obuka vozaca

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIU STUDIJSKI PROGRAM BEZBEDNOST DRUMSKOG SAOBRAAJA

SEMINARSKI RAD

PREDMET: TEHNOLOGIJA RADA CENTARA ZA OBUKU VOZAA

TEMA:

Analiza rada centara za obuku vozaa Autolinija

Profesor: Dr Svetozar Kosti

Studenti: Pirojevi Nenad BDSs 9/11.

NI, 2012.

SADRAJ1. 2. UVOD ..................................................................................................................................... 1 OBUKA VOZAA ................................................................................................................ 2 2.1. ZNANJE, VETINA I NAVIKA U OBUCI UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM ............................. 2 2.2. PRAVO ZA UPRAVLJANJE MOTORNIM VOZILOM ...................................................................... 2 2.3. INSTRUKTOR .......................................................................................................................... 3 2.4. KANDIDAT ............................................................................................................................. 3 2.5. VOZILO .................................................................................................................................. 4 2.6. POLIGON ................................................................................................................................ 4 3. RAD AUTO-KOLE ,,AUTOLINIJA ............................................................................... 5 3.1. STATISTIKI PODACI AUTO-KOLE ,,AUTOLINIJA ................................................................ 6 3.2. ANKETA KANDIDATA ............................................................................................................. 8 3.3. DOKUMENTACIJA ................................................................................................................ 21 4. 5. 6. NASTAVNI PLAN I PROGRAM ...................................................................................... 26 ZAKLJUAK ...................................................................................................................... 29 LITERATURA..................................................................................................................... 30

1. UVODSaobraaj kao korisna delatnost sastoji se od kretanja velikog broja ljudi od koji mnogi upravnjaju motornim vozilom. Na ogranienom prostoru na kome se odvija drumski saobraaj, praktino uestvuje celokupna populacija stanovnitva a tehnikom koja se koristi u saobraaju upravlja veliki broj ljudi razliitog stepena sposobnosti za uee u saobraaj. Sa gledita bezbednosti saobraaja i sistema voza-vozilo-put-okolina najznaajniju ulogu ima voza, ijim se osposobljavanjem mora posvetiti izuzetnja panja. Obuka vozaa je jedna od najznaajnijih koji se moe doprineti unapreenju ponaanja vozaa, a time i bezbednost saobraaja. Obuka vozaa je jedno od mera generalne prevencije saobraajnih nezgoda.Da bi se kod svakog vozaa stvorila dobra predispozicija za bezbedno uee u saobraaju, treba da budu obuene u rukovanju motornim vozilom i da usvoje pravila pod kojima se moe bezbedno uestvovati u saobraaju. Poetak svakog vozaa za sticanje predospozicije za bezbedno uee u saobraaju je auto-kola, koja mora da obezbedi osnov bezbednosti saobraajajer u njima kandidati stiu neophodno znanje vetinu za upravljanje motornim vozilom. Njihova uloga je iz tog razloga veoma vana i odgovorna za osposobljavanje vozaa, jer su auto-kole osnovni deo saobraajnog sistema i moraju imati kvalitetniju, odgovorniju i struniju ulogu. Jedan od velikog broja posrednih uzroka velikog broja saobraajnih nezgoda je nedovoljno kvalitetna obuka u centrima za obuku vozaa. Ovaj problem se javlja kao posledica nedostatka finansiskih sredstava i nedovoljno strunog kadra, a takoe i kao posledica loe kontrole auto-kola od strane nadlenih organa.

