of 18/18
DIGITALIZACIJA Sanja Šabović

DIGITALIZACIJA - sveti-sava.edu.rs · PDF fileteksta, slika i video zapisa preko mobilnih telefona, pored glasa, muzike i drugih zvučnih signala, ... 3.1 ISTORIJA I PREDNOSTI DIGITALIZACIJE

  • View
    227

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of DIGITALIZACIJA - sveti-sava.edu.rs · PDF fileteksta, slika i video zapisa preko mobilnih...

  • DIGITALIZACIJA

    Sanja abovi

  • Sadraj:

    UVOD ............................................................................................................................................................. 3

    1 OSNOVNI POJMOVI .............................................................................................................................. 4

    2 ANALOGNA TEHNOLOGIJA ............................................................................................................... 6

    2.1 MEHANIKI UREAJI ..................................................................................................................... 6

    2.2 ELEKTRONSKI UREAJI ................................................................................................................ 8

    2.3 NEDOSTACI ANALOGNE TEHNOLOGIJE .................................................................................... 9

    3 DIGITALNA TEHNOLOGIJA ............................................................................................................. 10

    3.1 ISTORIJA I PREDNOSTI DIGITALIZACIJE .................................................................................. 10

    3.2 DIGITALNA OBRADA SIGNALA ................................................................................................. 11

    3.3 ZVUK ................................................................................................................................................ 14

    3.4 VIDEO ............................................................................................................................................... 16

    ZAKLJUAK.............................................................................................................................................. 17

    IZVORI ........................................................................................................................................................ 18

    file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647777file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647778file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647779file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647780file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647781file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647782file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647783file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647784file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647785file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647786file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647787file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647788file:///D:/Sanja/POSO/%23%202014-15%20%23/sajt/Digitalizacija%20-%20za%20sajt.doc%23_Toc212647789

  • UVOD

    Mi ivimo u doba digitalizacije. Broj digitalnih ureaja, sistema i aplikacija koji

    trenutno utiu na nae ivote je vrlo veliki i nema kraja listi novih za koje moemo oekivati

    da e se pojaviti u godinama koje dolaze. Primene digitalizacije mogu se nai u raznim

    oblastima:

    1. Telekomunikacije. Beini i mobilni telefoni brzo zamenjuju iane i koriste se za

    prenos glasa, kao i podataka. Kompjuteri proizvode, prenose i primaju ogromne koliine

    informacija preko interneta. Trenutno moemo da aljemo i primamo ogranienu koliinu

    teksta, slika i video zapisa preko mobilnih telefona, pored glasa, muzike i drugih zvunih

    signala, koji se zovu jednim imenom multimedija.

    2. Obrada govora. Kvalitet prenosa govora preko fiksnih i mobilnih telefona je veoma

    visok. Neke od aplikacija obrade govora su: prepoznavanje govora, sinteza govora, prevod

    teksta u govor...

    3. Elektronski ureaji u domainstvu. Tu spadaju mobilni telefoni, televizori,

    digitalne kamere, telefonske sekretarice, faksevi i modemi, muziki sintisajzeri, CD i DVD

    plejeri, laserski tampai, kopir aparati, skeneri...

    4. Medicina. Razni ureaji koriste se u bolnicama, kao to su rentgeni, ultrazvuk, razni

    skeneri, EKG aparati... Takoe, razna pomagala sluni aparati, pejsmejkeri...

    5. Obrada slika. Restauracija slika, radari i sonari, geografska i seizmoloka obrada

    podataka, vremenska prognoza...

    6. Industrija. Numerika kontrola, robotika, kontrola maina i motora, proizvodnja

    automata...

    Ono to je zajedniko za sve ove sisteme je da su plod digitalne tehnologije, pa je

    logino zapitati se kakva je to tehnologija. Sama re digitalno asocira na raunar i jasno je

    da opisuje ureaj moderne tehnologije (high tech), ali treba razjasniti ta to, u stvari, znai, ta

    je alternativa digitalnoj obradi signala i kako je do digitalizacije uopte i dolo...

  • 1 OSNOVNI POJMOVI

    Re digit na engleskom znai cifra. Inae je latinskog porekla i znai prsti, odnosno

    brojanje na prste. Prema tome, digitalno znai cifarski, odnosno diskretno, tj. prekidno.

    Suprotno prekidnom, tj. digitalnom je neprekidno, tj. analogno. Svi signali u prirodi su

    kontinualne funkcije vremena, tj. analogni su. Sam prostor je kontinualan - ceo svet oko nas

    je analogan. Ljudi su odavno imali potrebu da na neki nain zabelee ove signale zvuk,

    sliku, da ih sauvaju i obrauju.

