je do sada

investirano svih 1,3 milijarde evra. U periodu od 2010. do aprila 2012. izgrađene su i fabrike glavnih Fijatovih

dobavljača, reč je o kompanijama Manjeti Mareli, DŽonson kontrol, Sidžit, PMC i HTL, koje su locirane u krugu

nekadašnje vojne kasarne u naselju Grošnici.

U Kragujevac je stigla i izraelska kompanija Plaza koja je u centru Šumadije otvorila jedan od najvećih šoping

molova u Srbiji i regionu površine od 60.000 kvadrata, u čiju je izgradnju uloženo oko 60 miliona evra. Izraelci su

kragujevačku Plazu u međuvremenu prodali jednoj rumunskoj kompaniji, ali taj šoping-mol i dalje uspešno radi.

Početkom decenije (2011), poznata nemačka kompanija MEGGLE kupila ovdašnju Mlekaru "Mladost", koja je

privatizacijom bila dovedena na rub propasti. Kragujevačka Mlekara MEGGLE sada je jedna od najuspešnijih

srpskih firmi te vrste, u čije proširenje, osavremenjavanje, poboljšanje kvaliteta i povećanje proizvodnog asortimana

Nemci ulažu od kad su došli. Koju godinu pre toga, Zastavu-Mašine kupila je multinacionalna kompanija Rap marine

grup, sa sedištem u Norveškoj, koja je najpre u krugu Zastave, a potom u nekadašnjem pogonu Zastavine fabrike "21.

Oktobar" u Gruži, organizovala proizvodnju delova za naftne platforme i tankere. Od pre desetak godinu u šumadiji

posluje i ogranak austrijsko-nemačkog koncerna Vaketr Nojsen, koji u zakupljenim pogonima kragujevačke

Industrije "Filip Kljajić", proizvodi delove za građevinske mašine i mehanizaciju, dok je Zastava Tapacirnicu kupila

slovenačka firma MTU iz Sloven Gradeca.

Pre pet godina, Tapacirnicu je preuzela slovenačka Grupa FORI koja u rekonstruisanim pogonima te nekadašnje

Zastavine fabrike šije navlake za naslone za ruke i glavu za automobile marke Ford, Folksvagen, Pežo, BMW i druge.

Uz to, Grupa Fori u Kragujevcu proizvodi i delove za Gorenje, a nedavno je u ovdašnjoj Industrijskoj zoni Skladište

otvorila novu fabriku za proizvodnju medicinskih pomagala za invalidne osobe, namenjene isključivo svetskim

tržištima.

Slovenačke firme Unior i Gorenje kupile su i Zastava Alatnicu, u kojoj su nastavile proizvodnju alata za domaće i

inostrana tržišta. Slovenci su u Šumadiji kupile i Zastava Livnicu, iz Topole. Ta privatizacija je, međutim, zbog toga

što je vlasnik topolske Livnice, slovenački LIVAR, odavde odnosio profit, a u Topoli ostavljao dugove, okončana

najpre raskidom kupoprodajnog ugovora, a nedugo potom i stečajem nekada jedne od uspešnijih Zastavinih fabrika.

Ništa bolje nije prošla ni Zastava Kovačnica, koju je, 2005, na aukciji kupila bugarska kompanija Intetrust.

Vlasnik te bugarske firme Valentin Zahaijev je, prema tvrdnji kragujevačkih kovača, godinama nakon preuzimanja

Kovačnice odnosio profit, ostavljajući dugove za sobom. Pod teretom tih dugova, u Zastava Kovačnici je pre godinu

dana pokrenut stečaj, a u februaru ove godine fabrika je otišla u bankrot. No, s obzirom na to da je reč o fabrici od

strateškog značaja za srpsku privredu, pre svega za proizvodnju oružja, Kovačnica, uprkos bankrotu, i dalje kuje

otkovke za domaće oružare i inostrane partnere. Jedna od najznačajnijih inostranih investicija u Šumadiji svakako je i

ona vezana za južnokorejsku Jura korporaciju koja je 2010. u Rači Kragujevačkoj kupila fabriku Zastava elektro. Ta

kupoprodaja izvrešena je uz državne subvencije od 4.500 evra po zaposlenom radniku. U Juri je danas zaposleno oko

1.200 radnika.