1

2. OBUKA VOZAA2.1. Znanje, vetina i navika u obuci upravljanja motornim vozilom Uspenom razvoju vozakih vetina kandidata za vozae u znatnoj meri doprinosi znanje i poznavanje ureaja i preme na motornom vozilu, zatim poznavanje saobraajnih pravila i propisa, kao i zato se pojedine radnje u saobraaju izvode u odreenim manevrima sa vozilom i pisohofizika sposobnost. Vozake vetine dolaze do izraaja u pravilnim, brzim i prolagoenim automatizovanim postupcima, pri emu voza o tim svojim radnjama i postupcima ne mora da razmilja, ve razmilja o reavanju saobraajne situacije u kojima se nalazi, posebno pri izbegavanju mogueg konflikta i saboraajne nezgode. Pod vetinom podrazumevamo sposobnost pravilnog, brzog i ekonominog izvoenja pojedinih postupaka i radnji koje se ostvaruju i uvruju u sve kraim vremensim razmacima. Te sposobnosti zavise od pojedinaca, od specifinosti njegovog nervnog sistema i od sposobnosti instruktora u procesu prenoenja vetina na kandidata. Instruktor u toku obuke duan je da pomogne u stvaranju pravilnih navika i oslobodi kandidate od loih i nepravilnih postupaka. Moemo shvatiti da je osnov za bezbedno upravljanje vozilom ovek i njegove sposobnosti koje se ostvaruju kroz znanje vetinu i navike.

2.2. Pravo za upravljanje motornim vozilom Svako lice stie pravo da upravlja motornim vozilom ako ispunjava sledece uslove: da je duevno i telesno sposoban da upravlja motornim vozilom (lekarsni pregled kandidata), da je lice navrilo 17 godina, da je polozilo vozaki ispit za upravljanje motornim vozilom odreene kategorije, da mu odlukom nadlenih organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom odreene kategorije. Pravo da upravlja autobusom ili trolejbusom moze da stekne lice koje je navrilo 21 godinu starosti, a na upravljanje motorciklom sa motorom ija zapremina ne prelazi 125 cm2 lice koje je navrilo 16 godina starosti.2

Za upravljanje motornim vozilom D kategorije moe da stekne voza koji ima pravo da upravlja motornim vozilom C kategorije i ako je: upravljamo motornim vozilom C kategorije najmanje dve godine, upravljamo motornim vozilom B i C kategorije najmanje tri godine. Kada kandidat poloi vozaki ispit, dobija dozvolu odreene kategorije za koju je poloio, koju izdaje nadleni organ, odnosno MUP grada u kome lice ima prebivalite. U vozaku dozvolu upisiju se sve kategorije vozila kojima lice ima pravo da upravlja, odnosno kategorije za koje lice ima poloeno.

2.3. Instruktor Osnovni zadatak isntruktora je da osposobi kandidata za vozaa motornih vozila i da ga dovede na vozani ispit uz predhodno savladane vebe. Instruktor je duan da planira i pripremi se za as obuke, realizuje as obuke i analizira as sa kandidatom. Takoe, instruktor treba da poseduje znanje o bezbednom ueu u saobraaju kao i da poznaje i pravilno primenjuje metodiku obuke vozaa. Tokom celokupnog vremena obuke panja instruktora je usmerena na postupke kandidata u toku vonje, na saobraaj u celini, posebno na to da kandidat zbog neznanja moze napraviti pogrenu radnju kojom bi ugrozio sebe i druge. Prilikom rada sa kandidatom instruktor treba da bude smiren, da ne reaguje impulsivno na greke kandidata nego da mu smireno kae na propuste i da ga motivie za dalju obuku. Instruktor pre poetka svake vebe u uvodu, u izvoenju pojedinih radnji sa motornim vozilom, mora da objasni ili demonstrira nain i postupak izvoenja iste radnje. Objanjenja instruktora su najefikasnija kada su kratka i laka. Instruktor nam objanjava kako da steknemo odreene vetine ka npr. nain pokretanja motornog vozila, kako da ubrzamo, kako da koristimo kvailo i dr.

