Kamenovic Nenad Psihologija Sporta

7/31/2019 Kamenovic Nenad Psihologija Sporta

1/25


2/25


3/25

1. UvodKoordinacija kao bazina motorika sposobnost oduvek je privlaila panju raznih istraivaazbog svoje kompleksnosti, I nedokuivosti.Uprkos brojnim istraivanjima o ovoj sposobnosti

malo je validnih, objektivnih rezultata o njenoj povezanosti sa faktorima (Prethodna motorikaznanja, Kognitivni faktor , Uzrast, Emotivno stanje, Motivacija,Koncentracija). U ovom radu

emo se osvrnuti na uticaj kognicije (inteligencije) na koordinaciju.Ssagledaemo sve aspektekoordinacije, dati neke teorije o inteligenciji, ukazati na njenu strukturu, dati opti mehanizamupravljanja pokretom, a nabrojaemo I neke testove za procenu koordinacije (sa objanjenjima) Itako pokazati das u sloene motorike structure u visokoj korelacij sa inteligencijom


4/25

2. O koordinaciji

Koordinacija predstavlja sposobnost da se ispune zadae kretanja koje zahtijevaju saradnju viedelovatela bez mentalnih tenzija ili greaka i s minimalnim trudom (Drabik, 1996). Koordinacijabi se najjednostavnije mogla opisati kao sposobnost izvoenja jednostavnih i sloenih pokreta, tj.

sposobnost izvoenja kompleksnih kretanja, ali i brzog uenja novih pokreta i brze izmenejednoga kretanja s drugim (Drabik, 1996).

O strukturi koordinacije provedena su mnoga istraivanja (vidi Metiko i sur., 2003; Neljak iVikovi, 2004) na temelju kojih je utvreno da se koordinacija sastoji od sledeih komponenata:ritminost, ravnotea, sposobnost reakcije, sposobnost kinestetike diferencijacije, orijentacija uprostoru, adekvatnost kretanja i sinkronizacija pokreta u vremenu (Drabik, 1996). Fiziolokabaza koordinacije lei u sinhronizaciji nervno-miinog sastava i prenosu nadraaja iz jednogmotorikog centra na druge motorike centre koji upravljaju drugim delovima tela. Dobrorazvijen oseaj za kretanje (kinestetiki oset) vaan je za dobru koordinaciju. Ovaj oseaj, uzprisutnost vidnih i zvunih informacija, omoguava sportisti primanje informacija o poziciji

razliitih delova tela, napetosti i akcijama razliitih miia, kao i o telesnoj prostornoj poziciji idinamici pokreta.

Sportisti s dobro razvijenom ovom sposobnou mogu ispravljati greke tokom samog izvoenjapokreta. Za dobru koordinaciju karakteristino jeda se ukljuuju miii najprimereniji zaodreene zadatkepo najefikasnijem redu, inhibirajui pritom antagoniste i reguliui frekvencijuivanih impulsa. Za reavanje koordinacijskih problema nuna je potpuna sinhronizacija viih

regulacijskih centara i perifernih delova lokomotornog aparata (Metiko i sur., 2003). Dobrokoordinirani pokreti su ekonominiji i bri od loe koordiniranih pokreta. Koordinacija je,naravno, usko povezana s tehnikom sportske grane. Da bi sportista efikasno i bez potekoamogao vladati tehnikom odreene sportske grane, mora imati dobro razvijenu koordinaciju.Dobro koordiniran sportista uvek usvaja novu vetinu brzo i u stanju ju je dobro izvoditi. I to jevrlo bitno, sportista koji je bolje koordiniran od drugog sportiste, za izvoenjeistog pokreta troimanje energije (Bompa, 2000). Na koordinaciju utie vie faktora (Drabik, 1996): inteligencija


5/25

sportiste (mogunost reavanja kompleksnih, nepredvidivih motorikih zadataka), sastav trening(unapreuje kinestetike osajea i na taj nain koordinaciju, preciznost i brzinu pokreta); steenamotorika znanja (motoriko iskustvo) te razina razvijenosti drugih motorikih sposobnosti(niska razina razvijenosti brzine, snage, izdrljivosti, fleksibilnosti i drugih motorikihsposobnosti loe utie na koordinaciju). Koordinacija se moe podeliti na optu i specifinu.

