56GLAVA IIISportske aktivnosti u starom veku Mesto pada diska oznaavano je pobodenim koiem. Pretpostavka je da subacai disk bacali tri puta, vodei rauna o liniji bacanja, koju nisu smeli nakonizbaaja da preu (prestupe), jer im se u tom sluaju bacanje nije raunalo (sl. 17). Sl. 17 Detalj sa vaze bacanje diska Po miljenju nekih strunjaka, antika tehnika bacanja diska je bila veomateka, jer je traila od bacaa odlinu koordinaciju, usklaenost pokreta i dobruravnoteu, ali je i pored vee snage i energije, koju je baca ulagao, bila manjeuspena od savremene tehnike bacanja diska. Ovaj nain bacanja nazvan je helenskistil bacanja.Nema mnogo sauvanih podataka o rezultatima antikih diskobolosa, ali sespominje hitac Fajlosa iz Krotona, koji je disk teak 5,25 kilograma, bacio na daljinu95 stopa (28.17 m). Po Staciju, Fligias iz Pise najdalje je hitnuo disk prebacivi rekuAlej u Olimpiji. Stacias u mitolokom epu Tebais opisuje to sledeim reima: "On(tj. atleta) polae oba kolena na zemlju, sabire snage, podie disk iznad glave i hita gatako visoko da se gubi u oblacima." 98 Na osnovu vie prikaza sa vaza se moe pretpostaviti da je i vebanje i takmienjeu bacanju diska bilo praeno sviralom, to ukazuje da je baca morao da izvede uritmu skladan pokret, a sve u cilju postizanja vee daljine hica.Po priama antikih pripovedaa za vreme takmienja u bacanju diska nijezabeleen ni jedan sluaj povreivanja ili smrti prisutnih posmatraa. Ali, su onebile prisutne na treninzima kada su atlete ili gledaoci bili nedovoljno paljivi, jer suse etali u prostoru gde je disk padao posle izbaaja.

57ISTORIJASPORTA Sl.18 Prikaz rvanja sa antike vaze Borilaki sportovi Rvanje (pali) je bilo jedno od najstarijih i najomiljenijih vebanja starih Grkai bilo je veoma cenjeno zbog njegovog doprinosa razvoju tela. Rvai su se rvali nagi,sa opasanim pojasom oko bedara. Pre takmienja rvai su svoje telo mazali uljemda bi im koa bila elastinija i klizavija to je protivniku oteavalo zahvat. Zatim sutelo posipali sitnim peskom 99 da bi smanjili znojenje i da na vrelom grkom suncune bi dobili opekotine obzirom da su se sva takmienja odvijala pod vedrim nebom.Takmiilo se na dva naina:Iz stojeeg stava (triagmos) takmiari su udarcima ispod kolena pokuavalida izbace protivnika iz ravnotee i podiui ga od tla, bacali bi ga na zemlju. Ako bitakmiar tri puta bio oboren na zemlju ili gornjim delom tela dotakao tlo, gubio jeborbu (sl. 18).Drugi nain je bio leei (alindezis), kod koga je nakon obaranja protivnikana zemlju borba nastavljana do konane predaje jednog od takmiara. Rvanje seodvijalo u borilitima posutim peskom kako bi padovi bili ublaeni. Pravila su bilastroga, a svaki prekraj je kanjavan udarcem pruta.Nakon zavrenih borbi rvai su u palestrama imali posebne prostorije gde suprvo morali da sastruu pesak sa tela posebnim napravama (strigilama) da bi moglida se kupaju.Najpoznatiji rva je bio Milon iz Krotona koji je u Olimpiji bio pobednik 6puta, u Delma 7 puta, u Nemeji 9 puta i u Istmiji 10 puta.