2.4. Kandidat Kandidat koji je na obuci a kasnije i na polaganju vozakog ispita mora da samostalno upravlja motornim vozilom u saobraaju, mora da poseduje odreene psihovizike, senzualne i3

intelektualne sposobnosti, da je zdrav, to se dokazuje lekarskim pregledom. Sposobnost samog kandidata da vidi i da uje, da uradi odreenu radnju, da zakljuuje i saznaje saobraajnu situaciju, dolazi do punog izraaja u toku obuke i kasnije kod samostalnog upravljanja motornim vozilom. Kandidat treba da se pripremi za obuku, da aktivno uestvuje u izvoenju vebi i analizira savladane vetine u vebi. Kandidatovo znanje, zdravlje i psihovozika sposobost da pravovremeno donese adekvatnu odluku i bezbedno reaguje dolazi do izraaja kada na primer upravlja motornim vozilom u naseljenom mestu, gde vodi rauna o samom sebi, o nainu kretanja vozila ispred i iza sebe, vozila koji dolazi iz suprotnog smera i vozila koji se ukljuuju iz sporedne ulice.

2.5. Vozilo Za obuku kandidata u auto-kolama koriste se vozila, koja su tehniki ispravna motorna vozila one kategorije za koju se kandidat obuava.Vozilo takoe, treba biti opremljeno posebnim ureajima i opremom. Motorno vozilo za obuku vozaa mora biti oznaeno sa prednje i zadnje strane vozila posebnom plavom tablicom sa belim simbolom slova L. Na motornom vozilu na kome se vri obuka kandidata, ugrauju se duple none komande za isntruktora, pomou kojih moe tano, brzo i efikasno manipulisati u odgovarajuim saobraajnim situacijama. Zbog potrebne bezbednosti tokom obuke kandidata, motorno vozilo mora imati poseban tehniki pregled, za ta mu se izdaje posebna dokumentacija o izvrenom tehnikom pregledu. Uz vozilo, instruktor mora imati potreban nalog za obuku i saobraajnu dozvolu za to vozilo, koje mora biti pripremljeno za svaki as obuke. Ureaji na motornom vozilu moraju biti neprikosnoveni, naroito ureaji za upravljanje i koenje.

2.6. Poligon Na poligonu se prua mogunost uvebavanja pojedinih radnji u saobraaju. Moe se izraditi tako da omoguava postupnu obuku od najjednostavnijih do najsloenijih radnji. Na poligonu kandidati nisu izloeni neoekivan saobraajnim situacijama pa se vebanje izvodi mirno i bez straha. Na poligonu se vozi relativno malim brzinama.

4

3. RAD AUTO-KOLE ,,AutolinijaD.O.OAutolinija iz Kladova je osnovana 25 jula 1995.godine kao samostalna auto kola za obuku vozaa,da bi se iste godine,02.11.1995.godine, upisala u registar Privrednog suda u Zajearu,pod brojem upisnika suda Fi-648/95 kao Privatno preduzee Autolinija, da bi se 16.01.1998.godine,pod brojem Fi-11/98, zbog usaglaavanja sa Zakonom o preduzeima,transformisala u drutvo kapitala sa prefiksom D.O.O za obuku vozaa Autolinija-Kladovo (drutvo sa ogranienom odgovornou). Plan i program osposobljavanja vozaa motornih vozila sainjen je na osnovu Pravilnika o nastavnom planu i programu centra za obuku vozaa, koji je overen od strane Ministarstva Unutranjih poslova Republike Srbije. Osnovna delatnost preduzea je obuka vozaa i polaganje za sledee kategorije: A,B,C,D,E,PSP. Za proteklih 16 godina u auto koli se obuavalo 2673 kandidata za vozae razliitih kategorija. Najvei uspeh je poverenje klijenata koje je steeno profesionalnim zalaganjem i trudom instruktora. Kako je napredovala auto kola, tako se ukazala potreba za obnavljanjem voznog parka,a samim tim obnavljanjem voznog parka novim i savremenijim vozilima, dolazilo se do poveanja broja upisanih kandidata za obuku,a to je i jedan od vida marketinga autokole.Obuka i polaganje za B kategoriju je prve godine vrena na tada popularnim vozilima: PEGLICA i FIA,pa su ih zamenili GOLF, OPEL, PEO 206,da bi se ove godine obuka obavljala na vozilima wolksvagen POLO 1.2. (slika 3.1.)..

