Javni Univerzitet “ Haxhi Zeka” u PećiFakultet Biznisa

Osnove BiznisaPREDUZETNIŠTVO U

EKONOMSKOJ TEORIJI

Predavač:MSc. Emin Neziraj PhD.C Nivo studija : Osnovne ( Bachelor)

Godina studija : I ( prva)Semestar : I ( Prvi)Kod predmeta :

PREDUZETNIŠTVO U

EKONOMSKOJ TEORIJI

Doprinos ekonomista teoriji preduzetništva

Reč „preduzetništvo“ (entrepreneurship) potiče od francuske reči „entreprendre“, što znači preuzeti, uraditi nešto. Preduzetništvo, kao praksa, podrazumjeva stvaranje novih organizacija u cilju iskorišćavanja identifkovanih šansi.

Koncept preduzetništva je poznat još od XII veka, dok akademsko izučavanje ovog fenomena počinje od XVIII veka.

Razvoj preduzetništva i preduzeća - makro aspekt

Sa svim današnjim karakteristikama preduzetničke kompanije, preduzeće se pojavljuje u XV vijeku razdvajanjem privredne aktivnosti i poslovne imovine preduzetnika od njegove privatne imovine.

Sa pojavom industrijske revolucije, naglo je porasla važnost preduzetništva, dok sa početkom masovne proizvodnje, uloga preduzetništva opada.

To najbolje oslikavaju tri faze razvoja Henrija Forda od maloga, inovativnog, porodičnog preduzeća do industrijskog giganta:

-1. faza - Henri Ford je poznavao svakog svog radnika lično,-2. faza - njega su poznavali svi radnici,-3. faza - ni on ni njegovi radnici se nisu viđali, niti

poznavali.

Francuski ekonomista, Richard Cantillon, koji je stvarao u okviru fiziokratske škole, smatra se za začetnika teorije preduzetništvu. Prema Cantillonu, preduzetnik je spreman da preuzme novčani rizik i da se upusti u akciju pravljenja profita.

Abbé Nicolas Baudeau (Abe Nikola Bodo), također francuski fiziokrata, ide korak dalje u shvatanju fenomena preduzetništva i smatra da preduzetnik nije samo onaj koji preuzima rizik, nego i inovator koji redukuje nivo preuzetog rizika.

Engleski ekonomisti, Adam Smith, David Ricardo i John Stuart Mill su učinili veoma malo na daljem razvoju preduzetništva. Oni preduzetnika posmatraju kao kapitalistu kome je osnovni cilj da maksimizira svoj profit.

Doprinos savremenih ekonomista teoriji preduzetništva

Savremeni američki ekonomsiti su dali izuzetno važan doprinos teoriji preduzetništva. Svoju koncepciju uglavnom baziraju na idejama von Mises-a, Shumpeter-a i Clark-a.

I. Kirzner, predstavnik austrijske ekonomske škole i student Ludviga von Mizesa, smatrao je da je suština preduzetništva u brzom reagovanju na profitne šanse koje se ukazuju na tržištu.

Preduzetništvo je društvena funkcija kreiranja i stvaranja novih vrednosti putem kreativnog kombinovanja poslovnih resursa.

Preduzetništvo je kreacija inovativne ekonomske organizacije (ili mreže organizacija) radi sticanja profita (dobiti) ili rasta u uslovima rizika i nesigurnosti.

Glavna obilježja preduzetništva su neizvjesnost, finansijski rizik, eksperimentisanje, traganje i istraživanje.

Savremeno shvatanje preduzetništva

Modernu definiciju preduzetništva iznosi Džefri Timons (Jeffry A. Timmons), opisujući ga kao sposobnost kreiranja i stvaranja vizije praktično ni iz čega - kao ljudski kreativan čin i primjenu energije za iniciranje i izgradnju preduzeća ili organizacije .

Ako proučimo zajedničke elemente u tim definicijama, možemo pronaći sledeće:

- Kreativnost i inovaciju,-Sakupljanje resursa i osnivanje ekonomskih

organizacija,-Prilika za sticanje profita i rasta pod rizikom i

nesigurnošću.

