1. UVODIndustrijskalogistikajeintegracijadveili vieaktivnosti
uciljuplaniranja, implementacije i kontrolisanja efikasnosti tokova
sirovina, procesnih zaliha i gotovih roba od poetne take do take
potrnje. Ove aktivnosti mogu da ukljue, ali nisu ograniene na,
usluge korisniku, predvianje potronje, distribucione komunikacije,
upravljanjezalihama, rukovanjematerijalom, obradunarudbina, delove
i podrku servisu, izbor lokacije pogona I stovarita, snabdevanje -
nabavku, pakovanje, rukovanje vraenimrobama, otpis otpada, saobraaj
i transport i skladitenje i zalihe.Moemo zakljuiti da u okviru
sistema postoje razne oblasti (podsistemi) koji se mogu
razmatratisa razliitih aspekata.Takoe mogu se vriti
razliitiprorauni operacija (na primer, proizvodnja, snabdevanje
materijalom, distribucijai sl.), posredstvom razliitih metoda
izraunavanja.12. POJAM LOGISTIKE I NJEN ZNAAJ U INDUSTRIJILogistika
predstavljacelokupan proces planiranja, obezbeenja, kontrole I
evidencije snabdevanja i zbrinjavanja materijalnim sredstvima,
organizacije transporta,hospitalizacije ljudstva, rada iodravanja
postrojenja oruanih snaga (vojna industrija, ratna
privreda).Aktuelna definicija logistike kao poslovne funkcije istiu
u prvi plan problematiku upravljanja materijalnim tokovima u
preduzeu. Kao nauka poslovna logistika predstavlja ekonomsku
disciplinu koja prouava tokove i transformacije ekonomskog sadraja
u okviru preduzea. Ona time stvara nauno uoptena reenja (modele,
metode i tehnike) za prevazilaenje prostorne i vremenske dimenzije
ciklusa reprodukcije. Na emi 2.1. prikazana logistika i njena
zastupljenost u industriji.Slika 2.1. : Logistika u industriji 23.
OBEZBEENJE MATERIJALA 3.1. MATERIJAL KAO ULAZNI ELEMENT U
TRANSFORMACIONI PROCESMaterijal predstavlja jedan od osnovnih
ulaznih elemenata u transformacioni process poslovnog sistema, jer
obavljanje proizvodnih operacija na radnim mestima nije mogue bez
obezbeenja materijala propisanog kvaliteta i kvantiteta
upredvienovreme. Potrebnakoliinamaterijalazavisi odgodinjegprograma
proizvodnje, ija dinamika obuhvata krae vremenske periode. Koliine
materijala neophodne za izvravanje takvih podprograma predstavljaju
porudbine[1].Za utvrivanje optimalnih koliina materijala u jednoj
porudbini, bie interpetiran modelski pristupdat naslici 3.1,
gdeupotrebljenasimbolikaima sledee znaenje:a.b. c. d. e.Slika 3.1 :
Optimalna koliina materijala u jednoj porudbini [1]MOP modeli za
optimizaciju porudbinaPK potranja konstantnaPS potranja
stohastikaa.MODEL 1. Hitne nabavke nisu dozvoljeneb.MODEL 2. Hitne
nabavke jesu dozvoljenec.MODEL 3. Poetne zalihe ne postojed.MODEL
4. Poetne zalihe mogu postojatie.MODEL 5. Zalihe mogu biti dovoljne
i ne moraju biti dovoljne u jednom istom periodu3M O P1P K P
S3.2.IZVODI IZ TEORIJEOvaj model
obraujeoneproblemekodkojihjepotranjastohastikasa
poznatimzakonomverovatnoe. Tosu, najee, problemi koji obraujuzalihe
rezervnih delova ili drugih proizvoda koji se poruuju jednom na
poetku perioda. Na primer, u proizvodnom procesu kvarovimaina se
pojavljuju nenadano pa je potranja za rezervnim delovima, radi
njihovog otklanjanja, stohastika sa diskretnom raspodelom
