of 15 /15
211 3.26. Ultrazvučna ispitivanja Metoda ultrazvuka – emitovanje zvučnih talasa kroz materijal. Šta je ultrazvuk? Zvuk koji je generisan iznad dometa ljudskog sluha, obično preko 20 kHz. Međutim, frekvencijski opseg koji se koristi u ultrazvučnom ispitivanju bez razaranja kao i pri merenju debljine kreće se u opsegu od 100 kHz do 50 MHz. Ultrazvuk ima kratke talasne dužine, te se koristi za otkrivanje defekata unutar materijala, na malim površinama. Slika 3.220. Frekvencijski opseg Frekvencija, perioda i talasna dužina Ultrazvučni vibracije putuju u obliku talasa, na sličan način kao što svetlost putuje. Međutim, za razliku od svetlosnih talasa, koji mogu putovati u vakuumu (prazan prostor), ultrazvuk zahteva medijum: kruto telo ili tečnosti. Osnovni parametri kontinuiranog talasa: - talasna dužina (λ) i - period (T). Slika 3.221. Definisanje parametara kontinuiranog talasa Broj ciklusa u jednoj sekundi se naziva frekvencija (f) i meri se u Hertz (Hz): • 1 ciklus / sekundi = 1 Hz • 1000 ciklusa / sekundi = 1 kHz • 1000000 ciklusa / sekundi = 1 MHz Vreme potrebno za završetak potpunog ciklusa je period (T). Odnos frekvencije i perioda pri kontinualnom talasu je: 1 f = 1 / T

3.26. Ultrazvučna ispitivanja - rgf.rsrgf.rs/predmet/RO/VI semestar/Tehnicka dijagnostika/Predavanja/14... · Ultrazvučno ispitivanje bez razaranja uvodi visoke frekvencije zvučnih

Embed Size (px)

Text of 3.26. Ultrazvučna ispitivanja - rgf.rsrgf.rs/predmet/RO/VI semestar/Tehnicka...

  • 211

    3.26. Ultrazvuna ispitivanja Metoda ultrazvuka emitovanje zvunih talasa kroz materijal. ta je ultrazvuk? Zvuk koji je generisan iznad dometa ljudskog sluha, obino preko 20 kHz. Meutim, frekvencijski opseg koji se koristi u ultrazvunom ispitivanju bez razaranja kao i pri merenju debljine kree se u opsegu od 100 kHz do 50 MHz. Ultrazvuk ima kratke talasne duine, te se koristi za otkrivanje defekata unutar materijala, na malim povrinama.

    Slika 3.220. Frekvencijski opseg

    Frekvencija, perioda i talasna duina Ultrazvuni vibracije putuju u obliku talasa, na slian nain kao to svetlost putuje. Meutim, za razliku od svetlosnih talasa, koji mogu putovati u vakuumu (prazan prostor), ultrazvuk zahteva medijum: kruto telo ili tenosti. Osnovni parametri kontinuiranog talasa:

    - talasna duina () i - period (T).

    Slika 3.221. Definisanje parametara kontinuiranog talasa

    Broj ciklusa u jednoj sekundi se naziva frekvencija (f) i meri se u Hertz (Hz):

    1 ciklus / sekundi = 1 Hz 1000 ciklusa / sekundi = 1 kHz 1000000 ciklusa / sekundi = 1 MHz

    Vreme potrebno za zavretak potpunog ciklusa je period (T). Odnos frekvencije i perioda pri kontinualnom talasu je: 1 f = 1 / T

  • 212

    Brzina ultrazvuka i talasna duina Brzina ultrazvuka (c) u savreno elastinom materijalu, na datoj temperaturi i pritisku je konstantan. Odnos C, f, l i T je: 2 l = c / f ; 3 l = c T

    l talasna duina, c brzina zvuka kroz materijal, f frekvencija, T vreme (period).

