· Obrazovni seminari · Interna obuka · Finansijsko savetovanje

Bazel III je prvenstveno namenjen za

poboljšanje sposobnosti bankarskog

sektora da apsorbuje šokove, koji

proizilaze iz finansijskih i ekonomskih

kriza, za poboljšanje upravljanja

rizicima, poboljšanje vođenja banaka i

jačanje transparentnosti bankarskog

poslovanja te poboljšanje

transparentnosti bankarskih iskaza.

Uvodi značajne promene kako na

području specifičnih rizika, tako i na

području sistemskih faktora rizika.

2

Glavne promene, koje uvodi Bazel III za

bankarsko poslovanje, možemo sažeti

u tri veće kategorije:

uvođenje novih globalnih

likvidnosnih standarda,

viši minimalni kapitalski

standardi i uvođenje novih

kapitalskih bafera i

kreditni rizik suprotne stranke i

ostali zahtevi za rizike trgovačke

knjige.

U godinama pre finansijske krize, banke su bile redovno

nagrađivane za svoje agresivno poslovanje. Bankama, koje su

prikazivale sve veće prinose na svoj kapital, cene akcija su brzo

rasle, a onima koje su umirenije investirale, cene akcija su

stagnirale ili čak blago padale. Slično se dešavalo i sa nagradama

rukovodstva i zaposlenih. Banke su se u borbi za najboljim

mogućim rezultatima izlagale prevelikim rizicima.

Bilansne i vanbilansne izloženosti su rasle, što nije bilo praćeno

rastom kapitala, potrebnog za pokrivanje gubitaka u slučaju

lošeg poslovanja. Finansijskoj krizi je doprinelo i neprecizno i

neefikasno upravljanje likvidnosnim rizikom. Brojne banke su

prekomerno finansirale dugoročna sredstva sa kratkoročnim

finansiranjem i na taj način se izlagale likvidnosnom riziku

finansiranja. Kao odgovor na katastrofalne posledice poslednje

finansijske krize, nastao je novi regulativni okvir - Bazel III.

Uvođenje novih globalnih likvidnosnih standarda

Uvođenje novih globalnih likvidnosnih standarda

Pre finansijske krize, mnoge banke nisu imale

određene likvidnosne rezerve, odnosno su te

rezerve bile premale.

Pojavili su se likvidnosni problemi, nekoliko

banaka je svedočilo masovnom podizanju

ušteđevina, neke od njih su čak i propale.

Kao primer loše prakse upravljanja

likvidnosnim rizikom, često se navodi

Northern Rock.

Cilj novih reformi je da banke imaju od sada

više likvidnog kapitala (Liquid capital).

Likvidnosni rizik će se meriti pomoću dva

kriterijuma, a to su

1. koeficijent likvidnosnog pokrića

(Liquidity Coverage Ratio - LCR) i

2. koeficijent neto stabilnih izvora

finansiranja (Net Stable Funding

Ratio - NSFR).

Pojedine banke će morati da prate i

ispunjavaju zahteve za oba koeficijenta, čija

će vrednost morati da bude (nakon

prelaznog perioda) veća od 100 %.

Koeficijent likvidnosnog pokrića je kriterijum

kratkoročne likvidnosti banke. Ispunjavanje

ovog kriterijuma će obezbediti da banka ima

dovoljno visokokvalitetnih, neopterećenih

likvidnih sredstava za kratkoročni opstanak.

Banke će morati da imaju portfolio

visokolikvidnih sredstava, koje je moguće

jednostavno prodati za pokrivanje odliva

novca u stresnom periodu od 30 dana.

Koeficijent neto stabilnih izvora finansiranja

bio je uveden sa namerom da bi prikazao

potencijalnu preveliku neusklađenost rokova

sredstava i obaveza banke i da bi time

podsticao banke ka srednjeročnom i

dugoročnom finansiranju bankarskih

sredstava i ostalih aktivnosti banke.

1. Formula za izračunavanje koeficijenta likvidnosnog pokrića (LCR):

Zahtev, koji se odnosi na adekvatno likvidnosno pokriće, stupiće na snagu 2015. godine.

2. Formula za izračunavanje koeficijenta neto stabilnih izvora finansiranja (NSFR):

Zahtev, koji se odnosi na adekvatne stabilne izvore finansiranja, stupiće na snagu tek 2018. godine.

Osim navedenih koeficijenata, Bazel III je razvio i niz drugih kriterijuma koje moraju pratiti

regulatori: neusklađenost ugovorenih dospeća, koncentracija finansiranja, raspoloživa

neopterećena sredstva, LCR po važnim valutama i tržišni alati za praćenje likvidnosti.

