Click here to load reader

Istorija Klasicne Muzike Na 60 Strana

  • View
    429

  • Download
    13

Embed Size (px)

Text of Istorija Klasicne Muzike Na 60 Strana

Deo I Dobro doli u klasiku

Poglavlje 2

Istorija muzike na ezdesetak stranaU ovom poglavu Nepopravivi romantiari, poklonici baroka i klasiari Galerija najveih kompozitora koji e uvek iveti

S

vaki veliki kompozitor jednom je bio ivo udsko bie koje die, jedinstvene linosti, porodine istorije i naina ivota. Poznavae ivota velikih kompozitora ini sluae ihove muzike sadrajnijim i zanimivijim. Uz samo malo napora upoznaete se sa najveim imenima istorije muzike i ihovim najpoznatijim delima.

Kako je zaeta klasina muzikaMuzika postoji od najranijih perioda udske istorije. Primitivni udi su se izraavali vokalno i tako su nastajali zvuci koji su esto bili i muziki.DAHOLOSTI PR

Tokom milenijuma, muzika je postajala sve kompleksnija. ovek je izumeo muzike instrumente da bi proizvodio one zvuke koje ne moe da otpeva. Frule i zvidake reprodukovale su glasove ptica i vetra; doboi i bubevi su pojaavali zvuk udaraa srca. Muzike skale (lestvice) jo uvek nisu postojale. Prve pesme su bile paganske. Ljudi, puni strahopotovaa prema prirodi i straha od svog okruea pevaju molitve i prinose rtve. Ako je vetar zavijao, oni bi uzvraali zavijaem, ako je sa neba putalo, oni bi pevali o kii. Pesma je slavila pobedu, ili bila znak zahvalnosti bogovima. Ritam se u istoriji muzike pojavio vrlo rano kao oponaae ravnomernih zvukova hodaa, traa, tj. zvukova proizvedenih pokretima, ili prirodnih zvukova. Izmiene su igre da bi se umirili bogovi, a uz igru se izvodila muzika.

KMD, November 6, 2003 8:29 am

14

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________U tim ranim godinama, muzika se prenosila predaem. ak i danas u nekim istonim kulturama muzika opstaje na ovaj nain. Tek kasnije udi su poeli da zapisuju muziku.

Sredi vekPeriod poznat pod nazivom sredi vek karakterie dominacija religije i crkve. Celokupno udsko znae postaje sastavni deo crkvene dogme ili je interpretirano crkvenom dogmom.

DAH

OLOSTI PR

Gregorijanski koralProli su mnogi milenijumi bavea muzikom pre nego to je nekome palo na pamet da muziku zapie. Oko 600. godine nove ere, papa Grgur I, poznat pod nadimkom Veliki, uvodi prvi muziki kanon kojim sistematizuje muzike lestvice do tada primeivane u crkvenoj muzici. Papa Grgur je notama dao imena po slovima abecede A, B, C i D ista ona koja su i danas u upotrebi. Po papi Grguru ostao je naziv gregorijanski koral: to su jednostavne melodije, koje je unisono, na latinskom jeziku, pevao hor. Malo je verovatno da je papa Grgur znao da e devedesetih godina 20. veka Gregorijanski koral postati jedan od glavnih svetskih hitova, kada snimak muzike do tada nepoznatih monaha iz panije bude dospeo na top liste. Ovaj veliki povratak ima svoj razlog: gregorijanski koral poseduje istinsku duhovnu dubinu.

DAH

OLOSTI PR

Monah GvidoMonah Gvido iz Areca zasluan je za teorijsko zasnivae solfea. Sistem pevaa standardnih slogova za odreene tonove lestvica, vekovima je stara vetina koju koriste operski pevai i muziari irom sveta a poznata je pod nazivom solfeo. Naziv solfeo odnosi se na ovu vetinu pevaa i na teoriju o notnim i ostalim znaeima. Gvido iz Areca je izmislio novi sistem muzike notacije, uvodei rudimentarnu verziju notnog linijskog sistema kakav je i danas u upotrebi (poglave 11). Teko je i zamisliti ta bi se desilo sa svetom muzike bez Gvidovih inovacija. Sreom, ne moramo to da zamiamo. Gvido je postojao, egov notni sistem se jo uvek koristi, i pripada mu priznae za znaajan doprinos istoriji muzike.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 14 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

15

Ite, missa est!Nisu samo monasi uticali na dai razvoj muzike. Crkveni obredi, bogosluea, mise, liturgije, postaju izvorite novog muzikog stvaralatva. Katolika liturgija (ili na latinskom missa) dobila je ime po zavrnim reima svih latinskih liturgija starog doba: Ite, missa est (u grubom prevodu: Napoe, slobodni ste!). Svaka misa ili muziko delo nameeno crkvenim obredima pisano je po odreenim kanonima: Kyrie eleison (Boe, imaj milosti jo jedan starinski napev); Gloria in excelsis Deo (Slava Bogu uzvienom); Credo (Verujem); Sanctus, Sanctus, Sanctus (Sveti, Sveti, Sveti) i Agnus Dei (Jage Boje). Sva ova muzika dela bez obzira da li su bila nameena obavau svakodnevne Boje slube ili liturgijama o velikim crkvenim praznicima, imaju skoro nepromeene tekstove od renesanse naovamo.

RenesansaOtprilike 400 godina posle smrti Gvida i egovih monaha, nastaje epoha sada poznata pod imenom renesansa (na francuskom ponovno roee). Tokom ovog perioda cvetale su umetnosti zahvaujui finansijskoj pomoi bogatih udi, ubitea umetnosti. Jedan od najslavnijih italijanskih kompozitora renesanse bio je ovani da Palestrina (15251594, na slici 2-1). Papin veliki mienik, Palestrina je bio poznat po svojim pesmama napisanim samo za vokale, bez instrumentalne prate. Za razliku od gregorijanskog korala, Palestrinina muzika nije se sastojala samo od unisono pevanih melodija (gde svi pevai zajedno pevaju iste tonove). On je tragao za posebnim harmonijskim reeima koja su nastajala kao rezultat istovremenog pevaa nekoliko nezavisnih melodija. Zato je ovani da Palestrina prethodnik modernog muzikog stvaralatva.

Slika 2-1: ovani da Palestrina, jedan od najveih kompozitora renesanse.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 15 str.

16

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________Palestrina je bio znaajan kompozitor misa i drugih oblika duhovne muzike. Dugi odeci poezije velikih rimskih pesnika, svetovni spisi ak i Danteov Pakao u to vreme su dobijali melodije.

ZA

OZE RTU VI

MadrigalNajpopularniji muziki oblik ovih pesama bio je madrigal. Madrigal je kompozicija za najmae tri glasa, obino bez instrumentalne prate. Tokom renesanse, porodice ili grupe prijatea okupale bi se da zajedno pevaju ove madrigale, tako to bi svako pevao razliitu vokalnu deonicu. Madrigali su bili zabavni za pevae poto su esto komponovani domiatom tehnikom pod nazivom tonsko slikae. Kad god je tekst sadrao posebno deskriptivnu re, kompozitor je pisao muziku koja je tonovima oslikavala tu re. Na re uzdah, na primer, kompozitor bi odveo vokalnu deonicu u visoko podruje raspona glasa, a zatim bi se melodija umorno spustila na nii ton. Na rei trae, letee, srean, kompozitor je pisao bujicu brzih nota.

Opera postaje vodee muziko deloKompozitor Klaudio Monteverdi (15671643), iveo je u vreme vrhunca italijanske renesanse. Monteverdi je tada ve popularnom madrigalu dodao vei broj melodija za pevae kao i instrumentalnu pratu. Monteverdi je bio i jedan od osnivaa muzike drame, poznate i pod nazivom opera. Kao i toliki drugi aspekti renesanse, i opera je predstavala pokuaj da se obnovi slava stare Grke. U ovom sluaju, model je bio grka drama, koja se izvodila na otvorenom, u amfiteatrima, uz pratu drvenih duvaa i ianih instrumenata. Monteverdi i egovi prijatei nastojali su da ovaj muziki oblik obnove u svom vremenu i posle toga muzika nikada vie nije bila ista. Mogli bismo da vam kaemo mnogo toga o operi ali to nije iskuivi predmet ove kige. O tome proitajte u kizi Opera za neupuene.

Doba barokaMonteverdi i egovi sledbenici otvorili su put novom periodu u istoriji muzike, poznatom pod imenom barok. Doba baroka (sredina 17. i prva polovina 18. veka) bilo je doba raspevane, oseajne muzike. Kreativni kompozitori baroka stvarali su matovitu muziku i beleili je matovitim znacima, kao to moete da vidite na slici 2-2.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 16 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

17

Slika 2-2: Ornamentalni barokni stil.

Muzika izvan kanona uzima mahaKada danas sluate baroknu muziku, moda ete se iznenaditi ako doznate da je smatrana za oseajnu. Meutim, sve ove muziki raspevane melodije stvarane su izvan kanona. Kompozitori su eksperimentisali sa razliitim vrstama muzikih struktura barokne muzike. Tonsko slikae, toliko popularno u renesansnim madrigalima, pronalo je svoj put. Ranije je peva moda mogao da peva trome silazne melodije da bi ilustrovao re uzdah. Sada je kompozitor mogao da upotrebi te iste trome tonove u instrumentalnoj kompoziciji u kojoj uopte nema pevaa. Jednostavno, muziki obrazac sa silaznim tonovima znaio je uzdah. Tonsko slikae, bez teksta, postalo je jedan od osnovnih emotivnih elemenata muzike baroka.

Kraevi, kler i ostali koji ciaju visokoDa ste bili mladi muziar u Evropi pre 300 godina, savetnik za izbor karijere tog vremena savetovao bi vam da potraite posao u jednom od tri podruja: plemikom dvoru, domovima bogataa ili hrianskoj crkvi. Svi veliki kompozitori tog vremena bili su angaovani na jedan od ovih naina.DAHOLOSTI PR

Evo jednog primera: uzepe Samartini (oko 17001775) bio je veliki italijanski oboista, kompozitor nekoliko prvih simfonija na svetu koji je imao veliki uticaj na Volfganga Amadeusa Mocarta. elite li da znate koje je bilo egovo zvae? Bio je nadzornik posluge kod princa od Velsa o tom periodu egovog ivota priaju se anegdote.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 17 str.

18

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________Princ od Velsa: Lazae su bile izvrsne, uzepe. uzepe Samartini: Oseam veliku zahvalnost koju mi ukazuje Vae Visoanstvo, odajui mi tako nezasluenu hvalu za moj skromni rad. A ta Vae Visoanstvo eli da spremim za iduu nedeu? Princ: Mislim da bi mi prijao jedan od tvojih izvanrednih koncerata za obou. U tvojoj muzici volim ornamentiku i raspevane melodije. Samartini: Pocrveneo sam od ponosa zbog vae pohvale.

Antonio VivaldiAntonio Vivaldi (16781741), proslaveni Italijan iz perioda baroka radio je za katoliku crkvu. Ovaj muziki genije napisao je tokom svog ivotnog veka vie muzikih dela od bilo kog kompozitora. Osim 50 opera, vie od 40 kompozicija za hor i orkestar i 100 dela samo za orkestar, napisao je skoro 500 koncerata za razliite solo instrumente uz pratu orkestra. Antonio Vivaldi je odrastao u Veneciji; kada je postao punoletan, odluio je da postane svetenik. Ova odluka, uz egovu jarkocrvenu kosu, donela mu je nadimak Crveni pop. Meutim, Vivaldi nije dugo ostao svetenik; postoji mnogo pria o egovim prestupima. Na primer, jednog dana tokom mise, pala mu je na pamet nova melodija. Bez imalo oklevaa napustio je oltar, otiao u susednu prostoriju i zapisao melodiju. Zbog ovog prestupa izveden je pred sud. Vivaldiju je zabraeno da ikada vie slui misu. Danas moemo da smatramo, s obzirom na celokupno Vivaldijevo stvaralatvo, da je ova odluka crkve bila povona za dai razvoj muzike.

SNOBZA

SKE TEME OV

BAVE ZA

Filharmonija zabludelih devojakaSledei Vivaldijev posao potrajao je 35 godina. Postao je uite violine u Ospedale della Pieta (Dom milosra). To je bila jedinstvena institucija. Bila je istovremeno muziki konzervatorijum i kola za vanbrano roene devojke. Tokom godina, Vivaldi je preuzimao sve vie i vie poslova u Ospedaleu, da bi, na kraju, postao upravnik. Svake nedee je organizovao koncerte koji su postali uveni u celoj Evropi. Kad god bi eleo da pokae muziki talenat neke od devojaka, napisao bi za u concerto (konerto koncert). Da biste saznali vie mnogo vie o tome, pogledajte poglave 3.)

