Kambodza-politicki sistem

8/9/2019 Kambodza-politicki sistem

http://slidepdf.com/reader/full/kambodza-politicki-sistem 1/10

Универзитет у Београду

Факултет политичких наука

ТЕМА

Камбоџа некад и сад

Студент : Станисављевић Соња Професор : Зоран Крстић

Број индекса : 408/ 08

Група: М/7

Београд, академска година 2009/2010



Камбоџа, држава Кмера, вероватно је једна од најстаријих држава Индокинескогполуострва, настала у доњем току реке Меконг. Легенда каже да име потиче од оснивачакмерске династије Камбу (Kambu Svayambhuva) који је био ожењен небеском нимфомМеру, по коме је земља првобитно називана Камбуџа.1 Независност од Француске стекла је захваљујући краљу Сихануку који је 1952.године кренуо у "крсташки поход за

независност". Успех је постигао 9.новембра 1953.године када су колонизатори формалнопредали управу земље домаћој власти и истовремено су почели са повлачењем својихтрупа.Овај дан се слави као Дан независности. Ипак, за међународну политичку сценузначајнији је Женевски споразум, 1.јула 1954. године, када је Камбоџи признатамеђународноправна самосталност. Краљ Сиханук, значајан је и за нашу политичку сцену, јер је један од двадесет и две особе које су носиоци високог признања почасног грађанинаБеограда које се додељује још од 19.јула 1954.године. Ово признање уручује се домаћим истраним држављанима, поборницима мира у свету и сарадње међу народима, као иискреним пријатељима Србије и људима који су допринели развоју и угледу овог града инаше земље.*2 Ови пријатељски односи отпочели су на X заседању Генералне скупштинеUN, када је Југославија гласала за пријем Камбоџе у Уједињене нације, а настављени су

када ја краљ Сиханук, у својству поглавара државе, присуствовао 1961. годинеБеоградској конференцији несврстаних као представник Камбоџе.

Природа и карактер политичке власти

1.Вертикална организација властиПолитичка власт у земљи без обзира да ли је реч о аутократским или демократским

режимима, може бити организована према вертикалној линији, и у зависности од степена раслојености и аутономије коју поседују субјединице, можемо говорити о неколикотипова вертикалне организације власти- унитарне, регионалне, федеративне,консоцијационе и конфедеративне државе.3 Камбоџа је према вертикалној организацији

власти унитарна држава. У унитарној држави постоји јединствен управни орган власти,који је носилац суверенитета. Таква земља дели се на административне територијалне јединице, којим управљају државни органи у складу са Уставом који важи на целојтериторији, док улогу центра моћи и политичке интеграције има главни град у коме сусмештени централни органи управе.4

1 D. J. Steinberg : Cambodia, Its People, Its Society, Its Culture, New Haven, HRAF, Press

1959.

D. G. E. Hall : A History of South-East Asia, London 1955.

2 http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/125188/Spanski-sef-diplomatije-pocasni-gradanin-

Beograda

3 Вучина Васовић, Савремене демократије, Ι том, друго издање, Службени гласник

2008.

4 V_nbsp_POLITICKA_nbsp_GOGRAFIJA_nbsp_I_nbsp_GEOPOLITIKA





Монархија је једини могући облик владавине у овој земљи, и он је Уставом гарантован.Камбоџа је јединствена земља Југоисточне Азије, која не познаје структуру сувереностикоја потиче из народа. Устројство држава заснива се на подели власти, односно начелугипке поделе власти, карактеристичном за парламентарни систем. Централни органивласти јесу краљ, парламент и влада.

Краљ може постати само мушки потомак лозе Анг Дуонга, који је владао средином19.века и био је заједнички крунисан за краља Камбоџе, од стране Вијетнама и Тајланда завреме двоструког вазалства. Садашњи шеф државе јесте краљ Нородом Сихамони, који је на престо дошао недељу дана након што је његов отац Нородом Сиханук 7.октобра2004. абдицирао.6 Наследник престола може бити изабран од стране краља, или попосебном поступку, и то само у изузетним ситуацијама, од стране Крунског савета.