58GLAVA IIISportske aktivnosti u starom veku Pesnienje (pix) je nain borenja u kome sutakmiari golim pesnicama razmenjivali udarce (sl.19). U poetku su titei ruke umotavali pesnice ipodlakt konim trakama. Kasnije, pojavom proesionalnih atleta, borbe su postale surovije. Ruke suumotavane u remenje koje je imalo ili otro kamenjeili metalne kope. U ovakvim borbama je dolazilodo ozbiljnih povreda takmiara, pa ak i do smrtnih ishoda. Prilikom vebanja takmiari su vebaliudarce bez zatite ruku i to udarajui u dakovepunjene peskom. Borbe su se odvijale u palestrama.Takmiari su se pesniili nagi, sa metalnom kapomkoja je titila glavu od opasnih udaraca. Postojalasu utvrena pravila, ali ona su se veoma razlikovalaod dananjih. Borilo se do predaje jednog od boraca podizanjem ruke. U Olimpiji su postojale dve Sl.19 Prikaz pesnienja kategorije takmiara, 100

dok su na ostalim Igrama bile tri kategorije. Sudije su vizuelnom procenom svrstavale takmiare u kategorije.Ostalo je zabeleeno, da je Euradamas kome su u borbi polomljeni zubi i vilica,mirno progutao svoje zube pred svima, pokazujui svoju neustraivost, to je naveloprotivnika da odmah preda borbu. Pankration je nain borenja koji je predstavljao kombinaciju pesnienja i rvanja.To je bio najtei i najsuroviji nain borenja. Borci su se takmiili nagi, namazaniuljem i peskom i ruke im nisu bile zatiene konim remenjem. Borba je zapoinjalau stojeem stavu udarcima ruku i nogu, da bi po obaranju protivnika na zemlju bilanastavljena rvakim zahvatima. Surovost ove borbe se ogledala u tome to je porednavedenih udaraca i zahvata borcima bilo dozvoljeno podmetanje nogu, izvrtanjeruku, lomljenje prstiju. Iako je pankration bio veoma grub, imao je odreena pravilakoja su se morala potovati, da helanodici ne bi diskvalikovali nekog od boraca.Najpoznatiji pankratista je bio Dijagora sa Rodosa, koji je bio poznat po svojojsnazi i velikom broju pobeda na Olimpijskim igrama. Njegovi potomci 101 su takoebili olimpijski pobednici. Ostala vebanja i sportske aktivnosti Trke kolima su pojavom proesionalizma postajale sve popularnije u narodu(sl. 20). Takmiilo se u vonji bojnih kola, dvoprega i etvoroprega. Iako su postojalei jahake trke, trke kola su bile mnogo atraktivnije za gledaoce. Odvijale su se nahipodromima. Duina staze je iznosila 4 stadiona. Start trke se oznaavao zvukomtrube Trke su se vozile u krug oko 2 stuba na dva kraja hipodroma. esto je dolazilodo nesrea koje su se deavale zbog direktnih sudara dvoja kola iz suprotnog smera,