    Prirodni signali se mogu matematiki predstaviti skupom neprekidnih vrednosti,

    odnosno neprekidnom funkcijom, beleenjem svih vrednosti signala kako vreme tee. Vreme

    je neprekidna promenljiva, kao i vrednost signala. Signal zabeleen na ovaj nain zove se

    analogni signal. Kod analogne obrade signala koristi se neko svojstvo medijuma da bi se

    prenela informacija o signalu, jer su fizike osobine medijuma direktno povezane (analogne)

    sa fizikim karakteristikama prirodnog signala. Analogne vrednosti se najee predstavljaju

    jainom elektrine struje, voltaom ili naponom, kako bi se dati signal, radi uvanja, prenosa

    ili obrade, pretvorio u elektrini.

    Digitalizacija je predstavljanje analognih signala nizom brojeva. Ti brojevi

    predstavljaju izmerene vrednosti tog signala u sukcesivnim vremenskim intervalima. To znai

    da se ne belee sve vrednosti signala, ve samo vrednosti u odreenim trenucima, tj. u nekim

    takama u vremenu. Dakle, skup taaka u kojima se posmatra vrednost signala je diskretan, pa

    se signal dobijen na taj nain zove se diskretni signal. Poto digitalizacija podrazumeva

    kompjutersku obradu signala, a ona se svodi na rad sa brojevima koji predstavljaju vrednosti

    tog signala, to i one moraju uzimati vrednosti iz diskretnog skupa, kako bi kompjuter mogao

    da radi sa njima. Takav signal zove se digitalni signal. Svoenje neprekidnog, tj. analognog

    signala na diskretni, tj. diskretizacija po vremenu, zove se sempliranje (biranje uzoraka ili

    uzorkovanje), a svoenje diskretnog na digitalni, to je diskretizacija po amplitudi

    kvantovanje ili kvantizacija. Dakle, obavlja se proces dvostruke diskretizacije. Vrednost

    signala u jednoj taki zove se uzorak (sample).

    diskretni signal, dobijen sempliranjem analognog digitalni signal, dobijen kvantovanjem diskretnog

    Postupak digitalizacije dovodi do toga da se gubi informacija, jer se umesto svih

    taaka biraju samo neke. Digitalna obrada signala se zasniva na numerikoj obradi podataka

    kojima su ti signali predstavljeni, pa je taj problem efikasno reen matematikim metodama.

    Takoe, postupkom digitalizacije generie se mnogo brojeva, to je dugo vremena bio

    nepremostiv problem i glavni razlog to je obrada svih signala bila raena analogno. Ljudi

    jednostavno nisu imali neophodnu tehnologiju, pa nije bilo naina da se ovoliko brojeva

    registruje, a kamoli memorie, obrauje ili reprodukuje. Poboljanje tehnoloke osnove bilo je

    praeno i naglim razvojem teorije. Digitalna obrada signala ostvaruje pun razvoj uporedo sa

    razvojem raunara, koji omoguavaju efikasno korienje ve postojeih algoritama i podstiu

    razvoj novih.

  • Sa druge strane, za realizaciju analognih sistema potrebna je vrlo niska tehnologija i

    im se ovladalo dovoljnim naunim znanjem, poeli su da se prave i koriste prvi analogni

    ureaji, najpre mehaniki, a zatim i elektronski...

  • 2 ANALOGNA TEHNOLOGIJA

    2.1 MEHANIKI UREAJI

    Posmatrajmo analogne ureaje na primeru ureaja za snimanje zvuka. Prvi ureaj za

    snimanje i reprodukciju zvuka izumeo je Tomas Edison 1877. Njegov pristup je, polazei od

    injenice da se zvuk prenosi vibriranjem estica vazduha, koristio veoma jednostavan

    mehanizam za mehaniko uvanje analognog zvunog talasa. Kod Edisonovog originalnog

    fonografa, jedna opna je direktno kontrolisala iglu, a ta igla je grebala analogni zvuni signal

    na cilindar od aluminijumske folije. Kada bi neko priao u ureaj, vrteo bi cilindar, a igla bi

    beleila ta je reeno na aluminijum. Jer, kako je opna vibrirala, te vibracije bi se prenosile na

    iglu, koja bi ih utiskivala na aluminijum. Za reprodukciju, iglu je trebalo pomerati preko leba

    izgrebanog za vreme snimanja. Vibracije utisnute na aluminijumu pomerale su iglu, zbog

    ega je i opna vibrirala, proizvodei zvuk.

    Ovaj izum unapredio je 1887. Emil Berliner i tako