Крунски савет функциониши у корелацији са Породичним саветом краљевскепородице, с обзиром да се на челу Крунског савета налази председник, који јеистовремено и на челу Породичног савета. Породични савет краљевске породице

сачињавају сви мушки чланови ужег дела краљевске породице. У ситуацији када су

гласови подељени и када Крунски савет не може самостално да донесе одлуку, одлучујућиглас приликом избора будућег краља управо има председник Крунског, односноПородичног савета. Крунски савет састоји се од председника Породичног саветакраљевске породице, председника Националне скупштине, председника Саветаминистара, председника Савета Краљевине, председника Врховног суда и поглавара обабудистичка реда. Поглавари оба будистичка реда чланови су Крунског савета из разлогашто је будизам проглашен државном црквом, а краљ његовим врховним заштитником.Краљ је поглавар државе и врховни заповедник војске. Има право законодавнеиницијативе, али је много значајнија улога доношења уредби и указа који поседујузаконску снагом. Оно што је ограничавајућа околност јесте, да ти краљевски акти законскеснаге уколико нису непосредно везани за унутршње уређење краљевске породице, морајубити оверени потписом председника Владе и најмање потписом једног министра. Краљименује највише управне и судске чиновнике, а може потписивати и међународне уговоре.Осим тога именује и мандатара за састав владе и именује премијера, односно председникавладе, као и остале министре пошто им Национална скупштина изгласа поверење. Краљсазива Парламент на редовна и ванредна заседања, а на предлог Савета министара може и распустити Националну скупштину. Ако до распуштања Националне скупштине дође,краљ имам могућност да самостално одреди новог председника Владе, који на том местуостаје све до нових избора за скупштину, али такође може одлучити и да самосталнопредседава Саветом министара.

3.

Помоћни орган власти, Високи савет, састављен је од пет чланова изабраних на петгодина, из редова бивших представника, тачније председника владе, као и од

6 http://www.novine.ca/nadan/dan.asp?m=10&d=7



универзитетски образованих људи за вршење јавних послова у кључним секторим.Уставом гарантовано право петиције спроводи се преко установе"краљевска аудијенција"која омогућава сваком грађанину да се непосредно обрати поглавару државе и укаже нанеправилности у раду неких органа власти или улложи жалбу против поступака појединихвисоких чиновника или чланова Владе. Ова установа има улогу јавног надзора и контроле.

Парламент је дводоман и састоји се од Националне скупштине и Савета

Краљевине.

Национална скупштина бира се на четири године, на општим и непосреднимизборима. Посланици полажу заклетву круни. На захтев апсолутне већине бирача свакипосланик може бити појединачно опозван, али такође и Скупштина може опозвати Владуу целости, или неког њеног члана. Могућност оваквог опозива један је од резултатаизмена и допуна Устава 1955.године. Уколико се догоди да председник владе оспораваопозив, чак и ако је скупштина опозвала само једног члана Владе, мора се тражитиповерење скупштине за целу Владу. И ако је Национална скупштина дужна да све

законске предлоге достави на разматрање Савету Краљевине, коначну одлуку самосталнодоноси, тако да су законодавна функција и законодавна власт у њеним рукама. Осим ове, једна од најважнијих функција је свакако контрола Владе, извршне власти, које опстајесамо док поседује поверење парламента.

Савет Краљевине састоји се од два члана из краљевске породице, које именујешеф државе, два члана која именује Национална скупштина уз огрничење да именованичлан није из њених редова, осам чланова одређују скупштине покрајина, скупштина градаPhnom-Penh и професионалне групације, и на крају четири члана бирају чиновници.Национална скупштина има права да највише државне чиновнике позива на одговорност,како би обезбедила прогрес администрације. Именовани члана Савета, је лице које имаминимум четрдесет година и пасивно бирачко право, у моменту када је предложен илиизабран од стране надлежних органа. Функција Савет је углавном саветодавна, мада располаже правом законодавне иницијативе, али и суспензивним ветом у трајању од двамесеца, након чега закон који је Савет Краљевине у потпуности одбацио, може битипоново разматран на Националној скупштини. Уколико Савет Краљевине не достави своје решење у законски предвиђеном року, Национална скупштина може потпуно аутономнодонети одлуку. Чак и ако предложи измене и допуне закона у свом решењу, оне нисуправно обавезујуће и Национална скупштина их не мора прихватити, али може, и то премасопственом нахођењу, делимично или у целости. Правно гледано, Савет Краљевине немавелика овлашћења, али с обзиром на свој састав она има веома велики утицај напарламентарни живот Камбоџе и ако представници Владе нису одговорни пред другимдомом парламента, Саветом Краљевине.