Optakoordinacija je osnova, baza za razvoj specifine koordinacije. Svestrani razvoj sportiste iraznovrsnost u daljim etapama sportske specijalizacije razvoja zavisie o satavnom radu naoptoj koordinaciji, odnosno o izloenosti viestrano usmerenim vebama i vetinama tokomdetinjstva i adolescencije (Drabik, 1996; Bompa, 2000). Specifina koordinacija dozvoljavasportisti da brzo, precizno i s lakoom izvodi kompleksne tehnike i taktike strukture urazliitim uslovima. Moe se razvijati izvoenjem specifinih akcija nekog sporta iz neobinihpoetnih pozicija i u koordinacijski zahtevnijim uslovima. Specifina koordinacija naroitodolazi do izraaja u onim sportskim granama koje obiluju tehnikim elementima (sportske igre).U sportskim igrama vano je precizno izvoenje jednostavnih i sloenih vetina to je mogue

bre u zadanom vremenu te u kontinuiranom menjanju okoline zbog prisutnosti protivnika.

3. Metodika treninga koordinacije

Cilj koordinacijskog treninga treba biti potpuni razvoj svih neuromotorikih sastava (Hirtz,1976), odnosno postizanje visokog nivoa funkcija svih kontrola kretnih procesa te adekvatne

prilagodljivosti na promenjive situacije, zatim uenje i stabilizacija novih vetina te njihovaautomatizacija. U treningu koordinacije treba potovati nekoliko metodikih principa:

a) poveatidetetov potencijal za koordinaciju od najranijeg doba

Koordinacija se unapreuje zahvaljujui uenju novih pokreta. Visok nivo koordinacijeomoguuje uenje teih motorikih zadataka, to je povezano sa savladavanjem tehnike odreenesportske grane ili discipline. Zahtevnost tehnikih zadataka u sportskoj se izvedbi progresivnopoveava, pa to pre sportista poinje uiti, to vie kretnih vetina poseduje, bit e bolja njegovakoordinacija, a samim tim i sposobnost savladavanja novih elemenata tehnike u izabranomsportu.

b) postaviti izazov detetu vebama za njegov nivobiolokog razvoja, intelektualnog kapaciteta i

motorikih sposobnosti

Vebe koje su prelagane, dosadne su i monotone i, najvanije, ne razvijaju koordinaciju. S drugestrane, vebe koje su preteke, obeshrabruju dete i sputavaju ga u daljim pokuajima. Dakle, izovoga treba zakljuiti da detetu treba davati vebe u skladu s karakteristikama hronoloke ibioloke dobi te stepenom razvijenosti osobina, sposobnosti i znanja. Vebe treba primenjivati uskladu sa senzitivnim fazama razvoja pojedinih komponenata koordinacije.

c) stalno unapreivati i menjati vebe


6/25

Upravo prethodna dva principa objanjavaju ovaj princip - to vie vebi sportista poznaje, to jebolje, zato jer i one vebe koje su poznate, nisu do kraja ispunile svoju svrhu te olakavaju iubrzavaju uenje novih.

d) uiti koordinacijske vetine kroz trinivoa

Prvo, treba nauiti spacijalnu (prostornu) formu pokreta. Drugo, treba nauiti izvoditi pokretzadanom brzinom i ritmom te tree, potrebno je nauiti izvoditi pokret u izmenjenim uslovima.

