Individualna i tržišna tražnja i ponuda

INDIVIDUALNA I TRŽIŠNA TRAŽNJA I PONUDA

1 2 30

Cen

a

Količinaq 1

pd1

a11

d1

10€

5€

Kriva Sandrine tražnje

1 2 30

Cen

a

Količinaq2

p

d 2

a 22

d 2

10€

5€

Kriva Dejanove tražnje

1 2 30

Cen

a

Količina

p

10€

5€

Njihova zajednička tražnja

4 4 5

D

Tržišna kriva tražnje

1 2A = a + a1 2

+ =

Q = q + q1 2

1Tržišna kriva tražnje kao zbir pojedinačnih tražnji


Dakle, tržišna kriva tražnje se dobija horizontalnim sabiranjem količina koje su svi kupci spremni da kupe, odnosno plate po tržišnim cenama. Ukoliko dođe do promena cena, svaki potrošač reaguje za sebe i menja svoje odluke o potrošnji, s tim što se zbir njihovih promena odražava na tržišnu tražnju.

2


QKoličina0

P

Cen

aDD" D'

D" D

D'

A"

3

Na slici su pokazane promene u činiocima koje utiču na tražnju. Uz zadate (date) dohotke potrošača i cene drugih dobara, možemo nacrtati krivu tražnje (D,D). Pretpostavimo da je cena i tražena količina u tački A.

4

Uzmimo da dohoci rastu, a cena kafe ostaje ista. Kako je kafa normalno dobro s pozitivnom elastičnošću na cenu, ljudi će povećavati kupovinu toga proizvoda. Zbog toga se kriva tražnje za kafom pomera udesno, odnosno u položaj D',D', tačka A', koja označava novu količinu kafe koja se traži.

5

Ako bi dohoci pali, bila bi smanjena tražnja i smanjena kupovina kafe. Ovo pomeranje slikovito prikazuje kriva D", D" i tačka A".

6

URAVNOTEŽENOST PONUDE I TRAŽNJE

Tržišna ravnoteža predstavlja cenovni i količinski odnos, gde su sile ponude i tražnje u ravnoteži. U tački ravnoteže, U tački ravnoteže, količina koju kupci žele kupiti, količina koju kupci žele kupiti, upravno je jednaka količini koju upravno je jednaka količini koju prodavci žele prodati.prodavci žele prodati.

Jednostavno rečeno, i u ravnoteži cene i količine teže ostati iste, sve dok sve ostale stvari budu jednake 7


(1)Moguće

cene(€ po mtc)

(2)Tražena količina

(milioni mtc godišnje)

(3)Ponuđena količina

(milioni mtc godišnje)

(4)Stanje na tržištu

(5)Pritisak na cenu

A

B

C

D

E

5

4

3

2

1

9

10

12

15

20

18

16

12

7

0

Suvišak

Suvišak

Ravnoteža

Nestašica

Nestašica

Naniže

Naniže

Neutralan

Naviše

Naviše

( )

( )

( )

( )

>

>

=

<

<

8Ravnotežna cena se uspostavlja kada se tražena količina izjednači sa ponuđenom količinom


Cen

a (€

po

mtc

)

5 7 9 12 15 18 20 Q

P

1

2

3

4

5

ERavnotežna cena Tačka ravnoteže S = D

S > DSuvišak

NestašiceS < D

Količina u (miliona mtc godišnje)

Ravnotežna količina

9

Ravnoteža na tržištu dolazi u preseku krivih ponude i tražnje.Tržišna ravnoteža cene i količine nastaje u preseku krivih ponude i tražnje. Po ceni od 3€ u tački E preduzeća su voljna da ponude ono što potrošači traže. Kada je cena preniska, recimo, 2€, tražena količina premašuje ponuđenu količinu, pojavljuju se oskudice i cena teži ravnotežnoj. A kada je cena previsoka, recimo 5€, ponuđena količina premašuje tražnju i pojavljuje se suvišak.

