JABUKA-Praktična obuka

8/16/2019 JABUKA-Praktična obuka

1/25

JABUKA – PRAKTIĈNA OBUKA


2/25

RODNE GRANĈICE

VITA

NABORITA

KRUTA


3/25

Kako nastaju vodopije

Jaka rezidba kod jabuke utiĉena poremećaj

ravnoteţe izmeĊuprirasta i rodnosti što najĉešće

rezultira porastom vodopija


4/25

KOJI RODNI PUPOLJCI SU ZASTUPLJENI KOD JABUKE ?

ZAŠTO SE ZOVU MEŠOVITI ?

RODNI PUPOLJCI


5/25

CVAST –GRONJA (5-7 CVETOVA)PRVO SE OTVARA CENTRALNI CVET U GRONJIPERIOD CVETANJA 7-20 DANA ( PRVA I DRUGA DEKADA APRILA)

ZA DOBAR PRINOS ZAMETANJE 5-15%

SORTE JABUKE SU SAMOBESPLODNE NEOPHODNI SU OPRAŠIVAĈI

CVETANJE JABUKE


6/25

NASTALE NASLEDNOM

MUTACIJOM, IMAJU ZNAĈAJNOKRAĆE INTERNODIJE I NAPODLOZI M9 RASTU SAMO

VRHOM. NA PODLOZI M26 I

MM106 DAJU I SLABE BOĈNEPRIRASTE. NE OREZUJU SE .

PLODOVI NEŠTO SLABIJEGKVALITETA, NE MOGU DUGO

DA SE ĈUVAJU STOGASADAŠNJE SORTE NEMAJUVEĆI KOMERCIJALNI ZNAĈAJ.

Stubaste jabuke


7/25

U SAVREMENOJ PROIZVODNJIM SE KORISTE ISKLJUĈIVO VEGETATIVNE PODLOGE.

SLABO BUJNE PODLOGE : M 9 I M 26 SREDNJE BUJNE POLOGE : MM 106M9 JE NAJZNAĈAJNIJA, VOĆKE NA NJOJ RANO PRORODE (2 GODINA),PLODOVI SU KRUPNI I DOBRO OBOJENI, FORMIRA ZADEBLJANJE NA SPOJNOM MESTU.

OBAVEZAN JE NASLON ! PREPORUĈUJE SE NAVODNJAVANJE . U GUSTOJ SADNJI SE KORISTESADNICE ISKLJUĈIVO NA PODLOZI M9 OSIM ZA SPUR TIPOVE ( SORTE SLABE BUJNOSTI KAOŠTO JE RED ĈIF KOJI SE KALEMI NA MM106.

Podloge jabuke

M 26 M 9


8/25

PERIOD ZNAĈAJNOG INTEZIVIRANJAVOĆARSKE PROIZVODNJE POĈEO JEUZVOĐENJEM VITKOG VRETENA

POĈETKOM SEDAMDESETIH GODINAPROŠLOG VEKA. OSNOVNEKARAKTERISTIKE SU

- DOMINANTNI VERTIKALNI RAST

VODILICE

- BOĈNA RAZGRANJENJA SLABIJEBUJNOSTI ŠTO SE POSTIŢEFORMIRANJEM OTVORENOG UGLA

PREMA VODILICI

NAJĈEŠĆIE KORIŠĆENA PODLOGA - M9RAZMAK SADNJE 3-4M X 0,8-1,2M.

STANDARDNO VRETENO IMA VISINU OKO

2,5 M ZBOG BERBE NADOHVAT RUKE.

MODIFIKACIJE VITKOG VRETENA :

VISOKO VRETENO, SOLAKS, V SADNJA

DUPLO VRETENO – BIBAUMOPTIMALNI - PRINOS 50 T/HA

Vitko Vreteno


9/25Kratka rezidba vitkog vretena

Zasniva se na ravnomernom

rasporedu

tri kategorije grana duţ vodilice:-LETORAST

-nosaĉ mladog rodnog drveta

-nosaĉ rodnog drveta koji jedoneo plodoveSistem podrazumeva cikliĉnusmenu navedenih kategorija

grana. Rezaĉ mora u tokurezidbe da prati prisustvo

mešovitih pupoljaka da bi znaokoliko će na nosaĉima rodnogdrveta biti plodova i tome da

prilagodi rezidbu- neophodno je

imati struĉnu radnu snagu zarezidbu. Primena malo jaĉe

rezidbe provocira nepotrebnubujnost.