4.

Савет министара броји највише шеснаест чланова и пре одрђивања мандата засастав Владе, шеф државе дужан је да консултује председнике Националн скупштине и



Савета Краљевине, као и вође странака заступљених бар у једном дому Парламента. КадаВлада добије поверење Националне скупштине, апсолутном већином, приступа сеполагању заклетве "послушности, верности престолу, нацији и Уставу"7. Савет министара је индивидуално, односно сваки њен члан и колективно, односно као Влада у целини,одговорни Скупштини. Премијер, председник Владе може самостално, без консултације

законодавног тела разрешити дужности сваког министра за кога сматра да не испуњавасвоје обавеза, с тога су министри појединачно оговорни и Скупштини, али и председникуВладе. Влада има помоћно саветодавно тело и највиши управно- судски орган власти,Државни савет, без чијих консултација Влада не може да размотри ни један актнормативне природе. У управним споровима, као правосудни орган појављује се каопрвостепени и другостепени орган. Године 1966. створена је установа за јавну контролупод називом Против-влада (contre-gouvernement) која "формулише мишљења, сугестије,жеље, критике, примедбе и евентуална признања влади ".8 Садашњи премијер Камбоџе јеХун Сен. На првим демократским изборима 1993. године Камбоџанска народна партија

освојила је највећи број гласова и образовала коалицију са ројалистима из Националногфронта на челу са принцом Нородомом Ранаридом, кога је сврго Хун Сен у крвавом пучу1997. године. На новим изборима 2003. године КНП није однела потребну двотрећинскувећину неопходну за самосталан састав Владе, већ средином 2004. године оформљенанова коалиција КНП и Националног фронта.

Судови врше судску власт у име краља. Најнижи степен покрива надлежностимировног суда, који решава ситне спорове и преступе. Надлежност првостепених судовакоји су лоцирани у покрајинама и главном граду, обухватају грађански, привредни икривични спорови. Апелациони суд у главном граду надлежан је да решава спорове који

се тичу жалби на одлуке првостепених судова, док Касациони суд оцењује законитостодлука сви нижих судова. Државно тужилаштво састављено је од државних тужиоца, којена предлог министра правде, именује краљ. Најзначајније место у правосудном системуКамбоџе има Народни суд, који је састављен од четрдесет чланова који су изабраниопштим гласањем. Овај суд бави се преступима чланова Владе који су у корелацији савршењем службене дужности, кривична дела, али и сваки други поступак који наносидиректну, или индиректну, штету краљу или краљевској породици, будистичкој цркви, испољној или унутршњој безбедности државе.

5.

3. Положај и улога партија и партијског система

7 Благоје С. Бабић: Лаос, Камбоџа, Тајланд, Институт за међународну политику и

привреду, Београд 1971.

8 Far Eastern Economic Review Yearbook, Hong Kong 1966/1967



Децембра 1946. одржани су први општи избори у Камбоџи, а након сазивањановоизабраног парламента, отпочело је и деловање парламентерног система. Током овихпарламентарних избора, створена је и опозиција краљу Сихануку, која је сматрала да једино револуционарним путем уз употребу силе може изборити независност. Опозиционипокрет Слободна Камбоџа (Khmer Issarak) имао је и свој помоћни орган, Демократску

странку на челу са Son Ngoc Thanhom. Демократска странка, и ако највећа и најутицајнија,није могла да реши крупна политичка и привредна питања, и то ће довести до расцепаунутар саме партије током 1948. Она је дошла у сукоб и са самим краљем, али с обзиромна устројство и традицију земље и велико поштовање према круни, Сиханук је уз подршкународа преузео сву власт, и тада је почео "краљевски мандат". Сиханук је јануара 1953. распустио оба дома парламента и самостално владао и управљао до фебруара 1955. Докраја 1953. захваљујући својим дипломатским али и војним и стратешким способностима,спровешће "краљевски крсташки поход за независност". У ослобођеној Камбоџи имао јеулогу водеће личности, утемељивача политике несврстаности и неутралности која је

омогућила очување независности. Измене и допуне Устава које су уследиле 1955.године,имале су за циљ увођење институција и организација које ће "накалемљену западнудемократију "9 заменити "кмерском демократијом" прилагођеном домаћим условима.