RAVNOTEŽNA CENA

10

100 200 300 400 500 600količina

0

10

20

30

40

50

cena

Tražnja

Ponuda

Tačka ravnoteže (Ponuda = Tražnji)

11

100 200 300 400 500 600količina

0

10

20

30

40

50

cena

Tražnja

Ponuda

Nestašica - manjak ponude (D > S)

Višak ponude (S >D)

12

100 200 300 400 500 600količina

0

10

20

30

40

50

cena

Tražnja

Ponuda

50

Višak ponude (S >D)

Višak (S >D)

13

100 200 300 400 500 600količina

0

10

20

30

40

50

cena

Tražnja

Ponuda

Nestašica - manjak ponude (D > S)

Nestašica (D > S)

Cena

Količina

P1

P3 E1

E2

Q 1 Q 3

D

D'

D D'S

S

Cena

Količina

P3

P1E1

E2

Q1 Q3

D

D

S

S S'

S'

14

Nova ravnoteža nakon pomeranja krive tražnje

Kada se kriva potražnje pomera na desno (DD u D'D'), tržište se uravnotežuje pri višoj ceni (P3), i većoj količini (Q3)Rastu i ravnotežna cena i ravnotežna količina

Nova ravnoteža nakon pomeranja krive ponude

Kada se kriva ponude pomeri na desno (SS u S'S'), tržište se uravnotežuje uz nižu cenu(P3) i veću količinu (Q3)Ravnotežna cena pada, a ravnotežna količina raste.

POTROŠAČEV I PROIZVOĐAČEV VIŠAKPOTROŠAČEV I PROIZVOĐAČEV VIŠAKPotrošačev višak je razlika između cene

koju je potrošač spreman platiti za neko dobro i stvarne cene tog dobra. Pretpostavimo da ste kao studenti voljni da platite knjigu 15 €, ali ste je na kraju platili 12 €. Razlika od 3 € predstavlja potrošačev višak. Ako zbrojimo viškove svih potrošača koji kupuju neko dobro, dobićemo meru za agregatni potrošačev višak. 15

Potrošačev višak je razlika između najviše cene koju je potrošač spreman da plati za određeno dobro (rezervaciona cena) i njegove tržišne cene.

16

Na primeru, prikazaćemo slučaj potrošačevog viška koji kupuje vodu. Potrošač uvek želi da plati manje za dobro kod kupovine, jer ga niža cena dovodi do boljeg položaja.

Pitanje je koliko se povećava blagostanje kupca, ako je cena niža?

17

Potrošačev višak pri ceni od 5€ jeste površina trougla A,B,C, a pri nižoj ceni od 3€ potrošačev višak je površina A,B,D,F. Ovaj porast viška čine dva dela: prvo, oni kupcu koji su već kupili 5 flaša vode po višoj ceni, 5€ su u boljem položaju, jer sada manje plaćaju. 18

Povećanje potrošačevog viška postojećih kupaca predstavlja smanjenje iznosa koji oni plaćaju, a ono je jednako površini pravougaonika A,B, D,E.

19

Drugo, neki novi kupci ulaze na tržište i oni su spremni da sada plate vodu po nižoj ceni (3€). Kao rezultat toga, na tržištu se tražena količina povećava sa 4 flaše na 7 flaše vode. Potrošačev višak koji dobijaju novopridošli kupci vode predstavlja površina:B,E,F.

20

Potrošačev višak možemo primeniti i na celokupno tržište. Tržišna kriva tražnje na slici je horizontalni zbir krivih tražnji pojedinca. Logika potrošačevog viška pojedinca, odnosi se na celokupno tržište.

21

Površina tržišne tražnje N, E, R iznad linije cena predstavlja potrošačev višak na celom tržištu (zatamnjena površina), a predhodno oduzimajući stvarne troškove nabavke vode koja iznosi O, N, E, M.

22

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 C

P

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

D E

A B

F

E

D

CD

P €

pano a

Prvobitni potrošačev višak A, B, C

Potrošačeva tražnja za vodom

Dodatni potrošačev višak prvobitnih potrošača A, B C, D, E

Potrošačev višak novih potrošača E, B, F

Cena vodeCen

a i

gran

ična

kor

isno

st v

ode

(mer

ena

u ev

rim

a)

1 2 3 4 5 6 ▲

P

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

P €

pano b

Cen

a i

gran

ična

kor

isno

st v

ode

(mer

ena

u ev

rim

a)

MQ

D

D

R

EN

Ukupne kupovine

Cena vode

Potrošačev višak

N

23

POTROŠAČEV I PROIZVOĐAČEV VIŠAK

Površina ispod krive tražnje, a iznad tržišne cene, meri potrošačev višak na tržištu. Ovo zato što visina krive tražnje meri vrednost koju kupci pripisuju dobru, izraženu na osnovu njihove spremnosti da plate to dobro. Razlika između ove spremnosti da plate dobro i tržišne cene jeste potrošačev višak svakog kupca. 24

POTROŠAČEV I PROIZVOĐAČEV VIŠAK

Potrošači plaćaju cenu poslednje jedinice od svih potrošnih jedinica i uživaju višak korisnosti iznad stvarnih troškova. Potrošačev višak meri dodatnu (marginalnu) korisnost koju potrošači postižu iznad onoga što za dobra plaćaju.

