INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA AL F REDA ADLERA

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA


• Rođen u Beču, u siromašnoj jevrejskoj porodici• Kao dete, bolovao je od zapaljenja pluća, rahitisa i

kratkovidosti• Adler je bio pripadnik Frojdovog psihoanalitičkog kruga• Ispoljavao je naklonost ka siromašnim i zapostavljenim

pripadnicima tzv. nižih društvenih slojeva

• Individua je nedeljiva celina, slobodna, ka cilju usmerena, odgovorna za svoje ponašanje

• Stil života, životni ciljevi i borba za njihovo ostvarenje su određuju ljudski razvoj


• Osnovno čovekovo osećanje je osećanje inferiornosti, a osnov celokupne motivacije je težnja da se to osećanje inferiornosti prevaziđe

1. Organska inferiornost – drugi organi pokazuju tendenciju da kompenzuju inferiornost uzrokovanu hendikepom oštećenog organa – kod slepih osoba, neka druga čula razvijena su u većoj meri nego kod drugih osoba

2. Inferiornost složenih psihičkih funkcija Inferiornost jedne sposobnosti nadoknađuje se intenzivnijim razvojem drugih sposobnosti – loš crtač postaje dobar matematičar i time nadoknađuje narušeno samopoštovanje

3. Inferiornost na dečijem uzrastuDete je samim svojim položajem inferiorno, zbog bespomoćnosti i zavisnosti od starijih. Ukoliko je ono još i lišeno nežnosti, zanemarivano i ismevano, osećanje inferiornost se pojačava

OSEĆANJE INFERIORNOSTI

• Na koji način/kojim postupcima mogu roditelji uticati na razvoj inferiornosti kod dece?

• Kojim repertoarima ponašanja mogu reagovati deca kod kojih je izraženo osećanje inferiornosti?

• Na koji način deca mogu ostvariti nezavisnost u odnosu na roditelje?


• Dete je prisiljeno da pronalazi puteve kojima će povećati svoju nezavisnost u odnosu na odrasle

• Uticaj mnoštva faktora: ličnost roditelja, godine roditelja, veličina porodice, odnos među članovima u porodici, prisustvo i godine braće i sestara itd

• Uspešni obrasci ponašanja usmereni ka rešavanju problema inferiornosti, ponavljaju se i stabilizuju u trajni repertoar ponašanja –stil života

• Izbegavanje osobe da se suoči sa problemom inferiornosti stvara pasivnu, zavisnu ličnost


• Ako osećanje inferiornosti duže potraje iz njega može da se razvije kompleks manje/niže vrednosti

• Ako osoba u borbi sa teškoćama razvije životni stil u kome je važno uspeti i po svaku cenu uspeti i u kojem se sopstvenim potrebama daje primat i ne vodi računa o potrebama drugih, nastaje određeni sklop ličnosti – kompleks superiornosti


• Adler i pedagoška praksa; razlikuje dve kategorije dece:

• Pretežno pasivna deca – neradna, apatična, nemarna..

• Pretežno aktivna deca – sklona dominaciji nad vršnjacima, nestrpljiva, razdražljiva, nemirna, bućna... rizik za poremećaje ponašanja


• Životni stil – kreativna funkcija individue

• Čovek nije pasivni produkt fizičkih i socijalnih uslova, represije...vrlo je odgovoran za svoj razvoj, svoj posebni pravac u težnji za savršenstvom tj prevladavanjem osećanja inferiornosti

• Seksualnost je značajna za razvoj ličnosti, ali joj Adler daje drugačiji smisao u odnosu na Frojda

• Ako dete razvije životni stil u kom preovlađuje spremnost za saradnju, stil u kome su davanje i primanje uravnoteženi, velika je verovatnoća da će taj stil ispoljiti i u odnosu sa partnerom suprotnog pola

• Seksualnost može biti prirodan izraz ljubavi partnera, ali može biti i sredstvo u borbi za moć