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 18 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaVivaldijevi koncerti imaju tri stava i svi slede isti obrazac koji je postao model za mnoge druge barokne kompozitore. Evo formule:

19

Brzo Lagano BrzoSluae Vivaldijeve muzikeSigurni smo da ste sluali Vivaldijevu muziku, naroito egovo najuvenije delo, etiri godia doba. To je skup etiri koncerta za violinu i orkestar, a svaki opisuje osobenosti jednog od godiih doba. Prolee je ispueno ptijim pevaem, kratkom olujom sa grmavinom, zaspalim kozarom, uz lajae psa, igru pastira i nimfi. U Letu oseate vrelinu sunca koje pee, ujete kukavicu i doivavate letu oluju. Jesen zapoie pijanstvom, etvenom bahanalijom, a zavrava se divim lovom uz jeku lovakog roga. U Zimi, pregrtima snenih, ledenih tonova muzika doarava vedrinu zimskog dana. Topliji tonovi nagovetavaju prisnost doma.PRE SAJTE! LU

etiri godia doba je najee izvoeno Vivaldijevo delo. Pored ovog, preporuujemo i sledea Vivaldijeva dela: Koncert za gitaru u D-duru, RV 93 Koncert za dve trube u C-duru, RV 537 Sonata za dve violine, RV 60 Gloria (oratorijum za troje solista, hor i orkestar), RV 589 Koncert za dva violonela u g-molu, RV 531 Koncert za dupli orkestar, RV 585

Uz naziv svakog dela dodat je kataloki broj RV koji vam pomae da u prodavnici sa ploama lake pronaete odgovarajuu kompoziciju.

Georg Fridrih HendlDok je Vivaldi u Veneciji komponovao i komponovao, jedan kompozitor se osvrtao po Nemakoj i Engleskoj: Georg Fridrih Hendl (16851759, slika 2-3). Hendl je takoe snano uticao na dai razvoj muzike.

Najitalijanskiji od nemakih EnglezaHendl se rodio u Nemakoj, a kolovao u Italiji. Time se, naravno, objaava oigledna ienica da se on smatra jednim od najveih engleskih kompozitora. Pokuajte da ne razmiate previe o tome.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 19 str.

20

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-3: Georg Fridrih Hendl, kompozitor Mesije, kao i mnogih drugih velikih oratorijuma.

U stvari, u svemu ovome ima logike. Hendl je bio sin nemakog berberina-hirurga (nije ba neko kome biste poverili da vam secka stomak). Dok je egov otac provodio dane na secirau, mladi Georg Fridrih je svirao orgue. Sa osamnaest godina napustio je dom da bi otiao u veliki grad Hamburg, gde se zaposlio kao kompozitor i izvoa. Hendl je znao da e italijanska opera imati veliku budunost u Evropi. I tako je, sa 22 godine, otiao u Italiju da bi nauio da komponuje u italijanskom stilu. Tamo upoznaje velike kompozitore ukuujui i Antonija Vivaldija, ije je koncerte imitirao. Posle povratka u Nemaku, Hendl ponovo naputa domovinu i seli se u London. U Engleskoj je Hendl komponovao 35 opera, od kojih su neke bile remek-dela. Meutim, ukus publike se meao. Hendl se priklonio. Poeo je da komponuje oratorijume dela za solo pevae, hor i orkestar, napisane na biblijske motive. Njegov najuveniji oratorijum je Mesija, prvi put izveden 1742. Kau da je Mesija postao toliko popularan da je gospodi preporuivano da predstavama prisustvuju bez maeva, a damama da dolaze bez krinolina, da bi bilo vie mesta za publiku. I pored velikog muzikog talenta, Hendl je esto bio meta raznih neslanih ala. Na primer, bilo je poznato da Hendl nije mogao da podnese zvuk timovaa instrumenata. Kad god je dirigovao, nareivao je da svi instrumenti budu natimovani pre nego to on doe. Jedne veeri u dvoranu se uuao aivdija koji je pre poetka koncerta ratimovao sve instrumente. Kada je Hendl poeo da diriguje, publika je ula uasnu kakofoniju kakvu samo moe da proizvede 50 nenatimovanih instrumenata. Hendl je podivao. Zgrabio je ogromni kontrabas i bacio ga, a zatim je podigao timpan i svom snagom ga zavitlao na prvog violinistu. Pri tome mu je odletela perika, a publiku je uhvatio nekontrolisani smeh dok je Hendl jurio sa scene.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 20 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

21

Kraevska katastrofaGodine 1749. Hendl je komponovao Muziku za kraevski vatromet povodom obeleavaa potpisivaa ugovora sa Austrijom. Prvo izvoee je jedna od najveih katastrofa u sveukupnoj istoriji muzike. Zbog specijalne prilike, kra je angaovao arhitektu da sagradi ogromne kulise za koncert. Kulminacija je trebalo da bude spektakularni vatromet. Arhitekta se istakao sagradivi graevinu duine 150 i visine 30 metara, krunisanu ogromnim suncem na 60 metara visokom stubu. Sve je izgledalo kao danaa scena za mjuzikl Endrua Lojda Vebera. Na sveani dan, Hendl je lino dirigovao orkestrom. Sve se sjajno odvijalo do polovine predstave. Onda je poeo vatromet. Hendl je verovatno bio dovono iritiran time to su se ule eksplozije vatrometa tokom izvoea. Meutim, da bi bilo jo gore, vatromet je padao na novu graevinu, koja je reagovala na jedini mogui nain tako to se zapalila. Ljudi su se uspaniili, beei i spasavajui ivot, dok je Hendl uporno nastavao da diriguje. Hendl je bio besan. S obzirom na egov karakter, moemo samo da pretpostavimo kakav privatni vatromet je priredio krau sledeeg dana.

Sluae Hendlove muzikeNeke od Hendlovih kompozicija predstavaju najboe primere baroknog stila. Odiu sveinom, duhovitou, esto su igrakog karaktera i nabijene emocijama.PRE SAJTE! LU

Zapaujua je brzina kojom je Hendl komponovao. Svoj uveni oratorijum Mesija ije izvoee traje due od dva sata i izvodi se svakog Boia i Uskrsa u svim veim gradovima sveta komponovao je za samo tri nedee. Od ostalih dela preporuujemo: Mesija, oratorijum za sola, hor i orkestar Konerto groso, opus 3, br. 16

N

D-u AC

Konerto groso, opus 6, br. 112 Muzika na vodi, Svite br. 1, 2 i 3 (Napisana je i posveena plovid-

bama kraa Dorda po Temzi.) Kraevski vatromet

Johan Sebastijan BahBah (16851750) spada u najvee i najuticajnije kompozitore svih vremena. Bah je dobio svoj prvi pravi posao kada mu je bilo 23 godine. Zaposlio se kao dvorski muziar u Vajmaru, u Nemakoj. Tamo je napisao nekoliko uvenih kompozicija za orgue, od kojih se veina izvodi i danas.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 21 str.

22

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________BAVE ZA

ienica da ova dela opstaju znaajna je iz dva razloga. Prvo, kompozicije onog vremena nisu stvarane da bi trajale. Kompozitor je pisao komad za posebnu priliku, ne oekujui ponovena izvoea. Neke od Bahovih besmrtnih sonata jedva su spaene za potomstvo. Suprotno tradiciji potceivaa umetnika i egovog dela, Bah je bio ceen tokom celog ivota, ali, vie kao orgua nego kao kompozitor.

Slika 2-4: Johan Sebastijan Bah, majstor na orguama.

ZA

Majstor na orguamaBah je bio jedan od najveih orguaa svih vremena. Ne samo da je imao brze i gipke prste, ve je bio i vrhunski pedalista. (Pogledati u poglavu 6 opis pedala orgua kojima se sviraju najdubi tonovi.) Ljudi su dolazili izdaleka da bi uli i videli Baha, virtuoza ije noge lete po pedalima orgua. Bah je bio i veliki majstor improvizacije. Mogao je da uzme bilo koju melodiju i da svira novu kompoziciju zasnovanu na oj, bez pripreme, ba kako to danas ine dez muziari. Poto niko nije zapisivao te improvizacije, nikada neemo saznati kako su zvuale.

Plodan na vie nainaBah je jedan od najplodnijih kompozitora svih vremena. enio se dvaput i imao dvadesetoro dece. Neki od ih su i sami postali kompozitori: Vilhelm Frideman Bah, Karl Filip Emanuel Bah i Johan Kristijan Bah, da pomenemo samo najslavnije. Tokom Bahovog ivota egova deca su mu pomagala tako to su prepisivala egove kompozicije. Sa 38 godina Bah je dobio posledi posao posao kantora u crkvi Sv. Tome u Lajpcigu u Nemakoj. Na ovom poslu Bah je bio neverovatno

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 22 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaplodan. Napisao je po jedno ogromno horsko delo kantatu za svaku nedeu i svaki praznik u godini po hrianskom kalendaru. Ukupno je napisao 215 kantata.ZAOZE RTU VI

23

Bahova muzika je u osnovi kontrapunktska: dve, tri, etiri ili vie melodijskih linija koje se sviraju ili pevaju istovremeno, stvarajui zanimive harmonije. Usavrio je umetnost fuge neverovatno kompleksne kompozicije koja se obino komponuje za etiri glasa. Sve melodije su sline, svaka sledea nastupa tek poto je prethodna ve poela. (Setite se pesmice Frre Jacques, gde pevai jedan za drugim, u odreenom trenutku poiu da pevaju svoju deonicu.) U svojim fugama Bah je upotrebio izuzetno sloene melodije koje se na ovaj nain povezuju i ine celinu. Bahove fuge su sjajni primeri muzikih struktura. Od bilo koje muzike teme Bah je mogao na licu mesta da komponuje fugu.

PRE S

AJTE! LU

Sluae Bahove muzikePored numere 2 na CD-u uz ovu kigu, posluajte i sledee Bahova dela: Brandenburki koncerti, br. 16, BWV 10461051 Magnificat, sakralni oratorijum za soliste, hor i orkestar, BWV 243 Pasija po sv. Mateji, sakralni oratorijum za soliste, hor i orkestar,

BWV 244 Koncert za violinu, obou i orkestar u c-molu, BWV 1060 Orkestarska svita br. 3 u D-duru, BWV 1068 Koncert za embalo (ili klavir) u d-molu, BWV 1052

Primedba: Slova BWV odnose se na kataloke brojeve koji vam mogu pomoi u pronalaeu eenog dela.

Klasini stilDela Johana Sebastijana Baha predstavaju vrhunac baroknog stila u muzici, i barok se zavrio otprilike sa om. Barok je muziki stil koji prethodi novom periodu u razvoju muzike poznatom pod nazivom klasini stil.ZAOZE RTU VI

urimo da istaknemo razliku izmeu klasinog stila ili perioda i termina klasina muzika. Termin klasina muzika koristimo za svu muziku o kojoj se govori u ovoj kizi. Meutim, klasini period (od sredine 18. veka i kroz rani 19. vek) samo je jedna od muzikih epoha klasine muzike. Kada se kae muzika klasinog perioda podrazumeva se odreeni stil. Klasini stil bio je, na neki nain, reakcija na ekscese baroka. Dok je muzika baroka bila bujna, ekstravagantna i puna emocija, muzika klasinog stila bila je oskudnija, vie rezervisana i kontrolisana.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 23 str.

24

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________OLOSTI PR

Tokom klasinog perioda tri posebna muzika oblika zauzimala su glavne pozicije: sonata, simfonija i gudaki kvartet. Za temenije upoznavae svakog od ovih oblika pogledajte poglave 3. Tri najvea kompozitora klasinog perioda bila su tri majstora ovih formi: Hajdn, Mocart i Betoven. Ova tri genija meusobno su se poznavali sva trojica su provela vei deo ivota u Beu, koji je tada bio muziki centar.

DAH

Jozef HajdnJozef Hajdn (17321809) bio je ne samo jedan od velikih kompozitora ve i jedan od najveselijih i najprijatnijih udi svog vremena. Njegova muzika to i pokazuje.

Slika 2-5: Jozef Hajdn, stari veseak.