25

HVALA NA PAŽNJI!

26

ELASTIČNOST TRAŽNJE I PONUDE

27

PREDAVANJE PREDAVANJE 55 Prof. dr Prof. dr Zoran MilenkovićZoran Milenković

Šta je elastičnost ponude i tražnje?

To je način kvantificiranja (merenja) koliko su ponuda i tražnja osetljive na promenu cena.

28

29

Cenovna elastičnost tražnje može biti:

1. Direktna - pokazuje kako promena cena datog proizvoda utiče na promenu tražnja za tim proizvodom.

2. Unakrsna - pokazuje kako promena cena drugog proizvoda utiče na promenu tražnja za datim proizvodom.

30

Koeficijent direktne elastičnosti tražnje glasi:

Edx =

Edx =

∆Qdx Qdx∆Pdxpdx

gde je: - ∆Qdx - promena u tražnoj količini robe x- Qdx - početna količina tražene robe x- ∆pdx - promena u tržišnoj ceni robe x - pdx - tržišna cena robe x

31

Kod direktne elastičnosti poznata su dva efekta:

1. Gifenov efekat - kada porastom cene nužnih dobara dolazi i do porasta njihove tražnje.

2. Veblenov efekat - kada opadanjem cene luksuznih dobara dolazi do pada njihove tražnje.

ELASTIČNOST TRAŽNJE I ELASTIČNOST TRAŽNJE I KOEFICIJENT ELASTIČNOSTIKOEFICIJENT ELASTIČNOSTI

Tražnja za nekim dobrom zavisi od njegove cene i od dohotka potrošača.

Koliko je osetljiva tražnja na promenu cena? Ako cene porastu za 10%, za koliko će se promeniti količina tražnje? Za koliko će se promeniti tražnja ako dohodak poraste za 5%?

32

ELASTIČNOST TRAŽNJE I KOEFICIJENT ELASTIČNOSTI

ElastičnostElastičnost meri osetljivost jedne varijable u odnosu na drugu. Preciznije, to je brojka koja nam kaže za koliko za koliko posto će se promeniti jedna varijabla, ako posto će se promeniti jedna varijabla, ako druga varijabla poraste za 1%. druga varijabla poraste za 1%.

CCenovna elastičnost tražnjeenovna elastičnost tražnje meri osetljivost količine tražnje na promenu cena.

33

CENOVNA ELASTIČNOST

Elastičnost tražnje na cenu, ili elastičnost tražnje, predstavlja jačinu reakcije tražene količine nekog dobra na promenu cene tog dobra, uz preduslov da ostale stvari ostanu nepromenjene (jednake).

34

Cenovna elastičnostKada je cenovna elastičnost nekog dobra

visoka, kažemo da dobro ima “elastičnu” tražnju. To znači da tražena količina snažno reaguje na promenu cena.

Kada je cenovna elastičnost nekog dobra, niska, ono je “neelastično” i tražena količina tog dobra neznatno reaguje na promenu cene.

Primer: hrana, ogrev, obuća i odeća, itd.35


36

procentualna promena tražene količine, ΔQ/Q elastičnost tražnje (ED)= procentualna promena cene ED=

Δ P/P

EDµ = ΔQD

QD: ΔP

P = ΔQD

ΔPx P

QD=><

1

EDµ - Koeficijent elastičnosti tražnje

QD - Postojeća tražnja

ΔQD - Povećanje ili smanjenje tražnje

P - Postojeća tržišna cenaΔP - Povećanje ili smanjenje tržišne cene

Odnosno, kada 1% promene cene izazove više od 1% promenu tražene količine, to znači da je tražnja elastična u odnosu na cenu.

Primer: Ako povećanje cene od 1% uzrokuje 5% smanjenje tražene količine, tada imamo slučaj visokocenovne elastičnosti tražnje.

37

Kada 1% promene cene izazove manje od 1% tražene količine, tada imamo neelastičnost tražnje u odnosu na cenu.

Primer, kada 1% povećanje cene, recimo uzrokuje samo 0,2% smanjenje tražnje.