Banke moraju da izbegavaju prekomerno finansiranje dugoročnih sredstava sa kratkoročnim

izvorima kako bi izbegle potencijalne likvidnosne probleme refinansiranja. U nepovoljnom

scenariju, kada glavni prilivi kratkoročne likvidnosti iznenada presuše u periodu kreditnog

grča, rizici finansiranja kod pojedinih banaka mogu da se transformišu u mnogo ozbiljniji

problem sistemskog deficita likvidnosti.

4

1. Koeficijent likvidnosnog pokrića 2. Količnik neto stabilnih virov

financiranja

Viši minimalni kapitalski standardi

Viši minimalni kapitalski standardi

Moramo priznati da na početku finansijske

krize banke nisu imale dovoljno kapitala u

odnosu na preuzete rizike, a istovremeno

taj kapital nije bio dovoljno kvalitetan.

Mnoge institucije, u odnosu na rizike kojima

su bile ispostavljene, nisu imale dovoljnu

količinu instrumenata kapitala najvišeg

kvaliteta, koji bi mogli efikasno da

apsorbuje gubitke kada nastanu, i pomogne

ka očuvanju redovnog poslovanja

institucije.

Utvrđeno je da hibridni instrumenti kapitala

prvog reda (hibridi), za koje se pre toga

smatralo da mogu da apsorbuju gubitke

tokom redovnog poslovanja, u praksi nisu

efikasni. Ovi instrumenti nisu bili sposobni

obavljati svoju funkciju da apsorbuju

gubitke kada institucija postane

nesolventna jer bankama prestanak

obavljanja aktivnosti često nije bio

dozvoljen. Takođe, kvalitet kapitalskih

instrumenata, potrebnih da apsorbuju

neočekivane gubitke zbog rizika u

trgovačkoj knjizi, mora biti jednako visok

kao za rizik u bankarskoj knjizi, gde je

utvrđeno da instrumenti kapitala trećeg

reda nisu dovoljno kvalitetni. Prema Bazelu

III će biti isključeni iz regulatornog kapitala.

Dodatni problem predstavlja nedostatak

usklađenosti opredeljenja kapitala u EU,

gde su različite države članice

upotrebljavale suštinski različite pristupe ka

elemantima kapitala koji su uključeni ili

isključeni iz sopstvenih sredstava.

Obične akcije i zadržani profit treba da

budu dominantna komponenta kapitala 1.

reda (Tier 1 Capital). Ovaj kapital je i

osnovni kriterijum finansijske snage banke

sa vidika regulatora.

Kombinacija strožijeg opredeljenja kapitala,

viših minimalnih kapitalskih zahteva i

uvođenja novih kapitalskih bafera pružiće

bankama mogućnost da mogu lakše da

izdrže periode ekonomskog i finansijskog

stresa, što će doprineti ekonomskom rastu.

Regulisanje adekvatnosti kapitala banke je

potrebno kako za ograničavanje troškova

finansijskih poteškoća banke, tako i za

podsticaj bankama da poboljšaju

upravljanje rizicima. Međutim,

uspostavljanje efikasnog kapitalskog

zahteva nije samo stvar postavljanja

zahtevane razmere koja je dovoljno visoka.

Zahteva se takođe dosledan nadzor,

pouzdana metoda za merenje kapitala i

jasno razumevanje svrhe ovih pravila.

Kapitalski zahtevi nisu u potpunosti i svuda

efikasni, pre svega zbog diskrecije priznanja

gubitaka kako od strane banaka, tako i od

strane regulatora. Bankari često koriste

taktiku kašnjenja - ponovo pozajmljuju

novac lošim zajmoprimcima kako bi oni

servisirali rastuće troškove duga i na taj

način pokrili svoje vlastite probleme (i,

naravno, probleme banke). S' druge strane,

bankarski regulatori su, u želji i čežnji za

stabilnošću u sistemu, sve više popustljivi i

strpljivi. Da bi sprečili pogoršanje krize,

nađu načine za korišćenje svog diskrecionog

prava i pretvaraju se da su gubici manji

nego što zaista jesu. Tako bankama nije

potrebno nadoknaditi izgubljeni kapital.

Naravno, najrazvijenije banke su tražile i

takođe našle druge načine za poboljšanje

kapitalskog koeficijenta. Pritom mislim na

smanjenje izloženosti prodajom dela aktive,

osiguranjem portfolia od rizika kao i

argumentovanim menjanjem parametara

internih modela za vrednovanje potrebnog

regulatornog kapitala.

Dug period trazicije će pomoći tome da će

bankarski sektor biti u mogućnosti da

ispunjuje više kapitalske standarde

zadržavanjem ostvarenog profita i

povećanjem dodatnog kapitala dok bude

još uvek pozajmljivao ekonomiji.