• Definicije preduzetništva pojedinih teoretičara prikazane su u sljedećoj tabeli.

Autor Definicija

Kirzner (1973.) Preduzetništvo predstavlja sposobnost da se iskoristi nova šansa,što će dovesti do “ispravke” tržišta i vratiti ga ravnoteži.

Drucker (1985.) Preduzetništvo je akt inovacije koja podrazumijeva oplemenjivanjepostojećih resursa novim kapacitetima koji stvaraju bogatstvo.

Stevenson,Roberts, Grousbeck (1985.)

Preduzetništvo podrazumijeva prihvatanje šansi bez obzira natrenutne resurse i sposobnosti.

Rumelt (1987.) Preduzetništvo predstavlja stvaranje novog biznisa koji ne kopirapostojeći, već sadrži neke elemente novine.

Low i MacMillan(1998.)

Preduzetništvo je stvaranje novog preduzeća.

Gartner (1998.) Preduzetništvo je stvaranje nove organizacije, proces u kojem sestvaraju nove organizacije.

Timmons (1997.) Preduzetništvo je način mišljenja, rezonovanja i djelovanjaorjentisanih ka novim šansama i balansiranom liderstvu.

Venkataraman(1997.)

Preduzetničko istraživanje nastoji da objasni kako se prepoznaju ikoriste šanse koje donose buduća dobra i usluge, od strane koga i sa kakvim posljedicama.

Morris (1998.) Preduzetništvo je proces putem kojeg pojedinci i timovi stvarajuvrijednost dovoñenjem u vezu jedinstvenih inputa kako bi se iskoristile šanse iz okruženja.

Sharma i Chrisman(1999.)

Preduzetništvo obuhvata organizaciono stvaranje i inovaciju koja sejavlja u okviru ili van postojeće organizacije.

Što se tiče preduzetništva u oblasti proizvodnje ono se obično javlja u proizvodnji hemikalija, farmaceutskoj industriji, proizvodnji parfema, elektronici, plastici, itd.

U oblasti usluga naročito se javlja u trgovini, transportu, građevini, ugostiteljstvu, osiguranju, nekretninama i slično. Obuhvata odluke kao što su:

izbor tržišta, proizvoda/usluge, odnosno delatnosti, lokacije, veličine i tipa preduzeća, tehnologije, izvora finansiranja i načina organizovanja.

• Značajan je pristup preduzetništvu preko uspješnosti procenjivanja koji naglašava procene koje moraju biti učinjene u kvalitativnom, kvantitativnom, strategijskom I etičkom smislu, a tiču se samog preduzetnika, poslovnog poduhvata i okruženja

Slika 1. Preduzetničko procenjivanje

• Preduzetnik je nosilac preduzetničke aktivnosti, odnosno pokretač novog poslovnog poduhvata.

• Lice, koje vođeno unutrašnjo(psihološkom) potrebom eksperimentiše u oblasti biznisa, takođe, se naziva preduzetnik.

• Za realizaciju preduzetničkih poduhvata preduzetnik ima mnogo zadataka:

• . vođenje,�• . motivisanje,�• . planiranje,�• . nadgledanje,�• . koordinisanje,�• . obučavanje itd�

• Preduzetništvo danas karakteriše interakcija sledećih umeća i veština:

• . poznavanje proizvoda/usluga, tržišta, opreme i �tehnologije,

• . sposobnost predviđanja, postavljanja ciljeva i �planiranja,

• . sposobnost da se brzo donose odluke,�• . veština upravljanja međuljudskim odnosima,�• . liderstvo,�• . veština internog kontrolisanja i�• . eksterna kooperativnost.�

• Ponašanje preduzetnika se može pratiti kroz tri faze:[7]

• . sposobnost da se uoči šansa,�• . spremnost na promenu stanja (na bolje) i�• . verovanje da je uspeh moguć.