38

Kada imamo 1% promene tražene količine u odnosu na 1% promene cene tada imamo jediničnu elastičnost tražnje.

Primer, kada povećanja cene od 1% uzrokuje 1% smanjenje tražnje.

39

CENOVNA ELASTIČNOSTKada je koeficijent veći od 1, imamo

elastičnu tražnju, Ako je manji od 1 – neelastičnu tražnju,Kada je jednak jedinici, reč je o jedinačnoj

elastičnosti tražnje

40

LINEARNA KRIVA TRAŽNJE I ELASTIČNOST

41

Cen

a (P

)

$10987654321

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Količina (Q)

Elastičnost pada duž linearne krive tražnje kako se krećemo prema osi x

Ed =

Ed = 1

Ed = 0

Ed < 1

Ed > 1


42

Slika br. 6.10. Elastičnost tražnje deli se u tri kategorije: panel (a), elastična, panel (b), jedinično elastična i panel (c), neelastična tražnja


Elastičnost tražnje je uvek negativnaElastičnost tražnje je uvek negativna, jer se količine i cene kreću u suprotnom pravcu.

Elastičnost tražnje je visoka, ako je veliki negativan broj, a

niska elastičnost tražnje ako nizak negativan broj i kvantitet tražnje nije osetljiv na cenu.

43

Da bismo ilustrovali izračunavanje elastičnosti, daćemo primer reakcije tražnje na povećanje cene.

U početnom položaju (A) cena je 90 jedinica, a tražena količina 240 jedinica.

Povećanje cene (B) na 110 jedinica smanjuje tražnju na 160 jedinica.

44


45

Tačka A Cena=90, a količina = 240 Tačka B Cena=110, a količina = 160 Procenat promene cene = ∆P/P = 20/100 = 20% (povećanje cene) Procenat promene količine = ∆Q/Q = -80/200 = -40% (smanjenje tražnje) Cenovna elastičnost tražnje = ED = -40/20 = -2

C

ena

20 40 60 80100120140160180200220

40 80 120 160 200 240 280 320 360

Količina

Q

P

D

D

BA

P2

P1

Q2 Q1

Elastična tražnja pokazuje veće promene količine, kao odgovor na promene cene

Tržišna ravnoteža je na početku u tački A.

Odgovarajući na 20-postotno povećanje cene, tražena količina se smanjuje za 40% (tačka B). 46

Cenovna elastičnost je Edp=-40/20=-2. Tražnja je elastična u predelu od A do B.

S tim, formula za izračunavanje elastičnosti je:

Ostale oblike elastičnosti ilustruje sledeća slika pano a, savršeno elastična i neelastična tražnja i pano b ostale modalitete elastičnosti tražnje.

ED =∆ Q

(Q1 + Q2)2

∆ P(P1 + P2)

2

+

gde je:P1 i Q1 - početna cena i početna količinaP2 i Q2 - nova cena i nova količina

47


48

Savršeno elastične i neelastične i druge vrste elastičnosti tražnje.Ekstremni slučajevi tražnje su vertikalna kriva tražnje, koja prikazuje savršeno neelastičnu tražnju (ED=0) i horizontalna kriva tražnje, koja prikazuje savršeno elasticnu tražnju. (ED=∞), pano (a) dok su ostali modaliteti prikazani na panou (b).

SAVRŠENO ELASTIČNA KRIVA

49

Savršeno elastična kriva

Cen

a (P

)

0Količina (Q)

ELASTIČNOST TRAŽNJE

500

Količina (Q)

Savršeno elastična tražnjace

na (p

)

40 din

Za bilo koju cenu iznad 40 dinara tražena količina je 0.

Za bilo koju cenu ispod 40 dinara tražena količina je ∞ .

Za 40 dinara kupac će kupiti bilo koju količinu robe.

SAVRŠENO NEELASTIČNA KRIVA

51

Savršeno neelastična kriva

Cen

a (P

)

0Količina (Q)

ELASTIČNOST TRAŽNJE

520

Količina (Q)

Savršeno neelastična tražnjacena

(p)

40 din

1. Povećanje cene...

2. ...Ne menja traženu količinu (tražnja nepromenjena).

50 din

UKUPAN PRIHOD I CENOVNA UKUPAN PRIHOD I CENOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJEELASTIČNOST TRAŽNJE

Pomoću Elastičnosti tražnje možemo utvrditi ukupan prihod proizvođača.