Slika 3.1. Vozila auto-kole ,,Autolinija

5

3.1. Statistiki podaci auto-kole ,,Autolinija Tabela 3.1. Obuka kandidata i polaganje vozakog ispita u 2011. godine

Redni broj

A

B

C

D

E

PSP Ukuno

1 2 3 4 5 6 7 8

Broj kandidata kojima je izdata potvrda o zavrenoj obuci Broj kandidata koji su se samostalno obuavali po lanu 99. ZBS Ukupan broj polaganja teoreckog dela vozakog ispita Broj kandidata koji su poloili teorecni deo vozakog ispita Prolaznost na teoreckom delu vozakog ispita izraena u procentima (*) Ukupan broj polaganja praktinog dela vozakog ispita Broj kandidata koji su poloili praktini deo vozakog ispita Prolaznost na praktinom delu vozakog ispita izraena u procentima (*)

/ 3 3 3

108 / 226 117

15 / 50 14

6 / 6 3 50% 2 2

10 / / / / 8 8

/ / 43 42 98% / / /

139 3 328 179 55% 209 134 64%

100% 52% 28% 4 3 75% 174 107 21 14

61% 67% 100% 100%

* Prolaznost se izaunava kao odnos brija kandidata koji su poloili isit i ukupnog broja polaganja ipita, posebno za teoretski, posebno za praktini deo isita

6

Dijagram 3.1. Prolaznost kandidata na teoreckom delu vozakog ispita

Dijagram 3.2. Prolaznost kandidata na praktinom delu vozakog ispita

7

3.2. Anketa kandidata Ovom anketom obavljeno je istraivanje u cilju boljeg razumevanja ponaanja kandidata prilikom odabira autokole, kao i faktora koji na odabir (slika 3.2.). Anketirano je ukupno 218 buduih Kladovskih vozaa, kao i vozaca koji ele da nadograde svoje znanje, razliite starosti, pola i materijalnog statusa. Anketa je sprovedena na teritoriji optine Kladovo anonimno i po sopstvenoj volji. Anketna pitanja bila su: Vae godine: - 16-22 - 23-33 - 34-45 - vie od 45.

1.Kako ste saznali za autokolu : - od prijatelja - od instruktora - internet - ostalo. 2.Koja vam je reklama kod odabira autokole najbitnija: - radio, - tv, - internet. 3.ta e najvie uticati na vas za izbor autokole? - instruktori, - vozni park, - preporuka prijatelja, - blizina kole, - ljubaznost kod prijema u autokoli. 4. Da li odredjivanje jedinstvene cene osposobljavanja u autokoli,kao i mogunost plaanja na rate, utie na vas kao potroaa? - da, - ne, - ne znam. 5.ta je za vas kao potroaa, vano kod izbora autokole? (Zaokrui dva i vie odgovora ) - instruktori, - vozni park,8

- preporuka prijatelja, - blizina autokole, - ljubaznost kod prijema. 6.ta na vas kao potroaa, utie na izbor instruktora? - iskustvo, - stariji instruktor, - mladji instruktor, - smiren instruktor, - muki instruktor, - enski instruktor 7. Da li prednost imaju autokole koje ustupaju literaturu za pripremu teoretskog dela ispita (disk sa testovima i prirunik)? - Da, - ne, - moda. 8. Da li mogunost da birate termine asova obuke utiu na va izbor autokole? - Da - ne - moda. 9. Da li ete se upisati u autokolu? - Da, - ne, - moda 10.Da li bi platili viu cenu obuke ako biste znali da ta autokola prua bolje znanje a samim tim i veu bezbednost u saobraaju? - Da, - ne, - moda.