e) izvoditi savladane vebe u promenjivim uslovima koji forsiraju promene u prostornoj formi,

vremenskoj usklaenosti (timing) i dinamici tih svladanih vebi

To se moe odnositi na promene u smeru kretanja, startnoj poziciji, zavrnoj poziciji, nadalje napoveanje dometa kretanja, limitiranje vremena izvoenja pokreta, dodavanje zadataka tokomizvoenja vebe, promene optereenja (visina prepreke, teina opreme), okoline (veliinaterena, tip podloge), promene vrste signala u vebama koje zahtevaju reakciju na signal,

izvoenje koordinacijskih vebi nakon nekih drugih vebi (ravnotea nakon okreta, preciznipokreti na kraju vebi kada su deca izmorena). Za ostvarivanje ciljeva koordinacijskog treningapredlae se (Drabik, 1996):

da trening koordinacije sadri velik broj raznolikih sadraja

koristiti razliite prirodne oblike kretanja (hodanje, tranje, skakanje, balansiranje, penjanje ,bacanje, hvatanje) s ciljem planiranog i sastavnog razvoja ove motorike vetine

usavriti osnovne faktore koordinacije (kinestetiko diferenciranje, prostorna orjentacija,ravnotea, oseaj za ritam, reakcija na signal)

treba krenuti od jednostavnijih vebi prema sloenijima, od poznatih prema nepoznatima.

poznate vebe izvoditi iz novih pozicija, s dodatnim pokretima te u izmenjenim uslovima.

Nakon toga treba usavravati koordinacijske sposobnosti u ekstremnim uslovima I u uslovima ukojima postoji vie reenja motorikih problema.

kada dete naui grubu formu pokreta u zadanim koordinacijskim vebama, treba dodati noveelemente ili pokazati nove vebe.

koristiti odgovarajue metode uenja tehnike sportske grane, kombinujui razvojkoordinacijskih sposobnosti s uenjem sportskih vetina

kombinirati razvoj optimalnih kondicijskih sposobnosti (snaga, brzina, izdrljivost) skoordinacijom

u razvoju koordinacije vrlo dobro je koristiti metodu ponavljanja


7/25

Koordinacijske vjebe zahtijevaju najvii nivo koncentracije te postavljaju vrlo visoke zahtevena nervni sistem, stoga se primenom koordinacijskih vebi nervni sistem vrlo brzo umara.Najbolje vreme za izvoenje koordinacijskih vebi je zavretak zagrevanja ili poetak glavnogdela treninga. Sve mlae uzrasne kategorije bi na svakom treningu barem 1015 minuta trebaleraditi na koordinaciji. Vebe treba izabrati prema individualnim sposobnostima i sportskom

potencijalu. Ne bi trebalo provoditi treninge koji su u potpunosti posveeni koordinaciji, ve jepotrebno kratko, ali esto raditi na razvoju koordinacije (Drabik, 1996). U dugoronom razvojutrener svake godine treba zameniti 1020 % koordinacijskih sadraja novima. Koordinacija semoe razvijati u nekoliko osnovnih etapa:

1. izvoenje standardnih tehnikih struktura sportske grane

2. izvoenje svih vebi na suprotnoj strani (levaci na desnoj i obratno)

3. promene brzine i ritma u izvoenju vebi

4. promena elemenata poznatih tehnika

5. dodavanje novih pokreta poznatim tehnikama

6. poveanje optereenja u situacijskim vebama

7. uenje tehnikih vetina drugih sportova


8/25


9/25


10/25

3.1 Ravnotea

Ravnotea je sposobnost uspostavljanja i zadravanja odreenog statikog poloaja ili

odravanje stabilnog poloaja tokom dinamikih struktura kretanja. Najbolje razdoblje za razvojravnotee je kod deaka izmeu 10. i 11. godine, a kod devojica izmeu 9. i 10. godine. Zarazvoj ravnotee koriste se razliite statike i dinamike vebe:

1. stajanje na jednoj nozi, oi otvorene ili zatvorene, uz dodavanje razliitih zadataka, npr.Rukama kruiti u ramenom zglobu, svaka ruka u suprotnom smeru, a podignutom nogomkruimo prema unutra ili prema van (slika 1)