    Kod kretanja ultrazvuka kroz materijal veoma je vana akustina impedancija (c). Ona je za svaki materijal poznata ali se znatno razlikuje od jednog do drugog materijala. Tabela 3.42. Akustike osobine materijala

    Longitudinalna brzina prostiranja talasa (uzduna)

    Smiua brzina prostiranja talasa (posmini)

    Akustika impedansa Materijal

    [in/s] [m/s] [in/s] [m/s] [kg/m2s x 106] Acrylic smola (Perspex) 0.107 2730 0.056 1430 3.22 Aluminijum 0.249 6320 0.123 3130 17.05 Berilijum 0.508 12900 0.350 8880 23.5 Mesing 0.174 4430 0.083 2120 37.30 Kadmijum 0.109 2780 0.059 1500 24.02 Kolumbijum 0.194 4920 0.083 2100 42.16 Bakar 0.183 4660 0.089 2260 41.61 Glicerin 0.076 1920 - - 2.42 Zlato 0.128 3240 0.047 1200 62.60 Inconel 0.229 5820 0.119 3020 49.47 Gvoe 0.232 5900 0.127 3230 45.43 Gvoe, odlivak (sporo) 0.138 3500 0.087 2200 25.00 Gvoe, odlivak (brzo) 0.220 5600 0.126 3220 40.00 Olovo 0.065 2160 0.028 700 24.49 Mangan 0.183 4660 0.093 2350 34.44 iva 0.057 1450 - - 19.66 Molibden 0.246 6250 0.132 3350 63.75 Motorno ulje (SAE 20 ili 30) 0.069 1740 - - 1.51 Nikl, bez primesa 0.222 5630 0.117 2960 49.99 Platina 0.156 3960 0.066 1670 84.74 Poliamid (najlon, Perlon), (sporo) 0.067 2200 0.043 1100 2.40 Poliamid (najlon, Perlon), (brzo) 0.102 2600 0.047 1200 3.10 Polistiren polivinilhlorid 0.092 2340 - - 2.47 PVC, tvrdi 0.094 2395 0.042 1060 3.35 Srebro 0.142 3600 0.063 1590 37.76 elik 1020 0.232 5890 0.128 3240 45.63 elik 4340 0.230 5850 0.128 3240 45.63 elik 302, austenitni nerajui 0.223 5660 0.123 3120 45.45 elik 347, austenitni nerajui 0.226 5740 0.122 3090 45.40 Kalaj 0.131 3320 0.066 1670 24.20 Titanijum 0.240 6100 0.123 3120 27.69 Tungsten 0.204 5180 0.113 2870 99.72 Uranijum 0.133 3370 0.078 1960 63.02 Voda (20 oC) 0.058 1490 - - 1.48 Cink 0.164 4170 0.095 2410 29.61 Cirkonijum 0.183 4650 0.089 2250 30.13

  • 213

    irenje talasa i kretanje estica Talasi se mogu kretati uzduno i to je veinom sluaj kod tenosti i gasova, i popreno kod krutih tela. Znai, najee metode ultrazvunog pregleda koriste bilo longitudinalne (uzdune) talase ili posmine (poprene) talase. Postoje i ostali oblici irenja zvuka, ukljuujui povrinske talase i takozvane treperave talase.

    - uzduni talas je komprimovani, sabijeni talas gde je gibanje estica u istom smeru kao i irenje talasa;

    - posmini talas je talas gde je kretanje estica u vidu gibanja i upravno (pod pravim uglom) na smer irenja;

    - povrinski (Rayleigh) talasi imaju eliptiano kretanje estica i samim tim i putovanje kroz povrinu nekog materijala; njihova je brzina otprilike 90% od posmine brzine talasa kroz materijal, i njihova dubina prodiranja je priblino jednaka jednoj talasnoj duini;

    - treperavi (ili tanjirasti) talasi su kompleks padajuih vibracija sa krunim kretanjem estica, gdje se najmanja talasna duina ultrazvuka koristi za merenje.

    Slika 3.222. Uzduni i popreni talasi Primena ultrazvuka Ultrazvuno ispitivanje bez razaranja uvodi visoke frekvencije zvunih talasa u ispitivani sistem da bi se dobila informacija o sistemu bez menjanja ili naruavaja ga na bilo koji nain. Dve su osnovne veliine merenja kod ultrazvunog ispitivanja:

    - vreme prostiranja ili iznos vremena kada zvuk putuje kroz uzorak, i - amplitude primljenih signala.

    Zasnovano na brzini i povratnog vremenskog signala prostiranja kroz materijal, debljina materijala moe se izraunati na sledei nain: 4 T = c ts / 2

    T debljina materijala, c brzina zvuka kroz dati materijal, ts vreme prostiranja.