• Napravio je korak napred u razumevanju ljudske prirode

• Značajno je njegovo nastojanje da shvati socijalne razloge problema koje ima čovek

• Prvi ukazivao na potčinjen položaj žena u društvu

• Među prvima shvatio da mnoge organske bolesti imaju poreklo u psihičkim tegobama – temelj za psihosomatsku medicinu

Adler Versus Freud

Za Freuda, čovekova primarna motivacija je seksualno zadovoljstvo; ljudi sliče životinjama i mašinama, vođeni su prirodnim silama koji se teško odupiru

Za Adlera, primarna motivacija je samo-perfekcija i jednakost čoveka sa ostalim; ukazuje da su ljudi drugačiji od životinja i mašina jer imaju vrednosti, ciljeve, slobodnu volju...

SOCIJALNA REVIZIJA PSIHOANALIZE

KAREN HORNAJ I ERIK FROM

SOCIJALNO ANALITIČKA TEORIJA KAREN HORNAJ

• Njena najranija interesovanja vezana su za položaj žene u društvu i izvor ženinih mentalnih teškoća

• Žena je zavisna od ljubavi muškarca i njen osnovni strah vezan je za gubitak te ljubavi

• Muškarci takođe imaju strepnju, samo je ona maskirana prividnom socijalnom sigurnošću

• Osnovna strepnja je univerzalno ljudsko osećanje


• Izvor strepnje je u dečijoj nesigurnosti koja se naročito pojačava u nesređenim porodičnim okolnostima i odnosima

• Roditelji koji se ponašaju dominantno, nedosledni su u odnosu prema detetu, postavljaju neodgovarajuće zahteve, hladni su itd – daju krajnji ishod u vidu dečije nesigurnosti

• Dete se strepnji prilagođava uglavnom iracionalnim postupcima, ako strepnja potraje, prilagođavanje se javlja u vidu “neurotičarskih potreba”: ka ljudima, od ljudi i protiv ljudi


• Značaj seksualnosti u nastanku neuroze: prvo se javljaju promene u ličnosti koje posle, imaju uticaja na promene u seksualnoj sferi

• Izvori konflikata vezani su za međuljudske odnose, pri čemu moralne vrednosti imaju presudan značaj


• Holistički terapijski model: treba ispitati celokupnu ličnost pacijenta, uzeti u obzir i zdravi deo ličnosti, i oštećene funkcije, fizičke i psihičke osobine, socijalni i materijalni položaj

• Mogućnost za oslobađanje od destruktivnih snaga ličnosti vidi se u stalnom povećanju svesnosti o samom sebi

• Teorija neuroza: neurotični razvoj nastaje usled udaljavanja od realnog JA – samoidealizacija (ličnost se brani od nepovoljne slike o sebi time što izbegava realnost)

UPOREĐENJE psihoanalitički i psihoanalizi srodni terapijski

modeli

• Frojdov terapijski model: i pacijent i terapeut su pasivni i dozvoljavaju nesvesnom da se ispolji, dajući mu tek po neki podsticaj

• Adlerov terapijski model: naglasak je na aktivitetu pacijenta, terapeut ga samo sledi i pomaže mu da se pravilno usmeri

• Hornaj: aktivni su i terapeut i pacijent u rešavanju problema koji ima pacijent/osoba koja traži pomoć

ERIH FROM

ERIH FROM

• Rođen u Nemačkoj, u religioznoj jevrejskoj porodici• Njegova porodica doživela brojne izlive mržnje prema

jevrejskom stanovništvu• Fromovi duhovni učitelji bili su Frojd i Marks• From: čovek se oseća usamljeno i izolovano jer je

odvojen od prirode i drugih ljudi• Osnovno obeležje čovekove egzistencije je paradoks –

čovek je kroz istoriju sticao sve veću slobodu, a u isto vreme je postajao sve usamljeniji