2. stajanje na jednoj nozi, ruke su u odruenju; prebacivati loptu iz ruke u ruku (slika 2)

3. jednononi skokovi s okretima od 90, 180, 270 i 360 s tepeni (slike 3a i 3b)

4. kleanje na levom kolenu i upor desnom rukom o pod; izvoditi simultane pokrete kruenjalevom rukom i desnom nogom (slika 4)

5. razliite vrste skokova unazad, npr. skokovi unazad s podizanjem kolena na prsa u letu (slika5a, 5b i 5c)

6. tranje po vedskoj klupi; ponavljati nekoliko puta za redom (slike 6a i 6b)

7. hodanje po vedskoj klupi i uskoj gredi uz voenje lopte po tlu (slike 7a i 7b)

8. prilikom voenja koarkake lopte u mestu napraviti poluokret skokom za 180 stepeni inastaviti voditi loptu drugom rukom (slike 8a, 8b i 8c)

9. stojei na jednoj nozi, dodavanje fudbalskom loptom u paru (slika 9)

10. stajanje na nestabilnim povrinama i dodavanje loptom (odbojka) (slike 10a i 10b)

11. skokovi u vis, ruke na kukovima; doskok uvek na isto mesto (slike 11a, 11b i 11c)

12. stojei na nestabilnoj povrini, voditi loptu oko tela u oba smera (slike 12a i 12b)


11/25


12/25

3.2 Ritam

Oseaj za ritam je sposobnost za odreivanje duineili opsega pokreta u odgovarajuim

vremenskim razmacima zadane vebe. Za razvoj oseaja za ritam koriste se sledee vebe:

1. visoki skip, niski skip, zabacivanje potkolenica, izbacivanje potkolenica, deji poskoci (slike13a, 13b, 13c, 13d i 13e)

2. niski skip, a svaki trei ili etvrti korak visoki skip (slike 14a, 14b i 14c)

3. tranje preko prepreka koje su jednako udaljene jedna od druge (slike 15a, 15b i 15c)

4. tranje preko 48 prepreka koje se nalaze na razliitim udaljenostima jedna od druge (slike16a, 16b i 16c)

5. voenje lopte slalom, tako da su stalci jednako udaljeni jedan od drugoga, npr. 1m, 1,5 m, ili2 m (slike 17a, 17b i 17c)

6. voenje lopte - slalom tako da su stalci razliito udaljeni jedan od drugoga, npr., 1m, 1,5 m ili2 m (slike 18a, 18b i 18c)

7. razliite gimnastike vjebe koje se izvode uz muziku

8. odbijanje lopte od zida nogom bez prekida (slike 19a i 19b)

9. voenje lopte u mestu s promenom ritma.

3.3 Orjentacija u prostoru (spacijalna orjentacija)

Spacijalna orjentacija je sposobnost poloaja oseta vlastitog tela ili dela tela u prostoru.

Ovu sposobnost najbolje je razvijati u senzitivnim fazama, odnosno izmeu 12. i 14. godine.

Za razvoj ove sposobnosti koriste se sledee vebe:

1. u tranju loptu obema rukama bacati iza lea i hvatati je ispred tela; isto, samo obratno (slike20a, 20b, 20c, 20d, 20e i 20f)


13/25

2. iz mesta baciti 2 teniske loptice u vazdug, izvesti okret za 180 stepeni i hvatati loptice (slike 21a, 21b i

21c)

3. isto to s loptom

4. vebu izvoditi u paru, tako da su lanovi para okrenuti leima jedan prema drugome; iz zaklona

trupom dodavati loptu partneru koji je hvata na razliitim udaljenostima (slika 22)

5. hodati u pounju, jednom rukom gurati loptu, a drugom je voditi ili je bacati u vazduh i hvatati je(slika 23)