Hajdn je odrastao u delu ruralne Austrije u blizini Bea. Kao deak sluao je narodnu muziku i doao do vrstog zakuka da u muzici mora da se uiva. Imao je prelep glas i sa osam godina bio je izabran da poe u Be i postane lan hora katedrale Svetog Stefana. U Beu se Hajdn upoznao sa muzikim remek-delima tog doba i odluio je da postane kompozitor (pogledajte istaknuti odeak Sopran Hajdn). Kao to je bio sluaj sa tolikim kompozitorima pre ega, Hajdnov glavni izvor prihoda bio je posao dvorskog muziara. Najdue je bio zaposlen na dvoru kneza Esterhazija.

ivot na dvoru EsterhazijevihZvanini opis posla koji je Hajdn radio bio je sluga meutim, tretirali su ga kao da je kra. Imao je sopstvenu poslugu i visoku dvorsku platu. Dane je provodio komponujui muziku i izvodei je za kneza, a ponekad zajedno s im, jer je i sam knez bio muziki obdaren.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 24 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaOvaj posao Hajdnu je davao savrenu mogunost da eksperimentie sa raznim muzikim formama (poglave 3). Tokom 30 godina boravka kod Esterhazija, Hajdn je standardizovao strukture simfonije i gudakog kvarteta. Zbog toga je poznat kao otac simfonije i prozvan Papa (Tata). Hajdn je kao kompozitor i muziki izvoa iveo kod kneza Esterhazija sve do kneeve smrti. Poto je Esterhazi umro, Hajdn se vratio u Be koji mu je ostao baza do kraja egovog ivota.ZABAVE ZA

25

Sopran HajdnJo kao deak, Jozef Hajdn je bio ceen deji sopran u katedrali Svetog Stefana u Beu. Kako je rastao, egov uite mu je objasnio da postoji mogunost da zadri svoj prelepi visoki glas zauvek, ukoliko bi se podvrgao maloj inetrvenciji (kastraciji, prim. prev.). Hajdn je ve pristao kada je za to, na sreu, saznao egov otac i spreio Hajdnovog profesora da ostvari svoju nameru.

PRE S

AJTE! LU

Udubivae u HajdnaSimfonija Iznenaea (br. 94) je delo koje ne treba da propustite. To je jedno od Hajdnovih najboih dela i predstava savren primer Hajdnovog stila. Pria se, u vezi s ovim delom, da je Hajdn primetio kako je egova publika sklona da, sluajui muziku u veerim satima, obino posle veere, lagano zapada u dreme. Za osvetu, Hajdn je u ovom delu zavrni stav komponovao za neobino lagano i tiho izvoee da bi u momentu kada uvek isti sluaoci po obiaju zadremaju zagluujui tresak orkestra probudio usnulu publiku. Kako je Hajdn stario, ukuivao je u svoja dela sve vie seakih narodnih melodija koje je sluao u mladosti. Savren primer ovoga je posledi stav egove poslede simfonije, br. 104 (Londonska simfonija). Ako vas ova vrste muzike privlai, evo nekoliko savrenih orkestarskih dela Jozefa Hajdna: Koncert za trubu i orkestar u Es-duru, Hob. VIIe: 1 Koncert za violinu i orkestar u G-duru, Hob. VIIa: 4 Koncert za violonelo i orkestar u C-duru, Hob. VIIb: 5 Misa za lorda Nelzona (Lord Nelson Mass) za solo glas, hor i orke-

star, Hob. XXII: 11 Simfonija br. 48 u C-duru (Maria Theresia) Simfonija br. 94 u G-duru (Simfonija iznenaea) Simfonija br. 104 u D-duru (Londonska)

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 25 str.

26

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________Uzgred, Hob. se odnosi na brojeve iz Hobokenovog kataloga, koji mogu da vam pomognu da pronaete CD koji traite.

Volfgang Amadeus MocartVe smo ranije pomenuli da Baha smatramo jednim od najveih kompozitora svih vremena. Meutim, mnogi ovu laskavu titulu dodeuju Mocartu (17561791, slika 2-6). Ve na samom poetku svog ivota Mocart je vladao muzikom s prirodnom lakoom koja je oduevavala ude.

Slika 2-6: S leve strane, Volfgang Amadeus Mocart, udo od deteta. Desno, Mocart u kasnijim godinama.

Volfgangov otac, Leopold, bio je ceeni kompozitor i muziki teoretiar. Meutim, on je rtvovao svoju uspenu karijeru da bi se posvetio talentu svog sina vunderkinda. Mladog Volfganga je, dok je rastao u Salcburgu u Austriji, poduavao klaviru, violini i teoriji muzike. Uz oevu negu, Mocart je u etvrtoj godini komponovao klavirske koncerte. Nedugo zatim napisao je i svoju prvu simfoniju. Operu Bastijen i Bastijena napisao je kada mu je bilo 11 godina.

Mocart se pridruuje cirkusuZABAVE ZA

Leopold je prepoznavao genija kada bi ga sreo. Mladog Volfganga i egovu stariju sestru Nanerl proveo je kroz celu Evropu. Gde god bi poli, Leopold je hvalio svog sina kao udo od deteta. Jedan od egovih plakata u Engleskoj glasio je: Svim ubiteima nauke: najvee udo od deteta kojim Evropa ili ak i udska priroda mogu da se podie, jeste, bez sume, mali nemaki deak Volfgang Mocart.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 26 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaMocart je jo kao dete svirao vrlo teke komade. Pratila ga je sestra Nanerl koja je oduevavala publiku svojim sviraem na embalu. Pored toga, pria se da je Mocart kao dete, radi atrakcije, svirao pokrivenih ruku.

27

Nevoe sa slubomSa 13 godina, Volfgang je dobio posao na dvoru salcburkog nadbiskupa, gde je radio sledeih 12 godina. Meutim, egova stalna putovaa dovela su ga u sukob s nadbiskupom. Konano, nadbiskup je otpustio Mocarta. Mocart se preselio u Be u potrazi za sreom. Znao je da je Be glavni centar muzikog dogaaa u kome je ve nastupao kao deak. Meutim, Mocart nije vie bio udo od deteta, u najmau ruku, vie nije bio dete. Imao je velike probleme s traeem posla. Uticaj muzikog establimenta na dvoru je oslabio, nije vie bilo na raspolagau ni onoliko dvorskih porudbina muzike kao nekad. U to vreme Mocart sree Jozefa Hajdna. Hajdnu se odmah svideo egov mlai kolega i tako je postaven teme doivotnom prijatestvu. Poto je Mocart posvetio starom majstoru grupu gudakih kvarteta, Hajdn je napomenuo Mocartovom ocu Leopoldu: Pred Bogom vam govorim, i to kao poten ovek, da je va sin najvei kompozitor koji je ikada iveo. Papa Leopold, sigurni smo u to, nije zamerio Hajdnu zbog ove pohvale.

Zaraivae za ivotBez stalnog zaposlea, Mocart se u Beu izdravao pisaem opera, koje su bile kod publike toliko popularne kao danas filmovi. (Vie podataka o Mocartovoj operskoj karijeri potraite u kizi Opera za neupuene.) Kao to prikazuje film Amadeus, Mocart je izazivao veliku zavist svojih rivala. Komponovao je sa velikom lakoom i vedrinom. ini se kao da su potpuno gotove kompozicije izlazile iz egove glave. Tokom ovog vremena, Mocart se zaubio u upku mladu Alojziju Veber, koju je sreo pet godina ranije tokom jednog od svojih putovaa. Poto ga je odbila, Mocart je usmerio svoju naklonost ka Alojzijinoj sestri Konstanci, kojom se i oenio. U ast venaa komponovao je svoju veliku Misu u c-molu. Alojzija nije bila jedina koja je propustila da visoko oceni Mocarta. Videla je u emu samo jo jednog u nizu mladih kompozitora koji piu prigodna muzika dela nameena kunim zabavama.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 27 str.

28

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________Stvari su se poboale kada je Mocart posetio Prag. Grad je bio u zanosu zbog egove opere Figarova enidba. Godinu dana posle ovog velikog uspeha, 1787, dobio je porudbinu, da napie operu u slavu venaa careve roake. Za ovu prigodnu muziku izabrao je kao motiv priu o Don Huanu. Operu je nazvao Don Giovanni i postigao potpuni uspeh.BAVE ZA

Kompozitor neverovatne brzinePrie o Mocartovoj brzini komponovaa postale su legendarne. Kada mu je na ulici priao prosjak, na primer, shvativi da nije poneo novanik izvukao je list papira, nacrtao na emu notne linije i za nekoliko minuta napisao menuet i trio. Prosjaku je dao novu kompoziciju i poslao ga muzikom izdavau, koji je kompoziciju odmah kupio. Ova brzina komponovaa u skladu je sa Mocartovom prirodom. On bi, na primer, usred razgovora iznenada prsnuo u smeh, skoio nekoliko puta i seo za klavir.

ZA

Oprotaj od HajdnaU meuvremenu je Mocart nastavio da odrava kontakte sa svojim prijateem i mentorom Jozefom Hajdnom. Godine 1790. kada je pedesetosmogodii Hajdn ve bio starac, a Mocartu bilo tek 34, ih dvojica su provela zajedno ceo dan. Posle veere, kada je dolo vreme da se rastanu, Mocart je rekao Hajdnu: Opratamo se verovatno posledi put u ovom ivotu. Bio je u pravu. Nije prola ni godina dana, Mocart je umro. Godinama posle egove smrti, u 35. godini, kruile su glasine (inae podrane u filmu Amadeus) da je Mocarta otrovao Antonio Salijeri. Meutim, najverovatnije je da je Mocart umro od iscrpenosti. Mocartova posleda kompozicija bio je Rekvijem (Requiem), koji je naruio nepoznati ovek. Moda se seate scene iz filma Amadeus, gde Salijeri, monstruozno maskiran, prikazan kao otelotvoree nepoznatog stranca, terorie Mocarta dovodei ga do delirijuma i, konano, smrti. Ta scena je potpuna izmiotina. U stvarnosti, taj stranac bio je verovatno neki plemi nieg ranga koji je nameravao da prikae narueno delo kao sopstveno. Meutim, od poetka je Mocart bio ubeen da ovaj Rekvijem (opelo) pie povodom sopstvene smrti. Grozniavo je urio da bi dovrio kompoziciju, to je samo pogoravalo egovu bolest. Uspeo je da zavri samo nekoliko stavova i koncept za ostale. Delo je zavrio, posle Mocartove smrti, Franc Zismair, egov uenik. To je ona verzija Rekvijema koju moete da ujete u najveem broju izvoea.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 28 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaPosle Mocartove smrti, muziki svet nije vie nikad video takvog genija, sa takvom radou stvaraa, lakoom komponovaa i boanskom nadahnutou.

29

Sluae Mocartove muzikePRE SAJTE! LU

Nijedna kompozicija koju je Mocart napisao nije loa. Bilo koja ploa koju uzmete sa police prepune Mocartovih ploa predstava remek-delo. Preporuujemo za sluae, izmeu ostalih:

N

D-u AC

Koncert za klarinet i orkestar u A-duru K. 622 Koncert za klavir i orkestar br. 22 u Es-duru, K 482 (Finale, posledi

stav ovog koncerta moete da ujete kao 3. numeru na CD-u priloenom uz ovu kigu.) Koncert za klavir i orkestar br. 24 u c-molu, K. 491 Koncert za violinu br. 5 u A-duru (Turski), K. 219 Simfonija konertante (koncert za violinu i violu) u Es-duru, K. 364 Simfonija br. 38 u D-duru (Praka), K. 504 Rekvijem (dovrio Franc Zismair), K. 626AJTE! LU

Ako vas Mocart opini, sluajte i sledee kompozicije za klavir: Sonata za klavir u G-duru, K. 283 Sonata za klavir u F-duru, K. 332

PRE S

Takoe, posluajte ove upke serenade za male ansamble: Serenada u G-duru za gudae (ili Mala nona muzika Eine kleine

Nachtmusik), K. 525 Serenada br. 6 u D-duru (ili Nona serenada Serenata notturna),

K. 239 Napomena: Kod svih ovih naslova slovo K se odnosi na kataloki broj koji vam moe pomoi da naete CD koji elite.

Ludvig van Betoven, ovek koji je sve promenioak ni Mocart nije uticao na tok klasine muzike u tolikoj meri kao Ludvig van Betoven (17701827, slika 2-7). Roen u Bonu u Nemakoj, Betoven je bio sin dvorskog muziara Johana van Betovena. Kao i Mocartov otac, Johan je pokuao da od svog sina napravi uvenog vunderkinda. Meutim, Johan je to inio okrutnije, tukao je sina kada god bi mu se inilo da se vunderkind presporo razvija. Uprkos ovom grubom postupku, Ludvig je postao izvrstan pijanista.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 29 str.