verovatnoa [2].Uintervalu (O, A) koji sesastoji od samo jednog
perioda postoje dve mogunosti:1. U svakoj vremenskoj jedinici
postoje zalihe u visini(y-x)2. Delovi nedostaju, pa nedovoljnu
koliinu od(x-y)treba obezbediti hitnom nabavkom.Postojanje zaliha
tokom itavog perioda izaziva trokove u iznosu:(3.1)Dok nedostatak
delova izaziva trokove usled hitne nabavke i to: (3.2)Postojanje
zaliha, odnosno nedostatak delova odigravae se prema zakonu
verovatnoe p(x). Na osnovu (3.1), (3.2) i p(x), proseni trokovi u
toku perioda (O, A), bie:Funkcija (3.3) se sastoji iz dva dela i
to:Prvi deo , predstavlja monotonu rastuu funkciju koja ima najniu
vrednost u taki y=0, a drugi deoF1(y) , je monotono opadajua
funkcija i postie najniu vrednost za . Na osnovu iskazanih osobina
ovih delova moe se zakljuiti dafunkcija(3.3) posedujeminimumutaki ,
pamorabitizadovoljen uslov:(3.4)41( ) T y x 2( ) Tx y ( ) ( ) ( ) (
)1 20 1( )yx x yF y T y x p x T x y p x + + ( ) ( )1 1 2 20 1( ) (
) ( ) ( )yx x yF y T y x p x i Fy T x y p x + 1( ) F yy 0y y 0 0(
1) ( ) 0 F y F y >0 0( 1) ( ) 0 F y F y + > x 01 2 34 567 p
0,00 0,10 0,30 0,400,100,050,000,00Budui dajefunkcija(3.3)
diskretna, tosedovrednosti dolazi posebnim postupkom, odnosno
uspostavljanjem veze izmeu funkcija F(y-1), F(y+1) i F(y). Navodi
se konaan rezultat tog postupka izraen u obliku uslova:(3.5)Dvojna
nejednaina (3.5) omoguava da se pronae vrednost promenljive y
zakojufunkcija(3.3) dobijaminimum, pasemoeoznaiti simboloy0, jer
predstavlja optimalan nivo zaliha. Uvoenjem koeficijenta: uslov
(3.5) dobija sledei oblik: (3.6)Dakle, radi utvrivanja optimalnog
reenja potrebno je pronai iz uslova (3.6). Samo na taj nain pronaen
nivo zaliha obezbeuje minimalne trokove koji se dobijaju zamenom u
jednaini (3.3).3.3. PROBLEM ZALIHAKoliinamaterijalakojasenalazi
uskladitupreduzeauposmatranom trnutku predstavlja zalihu.
Postojanje zaliha materijala je potrebno radi obezbeenja
neprekidnog odvijanja procesa proizvodnje. Ukoliko su zalihe
materijalavee, utolikojeveaverovatnoadaneedoi doprekidaprocesa
proizvodnje zbog nedostatka materijala.Svako preduzee koje planira
efikasno poslovanje treba da utvrdi optimalnu koliinu materijala.
Meutim, utvrivanje optimalnih koliina finalnih proizvoda sopstvene
proizvodnje koje e se drati na zalihi moe biti od znaaja za
efikasno poslovanjesamozamanji broj preuzea.
Rejeoonimpreduzeimakojasu unapred ugovorila prodaju svojih finalnih
proizvoda, sama odereuju rokove isporuke i ugovorom prihvataju da
plate penale u sluaju zakanjenja sa isporukom. Drugimreima,
utvrivanjeoptimalnekoliinegotovihproizvodana zalihi reava dilemu:
dali jepovoljnijedapreduzee plati penale usluaju kanjenja sa
isporukom ili proizvesti proizvode za zalihu [2].Kada je u pitanju
klasifikacija zaliha,onda, pored navedenog,valja istaii sledee:
postoji vie osnova za razvrstavanje zaliha u pojedine kategorije,
najee se zalihe klasifikuju prema prirodi tranje,
zalihesemoguformirati ili napoetkunekogvremenskogperiodaili na
njegovom kraju, pa i to moe biti osnov za klasifikaciju, prema
ispunjenju zahteva potroaa zalihe se dele na one kada je tranja
ispunjena u potpunosti i kada tranja nije zadovoljena.520 1 01 2( )