6

Uvođenje novih kapitalskih bafera

Bazel III uvodi 2,5 % zaštitni kapitalski bafer

(Capital conservation buffer) nad

minimalnim kapitalskim zahtevima.

Svrha zaštitnog kapitalskog bafera je da

obezbedi bankama da imaju kapital koji se

može lako koristiti za apsorbciju gubitaka u

periodima finansijskog i ekonomskog stresa.

Bankama će biti dozvoljeno da „koriste”

ovaj bafer u periodima stresa. Banke će

moći dalje normalno da posluju kada nivo

njihovog kapitala zbog gubitka padne u

raspon kapitalskog bafera. Ograničenja se

odnose isključivo na distribuciju profita, a

ne na sam rad banke. Međutim, bliže što se

budu njihovi regulatorni kapitalski

koeficijenti približavali minimalnim

zahtevima, veća će biti ograničenja o

raspodeli profita.

Ovaj okvir ima za cilj da ojača zdrav nadzor i

upravljanje banaka, jer će sprečavati

neprimerne raspodele profita banaka u

bonuse i dividende za vreme kada je

kapitalska čvrstoća banke oslabljena.

Svrha kontracikličnog kapitalskog bafera

(Countercyclical capital buffer) je zaštita

celokupnog finansijskog sistema od perioda

preterane agregatne kreditne rasti.

Regulatori ga koriste da smanje ili

podstaknu kredite u različitim fazama

kreditnog ciklusa.

Ovaj koeficijent će omogućiti da se održi

nivo kreditiranja ekonomije i stanovništva i

za vreme ekonomske krize, a s' druge

strane da se smanji kreditiranje u periodima

preterane agregatne kreditne rasti. Visina

bafera će se kretati u odnosu na stanje

ekonomskog ciklusa, u rasponu od 0 % do

2,5 %.

Stepen finansijskog leveridža (Leverage

ratio) prikazuje razmeru temeljnog kapitala

banke (Tier 1) u odnosu na sva sredstva

banke, uključujući vanbilansne stavke i

izvedene finansijske instrumente.

Stepen finansijskog leveridža je

jednostavna, transparentna mera zaštite

koja ne temelji na rizicima i koja će biti

upotrebljena kao kredibilna dopunska mera

za kapitalske zahteve zasnovane na riziku.

Stepen finansijskog leveridža mora da bude

viši od 3 procenta.

Uvođenje novih kapitalskih bafera

Osim ispunjavanja redovnih zahteva Bazela III, globalne, sistemski važne finansijske ustanove

(Systemically important financial institutions - SIFIs) moraće da ispunjavaju viši kapacitet

apsorbcije gubitaka jer predstavljaju veći rizik za finansijski sistem.

8

Kontraciklični kapitalski bafer Zaštitni kapitalski bafer Uvođenje stepena finansijskog

leveridža

Dodatni kapitalski zahtevi za sistemski važne finansijske ustanove

Finansijske krize su pokazale da gubici u finansijskom sektoru mogu biti ekstremno visoki kada ekonomska recesija sledi periodu prekomerne

ekonomske rasti. Gubici mogu da prouzrokuju nestabilnost u bankarskom sektoru sa spiralnim efektom, jer su problemi u finansijskom sektoru

doprineli ka dodatnoj recesiji u ekonomiji, što ima dalje negativni efekat na bankarski sektor.

Kreditni rizik suprotne stranke i ostali zahtevi za rizike trgovačke knjige

Kreditni rizik suprotne stranke i ostali zahtevi za rizike trgovačke knjige

Kriza je otkrila više nedostataka trenutnog

regulativnog tretiranja kreditnog rizika

suprotne stranke (Counterparty Credit Risk -

CCR), koji potiče iz izvedenih finansijskih

instrumenata, repo poslova i aktivnosti

finansiranja hartija od vrednosti. Pokazala je

da postojeće odredbe nisu obezbedile

adekvatno upravljanje tom vrstom rizika.

Važeća pravila takođe nisu pružila dovoljno

podsticaja za prelaz sa ugovora o izvedenim

finansijskim instrumentima na OTC tržištu za

koje se koristi dvostrani kliring, na

višestrani kliring kojeg sprovode centralne

suprotne stranke (Central counterparty).

Ideja kreditnog rizika suprotne stranke

svakako nije izum Bazela III. Ako bismo se

vratili petnaest godina unazad na osnovni

Bazel I, videli bismo da su već u njemu bile

postavljene osnove za izračunavanje

potencijalne buduće izloženosti (Potential

future exposure - PFE). Naravno, ovaj

sistem je kasnije poboljšan nekoliko puta

kako sa promenjenom metodologijom, tako

i uzimajući u obzir netiranje poslova.