• Svoj teorijski pristup From naziva dijalektički humanizam

ERIH FROM

• Čovekovo ponašanje - uzajamno delovanje njegovog socijalnog iskustva, zahteva kulture i bioloških tendencija određenih nasleđem i konstitucijom

• Biološki faktori određuju ili ograničavaju tipove odnosa koje je moguće uspostaviti sa drugim ljudima

• Tipovi karaktera - rezultat socijalnih, političkih i ekonomskih snaga koje deluju na pojedinca

ERIH FROM

• Dete kroz razvoj postaje samostalnije u odnosu na roditelje, ali i izolovano i nesigurno.

• To stanje neravnoteže aktivira impuls čiji je smer napuštanje svoje individualnosti i uklapanje u svet oko sebe – potčinjavanje spoljnim silama koje samo prividno daju čoveku osećaj sigurnosti

• Drugi put – konstruktivno rešenje izgubljene individualnosti - uspostavljanje spontanog odnosa sa drugim ljudima i prirodom, bez žrtvovanja svoje individualnosti

ERIH FROM

• Ukoliko čovek prihvati put “bekstva od slobode”, umanjuje, privremeno osećanje usamljenosti, ali potpuno gubi svoju slobodu

• Ovaj proces je pogodna psihološka osnova za stvaranje, učvršćivanje i trajanje diktature

• Ličnost je moguće razumeti samo ako poznajemo određeni društveni sistem jer svaki tip organizacije društva postavlja pred pojedinca specifične zahteve, ističe određene norme i vrednosti i formira određeni tip ličnosti

• Ni jedan društveni sistem do sada nije omogućavao čoveku da zadovolji osnovne potrebe

ERIH FROM

• Koncept autoritarnog karaktera – izgubljena primarna veza sa svetom pokušava se nadoknaditi dominacijom nad drugim čovekom ili potčinjavanjem drugom čoveku.

• Nedostatak ličnog integriteta nadoknađuje se stapanjem sa objektom dominacije ili potčinjavanja

BIHEJVIORIZAM

BIHEJVIORIZAM

• Psihološki pravac u kom se ističe zahtev za objektivnošću saznanja

• Očiglednost, proverljivost, merenje – osnovni principi sa kojima se pristupa psihološkim problemima

• Šta se može objektivno meriti i utvrditi? • Ponašanje koje nastaje kao rezultat podsticanja iz

sredine

BIHEJVIORIZAM

• Preteče bihejviorizma: • Sečenov – psihičko ne postoji kao poseban

entitet, o njemu se može zaključiti samo na osnovu ponašanja

• Pavlov – osnivač škole više nervne delatnosti – opis objektivnih fizioloških fenomena

• Behtjerev – razvio psihološki sistem u kome se kao osnovna jedinica za analizu ponašanja uzima refleksni odgovor

BIHEJVIORIZAM

• Klasični bihejviorizam – od pojave Votsonovog članka 1913. do 1930.godine

• Neobihejviorizam – 1930-1950

• Neo- neobihejviorizam – od 1950 do današnjih dana

(Sigmund Koh, 1968)

KLASIČNI BIHEJVIORIZAM

• Votson: psihologija ne sme da se bavi nemerljivim i nepristupačnim mentalnim procesima, već konkretnim činjenicama, poput ponašanja jedinke

1. Pojam svesti se odbacuje i zamenjuje ponašanjem kao osnovom psihološkog proučavanja

2. Subjektivni introspektivni metod zamenjuje se objektivnim metodama posmatranja

3. Modifikacije u ponašanju nastaju kao rezultat draži iz sredine, S-R šema (stimulus-reakcija) kao osnovna jedinica za psihološku analizu


• Mišljenje – unutrašnji govor, sastoji se u implicitnim, spolja nevidljivim reakcijama govornih organa; senzo-motorno ponašanje govornih organa