  • 214

    Merenja relativne promene amplitude signala se moe koristiti u kalibraciji napukline ili merenje priguenja od materijala. Relativna promena amplitude signala se obino meri decibelima. Decibel vrednosti su vrednosti logaritamskog opsega dva signala amplitude. To se moe izraunati pomou jednaine (neki korisni odnosi se prikazani u tabeli 3.43): 5 dB = 20log10(A1/A2)

    dB decibel A1 amplituda signala 1 A2 amplituda signala 2

    Tabela 3.43. Akustike osobine materijala

    2A1A Odnos dB

    %71.70%100 1.4142 3

    %50%100 2 6

    %25%100 4 12

    %10%100 10 20

    %1%100 100 40

    Ultrazvuna metoda kontrole kvaliteta zasniva se na svojstvu ultrazvuka da se iri kroz homogene materijale i da se odbija na granici materijala razliitih akustikih osobina (otpornosti), odnosno od nehomogenosti (greaka) u materijalu. Od izvora ultrazvuka ire se ultrazvuni talasi kroz materijal koji se kontrolie. Ako u materijalu postoji greka, iza nje e, zavisno od vrste greke, ultrazvuni talasi oslabiti ili se nee pojaviti (odbiju se od greke) Ultrazvuk je vrsta mehanikih talasa frekvencije od 20 kHz do 10 GHz, a kod ispitivanja materijala najee se koriste frekvencije od 0,5 MHz do 10 MHz. Iako postoje razliite tehnike ultrazvunog ispitivanja, obino se u praksi koristi metoda impuls odjek , metoda prozvuavanja i metoda rezonance, pri emu se koriste ravne i/ili ugaone ultrazvune glave. Na slici je prikazan shematski princip ultrazvunog ispitivanja.

    . Slika 3.223. Shematski princip ultrazvunog ispitivanja

  • 215

    Primarna klasifikacija ispitivanja: 1. Detekcija reflektorima 2. Lokacija reflektorima 3. Evaluacija reflektorima 4. Dijagnoza reflektorima

    Umesto rei reflektor, esto se koristi izraz "diskontinuitet "nepravilnost u ispitivanom sistemu koje se sumnja da je defekt ". U stvarnost, tek nakon lociranja, evaluacije i dijagnoze, moe biti odreeno da li ili ne postoji defekt (mana). Izraz "diskontinuitet" se uvek koristi sve dok nije sigurno da li je u pitanju defekt (mana), a to znai nedoputena nepravilnost. Osnovni "alat" ultrazvunog operatora je sonda.

    Ravna sonda Sonda pod uglom . Slika 3.224. Osnovne sonde

    Svaka sonda ima odreena usmerenja, to jest ultrazvuni talasi pokrivaju samo odreeni deo objekta. Zvuni snop moe se grubo podeliti u jedno konvergentno (fokusirano) podruje, i odvojeno (iroko) podruje, daleko polje. Ugao divergencije zavisi od prenika elementa, njegove frekvencije i brzine zvuka materijala koji e se testirati.

    Slika 3.225. Princip prostiranja ultrazvuka preko sonde

  • 216

    Volumetrijski diskontinuitet (upalj prostor, strani materijal) odraava zvuk talasa u razliitim smerovima (slika 3.226).

    Slika 3.226

    Ultrazvunom defektoskopijom se ne odreuju greke nego njome odreujemo veliinu, poloaj i orijentaciju greke. Zato je za kvalitetno provoenje potrebno mnogo iskustva i znanja to je i prednost i nedostatak kod primene ove metode. Prednosti primene ultrazvunih metoda kontrole kvaliteta zavarenih spojeva (najea primena):

    - nije bitna debljina predmeta; - potreban je pristup samo s jedne strane; - okolina nema uticaj na metodu; - ureaj i pribor su mali i lako prenosivi; - provoenje ne zahteva zatitna sredstva i dr.

    Nedostaci su:

    - sloeni oblici mogu biti nepogodni za provoenje; - uvebavanje operatora je dugotrajno i - pouzdano odreivanje greke zahteva pristup s vie strana, a time i znaajan utroak vremena.

    Bez obzira na nedostatke ova metoda je u irokoj primeni u kontroli zavarenih spojeva. Posebno je prikladan za otkrivanje pukotina, ali se koristi i za otkrivanje drugih greaka.

    Ravna sonda Dvostruka sonda Ugaona sonda

    Slika 3.227. Tipovi sondi

    Slika 3.228. Izvedeni tipovi sondi

  • 217

    3.27. Radiografska ispitivanja Greke (pukotine) se fotografiu X ili gama zracima iz radioaktivnog izvora i posebnim fotografskim materijalom. Otkrivaju se i promene debljine od 2%.