Социјалистичку народну заједницу (Сангкум) основао је 1955.године, НородомСиханук, након што је одбио да наследи круну и добио звање поглавара државе.Приступио је распуштању свих политичких странака и организовању једног широкогопштенародног покрета који је окупљао припаднике свих друштвених слојева-националнебуржоазију, цивилног и војног становништво, интелигенцију, радништво и сељаштво које је чинило 85% укупног броја чланова10. Основни циљеви, који према Статуту могу битиостварени једино "пуним садржајем тројног јединства нације, религије и монархије", били

су учвршћивање националног јединства и развој социјалистичке демократије.11

Сматрао једа је то једино решење које може спречити сукобе који би иначе постојали између партија,као равноправних претендената на власт. Услов за приступање овом покрету, био јенеприпадање ни једној политичкој партији. И ако је била поштеђена међустраначкихсукоба, није могла спречити прикривену борбу и појединачна стремљења за приматсопствених политичких и социјалних опредељења у оквирима разноликих идеологија.

6.

"Кмерски социјализам" је идеолошка основа програма Сангкума,који представљадемократизацију власти и ублажавање класних разлика, што га и разликује од научногсоцијализама који тежи укидању класних разлика. Истовремено се развијајући и приватно

и јавно привређивање, Камбоџа се налази на пола пута између научног социјализма и9 P. Preschez : Essai sur la Democratie au Cambodge, Paris 1961.

10 В. П. Верин: Государственный строй Камбоджи, Москва 1959.





капитализма, при чему држава регулише само оне делатности које су од значаја за целунацију, па су тако шездесетих година национализоване области банкарства и спољнетрговине. Под окриљем Сангкума основана је 1957. Социјалистичка краљевска омладина,такође као свекамбоџански, омладински покрет и Скупштина младих 1968. каосвестудентски покрет, који врши надзор над радом државних чиновника и министара.

Непосредно по оснивању Сангкума, образована је и установа Националног конгреса , која је на основу измена и допуна Устав из 1955. године, постала саставни део уставногпоретка Камбоџе.12 Национални савет сазива председник Савета министара, најмање двапута годишње, како би се размотрила најважнија питања. Право учешћа у раду овог телаимају сви грађани Камбоџе, без обзира на пол, који захтевају објашњења у вези кључнихпитања, од највиших државних руководиоца, и подносе примедбе и сугестије у вези сазваничном политиком.

И ако има саветодавну улогу, Национални конгрес је у досадашњем раду имаозначајну улогу у унутрашњој и спољној политици Камбоџе. Препорука измена и допунаУстава на предлог председника Сангкума, проглашавање камбоџанског језика званичним језиком, правно изједначавање мушкараца и жена, као и право опозива, само су неки од

резултата деловања Националног конгреса. Децембра исте године, потврдили су одлукуВладе о одбијању приступања SEATO пакту. Истакли су да би приступања овом пакту иокретање западном блоку било противно социјалистичким циљевима, као и политицинеутралности за коју се залагала. Овај став је оштро критикован од стране SAD-а, које сузахтевале да Камбоџа суделује у овом војном савезу, а њену политику неутралностиокарактерисали су као "неморалну". Такође на препоруку Националног конгреса 4.Новембра 1957. Године усвојен је Закон о неутралности Камбоџе, захтевајући правнозаштићену неутралност. Југословенска влада је подржавала овај захтев за међународнегаранције неутралност и територијалне целокупности, и зато је на захтев кмерске владе1967. Године објавила званичну декларацију којом се обавезује на поштовањенеутралности и признање граница.13

Црвени Кмери били су владајућа политичка партија Камбоџе седамдесетих година20.века. Овај израз односи се на комунистичке партије које су прерасле у Комунистичкупартију Кампучије, потом у Демократску партију Кампучије. Познати под називомКмерска комунистичка партија, остали су упамћени по свом вођи Pol Potu, увођењу радикалног облика аграрног комунизма, и изразитог облика терора који је усмртио између850.000 и три милиона људи. Pol Pot je 1998. умро, не изашавши пред лице правде.

7.