30

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-7: Ludvig van Betoven koji je sve promenio.

Sa 22 godine Betoven se preselio u Be, centar muzikih zbivaa. Tamo je komponovao muziku po narudbini, za specijalne i javne prilike, pri emu je zaraivao vie nego to je Mocartu ikada polo za rukom. I Betoven i egova muzika bili su vatreni, impulsivni i nagli. Publika je uivala da ga gleda i slua kako svira svoje strasne klavirske kompozicije.

Hajdn ui BetovenaBetovenov glavni razlog za dolazak u Be bilo je studirae kompozicije kod Jozefa Hajdna. (Posle smrti kneza Esterhazija, Hajdn se vratio u Be.) Ovaj odnos uitea i studenta nije bio nita mae buran od drugih Betovenovih odnosa sa udima. Hajdn je ipak podnosio svog novog uenika iz potovaa prema egovom udesnom talentu. Ba kao i Mocart pre ega, Betoven je nauio da komponuje simfoniju i gudaki kvartet. Hajdnov uticaj na prve dve Betovenove simfonije potpuno je oigledan. Po obliku, strukturi i duini one su skoro identine tadaim Hajdnovim simfonijama. U 31. godini Betoven poie da gubi sluh. Gluvoa koja se pribliavala duboko je uznemirila Betovena. Jednog dana Betoven se etao umom sa svojim uenikom Ferdinandom Risom, koji ga je upozorio na divnu svirku pastirove frule u blizini. Betoven nije uo nita i to ga je silno pogodilo. Kasnije je pisao o svojim patama u patetinom i hrabrom dokumentu, koji je danas poznat muziarima kao Hajligentadski testament (Heiligenstadt Testament): O, udi, koji mislite ili tvrdite da sam zao ili mizantrop, koliko me samo povreujete. Vi ne znate skriveni razlog. Ima ve est godina kako me je pogodila strana bolest Oh, kako bih mogao da priznam slabost jednog ula koje bi trebalo kod mene da bude savrenije

DAH

OLOSTI PR

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 30 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strananego kod ostalih, ula koje je nekada bilo savreno? Ja to ne mogu; oprostite mi kada vidite da se povlaim onda kada bih rado razgovarao sa vama Moram da ivim sam, kao prognanik Betovenove kompozicije iz ovog perioda nagovetavaju egovu sudbinu ili tanije, egovu bitku s vlastitom sudbinom. Izraavajui bol, u svom muzikom delu Betoven je preveo muziku iz klasinog stila u period romantizma, u kome najvaniji muziki element postaje izraavae oseaa.

31

Klatno klasine muzikeVerovatno ste zapazili jednu karakteristinu pojavu u vezi sa tzv. muzikim ukusom. Posmatrano kroz vreme, odnosno kroz razliite stilske periode, promene muzikog ukusa bile su uvek reakcija na prethodni muziki stil. Barok sa svojim kitastim improvizacijama diktirao je muziki ukus koji je bio reakcija na hladnu duhovnost sredevekovne renesansne muzike. Isto tako, klasini period koji je usledio posle baroka, diktirao je muziki stil koji odbacuje svako razuzdano izraavae emocija. A period romantizma izlio je svoju divu snagu oslobaajui se svih stega. Za ovo poslede, zasluan je Betoven.

Herojska simfonijaAko je ijedan muziki komad napravio revoluciju u istoriji muzike, onda je to bila Betovenova Simfonija br. 3, poznata pod imenom Eroica (herojska). Ovim delom Betoven je prestao da bude puki sledbenik Hajdna i Mocarta, pronaao je sopstveni muziki izraz. Ve od samog poetka, Betoven je ovu simfoniju zamislio kao delo u velikom stilu, s namerom da evocira ivot i smrt heroja. Prvobitno je heroj trebalo da bude Napoleon Bonaparta. To se, meutim, promenilo 1804. godine, to svedoi pisae Betovenovog prijatea Ferdinanda Risa: Betoven se u to vreme divio Bonaparti. Video sam primerak partiture koji je leao na egovom stolu, sa reju Bonaparta napisanom na samom vrhu naslovne strane, dok je na dnu bilo napisano Luigi van Beethoven i ni re vie Ja sam bio prvi koji mu je doneo vest da se Bonaparta proglasio za cara, imperatora. On je pao u vatru i zavapio: Da li je onda i on samo jedno obino, udsko, bie? Da li e i on, kao i svi diktatori pre ega, pogaziti sva udska prava samo da bi zadovoio svoju tatinu? Betoven je zgrabio naslovnu stranu, pocepao je i bacio na pod. Naslovna strana je kasnije ponovo napisana i tek tada je simfonija dobila naslov Sinfonia eroica (Herojska simfonija).

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 31 str.

32

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________AJTE! LU

Delo je skoro dvaput due od bilo koje ranije napisane simfonije. Naroito je neobian drugi, lagani stav setni posmrtni mar koji donosi trenutke velike alosti i strasne eksplozije bola. Betoven je napisao ukupno devet simfonija. One su predstavale izazov, proirujui sve prethodne simfonijske oblike. Sa svakim novim delom pokuao je da postigne da egova muzika ini vie, iskae vie, da se drsko uputi tamo kuda se nijedna muzika pre toge nije uputila.

PRE S

Prelazimo na PetuNaravno, najuvenija Betovenova simfonija je Peta. To je ona koja poie u strogom tonalitetu c-mola, fragmentom, motivom od etiri tona koji svi poznajemo Ta-ta-ta-TAAAAAAAAAAAAAAA! Posle etiri stava Herkulovskih napora, simfonija se pribliava zakuku ali umesto da se zavri u c-molu (tonalitetu u kojem je delo poelo), Betoven zavrava razdraganim, trijumfalnim, neobuzdanim tonalitetom C-dura. Muzikom terminologijom reeno, razlika izmeu molskog i durskog akorda lei samo u jednom tonu (poglave 11). Meutim, ako Betovenovu Petu simfoniju posmatramo kroz eno emocionalno znaee, razlika je ogromna. Ako preete iz mola u dur, oseate kao da je oluja prola, da su se oblaci rasprili, da je sunce granulo i da ponovo sija.ND-u AC

Posluajte prvi stav 4. numere na CD-u uz ovu kigu i istovremeno itajte poglave 5. Da biste u potpunosti shvatili uznemirujue muziko putovae Betovenove Pete simfonije, treba da sluate celo delo.

Od skice ka konanoj simfonijiZa razliku od Mocarta, Betoven nije komponovao s lakoom; u stvari, on bi se nedeama i mesecima rvao sa delom koje je nastajalo u egovoj belenici, a i dae ne bi bio zadovoan. Oda radosti je duga, predivna poema Fridriha ilera. Jo od svoje 23. godine Betoven je eleo da napie muziku na ovaj tekst. Konano je za u naao pogodno mesto tek posle 20 godina tano na kraju Devete simfonije. Sve do tog trenutka, simfonija je bila iskuivo instrumentalna kompozicija koju izvodi orkestar. U svojoj Devetoj simfoniji, po prvi put, Betoven je uveo etiri solo pevaa i ogroman hor da bi pevali ilerove stihove. Za tadae muzike kritiare, dodavae pevaa u simfoniju bio je in izdaje. Burne rasprave u muzikim krugovima trajale su decenijama.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 32 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaBAVE ZA

33

Na sreu, publika nije previe marila za muzike krugove; prvo izvoee bilo je veliki uspeh. Kada je doao kraj, publika se podigla na noge, slavei Betovena gromkim ovacijama. Meutim, u to vreme Betoven je ve bio potpuno gluv. Sedeo je na pozornici gledajui prema orkestru, nesvestan reakcije publike. U uvenom inu iskazivaa pae, jedan od pevaa neno je okrenuo Betovena da bi mu pokazao oduevenu publiku. U trenutku kada je umirao, Betoven je bio heroj. Njegovoj sahrani je prisustvovalo 30 000 oaloenih udi. Jedan od nosaa kovega bio je Franc ubert, sledei muziar o kome e biti govora u ovoj kizi.

ZA

PRE S

AJTE! LU

Sluae BetovenaUkoliko biste eleli da ujete jo Betovenove muzike (a stvarno bi trebalo), neka to budu orkestarska remek-dela: Simfonije sve, ukupno devet, predivne su Koncert za klavir i orkestar br. 4 u G-duru, opus 58 Koncert za klavir i orkestar br. 5 u Es-duru, opus 73 Koncert za violinu i orkestar u D-duru, opus 61

Dok se jo bavimo ovom temom, pomenuemo i Betovenove sonate za klavir. Tri najuvenije nalaze se na priloenom CD-u: Sonata za klavir br. 14 u cis-molu, opus 27, br. 2 (Meseeva) Sonata za klavir br. 8 u c-molu, opus 13 (Pathtique) Sonata za klavir br. 23 u f-molu, opus 57 (Appassionata)

Zatim, tu su egova kamerna dela (odnosno kompozicije za male ansamble muziara). Neke od naih najomienijih jesu: Sonata za violinu i klavir br. 9 u A-duru opus 47 (Krojcerova) Trio u B duru za klarinet (ili violinu), violonelo i klavir, opus 11 Gudaki kvarteti opus 59, br. 13 (kvarteti Razumovsky)

ubert i egov likBetoven je imao 20 godina kada se rodio Franc ubert (slika 2-8). Dovitivo primetivi da su se svi veliki kompozitori klasinog perioda vremenom selili u Be, ubert je odluio da utedi novac za putovae do Bea i da se tamo rodi. Kao i Mocart, ubert je bio vrlo plodan kompozitor. Poto bi zavrio jednu kompoziciju, odmah bi zapoeo novu. Sve egove kompozicije su melodine ak i simfonije.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 33 str.

34

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-8: Franc ubert (17971828), jedan od najplodnijih kompozitora solo pesama u istoriji muzike.

ZA

BAVE ZA

ubertove veeriubert je bio dobar pijanista, ali nije bio virtuoz kao Mocart ili Betoven. Sviraem nije uspevao da zaradi dovono novca. Meutim, egov klavir je zgodno posluio za mnoge vesele veeri s egovim muzikim prijateima, koje su postale poznate pod imenom ubertijade. Sakupili bi se, igrali arade i plesali uz muziku koju je ubert komponovao te iste veeri. Njegova priroda, kao i aive zabave koje je prireivao, uinili su da postane izvanredno popularan meu svojim prijateima i pored ienice da nije bio zgodan. Njegovi prijatei su ga zvali Peurka. Kada je ostao bez posla, egov krug prijatea se suzio. Be se jo oduevavao Hajdnom, Betoven mu je davao svoj peat, dok je ubertu preostalo da se bori s tekoama u simfonijskim orkestrima. Mladi kompozitor oakino Rosini postizao je velike uspehe svojim operama (kao to su Seviski berberin pogledajte Operu za neupuene), tako da ubert nije imao izgleda ni na ovom podruju.

PRE S

AJTE! LU

Nedovreno!Pa ipak, ubertove simfonije postiu uspeh. Najpoznatija od svih je egova simfonija br. 8, poznata kao Nedovrena simfonija. Nije poznato zato je ostala nedovrena. Ne zna se tano zato su napisana samo dva stava umesto uobiajena etiri. Postoji nekoliko tumaea. Po jednom od ih, trei stav je izguben. Postojali su ak i pokuaji rekonstrukcije III i IV stava simfonije. Meutim, ovi pokuaji nisu bili uspeni.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 34 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaPosle Nedovrene simfonije, ubert je napisao Simfoniju br. 9. Njen nadimak je Velika (Die Grosse) iz izvesnih razloga: ona je najdua od svih egovih simfonija.