    Slika 3.229. Spektar

    Metoda prozraavanjem Ispitivanje prozraavanjem vri se pomou elektromagnetnih talasa, koji imaju malu talasnu duinu, a veliku uestalost. Ovi talasi su sposobni da prodiru kroz vrste materijale, deluju na film, joniziraju neke gasove i izazivaju fluorescenciju nekih materijala. Na pravac kretanja ovih zraka nemaju uticaja ni magnetna ni elektrina polja, to znai da oni nisu nosioci elektrinog naboja. Najee se primenjuju X-zraci ili rendgen zraci i - zraci. Rentgensko ispitivanje X zraci Ovi zraci imaju sledee karakteristike:

    - energija zraka se smanjuje pri prolazu kroz materije (to je vea gustina materije time se vie smanjuje energija),

    - sposobni su izazivati fotohemijske reakcije, to omoguava da se registruje greka unutar materijala,

    - sposobni su da izazivaju fluorescenciju nekih materijala, npr. ZnS, CaWO4,CdS i druge; ovo svojstvo omoguava vizuelno posmatranje kvaliteta materijala na ekranu,

    - sposobni su da joniziraju gasove i - imaju tetno dejstvo na ive organizme.

    Poto ovi zraci imaju tetno dejstvo na ive organizme, moraju se preduzeti posebne mere zatite na radu sa X-zracima i -zracima. Jedan od veoma efikasnih naina zatite od zraenja je udaljavanje od izvora ovih zraka, poto intenzitet zraenja opada sa kvadratom rastojanja. Da bi smo otkrili prisustvo ovog zraenja, koristimo se raznim detektorima zraenja, kao npr. Gajger-Milerovim brojaem. Za otkrivanje i registraciju greaka u materijalima pomou X zraka i -zraka koristimo se sledeim metodama:

    - fotografski metod, - fluorescentni metod i - metod jonizacije.

  • 218

    Najee se koristimo fotografskim metodama. Specijalni film na kome je emulzija nanesena sa obe strane, postavlja se sa jedne strane predmeta, a sa druge se vri prozraavanje. Ako je ispitivani materijal homogen, tj. bez greke, tada e izlazni snop zraka imati isti intenzitet, pa e i osvetljenje filma biti ravnomerno. Pri prolazu ovih zraka kroz nehomogeni materijal dolazi do razliite apsorpcije. Zahvaljujui razliitoj apsorpciji imamo razliito ozraenje filma postavljenog iza ispitivanog materijala. Zavisno od prirode greaka (gasni mehur, troska, pukotina itd.), tj. od njene gustine imaemo vee ili manje zacrnjenje filma. to je gustina materijala manja, to e vie zraka proi kroz predmet i imaemo vee zacrnjenje filma.

    Slika 3.230. Princip rentgenskog ispitivanja

    Da bi poveali intenzitet zraenja na film, koristimo se folijama za pojaanje. Mogu biti:

    - fluorescentne ili slane folije i - olovne folije.

    Kad fluorescentnih ili slanih folija, na tankoj podlozi nanesene su fluorescentne materije, koje pod dejstvom zraenja poinju emitovanje svetlosti. Ovo dopunsko zraenje deluje na film i na taj nain dobijamo sliku boljeg kvaliteta. Rendgenski zraci su elektromagnetski talasi sa malim talasnim duinama. Kod tehnikih dijagnoza upotrebljava se spektar 0,01-1 . Zraci vee talasne duine imaju oznaku meke, a zraci manje talasne duine su tvre. Tvri zraci lake prodiru u materijal i manje se apsorbuju u materijalu. Zraci su skup individualnih talasa zvani fotoni. Rendgenski zraci nastaju kad elektroni velikom brzinom pogaaju volframovu anodu u rendgenskoj cevi. Iz rendgenske cevi alju se zraci prema predmetu koji e se kontrolisati. to je deblji materijal vie zraka se apsorbuje. Ako se u metalu nalaze mehurii ili pukotine, zraci lake prolaze. Ovi zraci crne fotografski film, koji je plasiran ispod predmeta ispitivanja, vie nego zraci koji su proli kroz materijal bez greaka. Ova metoda se puno upotrebljava kod ispitivanja vara. Kod rendgenskih ispitivanja debljina ploa je ograniena na 100 mm. Olovne folije imaju slabiji efekat. Uzimaju se olovne folije debljine 0,1 do 0,25 mm. Pod dejstvom X i -zraka na olovne folije, dolazi do emitovanja elektrona koji dejstvuju na film.