59ISTORIJASPORTA pa je izmeu stubova podignut zid. Ipored ove predostronosti dolazilo jedo povreivanja, pa ak i smrti velikogbroja vozaa na ovim trkama. Iako supobednici bili veoma cenjeni, nagradusu dobijali vlasnici kola, odnosno konja,kao to je to i danas sluaj.Pored navedenih sportskih disciplina, stari Grci su se bavili i drugimsportskim aktivnostima i vebama: dizanjem tereta, raznim igrama sa loptom, streljatvom, plesom, lovom i pli Sl. 20 rka etvoroprega vanjem . Bila im je poznata primena vebi u zdravstvene, odnosno terapeutske svrhe preventiva, terapija i rehabilitacija. 3.5.4. Sveane Igre u antikoj Grkoj Atletska i konjika takmienja u Grkoj najverovatnije vode poreklo odpogrebnih sveanosti u ast mrtvih heroja, istaknutih pojedinaca iji su grobovi iokolina bili mesta pod njihovom zatitom. Opis nadmetanja na Patroklovoj sahranipod Trojom najstariji je takav u Evropi. Homer, meutim, pominje i takmienjakao oblik razonode. Olimpski panteon u to vreme preuzima lokalna atletska ikonjika takmienja, zadravajui prvobitne heroje u sekundarnoj ulozi. Velike igre(Olimpijske, Pitijske, Nemejske i Ismijske) uspostavile su vrstu tradiciju u perioduod VIII do VI veka p.n.e. Pored toga i broj igara se umnoava. Zavisno od toga da lisu ukljuivale samo atletska i hipodromska ili i muzika takmienja, nazivale su seisolimpijske (po pravilima olimpijskih), isopitijske ili isonemejske; ako je nagrada zapobednike bila novana nazivane su hrematitske, ako je kao nagrada dodeljivan venacbile su steanike (sve etiri velike) igre. U Rimska vremena imperator je pojedineigre proglaavao za iselastike, to je pobednicima dozvoljavalo trijumalni ulaz ugrad. Kao paganski obiaj, igre je 394. godine n. e. zabranio Teodosije I, ali su one unekim gradovima nastavljene do poetka VI veka n.e, a kao redovna hipodromskatakmienja u Vizantiji su opstale do XIII veka n. e. Meu hrematitskim igramanajuvenije su bile Panatenejske u Ateni.Na ostrvu Delu su odravane Igre jonskih Grka, u Smirni Sveazijske igre, naSalamini Ajanteje u Ajantovu ast, u tesalskoj Ftiji igre posveene Ahilu, a u astprvog poginulog Grka pod Trojom Protesilajeve igre. U ast poginulih kod Platejeodravana je Eleuterija, a u ast kralju Leonidi bile su igre u Sparti. Apolonu su bileposveene Karnejske igre u Sparti, Apolonske igre u Rimu, Teoksenije u Peleni, Heliju Heleje na Rodu (sl. 21), Heri Hereje u Olimpiji i Argu, Ateni

Aleje u Tegeji,Hermesu Hermaja u Feneji, na Helikonu su odravane igre posveene muzama i

60GLAVA IIISportske aktivnosti u starom veku Erotu, a u Sparti i Mantineji igre posveene Eurikleji. Teba i Troja bile su poznate pokonjikim igrama.U doba rimskog carstva uz starije Velike ili Rimske igre (Ludi Magni, LudiRomani), Cererine i Florine uvedeno je mnotvo novih igara u ast imperatorakojima su ukazivane boanske poasti: Akcijske u Nikopolisu i Augusteja u Pergamu,igre u Kajsareji i mnogim drugim gradovima bile su posveene Avgustu, Neronia iIuvenalia Neronu, Hadrijanske u Eesu i Ateni Hadrijanu. Uz njih su opstalei starije, Kapitolske igre u Rimu, isolimpijske u Aleksandriji, Asklepijeve igre uEpidauru (sl. 22), Sevasta u Neapolisu, Balbilejske u Eesu, Hrisantike igre u Sardu.Poznato je da su se odravale igre i u Amikli kod Sparte Hijacintije, zatim Igrena ostrvu Kosu, igre isolimpijskog karaktera u Amopolisu, Dionu, Amlohiji i jomnoge druge. Sl. 21 Izgled stadiona na Rodosu danasSl. 22 Stadion u Epidaurusu Panhelenske igre Panhelenske igre obuhvataju etiri velika nadmetanja i to: u Olimpiji, Delma,Nemeji i Istmiji. I Olimpijske igre Sveane igre u Olimpiji U antiko doba Olimpija je pripadala gradu Pizi. Organizacija i odravanjeSveanih igara u Olimpiji je meutim, bila u nadlenosti grada Elisa, takoe u oblastiElida. Svetilite Olimpija 102 se nalazilo u blizini zapadne obale poluostrva Peloponez,ispod brda Kronosa blizu ua reke Kladej u Alej.Na osnovu arheolokih iskopavanja, odnosno pronaenih materijalnih dokazagovori se o nastanjenosti Olimpije

jo 2000 godina p.n.e. U poetku su u Svetilituprinoeni darovi zbog plodnosti zemlje. U tim vremenima je ono verovatno biloposveeno boginji Gei koja se poistoveivala sa prehelenskom gurom Egejske Majke