10

Rezime

Rezime

1. Basel III: A global regulatory

framework for more resilient banks

and banking systems - revised

version June 2011, Basel Committee

on Banking Supervision, Bank for

International Settlement

2. Basel III: International framework

for liquidity risk measurement,

standards and monitoring,

December 2010, Basel Committee

on Banking Supervision, Bank for

International Settlement

3. Basel III regulatory consistency

assessment (Level 2) Preliminary

report: European Union, October

2012, Basel Committee on Banking

Supervision, Bank for International

Settlement

4. Predlog direktive Evropskega

parlamenta in sveta o dostopu do

dejavnosti kreditnih institucij in

bonitetnem nadzoru kreditnih

institucij in investicijskih družb ter

spremembi Direktive 2002/87/ES

Evropskega parlamenta in Sveta o

dopolnilnem nadzoru kreditnih

institucij, zavarovalnic in

investicijskih družb v finančnem

konglomeratu, Evropska komisija,

Bruselj, 20. 7. 2011

5. Predlog uredbe Evropskega

parlamenta in sveta o trgih

finančnih instrumentov in

spremembi Uredbe o bonitetnih

zahtevah za kreditne institucije in

investicijska podjetja, Evropska

komisija, Bruselj, 20. 7. 2011

6. Progress report on implementation of the Basel regulatory framework, April 2013, Basel Committee on Banking Supervision, Bank for International Settlement

Bazel III uvodi mnogo novih pravila i postavlja dodatna ograničenja na

postojeća pravila. Ova pravila uključuju iskustva, stečena tokom finansijske

krize, a s' druge strane nastoje da utiču na finansijske institucije tako da bi

one povratile poverenje, kako međusobno, tako i u odnosu sa širom

finansijskom javnošću. Zabrinutost, da će ova pravila ograničiti ekonomsku

rast, jeste opravdana. Međutim, cilj je jasan: stvoriti stabilniji finansijski

sistem, od kojeg ćemo na duži rok imati koristi baš svi.

Literatura i izvori

12

13

O preduzeću Omega Finance d.o.o.

Naše poslovanje je podeljeno u tri

segmenta:

Obrazovni seminari

Seminari su namenjeni zaposlenima

u finansijskom sektoru, kao i

finansijskim stručnjacima u

preduzećima. Pojedinačne teme su

obično podeljene na više nivoa.

Interna obuka

Svi naši objavljeni programi su

dostupni i u obliku interne obuke za

grupe sa ograničenim brojem

polaznika, s' tim što na vaš zahtev

možemo pripremiti i prilagođene

programe.

Finansijsko savetovanje

Praktično iskustvo, stečeno kroz rad

na finansijskim tržištima, obogaćeno

iskustvima iz oblasti obrazovanja,

daje nam prednost kod efikasnog

savetovanja.

Izjava o ograničenju odgovornosti

Ovaj dokument je namenjen isključivo za

opšte informativne svrhe i ne uzima u obzir

specifične okolnosti čitaoca. Moguće je da

su se razmere na ovom finansijskom

području toliko promenile da dokument ne

odražava najaktuelnije događaje. Preduzeće

Omega Finance d.o.o. odbacuje svaku

odgovornost za netačnost odnosno

nepotpunost informacija u ovom

dokumentu, kao i za sva dela ili propuste

koji mogu da se osnuju na ovim

informacijama. Takođe, Omega Finance

d.o.o. ne pruža pravno, revizijsko ili porezno

savetovanje. Čitaoci su odgovorni da takve

savete zatraže od sopstvenih pravnih

zastupnika ili drugih ovlaštenih stručnjaka.

Kontakt

Omega Finance, d.o.o.

Izobraževanje in svetovanje

Mivka 28

SI-1000 Ljubljana

Slovenija

Tel. ++386 59 064 502

Faks ++386 59 064 503

Mobilni ++386 41 647 502

Direktor: Jernej Doles

E-pošta: jernej.doles@omegafinance.si

www.omegafinance.si

O autoru

Jernej Doles je direktor i

izvođač većine edukativnih

programa preduzeća Omega

Finance, d.o.o.

Mr Jernej Doles je dugo godina

praktično trgovao različitim

finansijskim instrumentima, što

mu je pomoglo da razume njihovu logiku, logiku

finansijskog sistema i rizike, koji su prisutni na

finansijskim tržištima.

Praktično znanje je redovno nadgrađivao

školovanjem, uglavnom u stranim finansijskim

institucijama. Pedagoško iskustvo je takođe

unapredio tokom tri godine rada u Centru za

obuku veće banke.

Svoje znanje u tim finansijskim oblastima već više

od decenije prenosi drugim stručnjacima na

različitim obrazovnim skupovima i

konferencijama u Sloveniji i inostranstvu.