• Emocije – telesne reakcije, značajne promene organizma u celini


S – R

S- stimulus, draž, najčešće fizička energija koja deluje na nervne završetke u senzornim organima. Uslov: energija mora biti u granicama mogućnosti prijema određene vrste energije – raspon prihvatljivih vrednosti, i podešenost čulnog organa za tu vrstu energije

R – odgovor organizma, elementarna jedinica ponašanja (kontrakcije mišića, lučenje žlezda) ili celovita radnja ili aktivnost


• Interesovanje za “periferiju organizma” – prijemnike koji su raspoređeni na površini organizma i za lokomotorni aparat (mišići, žlezde, zglobovi, tetive..) koji omogućuje reakciju organizma i najvećim delom se nalazi takođe na površini organizma

• Osnovna jedinica ponašanja je refleksnog tipa – bezuslovni i uslovni refleks; složeniji oblici ponašanja svode se na kombinaciju ovih jednostavnijih jedinica

SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA OPERANATA

• Ličnost nije ništa drugo nego sistem ponašanja

• Ljudska priroda je strogo determinisana spoljašnjim okolnostima

• Skinera interesuju veze između ponašanja i sredine koje su jednostavne i zakonite – respodenti i operanti

• Ljudska priroda• determinisana spoljnim okolnostim

• 1. Čovek je hedonista- teži zadovoljstvu i izbegavanju bola• 2. Ponašanje je određeno uticajima sredine• 3. Ponašanje je naučeno i čini ga skup asocijacija

SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVNJA OPERANATA

• Struktura ličnosti- naučeni oblici respodentnog i operantnog ponašanja

• respodentna – izazvana, pasivna reakcija• operantna - emitovana, neizazvana- pod

uticajem svog ishoda, potkrepljivača • Doslednost ponašanja u različitim situacijama -

rezultat sličnih uslova koji izazivaju slične reakcije- umesto pojma crte

Skinnerova teorijaSkinnerova teorija

“All we need to know in order to describe and explain behavior is this: actions followed by good outcomes

are likely to recur , and actions followed by bad outcomes are less

likely to recur.” (Skinner, 1953)

SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA OPERANATA

• Zamerka: krajnje uprošćen pristup, eksperimenti koje je izvodio bili su daleko od stvarnosti u kojoj se odvija ljudsko ponašanje

NEOBIHEJVIORIZAM

1. Šema S-R prelazi u S – O – R

2. Strogo operacionalizovano definisanje svih naučnih pojmova

3. Pojmovi koji se odnose na unutrašnje stanje imaju status intervenišućih varijabli

4. Ne upotrebljavaju mentalne pojmove

5. Naglasak na oblasti učenja ostaje dominantan

6. Zadržava se Votsonov kriterijum naučne objektivnosti

NEOBIHEJVIORIZAM

Osnovna jedinica ponašanja nije uslovni refleks;

Pristupa se otkrivanju ponašanja zasnovanim na mnogo

složenijim pojmovima: • jačina navike, • potkrepljenje, • nagon, • nagonske draži, • reakcioni potencijal

NEO - NEOBIHEJVIORIZAM

• Posle 1950. godine, i bihejvioristi počinju da koriste termine poput: percepcije, mišljenja, emocija..

• Nov način određivanja pojmova draži i odgovora• Miler:

“funkcionalna bihejvioralna definicija”: odgovor je bilo kakva aktivnost individue ili u individui koja se učenjem može funkcionalno povezati sa nekim prethodnim događajem

• Temelji klasičnog bihejviorizma su značajno uzdrmani

GEŠTALT PSIHOLOGIJA


• Geštalt - nemačka reč, oblik ili forma

• Pojam geštalt označava jedinstvenu celinu, koja ima karakteristike koje su drugačije od njenih sastavnih delova i koja se ne može svesti na jednostavan zbir elemenata ili delova od kojih je sastavljena.