Ukupan prihod je iznos koji plaćaju kupci, a primaju prodavci dobara, koji se izračunava tko što se cena pomnoži sa prodatom količinom.

Odnosno, Ukupan prihod (TR) jednak je proizvodu cene i količine (P x Q). 53

Pri svakoj ceni, ukupna potrošnja potrošača podrazumeva izdatke trošenja koji su ekvivalentni prihodu od prodaje roba i usluga proizvođača, odnosno:

izdaci ili troškovi potrošača = ukupan prihod preduzeća = P x Q =>TR (dohodak) (proizvodnja)

Ukupan prihod možemo prikazati i pomoću krive tražnje.

54

Na sledećoj slici, u tački tački AA ukupan prihod (TR) jednak je ceni (P) od 12 novč. jedinica pomnoženo sa količinom (QA) od 4 jdinice, što iznosi 48 novč. jedinica (pravougaonik: O, PA, A, QA), a u

tački tački BB bi bio 60 novč. jedinica (pravougaonik: O, PB, B, QB).

U tački A tražnja je elastična.

55

2 4 6 8 10 12 14 16

4

2

6

8

10

12

14

16

A

B

QA QB

0Količina (Q)

Cena (P)

PA

PB

56

Tačka (A) 12 x 4 = 48 NJ (0, PA, A, QA)

Tačka (B) 10 x 6 = 60 NJ (0, PB, B, QB )

Ukupni troškovi tj. izdaci (proizvod cene i količine) za tačku A je 48 € , a za tačku B su 60 € (pravougaonik E i F) i ako smanjimo cenu sa 12 € na 10 € ((polje Epolje E)) (2 x 4€ ) može biti korigovano redukcijom u troškovima, uzrokovano prodajom 4m platna po ceni od 10 €.

Polje GPolje G je povećanje troškova uzrokovano dodatnom prodajom 2 m platna (10 x 2 = 20€)

57

Ako polje EE obeležimo kao gubitak gubitak prihodaprihoda, a polje GG kao porast prihodaporast prihoda u ovom slučaju ukupni prihodi (G označimo sa +) prevazilaze ukupan gubitak prihoda (E označimo sa -) za 12 €, tako da ukupna potrošnja raste sa sniženjem cene, odnosno potrošnja raste kada je tražnja elastična.

58

U elastičnom delu krive tražnje, niža cena povećava traženu količinu dovoljno da se anulira sniženje cene.

59

2 4 6 8 10 12 14 16

4

2

6

8

10

12

14

16

A

B

QA QB

0Količina (Q)

Cena (P)

PA

PB

E

F G

Smanjenje trošenja usled prodaje po nižim cenama

– gubitak prihoda

Povećanje trošenja usled dodatne prodaje

– porast prihoda

60

1. Kada je tražnja neelastična na cenu, smanjenje cene smanjuje ukupan prihod,

2. Kada je tražnja elastična na cenu, smanjenje cene povećava ukupan prihod,

3. U graničnom slučaju jedinične elastičnosti tražnje, smanjenje cene ne dovodi do promene ukupnog prihoda.

61

ELASTIČNOST TRAŽNJE I UKUPAN PRIHOD

62

ED > 1

ED = 1

ED < 1

Q0

Cen

a (P

)

Količina (Q)0 Q0

0Količina (Q)

Uku

pan

prih

od (T

R)

Sledeći primer prikazuje neelastičnu tražnju. I pored toga što je došlo do smanjenja cena sa PA na PB povećana tražnja količina roba sa QA na QB je nedovoljna da bi se kompezovala niža cena. Područje E (–) je veće od područja G (+) tako da ukupna potrošnja opada, a s time i ukupni prihodi od prodaje proizvoda u usluga.

63

2 4 6 8 10 12 14 16

4

2

6

8

10

12

14

16

A

B

QA QB

0Količina (Q)

Cena (P)

PA

PB

E

FG


– gubitak prihoda


– porast prihoda

64

Na sledećoj slici smanjena cena povećava ukupnu potrošnju srazmerno, tj. isto se menjaju cene i kupljene količine dobara, tako da porast kupljene količine dobara sa QA na QB potpuno neutrališe pad cena sa PA na PB zbog čega se ukupan prihod ne menja, odnosno područje E (–) je jednako području G (+).