Suviše jaka rezidba


10/25

PRILIKOM PODIZANJA SAVREMENIH ZASADA

ĈESTO SE KORISTE KNIP SADNICE (SA 5-7PREVREMENIH GRANA)

PREDNOST SU UPRAVO PREVREMENE

GRANE KOJE U PRVOJ VEGETACIJI

DIFERENCIRAJU CVETNE PUPOLJKE KOJI U

DRUGOJ GODINI MOGU DA DONESU RODOD OKO 5 KG ILI 20T/HA.

PO SADNJI VODILICA SADNICE SE

PREKRAĆUJE NA 50-70 CM IZNAD NAJVIŠLJEPREVREMENE GRANE. NEOPHODNO JE

VEĆINU PREVREMENIH LETORASTAPREKRATITI ĈIME ĆE SE AKTIVIRATI BOĈNIVEGETATIVNI PUPOLJCI NA NJIMA.

NEOPHODNO JE ODMAH POSTAVITI SISTEMKAP PO KAP OBZIROM DA JE KORENOV

SISTEM ZNATNO REDUCIRAN ZA RAZLIKU

OD NADZEMNOG DELA SADNICE.

SADNJU JE MOGUĆE OBAVITI I POĈETKOMMAJA AKO JE MATERIJAL ĈUVAN UHLADNJAĈI. KNIP SADNICE SE DOBIJAJUKADA SE KLASIĈNA SADNICA PREKRATI NA

50-70 CM VISINE I GAJI U RASTILU JOŠGODINU DANA. PO KRETANJU VEGETACIJE

OSTAVLJA SE SAMO JEDAN PRIRAST KOJI

DAJE I PREVREMENE GRANE.

Knip sadnice

Mesto kalemljenja

Mesto

prekraćivanja


11/25

POSTUPAK SADNJE :

-ISKOPATI RUPU 40X40X40 AKO

JE IZOSTALO RIGOLOVANJE

-UBACITI ZGORELI STAJNJAK NA

DNO

- SPOJNO MESTO MORA BITI 15 –20 CM IZNAD ZEMLJE

- U SLUĈAJU DUBOKE SADNJEBILJKA PRELAZI NA SOPSTVENI

KOREN ŠTO ZNAĈAJNOPODSTIĈE BUJNOSTNA SLIKAMA SE NALAZE

SADNICE NA PODLOZI M9 KOJU

KARAKTERIŠE ZADEBLJANJE NASPOJNOM MESTU

KONTEJNERSKE SADNICE TREBASADITI TAKO ŠTO BUSEN TREBADA BUDE 3-4 CM ISPOD NIVOA

ZEMLJIŠTA.

Dubina sadnje

Preduboka sadnja

Spojno mesto u nivou zemljišta

Pravilana sadnja


12/25

OSNOVI PRINCIPI FORMIRANJA UZGOJNOG OBLIKA: - GUSTINA SADNJE 3000 - 3800 ST/HA,

RAZMAK SADNJE JE 0,8 X 3,2M - ZASAD SE ZASNIVA KNIP SADNICAMA - POVIJANJE GRANA POD

UGLOM VEĆIM OD 100 STEPENI - FORMIRANJE NOSAĈA RODNIH ELEMENATA NA KOJIMAPREOVLAĐUJU NABORITE RODNE GRANĈICE - VISINA VODILICE 3,5 M ZBOG ĈEGA JE NEIOPHODNO

KORIŠĆENJE PLATFORMI ZA BERBU I REZIDBU. OBAVEZNA HEMIJSKA PROREDA PLODOVA.REZIDBA: UKLANJANJE GRANA SA VODILICE KOJE RASTU POD OŠTRIM UGLOM, UKLANJANJEPREDEBELIH GRANA. DUŢ NOSAĈA RODNIH ELEMENATA SE UKLANJAJU SVI PRIRASTI DUŢI OD25CM. ODSUSTVO STALNIH RAMENIH GRANA. PRIMENA HERBICIDA U REDU ZAHTEVA UKLANJANJE

SVIH GRANA SA VODILICE DO VISINE OD 70 CM. U MEĐUREDU TRAVNI POKRIVAĈ OMOGUĆUJE RADTRAKTOROM U ZASADU ODMAH POSLE KIŠE RADI OBAVLJANJA ZAŠTITE I BERBE.