( )Tp x y p x yT T < < +21 2TkT T+0 1 0( ) ( ) p x y k p x y
< < 0y0y y x 01 2 34 567 p 0,00 0,10 0,30
0,400,100,050,000,00 x 01 234 5 67 0,00 0,10 0,40 0,800,900,95
1,001,00 Zs ab cdeslika 3.2. : Klasifikacija zaliha [2]S obzirom da
se u ovom tekstu zalihe odnose, pre svega, na obezbeenje
materijalazaproizvodni processupreduzeu, toseunastavkunavodi
njihova klasifikacijapremaematskomprikazunaslici 3.2, gdepojedini
simboli imaju znaenje:Zs zalihe sirovina,POK potranja je odreena i
konstantna,Ps potranja je stohastoka,a hitne nabavke nisu
dozvoljene,b dozvoljene su hitne nabavke,c poetne zalihe ne
postoje,d poetne zalihe mogu postojati,ezalihemogubiti dovoljnei
nemorajubiti dovoljneujednomistom periodu.1.15. primer:Poslovni
systemzapruanjelogistikihuslugaposeduje, poredostalih, i
radionicuzaodravanjeviljukara. Naosnovustatistikihpodatakaizminulog
perioda analizomje ztvreno da je jedan deo, funkcionalno veoma
vaan, podloan habanju i teko gajenabaviti, pajeneophodna odreena
zaliha. Distribucija kvarova, ovog dela data je u tabeli 1.Tabela
1.Trokovi dranja ovog dela na zalihe iznose 30,00 n.j., dok
nedostatak zaliha izaziva trokove od 50,00 n.j.a) Utvrditi nivo
zaliha neophodan za minimum trokova.b) Izraunati trokove za utvreni
nivi zaliha.c) Analizirati dobijene rezulate.6 x 01 2 34 567 p 0,00
0,10 0,30 0,400,100,050,000,00 x 01 234 5 67 0,00 0,10 0,40
0,800,900,95 1,001,001POK 2 PSa)pa su odgovarajue kumulativne
verovatnoe date u tabeli 2.Tabela 2.Traeni nivo zaliha dobija se
primenom dvostruke nejednakostiZamenom poznatih vrednosti
nejednakost postaje to, konano, upuuje na zakljuak da je 03 y , tj.
Na zalihi treba imati 3 komada ovog vanog dela da bi se obezbedilo
korienje viljukara uz minimum trokova.b)( ) ( )000 1 0 2 00 1( ) (
) ( )yx x yF y T y x p x T x y p x + + ( ) ( ) ( ) ( ) ]( ) ( ) ( )
( ) ]( ) ( )(3) 30 3 0 0 3 1 0,1 3 2 0, 3 3 3 0, 450 4 3 0,1 5 3 0,
05 6 3 0, 05 7 1 030 0 0, 2 0, 3 0 50 0,1 0,1 0,15 0 30 0, 5 0, 35
32, 5 . .Fn j + + + + + + + + + + + + + + + + c)Proraunom je
utvreno da nivo zaliha iznosi 3 kom. Ovog vitalnog dela da bi se
odravanje viljukara obavljalo uz minimalne trokove. Kao dokaz
tanosti ovog rezultata moe da poslui izraunavanje trokova odravanja
uz dranje bilo veih, bilo manjih zaliha ovog elementa, odnosno:( )
( ) ( )20 1 20 3( 1) 2 2 ( ) 2 ( )x xF y F T x p x T x p x + 721
2500, 62530 50TkT T + + x 01 234 5 67 0,00 0,10 0,40 0,800,900,95
1,001,000 1 0( ) ( ) p x y k p x y < < ( 2) 0, 625 ( 3) p x p
x < < ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( )( ) ( )( ) ( ) ( )40 1 20 5(2) 30 2 0 0 2 1 1 2 2 250 3 2 3
4 2 4 5 2 5 6 2 6 7 2 7(2) 30 2 0 1 0,1 0 0, 3 50 1 0, 4 2 0,1 3 0,
05 4 0, 05 5 0(2) 30 0,1 50 0, 95(2) 50.5 . .( 1) 4 4 ( ) 4 ( )x xF
p p pp p p p pFFF n jF y F T x p x T x p xF + + +1 ]+ + + + + 1 ] +
+ + + + + + + + + ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )( ) ( ) (
) ( ) ( ) ( )( ) ( )( ) ( )(4) 30 4 0 0 4 1 1 4 2 2 4 3 3 4 4 450 5
4 5 6 4 6 7 4 7(4) 30 4 0 3 0,1 2 0, 3 1 0, 4 0, 01 50 1 0, 05 2 0,
05 3 0(4) 30 0 0, 03 0, 6 0, 4 0 50 0, 05 0,1 0 30 1, 3 50 0,15 50,
5 . .p p p p pp p pFF n j + + + + +1 ]+ + + 1 ] + + + + + + + + + +
+ + + + + Dakle, F(2)>F(3)