6. iz uspravnog stava baciti loptu u vis prema napred, izvesti kolut napred i uhvatiti loptu

7. izvoditi razliite gimnastike elemente (slike 24a, 24b i 24c) (premet strance zvijezda,


14/25

kolut napred, kolut nazad, iz uspravnog stava izvodi se kolut napred, skok s okretom za 180 stepeni,

nakon toga kolut nazad te skok s okretom za 180 stepeni

3.4 Brzina reakcije

Brzina reakcije je sposobnost brzog odgovora pokretom na odreeni nadraajj, poput vidnog,

slunog ili taktilnog nadraaja. Za razvijanje brzine reakcije koriste se sledee vebe:


15/25

1. partner dri tenisku lopticu u ruci i isputa je bez upozorenja,sportista je mora uhvatiti prenego li dodirne tlo (slike 25a i 25b)

2. isto to samo to se sportista nalazi na odreenoj udaljenosti i mora uhvatiti lopticu pre nego lidva puta padne na podlogu

3. isto kao veba broj dva samo to se izvodi rukometnom loptom koja se baca u stranu (slike26a i 26b )

4. dodavanje lude loptice u paru

5. sportista stoji na mestu potpuno oputen i na trenerov znak brzo menjapoziciju (npr. uanj,sklek, sed, leanje) (slike 27a, 27b i 27c)


16/25

6. start iz razliitih pozicija (iz seda, kleka ili leanja na podlozi) na zvuni ili vizualni signal tekratak sprint 5 - 10 metara na trenerov znak (slike 28a i 28b)

7. u paru; jedan partner izvodi pokrete po vlastitu izboru, a drugi treba te pokrete imitirati u tokraem vremenu (ogledalo)voenje lopte, sed, kretanje u stranu, skok, okret, promena rukekod voenja lopte (slike 29a i 29b)

8. kretanje u koarkakom stavu; na trenerov znak rukom, promena smera napred, natrag, levo,desno (slika 30)

9. desnom rukom voditi koarkaku loptu, a levom nogom voditi fudbalsku loptu istovremeno(slike 31a i 31b).


17/25

3.5 Sinkronizacija pokreta u vremenu

Sinhronizacija pokreta u vremenu usavrava se vebama koje sadre nepovezane pokrete dva ili

vie delova tela. Najbolje je razvijati ovu sposobnost izmeu 6. i 8. godine i koristiti sledeevebe:

1. rukama raditi velike krugove(svaka u suprotnu stranu), a nogom kruiti u zglobu kuka premaunutra (slika 32)

2. ubonom kretanju, rukama u odruenju izvoditi velike krugove,na nain da idu u suprotnomsmeru (slika 33)

3. rotacije kukova u jednu stranu, a glave u drugu stranu (slika 34)

4. skip u mestu; voditi loptu jednom rukom, a drugom raditi velike krugove u ramenom zglobu(slika 35)

5. skakanje s izvoenjem udaraca u vazduhu (slika 36)

6. jednom rukom raditi eone krugove, drugom bone, ali samo iz zgloba ramena

7. jednom rukom raditi eone krugove, a drugom rukom boni udarac (slika 37)

8. stajanje na jednoj nozi; ruke se kreu iz priruenja u predruenje, dok se nogom krui (slika38a i 38b)

9. preskakivanje vijae (na dve noge, na jednoj nozi, ukrtenim rukama) (slika 39)

10. jednom rukom voenje lopte, drugom izbaaj lopte u vis i hvatanje (slika 40)


18/25

3.6Kinestetiko diferenciranje

Kinestetiko diferenciranje je sposobnost da se koristi odgovarajua koliina snage za odreeni

pokret te da se korektno proceni razlika u formi, udaljenosti i vremenu izvoenja (timing). Ovusposobnost najbolje je razvijati izmeu 6. i 7. i 10. i 11. godine. Mogu sekoristiti sledee vebe:

1. bacanje lopti razliite veliine ne mete postavljene na razliitim mestima na zidu ili tlu (dvemarukama, jednom rukom, nogom...) (slika 41)


19/25

2. bacanje medicinke na tano zadanu udaljenost koja nije maksimalna

3. skakanje iz pounja preko 56 prepreka razliite udaljenosti i visine

4. bacanje lopte o zid tako da se lopta odbije od zida na tano zadanu udaljenost (slike 42a i 42b)

5. isto to iz skoka

6. voenje dve lopte razliitih teina i opsega (koje se razliito odbijaju) (slika 43)

7. dodavanja s dve lopte razliite teine i opsega (slike 44a i 44b)

8. skok u dalj na tano zadanu udaljenost koja nije udaljenost maksimalnoga skoka (slike 45a,45b i 45c)

9. glavom udarati loptu o zid u stajanju ili skakanju (slika 46)


20/25


21/25

3.7 Adekvatnost kretanja

Adekvatnost kretanja je sposobnost kretanja na nain da se zadatak izvede sa to manjim trudom.Najbolje ju je razvijati izmeu 8. i 13. godine kod deaka i izmeu 9. i 12. godine kod devojica. Utreningu se mogu koristiti sledee vebe:

1. proi poligon prepreka (slalom, voenje, preskok, provlaenje, bacanje) sa to manjim trudom i u tokraem vremenu

2. prei zadanu udaljenost u zadanom vremenu sa to manjim brojem pokreta

3. primanje lopte (koarka, odbojka, fudbal) tako da je to pre moemo dodati saigrau

4. prei zadanu udaljenost na neravnom terenu za to krae vreme i s minimalnim trudom.

4. Kognitivne sposobnosti

Inteligencija je pojam koji je u poslednjih sto godina najee I najopsenije ispitivan,objanjavan I definisan u psiholokim istraivanjima, mada bi za taj hipotetski konstrujtadekvatniji izraz bio inteligentno funkcionisanje. Termin je uveden u psihologiju prekoCiceronovog prevoda Aristotelovog pojma razumevanje. Latinski pojam intelektus ima dva

osnovna znaenja um I mo shvatanja. Latinski intellegere znai razumevati.

Prema Ajzenku veina psiholokih istraivanja inteligencije se odnose na delovanje I

ispoljavanje inteligencije, odnosno manifestovanje inteligentnog ponaanja, a sutinainteligencije se ne moe odreivati u terminima manifestnog ponaanja Ili uinka na testovimainteligencije, ve je ona neto to je u osnovi pomenutih aktivnosti.

Stankov (1991) navodi nekoliko definicija koje su date pre vie od osamdeset godina:

Sposobnost za apstraktno miljenje

Sposobnost da se nau odgovori s obzirom na istinitost ili injenice

Sposobnost da se stekne sposobnost

Sposobnost prilagoavanja na relativno nove situacij

Sposobnost da se stekne I zadri enciklopedijsko znanje


22/25

Struktura kognitivnih sposobnosti

Prema Kvaevu teorije o organizaciji sposobnosti se mogu podeliti u dve grupe I to hijerarhijskeiji su autori Bert, Vernon, Katel, Horn, I takozvane facet teorije iji su tvorci Gilford, Gutman,Elkousi. Hijerarhijske teorije shvataju sposobnosti kao ugneene skupove unutar skupova I

mogu se grafiki prikazati kao neka vrsta hijerarhijskog sistema.

Facet teorije kao to je sluaj sa Gilfordovom, zasnivaju se na klasifikaciji fenomena u presekupojedinih kategorija. Kod Gilforda tri faceta su operacije, proizvodi I sadraji.