35

Majstor solo pesmeMeutim, koliko god bile dobre egove simfonije, ubert je bio najboi u pisau malih muzikih komada na primer malih klavirskih kompozicija pod nazivom Emprompti (Impromptu) (to znai: improvizovano, izvedeno bez pripreme) ili Moment Musical (muziki trenutak). Meutim, najvei je bio u komponovau solo pesama. Napisao ih je vie od 600 i nazvao Lieder.PRE SAJTE! LU

ubert je pisao svoje solo pesme za jedan glas praen klavirom. U stvari, moda je re praen neprikladna, poto u ovim pesmama klavir ima jednako vanu ulogu kao glas. Kada peva peva o devojci pored ene preslice, klavir svira, uz stalno ponavae, motiv preslice, sugeriui istovremeno obrtae kola preslice, kao i uzbuee mlade devojke izazvano romantinim saareem. Kada glas peva o oveku i egovom detetu dok galopiraju na kou, prata muziki oslikava koa u galopu. Kada glas peva o pastrmki koja pliva rekom, klavir je istovremeno i reka i pastrmka.

Klavir za dvojeubert je napisao i brojne klavirske duete komade za dva izvoaa. (Tehniki precizno reeno, ubert je ove komade napisao za etiri ruke.) ubertova sklonost ka duetu verovatno je poticala i od egove drueubivosti. Dueti su obino izvoeni na zabavama, veerim sedekama. Godinu dana posle Betovenove smrti, ubert je umro od tifusa. Umro je vrlo siromaan i vrlo mlad bila mu je tek 31 godina.PRE SAJTE! LU

ubert u prodavnici ploaPreporuujemo sledea orkestarska dela: Simfonije br. 4, 5, 8 i 9 Misu (za solo pevae, hor i orkestar) br. 5 u As-duru, D. 678

(Slovo D, kod ovih kompozicija, odnosi se na kataloke brojeve koji vam mogu pomoi da u prodavnici pronaete muziko delo.) Od maih sastava: Gudaki kvartet u d-molu (Smrt i devojka), D. 810 Pastir na steni, ciklus solo pesama za sopran, klarinet i klavir Die Schne Mllerin (Lepa mlinarica), ciklus pesama za glas i klavir

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 35 str.

36

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Feliks MendelsonU meuvremenu, u Nemakoj se rodio jo jedan genije, koji je komponovao divnu muziku i umro mlad Feliks Mendelson (18091847, slika 2-9).

Slika 2-9: Feliks Mendelson, ovek koji je ponovo otkrio Baha.

Feliks je bio privilegovano dete. Otac mu je bio bankar, a deda (Mozes Mendelson) filozof. Poto su roditei otkrili Feliksove ogromne prirodne sposobnosti, pomogli su mu da pone da razvija talenat za muziku. Slino kao Mocart, rano je zapoeo sa komponovaem, meutim, Mendelsonova muzika iz ranog perioda zvuala je jo prirodnije naroito Oktet za gudae (komponovao ga je u 16. godini) i Uvertira za ekspirov komad San lete noi (komponovao u 17. godini).ZABAVE ZA

Otprilike 17 godina kasnije, Mendelson komponuje scensku muziku za isti ekspirov komad. Meu ovim novim fragmentima nalazi se i najuveniji komad koji je Mendelson napisao svadbeni mar Sada moete da poubite nevestu. Ovaj mali komad postao je toliko popularan da su ga mnogi smatrali narodnim muzikim delom. Kao i Mocart, Mendelson je muziku zapisivao iz glave, bez i najmae potrebe za poetnom skicom. Ponekad je to bilo usred razgovora, to je izazivalo uee i divee egovih savremenika.

Klavir koji nije hteo da utihneMendelson je bio jedan od retkih kompozitora koji su za ivota postigli slavu i obogatili se. Njegov Koncert za klavir i orkestar br. 1 u g-molu, na primer, bio je takav hit, da je, u jednom trenutku, bio najvie izvoeni koncert za klavir koji je ikada napisan. Kompozitor Hektor Berlioz prepriavao je anegdotu o klaviru na Pariskom konzervatorijumu. Taj specijalni klavir bio je toliko naviknut na svirae Mendelsonovog koncerta, da je nastavao da svira tu muziku ak i kada niko nije dodirivao egove

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 36 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranadirke! Lokalni timer je pokuavao sve to je u egovoj moi da zaustavi svirae klavira prskao ga je svetom vodicom, izbacivao klavir kroz prozor, seckao dirke sekirom. Meutim, klavir i dae nije prestajao. Najzad je stvar shvatio ozbino. Preostale komade klavira bacio je u vatru i koncert je najzad utihnuo.

37

Mendelson ponovo otkriva BahaMada Jevrejin poreklom, Mendelson je bio krten kao protestant i napisao je mnoga dela na religiozne teme. Mendelson je dirigovao orkestrom u Lajpcigu u Nemakoj, gde je Bah, jedan vek pre toga, napisao svoja remek-dela. Mendelson je, u stvari, odigrao glavnu ulogu u popularizovau Bahove muzike. Pomenuli smo da je Bah bio uven kao orgua, vie nego kao kompozitor. Mnoge od egovih kompozicija trunule su posle egove smrti u ostavama (ili su bile baene). Feliks Mendelson je pronaao i izveo Bahovu monumentalnu Pasiju po sv. Mateji, prvi put posle Bahove smrti. Od tog trenutka, Bah je postao potovan, ceen i voen u celom svetu.

Dirigent bez premcaKada je dolo vreme da diriguje prvo izvoee Pasije po sv. Mateji, Feliks Mendelson je doao do dirigentskog podijuma i otvorio na stalku za note ogromnu kigu partiture. Pojavio se samo jo jedan mali problem. Dok se publika smetala na svoja mesta, Feliks je otkrio da ima pogrenu partituru (note)! Kiga je izgledala isto kao prava Bahova kompozicija jednako debela, iste kone korice meutim, bila je to potpuno druga kompozicija, drugog kompozitora. Bez obzira na to, Mendelson je podigao dirigentsku palicu i poeo da diriguje Bahovo delo, okreui note pogrene partiture s vremena na vreme, kako ne bi uzbunio muziare. Uspeo je da diriguje celu Bahovu Pasiju (koja traje vie od dva sata) po seau, bez primetnih greaka.

Mendelson je pokuavao da nastavi tradiciju Baha i Hendla komponujui oratorijume, kakvi su Ilija (Elijah) i Himna pohvalnica. Meutim, Mendelsonove simfonije jo su uvenije od egovih oratorijuma. etvrta simfonija, Italijanska, zaista je sjajna. U oj je Mendelson uhvatio prozranu, prazninu atmosferu koju je doiveo na odmoru u Italiji.PRE SAJTE! LU

Zvuci MendelsonaSluajte sledea predivna dela Feliksa Mendelsona: Koncert za klavir i orkestar br. 1 u g-molu, opus 25 Koncert za violinu i orkestar u e-molu, opus 64 Uvertira i scenska muzika za San lete noi

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 37 str.

38

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________ Uvertira Fingalova peina Ilija (Elijah), oratorijum za solo pevae, hor i orkestar Simfonija br. 4 u A-duru (Italijanska), opus 90

Dodajte tome i onaj fini oktet koji je napisao kada mu je bilo samo 16 godina: oktet za gudae u Es-duru, opus 24.

Beznadeni romantiariU vreme kada je Mendelson umro, u muzici je ve bilo na putu novo doba. Epoha klasike, sa intelektualnom muzikom koja je zvuala racionalno, polako se povlaila pred dobom romantizma. Romantizam je trebalo da donese nov umetniki stil izraene oseajnosti sa elementima igre.

Karl Marija fon VeberKao i svi drugi kompozitori romantiari koji sebe potuju, Karl Marija fon Veber (slika 2-10) komponovao je muziku koja je zvuala vrlo romantino. Veber je svojim stvaralatvom i linim oseajem ivota doprineo da klasina muzika postane ivotni stil. Veber (17861826) je bio prvi dirigent koji je postavio standardan raspored muziara u orkestru koji se i danas koristi. Prvi je drao odvojene probe (probe po grupama) za svaku grupu instrumenata orkestra. Prvi je svaki koncert dirigovao koristei dirigentsku palicu (baton), stojei na podijumu (umesto da diriguje stojei pored klavira i udarajui palicom o pod). Pored toga, bio je jedan od najboih pijanista na svetu.

Slika 2-10: Karl Marija fon Veber, jedan od prvih kompozitora romantiara i veliki inovator.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 38 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaVeber je poznat i kao tvorac nemake romantine opere. ivot je okonao u stilu junaka u kievnim delima romantiara umro je od tuberkuloze. Iako znaajan kao kompozitor opera, Veber je pisao i instrumentalnu muziku, ukuujui koncerte za klavir, klarinet, hornu i fagot. Napisao je i dve simfonije. Veber je bio i majstor raspoloea. Stvorio je mnoge efekte atmosfere, ukuujui oseaj drhtaa, treea, neobini i natprirodni oseaj tokom vrhunske zavrne scene u operi arobni strelac (Der Freischtz). Sve to deluje zastraujue to zapravo i jeste jedno od obeleja gotike. Uostalom, to je isto doba u kome je Meri eli napisala Frankentajna.AJTE! LU

39

Veber je dao nov stil i identitet muzici romantizma. Uinivi to, uticao je na sve kompozitore koji su stvarali posle ega. Preporuujemo vam da sluate: Uvertiru za operu arobni strelac Uvertiru za operu Euryanthe Koncert za klarinet i orkestar br. 2 u Es-duru, opus 74

PRE S

Hektor BerliozVeina velikih imena iz istorije muzike jesu stvaraoci koji su meali muzika pravila. Hektor Berlioz (18031869, slika 2-11), jedan je od ih.

Slika 2-11: Hektor Berlioz: romantiar, vizionar, kompozitorski genije, zaneseak.

Berlioz je, na neki nain, vei inovator od Betovena. Ako sluate, na primer, prvo Betovenovu simfoniju, a zatim Berliozovu Fantastinu simfoniju (Symphonie fantastique) koja je komponovana samo tri godine

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 39 str.

40

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________posle Betovenove smrti primetiete veliku razliku izmeu ova dva stvaraoca. Ve od prvog tona, pomisliete da Berliozova muzika dolazi s druge planete. Berlioz je roen u Francuskoj, u okolini Grenobla. Njegov otac, lekar, ohrabrivao ga je da nastavi egovim stopama. Kada je stigao u Pariz na studije medicine, Berlioz je postao najuveniji u dugom nizu nesuenih doktora koji su napustili medicinsku nauku za ubav muzike. ta je uticalo na promenu egove namere? Moda neizreciva privlanost muzike. Ili, odbojnost koju je oseao prema medicini. On je ovako pisao o tome: Kada sam kroio u tu zastraujuu zgradu s udskim ostacima, video ona strana lica i glave preseenog vrata, onaj krvavi bazen, i osetio uasan zadah, zahvatio me je takav oseaj uasa, da sam skoio kroz prozor i odjurio kui kao da me sama Smrt i sva ena zla prate u stopu.

Stvarae nove vrste muzikeBerlioz je pohaao Pariski konzervatorijum da bi studirao kod Luiija Kerubinija, uvenog i strogog italijanskog uitea. Naalost, Berlioz je mrzeo sve na emu je Kerubini insistirao ukuujui egovo ropsko pokoravae muzikim pravilima na raun zanimivih ideja. Buntovnik Berlioz je eleo da stvori novu vrstu muzike. Tokom svoje karijere istraio je sve aspekte muzike i enog izvoea pravila harmonije, strukture simfonija, nain pisaa melodija, broj muziara u orkestru.