• Karakteristike te celine nije moguće objasniti karakteristikama pojedinih elemenata ili njihovim jednostavnim sumiranjem.

GEŠTALT

• Rečenica je primer geštalta jer ima karekteristiku značenja koju ni jedna pojedina reč ili slovo u njoj nemaju.

• Neka muzička kompozicija je primer geštalta jer njene karakteristike su zvuk i melodija koju ni jedna pojedina nota nema.

• Wertheimer: primetio je da brzo ponavljanje sleda čulnih podražaja koji miruju, npr nizovi svetlosnih podražaja, stvaraju iluziju pokreta

• Percepcija pokreta predmeta koji miruju poznata je kao fi-fenomen (optička iluzija).

• Ukoliko se podražaji ponavljaju određenim prostornim i vremenskim sledom dobiće se utisak prividnog kretanja, jer podražaji prelaze prag kada mogu biti percipirani odvojeno

• Dve sijalice jedna pored druge koje se naizmenično pale i gase određenom brzinom. Dobija se utisak prividnog gibanja, odnosno kretanja svetlosti, iako sijalice miruju.

Lampice na božićnoj jelki, čini nam se da se svetlost kreće u krug oko jelke iako se lampice ustvari pojedinačno pale jedna za drugom.

Na fi fenomenu zasniva se i doživljaj kretanja na filmu!

• Na temelju ovih nalaza, javilo se pitanje šta mi ustvari vidimo, ako ne vidimo ono što u stvari postoji?

• Wertheimer: kada gledamo, mi ne vidimo svaki element zasebno, već vidimo celinu a ona ne sadrži samo elemente već i odnose među njima

• Objekti koji imaju značenje, kao što su drvo, knjige, sto, pas ...vide se kao takvi, ne doživljavaju se odvojeno kao tačke, linije, boje i drugi elementi od kojih su sastavljeni.

• Sami nadopunjujemo praznine kako bi dobili celovit i smislen lik


• Gestalt psihologija dolazi do punog izražaja u okviru gestalt terapije.

• Polazi se od stava da je ukupni doživljaj struktura kvaliteta za sebe, te da postoji dinamičko jedinstvo polje ličnosti-okolina

• Osnovni cilj gestalt terapije je da se postigne puna svest pacijenta o sebi, svojim sposobnostima i svojim problemima. Osnovni je oblik gestalt terapije grupna psihoterapija


• Celina je važnija od delova• Doživljaji se ne sastoje od perceptivnih elemenata, koji

se struktuiraju u određene sadržaje, ponašanje se ne može svesti na puku kombinaciju refleksa ili uslovljenih reakcija

• Psihičke fenomene možemo razumeti samo ako ih posmatramo kao organizovane, struktuirane celine

KONCEPT ZAVRŠAVANJA POSLOVA

Zdrava osoba ce kompletirati najveci broj svojih životnih situacija kojima je obuhvaćena i u kojima je učestvovala

Manje zdrava licnost će verovatno vući kroz život “kuglu i lanac” čitavog mnoštva “nezavršenih poslova”

To moze biti bilo šta, što je ličnost ostavila nekompletirano na svesnom ili nesvesnom nivou (nezavršene situacije iz detinjstva,sa prethodnim partner/kom itd)

Faktorske teorije ličnosti

Faktorska analiza - svrha

• FA je statistički postupak kojim otkrivamo obrasce povezanosti između većeg broja varijabli. Objašnjavamo ih pomoću manjeg broja latentnih varijabli – faktora

• Pomoću FA nastojimo da utvrdimo najmanji broj faktora koji je dovoljan da objasni povezanosti manifestnih varijabli

• Nastojimo da dobijemo faktore koji međusobno što manje koreliraju.