C. Bert (1949) je meu prvima pokuao da Spirmanov monarhijski model razvije u hijerarhijskimodel sposobnosti. On pie: Moje sopstveno gledite je u velikoj meri zasnovano naeringtonovimanatomskim I fiziolokim studijama modanog I nervnog sistema koje pokazujuda je struktura uma u sutini hijerarhijska. Mentalni procesi I kapaciteti izgleda da se sastoje odsistema u sistemima. U skladu sa njihovom relativnom kompleksnou vidi se da razliitekomponente pripadaju nekom od etiri ili pet nivoa koji se mogu razlikovati. Inteligencija kao

integrativna funkcija uma obuhvaena je na svakom nivou, a njene manifestacije se razlikuju nesamo u stepenu, ve I po svojoj kvalitativnoj prirodi.

U njegovoj emi sposobnosti, na najniem nivou su senzorni procesi koji odgavaraju nizuspecifinih faktora iz oblasti oseta, vida, sluha, mirisa, ukusa I konestezije.sledei nivo je nivopercepcije koji ukljuuje perceptine I motorne procese. Tu se izdvajaju dva grupna faktora- jedanje za sve forme perceptivne diskriminacije, a drugi je grupni factor motornih aktivnosti. Treinivo je asocijativni nivo, a dihomatiju diktiraju dva principa- slinost kognitivnih aktivnosti Ipriroda menatalnog sadraja kognitivnih aktivnosti. Prvi od ovih proncipa odraava se u dvagrupna faktora- prvi je memotija, koja zavisi od fiziolokih osobina mozga, a drugi se odnosi naasocijativnost mozga. Na osnovu prirode mentalnog sadraja izdvajaju se grupni faktori veralne,

praktine, aritmetike I spacijalne sposobnosti. Grupni factor verbalnih sposobnosti, empiriskidobro zasnovan, potie iz dva ua grupna faktora- faktora operacija, sa izolovanim reima Ifaktora smisaonih jezikih Celina. Slino verbalnim I numeriki factor se deli na nekoliko uihgrupnih faktora. Ovaj faktor je definisan kao sposobnost oblikovanja, retencije I korienjaasocijacija meu neverbalnim simbolima ukljuujui I brojeve. Grupni faktor praktinihsposobnosti izolovan je posle Bertovog iskustva u radu na selekciji uenika. Pokazalo se daverbalni testovi koji su do tada bili misaono upotrebljavani, nisu dovoljno prediktivni za uspeh

uenika u tehnikimkolama. Bert je pokuao da selekciju vri pomou testoava izvoenja Irezultati su pruili pouzdane dokaze o postojanju grupnog faktora praktine sposobnosti.

Grupni spacijalni faktor, takoe je ukljuen u Bertov system. Ovaj faktor je prvi izolovao ElKOUSI. Unjemu se odraava sposobnost opaanja prostornih relacija meu objektima, tumaenjatih relacija I zamiljanja novih relacija. Ovde takoe postoje dva ua faktora- faktor statikih Ifaktor kinetikih relacija

Najvii mantalni nivo je nivo relacija koji je u vrhu hijerarhije sposobnosti. U okviru g faktorasu dva ua faktora- faktor shvatanja relacija I faktor kombinacija relacija.


23/25

Gilfordova teorija

Nasatavlja tendencije priaznavanja samo grupnih faktora u Americi je Gailford.

On je Terstonovu ideju o postojanju veeg broja primarnih sposobnosti izveo do najsitnijih

detalja. Taj concept structure sposobnosti on je opisao kao morfoloki model. Radi potpunijegopisa svih moguih posebnihsposobnosti Gilforf je definisao tri dimenzije intelekta ijim seukrtanjem dobija 120 nezavisnih intelektualnih sposobnosti. Dimenzije su predstavljene nasledei nain:

1. Kognicija, direktno pronalaenje informacija u razliitim oblicima2. Memorija, zadravanje informacja u nepromenjenom obliku u kakvom su bile prilikom

uenja3. Divergentna produkcija, produkovanje vie informacija iz date informacije4. Evaluacija odluka koje zadovoljavaju logike kriterijume.Druga dimenzija modela odnosi se na sadraj I nju ine etiri paralelne kategorije: figuralni,simbliki, semantiki I bihejvioralni sadraj.