  • 219

    Fluorescentnim metodoma se koristimo za neposredno posmatranje predmeta na fluorescentnom ekranu. X-zraci, posle prolaza kroz ispitivani materijal, padaju na ekran sa kojeg se slika reflektuje na ogledalo za posmatranje. Metod jonizacije zasnovan je na osobini X-zraka da izazivaju jonizaciju gasova. Prolaskom X-zraka kroz gas dolazi do delimine apsorpcije i pojave foto- elektrona koji se mogu registrovati u jonizacionim komorama. Ovom metodom mogue je posmatrati manje povrine predmeta, a postiu se veoma dobri rezultati. Ispitivanje X-zracima naziva se rendegenografija, a ispitivanje -zracima, gamagrafija.

    Slika 3.231. Definisanje anomalija X zracima

    Slika 3.232. Pronalaenje defekata u varovima

    Poroznost

    Ukljuci troske

  • 220

    Ispitivanje gama () zracima Ovo ispitivanja imaju za cilj otkrivanje greaka u unutranjosti predmeta, kao to su: odlivci, otkivci, zavareni spojevi, rezervoari itd. Princip je slian kao i pri ispitivanju s rendgen zracima. Ispitivanje se sastoji od ozraavanja predmeta iza kojeg se postavlja film, na kojem dobijamo sliku unutranjosti predmeta. Gama zraci nastaju spontanim raspadanjem prirodnih radioaktivnih elemenata ili vetakih radioaktivnih izotopa. Gama zraenje se ne moe regulisati izvana i ono je konstantno za odreeni period vremena koji je razliit za razliite elemente. Vremenski interval u kome se raspada polovina atoma naziva se periodom poluraspada. Period poluraspada za razne radioaktivne elemente se menja u veoma irokim granicama. Tako, npr. za radijum (88 Ra226) iznosi 1590 godina, za torijum (90 To232) je 1,391010 godina, za iridijum (77 Ir92) svega 74 dana. Zahvaljujui maloj talasnoj duini, a veoma velikoj uestalosti (0,25 do 0,60) 1010 Hz, ovi talasi imaju svojstvo da prodiru kroz vrste materije u veoj meri nego rendgenski zraci. Na slici 3.233 je prikazana shema ispitivanja pomou gama zraka. Radioaktivni elemenat (2) smeten je u komoru (1) i kroz konian otvor emituje gama zrake, koji padaju na povrinu predmeta (4). Prolazei kroz predmet zraci prolaze i kroz film (5). Zavisno od gustine predmeta imaemo vee ili manje zacrnjenje slike. Iza filma postavljena je olovna ploa, koja apsorbuje zrake koji prolaze kroz predmet i kroz film, da bi se izbegla sekundarna zraenja. pomou gama zraka.

    Slika 3.233. Shema ispitivanja gama zracima

    Slika 3.234. Shema prozraavanja

  • 221

    Slika 3.235. Primer

    Slika 3.236. Uporeenje zraka 3.28. Ispitivanje vrtlonim strujama Ovaj postupak u praksi prikazuje dve karakteristike:

    - Merenje je indirektno i zato zahteva (po potrebi) badarenje instrumenta za svaku seriju predmeta delova u ispitivanju,

    - Vri se kontrola bez stvarnog dodira sa predmetom; radi se o metodi koja se izvodi jednostavno, brzo, moe se automatizovati i nije skupa

    Slika 3.237. Princip ispitivanja vrtlonim strujama

  • 222

    S obzirom na odnos reciprociteta koji postoji izmeu magnetnih polja, jedan ampermetar signalizira promenu u bilo kojem od ta dva kruga, zato to oni meusobno utiu jedan na drugi. Umetanje promenljivog otpora u krug kojim tee elektrina struja, omoguuje se promena jaine struje i na taj nain otkriva promena u strukturi materijala koji se kontrolie. 3.29. Postupak ispitivanja korozije Koliko korozija ugroava povrine delova, obino se procenjuje na osnovu boje i debljine korozionog sloja. Tabela 3.44. Zavisnost boje i stepena korodiranosti

    Boja Stepen korodiranosti

    Svetlosmei oksid Nastaje u toku 10-15 dana, na otvorenom prostoru pri vlanom vremenu. Moe se razblaenom sonom ili sumpornom kiselinom odstraniti.

    Crveni oksid Udubljenja u povrini metala. Moe se lako odstraniti pomou nekog hemijskog sredstva.

    Tamnosmei oksid Relativno duboka udubljenja u povrini.