• Ukoliko korelacija postoji, možemo izvršiti FA na izolovanim faktorima (faktori prvog reda) i tako dobiti tzv. faktore drugog reda, koji su širi i opštiji

FA - primena

• FA je “rođena” u okviru psihologije

• Početak korištenja vezan za potragu za opštim faktorom inteligencije

• Omogućava proveru tzv. konstrukt validnosti instrumenata (upitnika, skala, tekstova)

FA – primena: struktura ličnosti

• Teoretičari ličnosti: • Koliko je najmanje različitih dimenzija potrebno da bismo

mogli dobro opisati individualne razlike u strukturi ličnosti?

Primena FA - Modeli ličnosti

• Katelov model: 16 faktora• Ajzenkov model: 3 faktora• Petofaktorski model: 5 faktora

Petofaktorski model (FFM)

• Big Five model

• Elaboracija: Kosta i MekKrae, instrument NEO-PI

FFM – domeni i aspekti

Neuroticizam Ekstraverzija Otvorenost Saradljivost Savesnost

anksioznost

hostilnost

depresiv.

soc. nelagod.

impulsivnost

vulnerabil.

toplina fantazija poverenje kompetencija

druželjubiv.

asertivnost

aktivitet

poz. emocije

potraga za uzbuđ.

estetika

ideje

osećanja

akcija

vrednosti

iskrenost

altruizam

popustljivost

skromnost

blaga narav

red

dužnost

postignuće

samo-discip.

promišljenost

Opšta tendencija da se dožive negativni afekti

Društvenost i aktivnost

Radoznalost, otvorenost, fleksibilnost

Kapacitet za formiranje bliskih, iskrenih odnosa

Sposobnost samokontrole i discipl. stremljenja ciljevima

Ajzenkov model: PEN

• Takođe hijerarhijski model organizacije crta ličnosti: dimenzije – crte – navike - reakcije

• Na vrhu hijerarhije su tri široke dimenzije: Neuroticizam, Ekstraverzija i Psihoticizam

– Neuroticizam: ekscitabilnost autonomnog nervnog sistema

– Ekstraverzija: dominacija ekscitacije/inhibicije korteksa

– Psihoticizam: uticaj nasleđa – učestalost među srodnicima

• Instrument: EPQ

Katelov model: 16 PF

• FA drugog reda na 16 faktora, zavisno od vrste podataka (L, Q ili T), daje od četiri do sedam faktora drugog reda, od kojih barem neki mogu lako da se uklope u petofaktorski model

• Za razliku od NEO-PI-R, koji je nedovoljno diskriminativan za kliničku populaciju, Katelov 16PF i, u manjoj meri, Ajzenkov EPQ još uvek se koriste i u dijagnostičke svrhe

Rezime

• Faktorska analiza služi za utvrđivanje bazične strukture velikog broja varijabli, analizom obrazaca njihovog međusobnog variranja

• FA se široko primenjuje u oblasti psihologije ličnosti i psihologije sposobnosti. Rezultat: modeli bazične strukture ličnosti i modeli osnovnih sposobnosti

• Tri najuticajnija faktorska modela ličnosti su: Katelov, Ajzenkov i petofaktorski model.

VEŽBA

ADLER: aktivna i pasivna deca

Rad u grupama

I GRUPA -Kako biste organizovali slobodno vreme i edukativni rad sa tzv aktivnom decom?Kako cete formulisati povratnu informaciju za

roditelje?

II GRUPA -Kako biste organizovali slobodno vreme i edukativni rad sa tzv pasivnom decom?

Kako cete formulisati povratnu informaciju za roditelje?

HORNAJ: detetova nesigurnost

Kako podstaći stabilnost i sigurnost kod deteta?

Šta znači doslednost u roditeljstvu?

Kako kod roditelja izgraditi doslednost u ponašanju I ophođenju prema detetu?


• Setite se poslova/stvari koje niste dovršili – na ličnom, porodičnom ili poslovnom planu

Hvala na pažnji

Documents

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA AL F REDA ADLERA