9

Slika 3.2. Izgled anketnog lista

10

U daljem tekstu predstavljeni su vam dijagrami i tabele kojima su blie objanjeni istraivaki rad koji se odnosi na ponaanje kandidata prilikom odabira auto-kole. 1. Odgovori na pitanje kako ste saznali za autokolu:

Dijagram 3.3. Odgovoti kandidata na prvo pitanje

Tabile 3.2. Tabelarni prikaz odgovora kandidata na prvo pitanje Odgovor 16 22.g. 23 33.g. 34 45.g. Vie od 45.g. Od prijatelja 62,4 % 52,3 % 73,8 % 43,5 % Od instruktora 7,6 % 10 % 16,9 % 2,1 % internet 24,5 % 4,8 % 0% 0% ostalo 5,5 % 32,9 % 9,3 % 54,4 %

Na osnovu dijagrama 3.3. i tabele 3.2. moe se zakljuiti da kandidati razliito reaguju,odnosno primeuje se razlika u tome to mlaa populacija prednost daje internetu kao savremenom sredstvu komunikacije, dok se grupa ljudi srednjih godina vie oslanja na prijatelje koji prenose informaciju o auto-koli i ostale vidove prenosa informacije.11

2. Odgovor na pitanje koja vam je reklama kod odabira autokole najbitnija:

Dijagram 3.4. Odgovoti kandidata na drugo pitanje

Tabila 3.3. Tabelarni prikaz odgovora kandidata na drugo pitanje Odgovor 16 22.g. 23 -33.g. 34 45.g. Vie od 45.g. Radio 25,60 % 48,60 % 57,40 % 42,50 % TV 28,90 % 33,70 % 33,10 % 57,50 % internet 45,50 % 17,70 % 9,50 % 0%

Mediji kao najmonije sredstvo u borbi za kandidate u najveoj meri i utiu na ponaanje istog, pa se tako da primetiti da i ako neki smatraju da je radio kao mediji zapostavljen on itekako ima veliki uticaj na kantidate ,zatim sledi TV i na kraju internet koji najvie koristi prva grupa ispitanika.

12

3. Odgovor na pitanje ta e najvie uticati na vas za izbor autokole:

Dijagram 3.5. Odgovoti kandidata na tree pitanje Tabila 3.4. Tabelarni prikaz odgovora kandidata na tree pitanje Odgovor Instruktori Vozni park Preporuka prijatelja Blizina kole Ljubaznost kod prijema u koli 23,20% 9,40 % 10 % 8%

16 22.g. 23 33.g. 34 45.g. Vie od 45.g.

21,40 % 15,60 % 43,90 % 52,60 %

32,40 % 34,60 % 15,30 % 3,20 %

13,20 % 8,30 % 21,10 % 12,50 %

9,80 % 32,10 % 9,70 % 23,70 %

Na pitanje ta e najvie uticati na vas za izbor autokole veina anketiranih kandidata odgovorilo je instruktori, ak sa 33,4%. Iz ovoga se moe izvui zakljuak da je anketiranim kandidatima veoma vano da im znanje prenesu licencirani instruktori jer smatraju da e tako biti sigurniji u kvalitet znanja koje dobijaju i koje e moi kasnije i da primene.

13

4. Odgovor na pitanje da li odreivanje jedinstvene cene osposobljavanja u autokoli,kao i mogunost plaanja na rate, utie na vas kao potroaa:

Dijagram 3.6 Odgovoti kandidata na etvrto pitanje Tabila 3.5. Tabelarni prikaz odgovora kandidata na etvrtoe pitanje Odgovor 16 22.g. 23 33.g. 34 45.g. Vie od 45.g. Da 21,50 % 62,30 % 71,20 % 86,30 % Ne 28,30 % 17,30 % 18,60 % 2,80 % Ne znam 50,20 % 20,40 % 10,20 % 10,90 %

Kako ekonomska situacija u naoj zemlji i nije najsjajnija tako se to odrazilo i na ponaanje kandidata prilikom plaanja usluge koje prua autokola. Veina anketiranih opredelila bi se za plaanje na rate, dok kod samo 16,75% anketiranih to ne bi uticalo na izbor autokole.