Visoko vitko vreteno Tall Spindle


13/25

JEDAN OD OSNOVNIH PRINCIPA REZIDBE VISOKOG VRETENA-UKLANJANJE GRANA KOJE IMAJU NEPOVOLJAN UGAO GRANANJA I ĈIJI JEPREĈNIK VEĆI OD 1/3 PREĈNIKA DEBLA PRIMENOM HOLANDSKOG REZA-OSTAVLJA SE PATRLJAK SA CILJEM DA SE AKTIVIRA SPAVAJUĆI PUPOLJAK

KOJI ĆA DATI PRIRAST ZA ZAMENU.

Holandski rez


14/25

PRIMENJUJE SE U SLUĈAJU OGOLJAVANJA POJEDINIH POZICIJA NAVODILICI SA CILJEM POKRETANJA SPAVAJUĆEG PUPOLJKA KOJI BI

AKTIVIRANJEM DAO PRIRAST. PRIMENOM REZA DOLAZI DO PREKIDANJA

SPROVODNIH SUDOVA IZNAD PUPOLJKA .

Kaplarski rez


15/25

POVIJANJE GRANA JE NEOPHODNO OBAVITI POD UGLOM OD 90 DO 120

STEPENI. U SLUĈAJU NEPOTPUNOG POVIJANJA PRIKAZANOG NA SLICINA NAJVIŠOJ TAĈKI DOLAZI DO POJAVE NAJBUJNIJEG PRIRASTA.

Maĉija leĊa


16/25

AGROTEHNIĈKA MERAKOJA SE MOŢE PRIMENITIKOD SORTI JABUKA VEĆEBUJNOSTI (FUĐŢI,JONAGOLD, GLOSTER,

BREBURN) , U SLUĈAJUIZOSTANKA RODA ILI

PREJAKE REZIDBE U CILJU

SMANJENJA BUJNOSTI UTEKUĆOJ VEGETACIJI.PRSTENOVANJEM DEBLA

SE PREKIDAJU SPROVODNI

SUDOVI I DOLAZI DO

AKTIVIRANJA SPAVAJUĆIHPUPOLJAKA ISPOD

PRSTENA KOJI DAJU VIŠELETORASTA .

Prstenovanje debla


17/25

PRILIKOM GAJENJA SORATA ĈIJI GENOTIP KARAKTRIŠE VEĆA BUJNOST POJEDINIH GODINA

JE NEOPHODNO IZVRŠITI PREKRAĆIVANJE VODILICE U CILJU SMANJENJA VISINE STABLARADI LAKŠE I JEFTINIJE BERBE I REZIDBE. OPERACIJU JE NAJBOLJE PRIMENITI KRAJEMJUNA POSLE FAZE INTEZIVNOG PORASTA ĈIME SE IZBEGAVA POJAVA NEPOTREBNIHVODOPIJA. U SLUĈAJU PREKRAĆIVANJA TOKOM ZIMSKOG MIROVANJA STABLO ĆE NAVRHU DATI VEĆI BROJ VODOPIJA.

Prekraćivanje vodilice


18/25Vitko vreteni i njegove modifikacije

VvivtkoVitko vreteno

V SADNJA bibaum

solaks


19/25Solaks

Visina debla od najmanje 80 cm.

Svi nosaĉi rodnih granĉica susavijeni pod uglom od 1200 uodnosu na centralnu voĊicu.Na visini od 2,2 - 2,5 m voĊica sedovodi u horizontalni poloţaj ivezuje duţ zadnje ţice. Razmak

sadnje 1 x 3,2m . Principi rezidbeisti kao kod visokog vitkog vretena

Primenju je se duga rezidba i

proreda plodova.


20/25

V SISTEM GAJENJA VRETENA PODRAZUMEVA STABLA POSAĐENA U JEDNOM REDU ALISU NAGNUTA POD UGLOM OPD 15 STEPENI U ODNOSU NA VERTIKALU, NAIZMENIĈNONA JEDNU I DRUGU STRANU. BROJ STABALA U POREĐENJU SA STADADRNIMGAJENJEM JE POVEĆAN ZA 33% ŠTO REZULTIRA VEĆIM UKUPNIM PRINOSOM . SVE

AGROTEHNIĈKE MERE SU ISTE KAO KOD USPRAVNO GAJENIH STABALA . NASLON JESKUPLJI ZA 10 % U POREĐENJU SA STANDARDNOM. SISTEM SE DANAS I POREDPREDNOSTI MALO KORISTI U KOMERCIJALNIM ZASADIMA.