61ISTORIJASPORTA Boje. Potovanje boginje plodnosti je pripisivano Heri, Demetri i Hipodameji. U to vreme antiki Grci poinju paralelno da slave Zevsa, Herakla Ideusa i Pelopsa 103 . Kultboga Zevsa se pojavio posle XII veka p.n.e. Legende o nastanku Igara U antiko vreme se verovalo da su bogovi i heroji, pored Svetilita osnovali iatletska nadmetanja, u kojima su prvi uestvovali. Olimpijske igre su izmeu ostalog ipo broju legendi o svom nastanku nenadmane. Postoji vie legendi koje su sauvanedo danas, iz razliitih istorijskih izvora grke kulture.Prva legenda bi bila ona koja za osnivaa Olimpijskih igara, smatra

Zevsa jer ih je organizovao proslavljajui svoju pobedu nad ocem Kronosom.Zatim postoji legenda o Heraklu (Idajskom), koji je sa svojom braom na Kritu,uvao malog Zevsa od njegovog oca Kronosa, koji je gutao svu svoju decu odmahpo roenju, zbog proroanstva da e ga ubiti u borbi za boansku prevlast jednood njegove dece. Preavi na Peloponez, Heraklo je organizovao u Olimpiji trku sasvojom braom i ovenao je pobednika vencem divlje masline, sa namerom da seIgre odravaju svake pete godine poto ih je bilo petorica brae.Po jednoj od njih osnovao ih je Heraklo 104 nakon povratka Argonauta iz Kolhide, da bi se na njima sastajali i meusobno nadmetali u razliitim disciplinama iuvrivali prijateljske veze. Kako je igre posvetio Zevsu Olimpijskome, kad je izabraoza njih ravnicu izmeu Aleja i Kladeja u Elidi, dao joj ime Olimpija. Prema drugoj verziji Heraklo je osnovao Olimpijske igre u spomen na svoju pobedu nad kraljemAugijem 105 . Na ovim igrama je i sam uestvovao i pobedio u rvanju i pankrationu.Prema sledeoj, osnovao ih je Heraklov potomak Oksil koji je uz pomo Doranapostao kralj u Elidi.Osnivaem Olimpijskih igara mitovi smatraju i osnivaa Peloponeza Pelopsa,sina kralja Tantala. Svoju pobedu u dvoboju na ivot i smrt s kraljem Enomajem, zaruku njegove erke Hipodameje i Elidsko prestolje je proslavio odravanjem Igara.Prema savetu Delskog proroita, Oksilov potomak It, kralj Elide, se sporazumeo sa Kleostenom, kraljem susedne Pize i sa Likurgom kraljem Sparte o nepovredivosti Olimpije i imunitetu njenih posetilaca. Taj sporazum je postao osnovaekeherije, sveopteg Svetog mira meu grkim dravama u vreme odravanja Igara.Zahvaljujui Svetom miru, odnosno ekeheriji, svi takmiari, zvaninipredstavnici grkih dravica i ostali graani su dolazili, boravili i potpuno bezbednose vraali u svoje gradove, bez straha da im se neto u putu dogodi. U poetku jeekeherija bila u trajanju od jednog meseca (sveti mesec) tokom odravanja Igara, akasnije je bilo produeno na tri meseca i odnosilo se na itav region oko Olimpije,odnosno cela Elida je proglaena kao Sveta i neprikosnovena zemlja, u koju je biozabranjen pristup svim naoruanim ljudima, kao i svi ratovi.

Ist