Nesuđeni strateški partneri

Predstavnici dve kineske kompanije za proizvodnju teretnih i terenskih vozila - državne Jak motors i privatne Huang

Hai, potpisali su, pre dve godine, sa menadžmentom Zastava-Kamiona memorandume o saradnji i strateškom

partnerstvu. U međuvremenu je u Zastava-Kamionima proizvodnja obustavljena i sada ta firma pokušava da se spasi

od pokretanja stečaja, a od nesuđenih strateških partnera iz Kine nema ni traga ni glasa. Niko više ne pominje ni

investiciju kineske kompanije CMEC koja je, uoči parlamentarnih i lokalnih izbora, predstavila projekat buduće

farme za uzgoj junadi i firme za preradu junećeg mesa, koja je kineskom tržištu trebalo da isporučuje do 50.000 tona

junećeg mesa godišnje.

TELEGRAF.RS

Uvodi se seksualno obrazovanje u srpske škole!

Ministarka bez porfelja zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kaže da će sa kolegom Mladenom

Šarčevićem uskoro razgovarati o uvođenju seksualnog vaspitanja u škole

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio da bi učesnici srednjih škola u Srbiji uskoro bi mogli da imaju časove

seksualnog vaspitanja!

Uvođenje tog predmeta biće moguće kada se promenii nastavni

program, a do tada bi se izučavalo u sklopu nekog drugog predmeta.

Šarčević kaže da je seksualno vaspitanje potrebno đacima u Srbiji

“jer se ono bavi značajnim životnim temama”, a ministrovu odluku

su podržali i Nacionalni prosvetni savet, prosvetni sručnjaci,

psiholozi i sami učenici, piše Informer.

- Smatram da bi seksualno vaspitanje trebalo uvesti u škole jer je to

predmet koji se bavi ozbiljnim životnim temama. Pre toga, međutim,

moramo pristupiti izmeni nastavnih planova i programa, što je

neophodno da bismo uvrstili novi predmet. Dok se to ne desi, rešenje je da se ove teme izučavaju u okviru, recimo,

fizičkog vaspitanja ili biologije. U školama bi takođe mogle da se oragnizuju radionice koje bi držali psiholozi –

istakao je on.

Ministar je dodao da bi pre uvođenja bilo kog novog predmeta u škole trebalo videti kolika je nedeljna opterećnost

dece. Ministarka bez porfelja zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kaže za ovaj list da će sa

kolegom Mladenom Šarčevićem uskoro razgovarati o uvođenju seksualnog vaspitanja u škole.

Taj predmet bi se bavio seksualnim navikama, kontracepcijom, trudnoćom, planiranjem porodice.

– To bi bio poseban program koji bi obuhvatio program koji bi

obuhvatio brigu o reproduktivnom zdravlju i učenicima pružio

informacije i o savremenoj kontracepciji. Taj predmet bi bio

dragocen i služio bi kao najbolja mera prevencije neželjene

trudnoće, koja kod nas predstavlja ogroman problem među mladima.

Mogao bi da se realizuje fakultativno ili da se te teme pažljivo

inkorporiraju u druge predmete – istakla je Đukić Dejanović.

Inače, deca u Vojvodini su se već obrazovala o seksu u okviru

predmeta Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju, koji se

fakultativno izučavao u više od 80 škola. Dragan Popov iz Školskog

centra “Nikola Tesla” u Vršcu kaže za Informer da je na predavanja

o seksu dolazilo više od četiri petine učenika.

– Ovaj predmet smo uveli kao eksperimentalni program, da vidimo kako će se deca ponašati. Nastavu smo

organizovali u vidu radionica u kojima je bilo od 18 do 20 učenika. Vodili smo razne diskusije, uključivali

ginekologe, urologe, psihologe, kako bi učenicima što više približili pojam seksualnog obrazovanja. Obraživali smo

teme o polnim bolestima, planiranju porodice, međuljudskim odnosima, rizičnom ponašanju, što se deci veoma

dopalo – objasnio je on.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže da bi u srpske škole trebalo uvesti zdravstveno

vaspitanje, u okviru kojeg bi se deca edukovala i o seksu.

- To bi trebalo da bude obavezan predmet, a deca bi u njemu učila o ishrani, seksu i drugim bitnim stvarima – smatra

on.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) Aleksandar Lipovski kaže za Informer da će NPS razmotriti ideju

o uvođenju seksualnog vaspitanja u škole ukoliko bi ona stigla iz Ministarstva prosvete.

– Kada bi postojao predlog da se seksualno vaspitanje uvrsti u nastavni plan i program, mi bismo o tome svakako

raspravljali i verujem da bismo podržali tu ideju.