V sadnja


21/25

DVOOSOVINSKO VITKO VRETENO

FORMIRANO PREKRAĆIVANJEM KLASIĈNE

SADNICE NA VISINI OD 40 CM IFORMIRANJEM DVE CENTRALNE VOĐICENA STABLU.

BIBAUM


22/25

OBAVEZNA POMOTEHNIĈKA MERA UZASADIMA JABUKE GDE SE

PRIMENJUJE DUGA REZIDBA.

TERMINALNI PLOD JE KRUPNIJI ODOSTALIH U GRONJI I PRVO SE KOD

NJEGA FORMIRA JAĈA MEHANIĈKAVEZA IZMEĐU PETELJKE I GRANĈICE.TO OMOGUĆUJE DELOVANJEPOJEDINIH HEMIJSKIH SREDSTAVA NA

SLABIJU VEZU KOD MANJIH PLODOVA

USLED ĈEGA ONI OTPADAJU. POTOMSE RADI RUĈNA KOREKCIJA.PROREDA JE VAŢNA ZBOG DOBIJANJAPLODOVA OPTIMALNE KRUPNOĆE,BOLJE OBOJENOSTI, SPREĈAVANJA ALTERNATIVNE RODNOSTI, LAKŠEZAŠTITE OD JABUĈNOG SMOTAVCAKOJI SE NAJĈEŠĆE UBUŠUJE NAMESTU DODIRA DVA PLODA.

Proreda jabuke

TERMINALNI PLOD


23/25

JAVLJAJU SE ZBOG VISOKIH TEMPERATURA NA POJEDINIM SORTAMA: ZLATNI DELIŠES,

GRENI SMIT- KLON ĈELENĐŢER. PROTIVGRADNE MREŢE SPREĈAVAJU POJAVU KOD SVIHSORATA. PLODOVI SA OŢEGOTINAMA SU U II ILI III KATEGORIJI KVALITETA. PRIMENA KRATKEREZIDBE KOD GRENI SMITA PROVOCIRA NEŠTO BUJNIJI PORAST LETORASTA ĈIJE LIŠĆEŠTITI PLODOVE OD OŢEGOTINA ŠTO PREDSTAVLJA JEDNO OD REŠENJA ZA NAVEDENIPROBLEM. POJAVA DOPUNSKE BOJE KOD GRENI SMITA SE SMATRA NEGATIVNOM

OSOBINOM I TAKVI PLODOVI SE NE MOGU PLASIRATI NA TRŢIŠTE KAO I KLASA.

Oţegotine ploda


24/25

POJEDINE SORTE JABUKE SU SKLONE ALTERNATIVNOJ RODNOSTI. JEDAN OD

RAZLOGA ALTERNATIVNOSTI MOŢE BITI I NEODGOVARAJUĆA REZIDBA KAO I

LOŠA ZAŠTITA (USLED GUBITKA LISTA ZBOG JAKOG NAPADA ĈAĐAVEKRASTAVOSTI IZOSTAJE CVETANJE SLEDEĆE GODINE)ZA REDOVAN I UJEDNAĈEN ROD NEOPHODNA JE PRIMENA PUNE AGROTEHNIKE.

JEDAN OD RAZLOGA NASTANKA ALTERNATIVNOSTI MOŢE BITI PREOPTEREĆENJEPLODOVIMA ŠTO SE MOŢE REGULISATI PROREDOM .

Alternativna rodnost

Preopterećenje plodovima


25/25Ĉ Ċ k t t

NA POLEĐINI LISTA SE UOĈAVAJUTAMNE PEGE KOJE

PREDSTAVLJAJU SIMPTOMNAPADA ĈAĐAVE KRASTAVOSTIKOJA JE EKONOMSKI

NAJZNAĈAJNIJA GLIVIĈNABOLEST JABUKE. U ZAVISNOSTI

OD MOMENTA ZARAZE (APRIL,

MAJ, JUNI) USLED JAKOG NAPADA

MOŢE USLEDITI OPADANJEPLODOVA, OPADANJE LISTOVA,

FLEKAVOST PLODOVA ŠTOREZULTIRA SLABIM I

NEKVALITETNIM PRINOSOM U

TEKUĆOJ I SLEDEĆOJ GODINI.

Documents

JABUKA-Praktična obuka