Berlioz oblai hainuSa 27 godina Berlioz je osvojio ceenu Rimsku nagradu (Prix de Rome), stipendiju za kompozitore koja dobitniku omoguava da provede etiri godine u Rimu sa svim plaenim trokovima. U stvari, on tamo nije previe komponovao bio je zaokupen istraivaem samog grada ali je dobio inspiraciju za svoja kasnija dela, ukuujui uvertiru Rimski karneval, jedno od danas najpopularnijih egovih dela. Mogui drugi razlog zbog kojeg Hektor nije napredovao jeste zaubenost u Kamilu, mladu Parianku, koju je ostavio. Kada je, posle etiri meseca provedena u Rimu, uo da ona ima novog mladia, dobio je napad ubomore. U nameri da ubije novog momka, kupio je pito, preobukao se u enu i seo u voz za Pariz. Meutim, u vreme kada je voz stigao u enovu u Italiji, Hektor je reio da bi ubistvo momka bilo previe melodramatino i umesto toga odluio je da izvri samoubistvo. Njegov pokuaj samoubistva na sreu nije uspeo. Posle ovog dogaaja napisao je Fantastinu simfoniju, jedno od egovih danas najpopularnijih dela.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 40 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

41

ZA

BAVE ZA

Fantastina priaJedne noi Berlioz je gledao predstavu Romeo i Julija na engleskom jeziku. Od trenutka kada je glumica koja je igrala Juliju izala na scenu, Berlioz se u u ludo zaubio. Irska glumica, Harijet Smitson nije govorila ni re francuski. Slao joj je pisma, poklone i ubavne poruke. Putovao je za om u nadi da e je sresti. Konano je uspeo samo da je preplai. Njegova opsesija Harijetom navela ga je da napie udnu simfoniju sa pet stavova nazvanu Fantastina simfonija. Zasnovana je na prii koju je sam izmislio, o mladom umetniku, ludo zaubenom u enu koja mu ne uzvraa ubav. Berlioz je odabrao muziku temu, nazvao je fiks ideja (ide fixe) i napisao melodiju. Ova specijalna melodija uporno se vraa u svakom stavu simfonije. Fantastina simfonija je bila toliko razliita od bilo ega to je postojalo pre e, da je Berlioz morao da dirigentu pie beleke: Ovo nije greka u pisau. Ovo stvarno treba da zvui tako. Molim da ne popravate note. Za Berlioza je, meutim, Fantastina simfonija bila uspeh iz sasvim drugih razloga. Ona je delovala. Harijet Smitson se pojavila na premijernom izvoeu i bila je oduevena. Posle koncerta saekala je Berlioza. Venali su se ubrzo posle toga. Harijet nije nauila francuski. Berlioz nikad nije nauio engleski. Razveli su se posle nekoliko godina.

PRE S

AJTE! LU

Berlioz na diskuSluajte sledee Berliozove kompozicije: Fantastina simfonija Uvertira Rimski karneval Uvertira Korzikanac (Corsair) Rekvijem (Requiem) (ogromno, zadivujue delo za hor i orkestar

sa etvorostrukim sastavom limenih duvaa!)

Frederik openU vreme dok je Hektor Berlioz iveo i radio u Parizu, jo jedan veliki kompozitor postajao je slavan Frederik open (18101849). open je izveo revoluciju u svetu muzike. Promenio je ustaene ideje o tome ta je na klaviru mogue, izvodivo (intimno, briantno, raspevano, spektar tonskih boja). Roen u Poskoj, nenog izgleda i zdrava (slika 2-12), open je ve svojom pojavom predstavao oliee romantizma kao stvaralatva i kao pogleda na svet.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 41 str.

42

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-12: Frederik open je napravio revoluciju na klaviru.

Deatvo u PoskojKao i mnogi drugi kompozitori iz ovog poglava, Frederik open je bio udo od deteta. Ve sa sedam godina objavio je u Poskoj svoju prvu kompoziciju. Samo godinu dana kasnije debitovao je kao koncertni pijanista. Njegovo detistvo je bilo puno zvukova poskih narodnih igara. Poloneza i mazurka postale su zauvek sastavni deo egovog muzikog stvaralatva. open je komponovao za klavirom, a voleo je da improvizuje dok je izvodio svoja dela. U stvari, to je za ega znailo neku vrstu zamrzavaa muzike. Poto je doao u Pariz u 21. godini, egova virtuoznost je izazivala senzaciju. Niko pre toga nije ranije uo takvu muziku. Naalost, poto je bio vrlo krhkog zdrava nije mogao esto da nastupa na koncertima. Komponovao je i davao privatne asove muzike.

Neno telo, snana delaPo bronzanom odlivku openove ake moemo da pretpostavimo koliko su bili tanani, neni ali i neprikosnoveni prsti ovog velikog kompozitora. Ako mislite da nikada niste uli opena, varate se. uveni posmrtni mar originalno je deo klavirske sonate. Ako se setite hita Barija Maniloua Could It Be Magic, i ako izdvojite Barijev glas, ono to preostaje je klavirska deonica koja je openov preludijum opus 28, br. 20 u c-molu. openova muzika je itava bujica tonova, brzih kao vihor, koji lete s dna na vrh klavijature i natrag. I uvek je topla, romantina i nena.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 42 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

43

Fred i oropen je u Parizu upoznao or Sand kievnicu ije je pravo ime Amandina-Aurora-Lusila Dipen. Ljubav izmeu or Sandove i opena spada, na svoj nain, u obeleja romantiarske epohe. or Sand se oblaila kao mukarac, nosila frak i puila cigare. Jednom prilikom rekla je openu: Da sam talentovana kao ti, komponovala bih muziki komad inspirisan psom. open je otiao pravo za klavir i posluno komponovao svoj valcer u Des-duru, poznat, naravno, kao Valcer malog psa.

PRE S

AJTE! LU

U oping po openaPreporuujemo: 24 Preludijuma, opus 28 Balada br. 4 u f-molu, opus 52 Koncert za klavir i orkestar br. 1 u e-molu, opus 11 Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu, opus 21

Robert umanHendl, Betoven i Berlioz spadaju u ekscentrine kompozitore. Sada im se pridruuje jo jedan. Robert uman (18101856, slika 2-13) jedan je od najistaknutijih nemakih kompozitora romantizma iako to nije svima bilo jasno u to vreme. Njegov ivot obeleen je periodima velikih i dramatinih dogaaja.

Slika 2-13: Robert uman, jedan od najistaknutijih nemakih kompozitora romantizma.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 43 str.

44

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Jo jedno udo od deteta!uman je ve kao dete pokazivao neverovatan talenat za klavir. Meutim, egova majka je elela da on postane pravnik. Bez mnogo voe, Robert je otiao na pravni fakultet Lajpcikog univerziteta. Ubrzo sree Feliksa Mendelsona, koji je takoe boravio u Lajpcigu i oni postaju prijatei. Posle kraeg vremena zajedno naputaju studije prava. Robert je poeo sa aktivnim studiraem klavira kod uvenog uitea Fridrika Vika i odmah se zaubio u uiteevu erku Klaru.

Beznadeno traei KlaruKlara je i sama bila muziko udo od deteta. Ve sa 9 godina prokrstarila je Nemakom kao klavirski virtuoz, a sada, sa 16, imala je uspenu karijeru. Njen otac nije bio odueven umanovom prosidbom. I pored toga, Klara i Robert uman su se venali.ZABAVE ZA

Za umana su godine koje su sledile bile najsretnije u egovom ivotu. Meutim, profesionalno, kao pijanista, nije mogao da nastavi karijeru zbog oboea prsta na levoj ruci. Poto je egova karijera pijaniste propala, uman usmerava pau na komponovae. Pie kompozicije za solo klavir, koncertna dela za klavir i orkestar, i simfonije.

Istinski romantiarU pravoj romantiarskoj tradiciji, umanova muzika izraava emocije. Ne pokoravajui se principu razuma, uman u svom stvaralatvu doivava neku vrstu dvojstva. uman sam govori o tome da u emu postoje dve osobe i ak im daje imena: Florestan je ivahan, otvoren, a Euzebius je introvertan. umanovo dvojstvo linosti prerasta kasnije u bolest. U 44. godini pokuava da se ubije. Sreom, samoubistvo nije uspelo, ali poslede dve godine ivota provodi u azilu.AJTE! LU

PRE S

Sluae umanaumanova najboa dela su egovi ciklusi (grupe) kompozicija za solo klavir: Karneval Fantastini komadi (Fantasiestcke) Krajzlerijana (Kreisleriana) Deje scene (Kinderszenen)

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 44 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaOd koncertnih i simfonijskih dela najpoznatija su: Simfonija br. 2 u C-duru, opus 61 Simfonija br. 3 u Es-duru (Rajnska), opus 97 Koncert za klavir i orkestar u a-molu, opus 54

45

Johanes BramsSlino kao Mocart i Betoven, Johanes Brams (18331897, slika 2-14), bio je muziko udo od deteta. Roen je u Nemakoj, u muzikoj porodici. Njegov otac je bio kontrabasista i vaspitavao je Bramsa u muzikom duhu.

Slika 2-14: Johanes Brams, jedan od najveih kompozitora klasine muzike.

Za razliku od svojih muzikih prethodnika koji su dobijali slube u katedralama i na dvorovima, Brams je svirao klavir u hamburkim krmama i bordelima. Svirajui na ovim mestima, Brams je stekao svojevrsno muziko iskustvo.

Srena sluajnostSa 20 godina upoznao je Roberta umana. Posle susreta sa Bramsovom muzikom, uman je u muzikom asopisu napisao: Kape dole, gospodo, evo genija! uman nije bio jedini koji se zainteresovao za mladog Bramsa. U to vreme razvija se prijatestvo izmeu Bramsa i umanove ene Klare koje traje i posle umanove smrti.

Veliki saveziNemaki slavni pijanista i dirigent Hans fon Bilov skovao je izraz tri B: Bah, Betoven i Brams. Ova ast sigurno je neverovatno laskala Bramsu, ali ga je i optereivala oseaem odgovornosti. Brams se seli u Be gde u to vreme ive veliki muziki majstori.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 45 str.

46

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________Bramsovo stvaralatvo donosi toplu i bogatu romantiarsku izraajnost oblicima i strukturama barokne i klasine muzike. Meutim, bio je jedan od najsamokritinijih kompozitora u istoriji. Desetine, ak stotine svojih kompozicija, odbacivao je pre nego to bi ih izveo prvi put. Verovatno zbog toga prvu simfoniju nije objavio pre svoje 43. godine. Nasuprot emu, Mocart je sa toliko godina ve bio mrtav, a ostavio je za sobom 41 simfoniju.ND-u AC

Ono to nam se danas ini iznenaujuim, jeste ienica da je Bramsovu muziku, tako bujne harmonije i upku po stilu, tadaa publika smatrala akademskom, monotonom, grubom, a ponekad ak i disonantnom. (Sluajte petu numeru na CD-u uz kigu i prosudite sami.) Smatramo da razlog za ovakav stav lei u ienici da Brams nije bio kompozitor u ijoj je muzici melodija izrazita. Slino kao Betoven, esto je radio sa malim muzikim idejama zvanim motivi na primer, potezi od samo dva ili tri tona i razraivao ih na domiat nain, istraujui sve mogunosti varijacija. Ove Bramsove kompozicije bile su muziki neobino efektne ali nisu imale razvijenu melodiju. Odrekao bih se svega to sam ikada komponovao da sam ja mogao da napiem valcer Na lepom plavom Dunavu! Sluajte neka od ovih Bramsovih dela: Sve etiri egove simfonije ali prvo sluajte br. 2! Varijacije na temu Jozefa Hajdna Koncert za klavir i orkestar br. 2 u B-duru, opus 83 Koncert za violinu i orkestar u D-duru, opus 77 Nemaki rekvijem (Ein Deutsches Requiem) za solo pevae, hor

PRE S

AJTE! LU

i orkestar Sonata za violinu i klavir br. 1 u G-duru, opus 78 Intermeco za klavir, opus 118

DAH

OLOSTI PR

Paganini i ListAko bi bilo mogue govoriti o preteama danaih rok zvezda onda su to svakako Nikolo Paganini i Franc List (slika 2-15). Nikolo Paganini je u svoje vreme (17821840) smatran za najneverovatnijeg virtuoza na violini svih vremena. Imao je savrenu tehniku, letee prste, gudalo ispod koga su vrcale varnice kao i strastan, emotivan stil sviraa, koji je dovodio publiku do ekstaze. Paganini je potpuno promenio nain sviraa violine. Njegovi koncertni nastupi bili su ne samo virtuozna muzika izvoea ve i velika izvoaka atrakcija. Pria se da je Paganini imao obiaj da pre koncerta

ZA

BAVE ZA

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 46 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

47

Slika 2-15: Nikolo Paganini (levo) i Franc List, prve superzvezde klasine muzike.

duboko zaree tri ice na violini. Tokom izvoea ove ice bi pukle, a to ga je prisiavalo da okona svirae na samo jednoj, preostaloj ici. Ponekad bi traio da se svetla prigue dok bi improvizovao komad koji je izazivao strah ili zanos kod publike. Paganinijeva violinska izvoea predstavaju i za danai muziki ukus neverovatne egzibicije.PRE SAJTE! LU

Da bi prikazao svoju zapaujuu virtuoznost, Paganini je napisao est violinskih koncerata. Preporuujemo br. 1 i br. 2 koji se u danae vreme najee izvode.