Камбоџа је једна од земаља Југоисточне Азије која у деведесетих година 20. веканија доживела транзицију из неокомунистичког ауторитарног режима14 ка различитим

формама продемократских или семидемократских система. Кроз степен и темпо

12 Constitution du Royaume du Cambodge, Phnom-Penh, Le Ministere de I' Information,

Janvier 1963, Articles





привредног развоја можемо пратити процес демократизације. Камбоџа заједно саВијетнамом, Лаосом, Бурмом и Северном Корејом сврстана је у трећи тип економког развоја (third-tier) који знатно заостаје за земљама другог реда, групом земаља FIMST. Изове групе земаља Сингапур поседује једну од водећих економија региона, сврстан је упрви тип "развојних држава". Заједнички недостатак свих земаља Југоистоисточне Азије

јесте социјално-класна структура и институционална утемељеност политичког поретка идржаве које су изостале имале су за последицу јачање ауторитарно-персоналистичкихтенденција уз снажну бирократизацију и милитаризацију друштва.15

Покушај Сиханука да спроведе концепт "азијских вредности" није имао успеха из разлога што је основна карактеристика либералних демократија изостала стварањемСангкума, а то је партијски плурализам. Његова персоналистичка и харизматичнавладавина трајала је скоро шездесет година. Прекид овог континуитета, означава можданово поглавље у развоју Камбоџе.

Преокрет се може приметити и у извођењу пред лице правде вођа Црвених Кмера.Kain Gvek Eav-у, првом од пет високих руководилаца Црвених Кмера, суди се за злочинепротив човечности, седамдесетих година прошлог века за време режима Pola Pota. Насуђењу је 9.јуна 2009. признао да је наредио убиства деце затвору S-21, како би спречиоњихову каснију освету, али је негирао да је издао наређење чуварима, да бебе убијуударајући их у дрвеће док не издахну. На пресуде чекају Kieu Samfan и Nuon Čea , бившишеф државе и водећи идеолог Црвених Кмера, Jeng Sari, министар спољних послова ињегова жена Jeng Tirit, министар социјалних послова.16 Камбоџански суд за ратне злочине,под покровитељством UN , осудио је Nuon Čea и Jeng Sari 16.децембра 2009.године загеноцид, а два дана касније, 18. децембра 2009. године и бишег шефа државе, Kieu

Samfan.17 Ипак чињеница је да постоје дубоко укорењене политичке структуре које сеопиру политичким променама и процесу демократизације. Куда ће се даље кретатиКамбоџа, остаје питање?

8.

ЛИТЕРАТУРА

14 Зоран Крстић: Савремени политички системи земаља Југоисточне Азије, Службени

гласник, Београд, 2007.

15 Зоран Крстић: Савремени политички системи земаља Југоисточне Азије, Службени

гласник, Београд, 2007.

16 http://www.naslovi.net/2009-06-09/blic/optuzeni-crveni-kmer-priznao-da-je-naredio-

ubistva-dece/1188143

17 http://www.voanews.com/serbian/2009-12-18-voa8.cfm



1.D. J. Steinberg : Cambodia, Its People, Its Society, Its Culture, New Haven, HRAF, Press1959.

2.D. G. E. Hall : A History of South-East Asia, London 1955.

3.http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/125188/Spanski-sef-diplomatije-pocasni-gradanin-Beograda4.Вучина Васовић, Савремене демократије, Ι том, друго издање, Службени гласник 2008.

5.V_nbsp_POLITICKA_nbsp_GOGRAFIJA_nbsp_I_nbsp_GEOPOLITIKA

6. http://www.novine.ca/nadan/dan.asp?m=10&d=7

7.Благоје С. Бабић: Лаос, Камбоџа, Тајланд, Институт за међународну политику ипривреду, Београд 1971.

8.Far Eastern Economic Review Yearbook, Hong Kong 1966/1967

9.P. Preschez : Essai sur la Democratie au Cambodge, Paris 1961.

10.В. П. Верин: Государственный строй Камбоджи, Москва 1959.

11.Constitution du Royaume du Cambodge, Phnom-Penh, Le Ministere de I' Information,Janvier 1963, Articles

12.http://www.naslovi.net/2009-06-09/blic/optuzeni-crveni-kmer-priznao-da-je-naredio-ubistva-dece/1188143

13.http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=30&nav_category=15&nav_id=401149

14. http://www.voanews.com/serbian/2009-12-18-voa8.cfm

15. Зоран Крстић: Савремени политички системи земаља Југоисточне Азије,

Службени гласник, Београд, 2007

Documents

Kambodza-politicki sistem