14

5. Odgovor na pitanje ta je za vas kao potroaa, vano kod izbora autokole:

Dijagram 3.7. Odgovoti kandidata na peto pitanje

Tabila 3.6. Tabelarni prikaz odgovora kandidata na peto pitanje Odgovor Instruktori Vozni park Preporuka prijatelja Blizina kole Ljubaznost kod prijema u koli 23,20% 9,40 % 10 % 8%

16 22.g. 23 33.g. 34 45.g. Vie od 45.g.

21,40 % 15,60 % 43,90 % 52,60 %

32,40 % 34,60 % 15,30 % 3,20 %

13,20 % 8,30 % 21,10 % 12,50 %

9,80 % 32,10 % 9,70 % 23,70 %

Podacima iz dijagrama 3.7. i tabele 3.6. donosi se zakljuak da mlae starosne grupe pre daju prednos autokolama sa modernijim vozilima i ljubaznom osoblju,dok se kategorije anketiranih 34 45.g. i preko 45.g. pre opredeljuju za iskusne instruktore i blizinu autokole,a potpuno u drugi plan stavljaju vozni park. Preporuka prijatelja je podjednako vana svim grupama anketiranih potroaa15

6. Odgovor na pitanje ta na vas kao potroaa, utie na izbor instruktora:

Dijagram 3.8. Odgovoti kandidata na esto pitanje Tabila 3.7. Tabelarni prikaz odgovora kandidata na esto pitanje Odgovor Iskustvo Stariji instruktor 16 22.g. 23 33.g. 34 45.g. Vie od 45.g. 24,80 % 23,70 % 24,90 % 32,70 % 2,40 % 4,40 % 1,80 % 14,50 % Mladji instruktor 15,90 % 16,20 % 13,60 % 9,10 % Muki instruktor 16,30 % 17,40 % 27,60 % 21,80 % enski instruktor 20,70 % 5,60 % 3,60 % 2,40 % Smiren instruktor 19,90 % 32,70 % 28,50 % 19,50 %

Ve smo imali priliku da vidimo i da donesemo zakljuak da je kod izbora autokole najvanije kakvog instruktora poseduje birana autokola,odnosno da li je on licenciran instruktor ili ne. Anketirani potroai pored toga to obraaju panju na licencu instruktora takoe obraaju panju i na to da instruktor poseduje iskustvo 26,53%,da bude smiren 25,15% i da bude mukog pola 20,78%. Potroai najmanje poverenja daju starijim 13,7% i instruktorima enskog pola 8%.

16

7. Odgovor na pitanje da li prednost imaju autokole koje ustupaju literaturu za pripremu teoretskog dela ispita (disk sa testovima i prirunik):

Dijagram 3.9. Odgovoti kandidata na sedmo pitanje

Tabila 3.8. Tabelarni prikaz odgovora kandidata na sedmo pitanje Odgovor 16 22.g. 23 33.g. 34 45.g. Vie od 45.g. Da 58,30 % 51,20 % 62,90 % 55,70 % Ne 1,70 % 12,60 % 13,50 % 2,80 % Moda 40 % 36,20 % 23,60 % 41,50 %

Veliki uticaj na potroae koje smo anketirali ima i to koliko autokole ustupaju literaturu za pripremu teoretskog dela ispita (disk sa testovima i prirunik). ak 57 % anketiranih potroaa odgovorilo je potvrdno na ovo pitanje i stavilo doznanje koliko im znai ovaj benefit.