    Kontrole stanja: merenja elektro-hemijskih potencijala i merenja brzine korozije pomou uzoraka ili elektro-hemijskih senzora, primena gasne analize, termoelemenata, ureaja za praenje stanja, kontrolnih otvora, pirometara, televizijskih kamera i dr., kao i postupci ispitivanja bez razaranja. Praenjem stanja treba da se ostvare dva cilja:

    1. Dobijanje informacija o postojanosti korozije i njenom napredovanju; one doprinose poboljanju koncepcije odravanja i omoguavaju ogranienje broja pregleda stanja pri zaustavljanju naroito osetljivih delova,

    2. Dovoenje radnih uslova itavog tehnikog sistema na stepen sa minimalnim napredovanjem korozije. To se izvodi pomou korelacije rezultata praenja stanja i radnih parametara i primenom dobijenih podataka u voenju procesa.

    Tabela 3.45. Zavisnost boje i stepena korodiranosti

    Materijal Vrsta korozije Sredstvo za praenje stanja

    Ugljenini elici, niskolegirani elici Vodonina krtost pri niskim i visokim temperaturama - Senzori osetljivi na vodonik - Merenje vodonika

    Ugljenini elici, niskolegirani elici Merodavan porast magnetita pri viim temperaturama - Senzori osetljivi na vodonik - Merenje vodonika

    Ugljenini elici, niskolegirani elici Korozija usled zamora Analiza pomou odailjanja zvuka

    Nerajui elici, visokolegirani elici Pojava naprsline, pukotinska korozija Elektrohemijski senzori

    Nerajui elici, visokolegirani elici Raspuklost Merenje magnetskog permeabiliteta

    Bakar i legure bakra Lokalna korozija, pukotinska korozija Elektrohemijski senzori

    Bakar i legure bakra Korozija, erozija Merenje vrtlone struje

    Aluminijum i legure aluminijuma Lokalna korozija, rupiasta korozija, krunjenje, pukotinska korozija Elektrohemijski senzori

  • 223

    Ispitivanje korozionih procesa je neophodno i izvodi se radi sledeih ispitivanja: 1. Ispitivanje ponaanja materijala, 2. Ispitivanje korozione sredine, 3. Ispitivanje tehnolokih procesa, 4. Procena tete od korozije.

    Ciljevi ispitivanja korozionih procesa se mogu definisati kroz sledee stavke:

    1. Prouavanje mehanizma korozije, 2. Utvrivanje uzroka korozije, 3. Ispitivanje metoda za spreavanje korozije, 4. Ispitivanje uticaja korozionih produkata na glavne produkte u tehnolokom procesu, 5. Izbor najpogodnijeg materijala, 6. Ponaanje novih materijala u raznim sredinama.

    Sama ispitivanja se provode na nekoliko nivoa: laboratorijska ispitivanja, terenska ispitivanja, eksploatacijska ispitivanja. Metode

    1. Vizuelna metoda: - Optika mikroskopija, - Metalografska analiza, - Elektronska mikroskopija.

    2. Gravimetrijska metoda praenja sekundarnih pojava: - Merenje promene zapremine izdvojenog vodonika, - Merenje promene zapremine kiseonika, - Kombinovana metoda, - Merenje koncentracije komponenata u rastvoru, - pH metrija, - Potenciometrija, - Spektrofotometrija, - Metoda AAS, - Plamena fotometrija, - Volumetrija, itd.

    3. Metode merenja dimenzije: - Merenje promene dimenzije, - Merenje dubine pitinga.

    4. Mehanike metode: - Otpornost na savijanje, - Otpornost na torziju, - Merenje deformacije, - Merenje tvrdoe, - Prekidna vrstoa, - Pritisna vrstoa, itd.

    5. Optike metode: - Elipsometrija, - Interferometrija, - Merenje refleksije svetlosti.

    6. Elektrine metode: - Merenje elektrinog otpora.

  • 224

    7. Elektrohemijske metode: - Merenje potencijala, - Merenje struje, - Polarizacija, - Linearna volumetrija, - Hronoampermetrija, - Hronopotenciometrija, - Ciklina voltametrija, - Galvanostatska ispitivanja, itd.

    8. Ostale metode: - Metode za karakterizaciju korozionih produkata (analiza X-zracima), - Metode za karakterizaciju povrina, itd.

    3.30. Primer - -4 1420 - , () . , / . , - , ( , + , + ) .

    Slika 3.238. Magnetno naponsko-korozioni defektoskop za unutranju kontrolu gasnih i naftnih cevovoda

  • 225

    Slika 3.239. Magnetni skener defektoskop za kontrolu gasnih i naftnih cevovoda i rezervoara