List sledi Paganinijev uzorAko je Paganini bio majstor na violini, beki ak Franc List bio je jednako uspean majstor na klaviru. Putujui po celoj Evropi, List je nastupao u prepunim koncertnim dvoranama. Kao i Paganini, List (18111886) je svoje nastupe pretvarao u velike predstave. Dramatinim gestom skidao bi, neposredno pre izvoea, luksuzne bele rukavice, insistirao na rezervnom klaviru koji je morao da stoji na samoj pozornici i demonstrirao svoje muziko pamee tako to bi dramatino bacio note preko ramena pre poetka izvoea. Paganini je svojim sviraem inio da dame padaju u ekstazu, ali List je iao korak dae on bi sam padao u ekstazu, na kraju posebno emotivnog, sugestivnog komada. Naravno, oboavaoce je to dovodilo do transa. Kau da su ga toliko esto molili za uvojak kose da je na kraju, da ne bi razoarao svoje oboavaoce, poklaao uvojke krzna svoga psa. List je komponovao veliki broj komada za solo klavir neto od toga ubraja se u najteu muziku koja je ikada komponovana. Meu egove virtuoznije kompozicije spadaju Maarske rapsodije za klavir i Sonata u b-molu.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 47 str.

48

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________AJTE! LU

Sa 37 godina List je okirao svet okonavaem svoje karijere koncertnog pijaniste. Prihvatio je slubu na dvoru u Vajmaru u Nemakoj, i tamo radio kao muziki direktor. Dirigovao je opere i simfonijske koncerte i komponovao niz simfonijskih poema, dve simfonije i dva klavirska koncerta. Preporuujemo egov Koncert za klavir i orkestar br. 1 egovo uveno orkestarsko remek-delo. Sedamnaest godina kasnije, List je jo jednom okirao svet kada je otiao u Rim i postao svetenik. List je pretea velikih muzikih zvezda naeg vremena, od Keta Stivensa do Litl Riarda, u naputau svojih oboavalaca radi posveivaa religiji.

PRE S

Rihard VagnerList je voleo da svoj muziki stil, pun neobinih harmonija i struktura, naziva muzikom budunosti. Meutim, glavni nosilac muzike budunosti bio je Rihard Vagner (18131883). Vagner je postao Listov prijate. Oenio se Listovom erkom Kozimom.

Slika 2-16: Rihard Vagner, ija su dela vrhunac nemake romantike u muzici.

Operski ovekVagner je bio operski ovek. Nastojao je da stvori novu umetniku formu, muziku dramu koja treba da udrui uvene nemake narodne bajke sa velikim pozorinim spektaklom. Vie podataka o Vagnerovom operskom radu i ivotu moete da naete u kizi Opera za neupuene. Uskoro ete shvatiti zato je o ovom oveku bilo napisano vie biografija nego o bilo kome. Pratio ga je glas da je arogantan, nepoten, licemeran i ubomoran.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 48 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaZa Vagnera bi moglo da se kae da je bio pretea pokreta Muzika Budunosti. U to vreme, kompozitori su se svrstavali u jedan od dva filozofska tabora: one koji su inspiraciju traili u budunosti (kakvi su bili Vagner, List i Berlioz) i one koji su je traili u prolosti (kao Brams, koji je bio, kao to se moda seate, konzervativan u komponovau). U stvari, Brams i Vagner su bili rtve suparnitva podravanog od strane ihovih oboavalaca. U privatnom ivotu Brams je stvarno bio privren Vagneru. Meutim, u javnosti je iao na ruku medijskim preterivaima. Kada je jednom prilikom uo vest da je umro jedan lan Vagnerovog orkestra, sarkastino je prokomentarisao: Prva rtva. Vagner je u svojim operama razvio postupak da svakom od glavnih likova dodeli muziku temu. Svaka mala melodija, nazvana lajtmotiv (nem. Leitmotif) pojavuje se i nestaje uz svoj lik. Ovakav koncept, na koji je uticala i Berliozova ide fix, kasnije je veoma esto korien, na primer kod Riharda trausa (predstaviemo ga u sledeem odeku). Vagnerove opere imaju velike uvertire ponekad poznate pod nazivom prelidi koje mogu da budu izvoene i kao samostalni orkestarski komadi.PRE SAJTE! LU

49

Sluae VagneraEvo, po naem skromnom mieu, najboih Vagnerovih uvertira: Uvertira za operu Tanhojzer (Tanhaser) Uvertira za operu Rienci (Rienzi) Uvertira za operu Majstori pevai (Die Meistersinger) Prelid i Ljubavna smrt (poznata i kao Liebestod) iz opere Tristan

i Izolda Pored navedenih dela, trebalo bi da sluate i Jahae Valkira iz opere Valkire (Die Walkre). (Muzika koja je poznata iz filma Apokalipsa danas).

traus i MalerAko zamislite Vagnera kao stenu koja je isputena u jezero, onda su egovi talasi dotakli skoro svakoga ko se kasnije pojavio na muzikoj sceni naroito egova dva najdoslednija uenika, Riharda trausa (18641949) i Gustava Malera (18601911).

Rihard traus: tonsko slikaeRoen u Nemakoj, Rihard traus prilino rano dobija muziko obrazovae od svog oca, horniste. Tu je tajna egovih kompozicija u kojima dominira horna. Njegova dva koncerta za hornu nezaobilazna su u svakom repertoaru za ovaj instrument, a neki neverovatno teki i herojski solo delovi za hornu iz egovih orkestarskih kompozicija, zasluna su to je Rihard traus postao najomieniji kompozitor hornista celog sveta.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 49 str.

50

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________

Slika 2-17: Rihard traus (levo) i Gustav Maler, dva najodanija sledbenika Riharda Vagnera.

traus je vrsto verovao da, posle Vagnera, nije vie mogue praviti muziku na stari, uobiajeni nain. Od sada, pisao je nee vie biti bescinog pravea fraza i vie nee biti simfonija. traus je budunost video u programskoj muzici muzici koja donosi priu, koja govori o neemu. Ove kompozicije nazivao je simfonijskim poemama. (O simfonijskim poemama moete itati u poglavu 3.) traus je bio najvei zastupnik simfonijske poeme. Meu egovim najboim poemama jesu Don Huan (Don Juan), Don Kihot (Don Quixote), ivot heroja (Ein Heldenleben), Tako je govorio Zaratustra (Also sprach Zarathustra) i Smrt i preobraee (Tod und Verklrung). Sigurno ste ve uli muziku Riharda trausa. Sree se u mnogim filmovima. Na samom poetku filma 2001: Odiseja u svemiru ujete tri duga tona trube na koje se nadovezuje snani tresak (TA-Taaaaaa) celog orkestra i pulsirae timpana. To je odlomak iz trausove simfonijske poeme Tako je govorio Zaratustra.PRE SAJTE! LU

Verne egovoj filozofiji, sve trausove simfonijske poeme sadre priu. U Don Huanu moete uti kako najvei ubavnik na svetu osvaja. U Smrti i preobraeu moete da ujete kako slabo, aritmino srce starca poputa na samrti. U Don Kihotu ujete kako zbueni junak napada armiju ovaca koje bleje, navauje na vetreae ili pada s koa. Rihard traus se jednom hvalio prijateu uz veeru: Ja bilo ta mogu da prevedem u tonove. Svojom muzikom mogu da opiem kako zvui podizae kaike i viuke s jedne strane taira i sputae na drugu stranu. Rihard traus dosta duguje Vagneru. Na primer, vezuje lajtmotiv za lik. Takoe, veoma esto koristi varive kadence, koje deluju kao neto to se kree ka srenom zavretku, ali se to ne dogodi.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 50 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranatraus je takoe bio i istaknuti dirigent, to moda objaava ienicu da je bio jedan od retkih kompozitora koji su jo tokom ivota postali uveni i bogati. Iako je bio muziki genije, to ne dolazi do izraaja u egovom dirigovau. Dirigovao je sedei, trezveno, bezizraajno, egov se tapi bez entuzijazma kretao kroz vazduh. Hronoloki traus je bio kompozitor 20. veka; muziki, on pripada eri romantizma. Iako je nastavio da eksperimentie s novim idejama, u svojoj muzici se nikada u potpunosti nije odrekao tonalnosti (zasnivajui je veinom na tradicionalnoj harmoniji). Tokom godina egovo komponovae dobija sve vie tradicionalno obeleje. Kao mladi napisao je simfonijsku poemu pod nazivom Smrt i preobraee, a 60 godina kasnije, na samrti taj majstor muzikih slika rekao je: Smrt je ba onakva kako sam je opisao.PRE SAJTE! LU

51

traus na snimcimaOd osam simfonijskih poema Riharda trausa, najpre sluajte sledee: Veseli nestaluci Tila Ojlenpigela (Till Eulenspiegels lustige Streiche) Don Huan (Don Juan) Smrt i preobraee (Tod und Verklrung)

Da biste upoznali jednostavnijeg, konzervativnijeg trausa, ne propustite da sasluate sledee kompozicije: Svita za duvake instrumente u B-duru, opus 4 Svita za komediju Graanin plemi (Le Bourgeois Gentilhomme)

(muzika komponovana za Molijerovu komediju) Koncert za hornu i orkestar br. 2 u Es-duru

I na kraju, elimo da vam preporuimo jedan od naih najomienijih izbora svih vremena: etiri poslede pesme (za solo sopran i orkestar).

Gustav Maler, neurotikJedan od Vagnerovih odanih pristalica bio je Gustav Maler (18601911). Roen u Bohemiji (sada je deo eke Republike), sin jevrejskog proizvoaa alkoholnih pia, Maler je rano stekao iskustvo pate. I ta bi ti, malia eleo da postane kad poraste? upitao ga je ubazni prolaznik. Muenik, odgovorio je.ZABAVE ZA

ea mu se ostvarila. Njegovim ivotom je dominirala tragedija. Malerova ki umrla je od arlaha. (Maler je zbog ene smrti imao oseae krivice; neposredno pre toga komponovao je ciklus pesama pod nazivom Pesme mrtvoj deci. Sam Maler imao je slabo srce, zbog ega je bio opsednut

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 51 str.

52

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________smru. Maler se oduvek oseao otueno. Trostruki sam beskunik bez domovine: kao eh, roen u Austriji, kao Austrijanac meu Nemcima i kao Jevrejin u celom svetu. Njegovo vaspitae bilo je puno uznemirujuih trenutaka. Malerov otac, grub ovek, redovno je zlostavao svoju porodicu, naroito egovu majku. Posle jedne posebno grube epizode zlostavaa, mladi Maler je pobegao od kue, nesposoban da to dae podnosi. U trenutku kada je izaao na ulicu, vergl je svirao popularnu beku zdravicu. (Kasnije, na seansama psihoterapije kod Zigmunda Frojda, Maler se setio ove epizode.) U Malerovoj muzici, ba kao i u ovom dogaaju iz egove rane mladosti, dominiraju suprotna raspoloea i suprotne muzike intencije.PRE SAJTE! LU

Malerova muzika zaista je puna kontrasta: brzo smeivae glasnog i tihog ili visokih i dubokih tonova. Instrumenti koji pite na granici svojih mogunosti i trenuci neopisive lepote, bes i pata, naputenost, beznae i trijumf. Neke od egovih simfonija zavravaju se sveanim erupcijama trijumfa, meu ima je i Simfonija br. 2 (Simfonija uskrsnua) i Simfonija br. 8 (Simfonija hiada), na ijoj je premijeri uestvovalo 1379 muziara orkestarskih muziara, solista i pevaa u jednom ogromnom horu. U meuvremenu, Maler postaje veoma traen operski dirigent, tako da u jednom trenutku diriguje istovremeno u Bekoj dravnoj operi i u Metropoliten operi u Njujorku. Njegova bezrezervna posveenost muzici dovela ga je do velike iscrpenosti, ali je emu kao dirigentu donela svetsku slavu i uspeh. S druge strane, egove kompozicije nisu nailazile na dobar prijem. Bili su potrebni drugi dirigenti, kao to je Leonard Bernstajn, jedan od Malerovih najveih potovalaca, da egovo delo uznesu do svetske slave. Malerova muzika sledi Vagnerovo shvatae tonaliteta. Skoro svako muziko delo pre pojave Vagnera komponovao je u jasno odreenom tonalitetu. Malerova muzika sadri duge odseke koji izgledaju kao da nisu stvarani ni u jednom tonalitetu.