17

8. Odgovor na pitanje da li mogunost da birate termine asova obuke utiu na va izbor autokole:

Dijagram 3.10. Odgovoti kandidata na osmo pitanje

Tabila 3.9. Tabelarni prikaz odgovora kandidata na osmo pitanje Odgovor 16 22.g. 23 33.g. 34 45.g. Vie od 45.g. Da 65,20 % 58,60 % 78,30 % 81,10 % Ne 2,40 % 5,80 % 3,90 % 2,80 % Moda 32,40 % 35,60 % 17,80 % 16,10 %

Vreme kao jedan od glavnih faktora uspeha u modernom poslovnom svetu pokazalo se i u naem sluaju kao veoma vano, gotovo presudno sa 71%. Mogunost da biraju termine asova kategoriji od 34 45.g. i kategoriji preko 45.g. je za 10 15 % vanije u odnosu na prve dve kategorije to se moe pravdati veom uposlenou ove grupe stanovnitva.

18

9. Odgovor na pitanje da li ete se upisati u autokolu:

Dijagram 3.11. Odgovoti kandidata na deveto pitanje

Tabila 3.10. Tabelarni prikaz odgovora kandidata na deveto pitanje Odgovor 16 22.g. 23 33.g. 34 45.g. Vie od 45.g. Da 84,20 % 73,20 % 51,30 % 12,80 % Ne 2,40 % 14,40 % 21,90 % 83,20 % Moda 13,40 % 12,40 % 26,80 % 4%

I u ovom odgovoru kao i u prethodnim odgovorima anketiranih kandidata primeuje se razlika u starosnim kategorijama, pa se tako mlae starosne grupe u odnosu na starije pre opredeljuju za upis u auto-kolu to se lepo moe videti na dijagramu 3.11 i proitati iz tabele 3.10.

19

10.Odgovor na pitanje da li bi platili viu cenu obuke ako biste znali da ta autokola prua bolje znanje a samim tim i veu bezbednost u saobraaju:

. Dijagram 3.12. Odgovoti kandidata na deseto pitanje

Tabila 3.11. Tabelarni prikaz odgovora kandidata na deseto pitanje Odgovor 16 22.g. 23 33.g. 34 45.g. Vie od 45.g. Da 85,20 % 81,40 % 79,50 % 86,60 % Ne 2,40 % 8,60 % 12,90 % 2,80 % Moda 12,40 % 10 % 7,60 % 10,60 %

Kod poslednjeg pitanja u anketi gotovo sve kategorije anketiranih kandidata odgovorilo je potvrdno. 83,2% anketiranih kandidata reklo je DA elimo veu bezbednost u saobraaju jer ivot nema cenu, ime je jasno stavljeno do znanje svim autokolama da su kandidati spremni da plate i viu cenu samo ukoliko ta cena opravdava kvalitet steenog znanja.

20

3.3. Dokumentacija Dokumentacija u auto-koli jedan je od osnovnih propratnih dokumenata koje vode sve auto-kole. Dokumentaciju u auto-koli vodi voza-instruktor, ispitna komisija i poseba dokumenta koju vodi sama auto-kola. U dokumentaciju spadaju: karton obuke (slika 3.3.), koji popunjava instruktor, i u njega se upisuje ime i prezime kandidata i instruktora, vrsta i registarski broj vozila, mesto za potpis kandidata ime se potvruje da je odran as zapisnik o polaganju vozakog ispita (praktini deo i u celini) (slika 3.4.), ovaj zapisnik potpisuju predesenik i lanovi komisije. U ovom zapisniku se unosi redni broj registra o polaganju ipita, ime i porezime kandidata, presednika i lanova komisije, datum i mesto polaganja ispita, oznaka testa, redni broj zapisnika o delu ispita iz upravljanja vozilom, ocena uspeha na ispitu iz svake oblasti. uverenje o poloenom vozakom ispitu (slika 3.5.), koje izdaje auto kola kandidatu kada poloi vozaki ispit Test koji kandtdat polaze na teoreckom delu isita (slika3.6.).