Trea dimenzija su produkti. To su razraeni naini ili oblici ispoljavanja informacija I imajusledee kategorije:

1. Jedinice , pojedinane stvari, njihova imena, izolovane celine2. Klase , grupe predmeta sa zajednikim odlikama3. Relacije , razne vrste odnosaizmeu dva objekta sa specifinim obelejima4. Sistemi, kompleksi strukture ili organizacije meusobno zavisnih delova ili delova koji su

u interakciji.

5.

Transformacije, promene informacija ili produkata u drugi oblik ili stanje6. Implikacije, oekivanja ili predikcija neega na osnovu date informacijeUkrtajnem pet vrsta mentalnih operacija, etiri vrste sadraja testova I est vrsta produkataGilford je dobio 120 vrsta nezavisnih sposobnosti. Meutim prilikom objavljivanja ovogmodela (1956) Gilford je opisao samo 40 sposobnosti, da bi do 1971 objasnio 98 empirijskih

utvr]enih sposobnosti. Gilford veoma strogo yastupa gledi[ted a su opravdane jedino

ortogonalne poyicije faktora iy ;ega sledi da u njegovom sistemu nema mesta ya op[tuinteligenciju. Kriti;ari ka\u da Gilfordov model ne predstavlja opis empirijski yasnovanih

bayi;nih faktora, ve da vi[e predstavlja apriorni sistem ya klasifikaciju testova I jednu vrstudirekcije ya iyradu novih testova.


24/25

Zakljuak

Ova motorika sposobnost jedna je od najmanje istraenih, a istovremeno i najvanijihsposobnost od kojih zavisi uspenost u pojedinoj sportskoj grani ili disciplini, koja osim toga,

utie i na celokupni psihosomatski razvoj deteta. U svakom sportu je povezana s tehnikom itaktikom; prema tome, to je vii nivo kooordinacije, sportista se bolje prilagoava na trenane itakmiarske zahteve. Dakle, sportske igre, koje obiluju tehnikim i taktikim elementima,zahtevaju visok nivo ove vane sposobnosti. Vrlo je bitno prepoznati vanost ove motorikesposobnosti i primenjivati vebe za njen razvoj od najranije dobi jer se na taj nain razvoj mlaihsportista moe znatno olakati i osigurati baza za dalje usavravanje. Bez obzira na nivonasleene koordinacije, ne moe se oekivati stalni napredak ako se ne posveuje posebna panjaovoj vanoj sposobnosti. Upravo zbog toga bitnaje viestrana priprema sportista koja erezultirati poboljanjem koordinacije, no isto tako valja biti oprezan pri oblikovanju programa zarazvoj koordinacije zato to e greke u metodici razvoja primarnih koordinacijskih sposobnostiostaviti trajne posledice na motoriku efikasnost oveka. Dakle, najbitnije je svakom spprtisti

dati odgovarajue informacijsko optereenje u pravom trenutku, to e rezultirati ostvarenjemeljenih rezultata.

Koordinacija se drugaije zove motorika inteligencija, pa shodno tome moe se govoriti ovisokoj povezanosti izmeu kognitivnih sposobnosti I koordinacije.zato treba poznavatisenzibilne faze, tj periode kada je najbitnije raditi na koordinaciji, jer je ona jedna od glavnih

sposobnosti koje odvajaju vrhunske sportiste od prosenih. Usput ovo je povrana veza pa samimtreningom koordinacije mi utiemo I na intelekt. S toga predlog svim trenerima je da obuavanjeovog prostora motorike shvate vrlo ozbiljno, jer je od krucijalne vanosti za uspeh u sportu.


25/25

Literatura

1. MILOJEVI, ALEKSANDAR M. Psihologija sporta I vebanja- sven NI, 20042. http://www.sport-

forma.com/index.php?option=com_content&task=view&id=131&Itemid=278

Documents

Kamenovic Nenad Psihologija Sporta