PRE S

AJTE! LU

Iskustvo sa MaleromMaler je napisao devet simfonija i niz mranih ciklusa solo pesama na nemake tekstove. Da biste stekli uvid u Malerovo stvaralatvo, sluajte sledea dela: Simfonija br. 4 u G-duru Simfonija br. 1 u D-duru (Titan) Simfonija br 2. u c-molu (Uskrsnue)

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 52 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana Simfonija br. 5 u cis-molu Rikertove pesme (Rckert Lieder) (solo pesme bazirane na tek-

53

stovima pesnika Rikerta) Simfonija br. 8 u Es-duru (Simfonija hiada)

Nacionalne kole u klasinoj muziciPedesetih godina 19. veka veliki kompozitori Nemake i Austrije glavni su nosioci pravca kojim se kretala klasina muzika. Kao to smo ve rekli, kompozitori iz cele Evrope odlazili su u gradove kao to su Be, Lajpcig i Vajmar da bi uili od velikih majstora. Druga polovina 19. veka je jedan od najzanimivijih perioda muzike istorije. Kompozitori, osloboeni mnogih muzikih konvencija i predrasuda, poiu da stvaraju muziku sa izraenim nacionalnim obelejem. Sve do ovog perioda, narodna muzika nema pristup u svet klasine muzike. Sada, prvi put, muzika postaje simbol nacionalnog ponosa.

Bedih SmetanaBedih Smetana jedan je od prvih nacionalnih kompozitora. Dok su kompozitori kao Brams jo uvek istraivali mogunosti starih germanskih formi, kompozitor, dirigent i pijanista Bedih Smetana (18241884, slika 2-18) stvara potpuno razliitu vrstu muzike muziku koja nosi obeleja egove zeme.

Slika 2-18: Bedih Smetana, jedan od prvih nacionalnih kompozitora.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 53 str.

54

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________U Smetanino vreme, eka je bila u sastavu Austrougarske carevine. Smetana, uznemiren saznaem da mora da ivi pod stranom dominacijom, pridruio se grupi buntovnika koji su pokuali da osnuju nezavisnu eku dravu. Poto je ihov pokuaj propao, on privremeno naputa Prag i odlazi u vedsku.

Reka koja tee...Jedna od Smetaninih najprivlanijih kompozicija jeste ciklus od est simfonijskih poema (orkestarska dela slobodne forme) pod nazivom Moja domovina (M Vlast). Najuvenija je druga poema u ciklusu, Vltava.PRE SAJTE! LU

Smetana je ovu reku udesno prikazao muzikom, zapoiui sa dve solo flaute dva planinska potoka koji ine izvor reke. Kako Vltava raste, isto se deava sa zvukom orkestra, tako to instrumenti ulaze jedan po jedan, sve dok ne pone da tee mona reka zvuka. Ova reka tee kroz ume, gde su uju lovaki rogovi, kroz poa, gde se odrava proslava venaa, kroz nonu scenu sa vodenim nimfama i umskim vilama, preko brzaka, kroz veliki Prag i konano odlazi u dainu. Smetana uiva ogromnu popularnost u svojoj zemi. Na nedavnom putovau u eku Republiku zbog istraivaa materijala za pisae ove kige, leteli smo ekom avio kompanijom. Od trenutka kada smo uli u avion u Njujorku, iz zvunika su potekli tonovi Vltave. U siunom gradiu Litomilu posetili smo Smetaninu rodnu kuu, gde je starija ena, vodi (i sama ne tako daleki Smetanin srodnik) ukuila muziki stub ploa koja se nalazila na gramofonu bila je Vltava, koju je stalno putala sve dok nismo otili. Zatim smo, na letu prema kui, opet uli Vltavu.

PRE S

AJTE! LU

Naravno da Vltavu morate da ujete, kao i ostalih pet simfonijskih poema koje saiavaju ciklus M Vlast. Zatim treba da ujete uvertiru iz egove najuvenije opere, Prodana nevesta, koja se deava ta moe da bude prirodnije u ekom selu.

Antoin DvorakAntoin Dvorak bio je takoe eh. Njegovo detistvo bilo je ispueno seoskom narodnom muzikom, rustinim igrama i veselim seakim melodijama. Njegov otac bio je mesar, ali je i pored toga svirao citru. Mladi Antoin (18411904, slika 2-19) rano je stekao muziko iskustvo svirajui violinu uz svog oca. Dvorak se preselio u Prag kada mu je bilo 16 godina i tamo je prvi put uo Smetanine kompozicije. Antoin se potpuno predao pisau muzike zasnovane na ekom folkloru. Radio je i kao profesor na prakom konzervatorijumu.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 54 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

55

Slika 2-19: Antoin Dvorak.

Popularan kompozitorPo standardima klasine muzike, Dvorak je bio udak. Bio je staloen, za razliku od nekih velikih kompozitora (Betoven, Berlioz i uman). Bio je istinski vedra linost. Ova osobina dobila je puni izraz u egovom stvaralatvu. Kao ovek, Dvorak je bio jednostavan, blage naravi i jednostavnog ukusa. Imao je estoro dece. Voleo je da gaji golubove i da gleda lokomotive. Bio ga je glas da voli da pije. Meutim, jedno je sigurno Dvorak je bio uspean. Njegova muzika je bila trenutno popularna imao je dar za melodiku, egove kompozicije koje su liile na eku narodnu muziku, bile su odmah prepoznative publici.PRE SAJTE! LU

Brams se zainteresovao za Dvoraka. Predstavio je Dvoraka svom izdavau koji je odmah prihvatio da objavi Dvorakovu muziku. U nekim Dvorakovim simfonijama moete da prepoznate Bramsov muziki uticaj, naroito u Simfoniji br. 7. U stvari, moete ak da ujete kako se muziki uticaji smeuju: germanski, eki, germanski, eki.

Poziv u AmerikuU 51. godini, 1892, Dvorak je bio pozvan u Ameriku da preuzme novoosnovani Nacionalni muziki konzervatorijum u Njujorku. Kolebao se, zbog svog nacionalnog ponosa, svog bogatog ekog naslea, svoje porodice i svojih oboavaoca. A onda je otkrio da je plata mnogo vea od one koju je zaraivao na Prakom konzervatorijumu. Putovao je sledeim brodom. Dvorak je u Sjedienim Dravama ostao tri godine. Muila ga je nostalgija, i provodio je veliki deo vremena u ekoj koloniji, sa naseenicima u Ajovi. Tokom svog boravka u SAD, upoznao je muziku amerikih Indijanaca i Afro-Amerikanaca. Dvorak je komponovao svoje najpoznatije delo, Simfoniju br. 9 (Iz novog sveta). Lagani, melanholini solo engleskog roga u drugom stavu ove simfonije podsea na crnaku duhovnu pesmu, a trei stav, skerco, opisuje (prema navodima kompozitora) veliko indijansko slave u umi, sa igraem.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 55 str.

56

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________Simfonija Iz novog sveta predstava muziki sklad jednog tradicionalnog muzikog dela sa izraenim elementima novog muzikog iskustva.PRE SAJTE! LU

Sluae DvorakaEvo dela koja bi trebalo prvo da ujete. Dela za orkestar: Koncert za violonelo i orkestar u h-molu, opus 104 Simfonije br. 7, 8 i 9 Romansa za violinu i orkestar u f-molu, opus 11

Zatim slede serenade:ND-u AC

Serenada za gudae u e-molu, opus 22 Serenada za duvae u d-molu, opus 44

Najzad, sluajte i jedno kamerno delo Gudaki kvartet br. 6 u F-duru (Ameriki).

Edvard GrigOno to su Dvorak i Smetana bili za eku, Edvard Grig je za Norveku. Kao svaki pretendent za velikog kompozitora koji dri do sebe, Grig (18431907, slika 2-20) se posluno uputio u Lajpcig, u Nemaku, da bi studirao muzike tehnike velikih majstora. Naalost, bio je toliko optereen radom da mu se razvila pluna bolest koja ga je muila do kraja ivota.

Podizae norvekog moralaKada se vratio u Norveku, Grig se ukuio u borbu domovine za nezavisnost. Norvekom su vladali veani od 1814. godine i Norveani su bili gladni slobode. Politiki angaovani umetnici, kao to je bio dramski pisac Henrik Ibzen, ohrabrili su Griga da im se pridrui i Grig je to uinio punog srca. Odrekao se nemakog uticaja i poeo da pie muziku koja se bazirala na ritmovima i melodijama norveke narodne muzike. Norveka publika zaista je volela egovu muziku. Kao znak zahvalnosti, norveka vlada dodelila mu je, kada je imao samo 29 godina, doivotnu dravnu penziju. Dve godine pre egove smrti Grigov vatreni nacionalizam se isplatio Norveka se oslobodila vedske vlasti.

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 56 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana

57

Slika 2-20: Norveanin Edvard Grig (levo) bio je jedan od najpoznatijih nacionalnih kompozitora. Jan Sibelius (desno) postao je finski nacionalni heroj.

Mnoge Grigove kompozicije imaju vedar karakter. Njegove delikatne melodije nose jednostavnu istotu. Kada ih ujete, pomislite: Kako se niko nije toga ranije setio?AJTE! LU

PRE S

Grig na diskuEvo najpopularnijih dela Edvarda Griga, koja treba upoznati: Koncert za klavir i orkestar u a molu, opus 16 Per Gint svite br. 1 i br. 2 (scenska muzika za dramu Henrika Ibzena;

svite ukuuju mnoge poznate melodije) Svita Holberg za gudae, opus 40

Jan SibelijusJan Sibelijus (slika 2-20) rano postaje poznat kompozitor. Jednako kao to je vedska mnogo godina vladala Norvekom, tako je Finska na kraju 19. veka bila pod vlau Rusije.

Sibelijusova sagaKao i toliki kompozitori pre ega, Jan je po ei svojih roditea trebalo da postane pravnik. Meutim, velikog kompozitora nije mogue zaustaviti. Napustio je pravni fakultet posle godinu dana i zapoeo studirae

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 57 str.

58

Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________muzike na Helsinkom konzervatorijumu. U jednom trenutku dobio je stipendiju za studirae muzike u Berlinu i Beu. Meutim, kada se vratio iz Austrije, naao je svoju voenu Finsku pod ruskom dominacijom. Pridruio se grupi ustanika zvanoj Mladi Finci i, kao i Edvard Grig pre ega, oistio svoje kompozicije od germanskog uticaja. U Sibelijusovim kompozicijama moete da osetite hladnu klimu, duge noi i kratke dane, gole, snene pejsae kojima brie vetar, vatrenu duu finskog naroda i moda neto vrhunske votke.PRE SAJTE! LU

Ovo oseae najupeativije doarava egova simfonijska poema Finlandija. Od strogog poetka, kroz strasne, lirske teme, do dirivog trijumfalnog zakuka, ovaj komad otelotvoruje finsku duu i postaje himna finske nezavisnosti. Kao to moete da zamislite, Rusi nisu bili ludi za ovim delom, u stvari, zabranili su ga. ak su se i susedne zeme uznemirile zbog toga kako je poema podizala Fince na noge. Kada se izvodila u Nemakoj ili Francuskoj, na primer, zvali su je samo Domovina. Poto se Finska konano oslobodila od ruskog jarma 1918. godine, Sibelijus je postao nacionalni heroj. Danas irom zeme stoje statue postavene u ast Jana Sibelijusa, a postoje i brojni muzeji i kole s egovim imenom. Pored toga to je bio veliki kompozitor, Sibelijus je ponekad bio i telepata. Kau da je uvek znao kada se neko od egovih dela emituje preko radija. On mirno sedi itajui kigu ili novine, pie egova ena. Iznenada postaje nemiran, ustaje i odlazi do radija, ukuuje ga i zauje se snaan zvuk jedne od egovih simfonija!

PRE S

AJTE! LU

Sluae SibelijusaDela Sibeliusa su duboka i uznemirujua. Za poetak, treba da sluate sledea: Finlandia, opus 26 Simfonija br. 1 u e-molu, opus 39 Simfonija br. 2 u D-duru, opus 43 Labud iz Tuonele (iz Legendi), opus 22, br. 2

Karl NilsenGrig i Sibelijus postali su slavni daleko van granica svojih domovina ve u toku ivota. Za razliku od ih, danski nacionalni kompozitor Karl Nilsen (18651931, slika 2-21), nije doekao slavu. Sve do danaeg dana mnogi znalci

KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 58 str.

________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaklasine muzike jo u