21

Slika 3.3. Kartom obuke vozaa

22

Slika 3.4. Zapisnik o polaganju vozakog ispita23

Slika 3.5. Uverenja o poloeom vozakom ispitu24

Slika 3.6. Primer testa za polaganje teoreckog dela ipita25

4. NASTAVNI PLAN I PROGRAMKao to je ve napomenuto, auto-kola ,,Autolinija vri obuku vozaa i polaganje za A, B, C, D, E i PSP. Zavisno od kategorije za koju se kandidat obuava, pored razlike u izgledu i konstrukciji vozila, razlikuje se i nastavni plan i program za osposobljavanje kandidata (tabela 4.1., 4.2., 4.3.). Nastavni plan i program se sastoji od teoreckog dela, gde se kandidati upoznaju sa pravilima i propisima vezanih za bezbedno uee u saobraaju, i praktinog dela, gde kandidati obavljaju radnje u saobraaju i primenjuju teorecki deo obuke u praksi. Tabela 4.1. Nastavni plan i program za kandidate A kategorije

Teorecki deo 1. 2. 3. 4. 5. 6.Uvodno predavanje Saobraajni znakovi i znakovi koji daju ovaena lica Pravila saobraaja Opasnosti koje nastaju zbog nepravilnog preduzimanja radnji u saobraaju Bezbedno ponaanje u saobraaju Aktuelni problemi bezbednosti saobraaja u lokalnoj zajednici Ukupno

Broj asova

3 5 11 2 6 8 35

Praktini deo 1. 2. 3. 4. 5.Vonja na ureenom poligonu Praktina obuka u naselju Praktina obuka van naselja Paktina obuka nou ili u uslovima smanjene vidljivosti Praktino izvoenje radnji ije nepravilno ili nepropisno izvoenje dovodi do saobraajne nezgode Ukupno

6 27 2 2 3 40

26

Tabela 4.2. Nastavni plan i program za kandidate B kategorije


Broj asova

4 5 15 2 6 8 40


6 27 2 2 3 40

27

Tabela 4.3. Nastavni plan i program za kandidate C kategorije


Broj asova

2 5 17 2 7 8 41


6 27 2 2 3 40

28

5. ZAKLJUAKIz svega gore navedenog moemo zakljuiti da je kvalitetna obuka jedan od navanijih faktora bezbednosti saobraaja. Obuka mora da bude struna, a najveu ulogu u obuci kandidata imaju instruktori, iji je zadatak da to bolje i kvalitetnije obui kandidata za bezbedno uee u saobraaju. Pored instruktora, deo kvalitetne obuke odnosi se i na same auto-kole. Ako se autokola ne zalee dovoljno za neto bezbednijom obukom kandidata, kao rezultat bie loa obuka kandidata a takvi budui vozai mogu dovesti do nastanka saobraajne nezgode. Takve autokole treba zatvoriti. Svaka auto-kola trebala bi da obezbedi teorecki deo nastave za kandidate. Pored teorecke nastave, trebala bi da obezbedi i noviji vozni park. Ako isntuktor proceni da kandidat nije najbolje savladao neku od radnji u saobraaju, za takve kandidate treba obezbediti dodatnu nastavu kako bi kandidat prevaziao problem. Tek kada kandidat dobro savlada radnje u saobraaju i ne bude imao nikakvih problema, onda je on spreman za polaganje i takav kandidat predstavlja budueg bezbednog vozaa.

29

6. LITERATURA[1] [2] [3] [4] Ini V, dipl. saob. ing.: Metodika obuke vonje Pantazijevi S.: Bezbednosni aspekt-osposobljavanje vozaa Podaci iz auto-kole ,,Autolinija Nastavni plan i program za obuku vozaa

30

Documents

obuka vozaca