65

2 4 6 8 10 12 14 16

4

2

6

8

10

12

14

16

A

B

QA QB

0Količina (Q)

Cena (P)

PA

PB

E

F G


– gubitak prihoda


– porast prihoda

66

67

Engelovi zakoni govore o uticaju dohodka na strukturu tražnje, i ima ih četiri:

1. Prvi Engelov zakon - što je veći dohodak, to je manji udeo namenjen ishrani, i obratno

2. Drugi Engelov zakon - udeo namenjen ishrani je isti bez obzira na visinu dohodka

3.Treći Engelov zakon - udeo namenjen stanovanju, ogrevu i osvetljenju je isti bez obzira na visinu dohodka

4. Četvrti Engelov zakon - što je veći dohodak, to je veći udeo namenjen higijeni, kulturi, sportu, putovanjui sl.

Važi i obratno.

SIŽE O ELASTIČNOSTI TRAŽNJEKoficijent elastičnosti Opis Definicija Uticaj na Prihode

Veća od 1 (ED > 1)

Elastična tražnja

Postotne promene tražene količine je veće od postotne promene cene

Prihodi rastu kada cena opada

Jednaka 1 (ED 0 = C CC 1)

Jedinično elastična tražnja

Postotne promena tražene količine je jednaka postotnoj promene cene

Prihodi se ne menjaju kada cena opada

Manja od 1 (ED < 1)

Neelastična tražnja

Postotne promena tražene količine je manja od postotne promene cene

Prihodi opadaju kada cena opada

68

Siže o elastičnosti tražnje.Elastična tražnja donosi porast prihoda, neelastična tražnja smanjuje prihode, dok kod jedinačne elastičnosti tražnje – prihodi ostaju nepromenjeni

69

U zavisnosti od vrednosti ovog koeficijenta razlikujemo sledeće oblike elastičnosti tražnje:

1) Savršeno elastična tražnja (Edx = ∞) - cene se ne menja, a tražnja raste ili opada.

2) Elastična tražnja (Edx > 1) - manja promena cene dovodi do većih promena tražnje.

3) Jedinična (unitarna) elastičnost (Edx = 1) - promena cene i promena tražje su obrnuto proporcionalne.

4) Neelastična tražnja (Edx < 1) - sa većim promenama cene dolazi do manjih promena tražnje.

5) Savršeno neelastična tražnja (Edx = 0) - promene cene ne utiču na promenu tražnje.

ELASTIČNOST PONUDE I KOEFICIJENT ELASTIČNOSTI

PONUDE (ES)

Elastičnost ponudeElastičnost ponude definišemo kao jačinu jačinu reakcije ponuđene količine nekog dobra reakcije ponuđene količine nekog dobra na promenu njegove tržišne cenena promenu njegove tržišne cene, pod uslovom da su svi ostali parametri, a pre svega tehnologija proizvodnje i cene inputa, ostali nepromenjeni.

70

Drugačije rečeno, elastičnost ponude meri procentnu promenu ponuđene količine koja je pruzrokovana procentnom promenom cene tog dobra od 1%.

Ova je elastičnost obično pozitivnaje elastičnost obično pozitivna, jer viša cena podstiče proizvođače na povećanu proizvodnju.

71

Budući da se preduzeća različito ponašaju sa stanovišta ponuđene količine i promena cena, ilustrovaćemo različite oblike elastičnosti ponude:

Prvo, tražena količina potpuno je ograničena (pr. kvarljiva roba). To je slučaj u ribarnicama gde roba mora da se proda po bilo kojoj ceni. Tada imamo slučaj povišene eksterne neelastičnosti ponude ili vertikalne krive ponude (Es=0) 72

Drugo, krajnji slučaj bi bio kada bi malo smanjenje cene uzrokovalo smanjenje ponuđene količine na nulu, a malo povećanje cene – beskonačno povećanje ponuđene kiličine. To je slučaj horizontalne krive ponude – beskonačno elastične tražnje (Es = ∞)

73

Treće, između ova dva slučaja, ponuda je elastična, odnosno neeelastična, ako je procenat promene količine veći ili manji od procenta promena cena.

U slučaju jedinične elastičnosti, procentna promena ponuđene količine je upravo jednaka procentnoj promeni cene (ES = 1).

Dakle, reakcija količine na promenu cene je proporcionalna, a u slučaju tražnje je obrnuto proporcionalna. 74


PONUDE

75

Es =

Procentna promena ponuđene količine Procentna promena cene odnosno Es = ∆Q/Q

∆P/P

Es∑ = ∆QS_

QS : ∆P P = ∆QS_

∆P x _P_ QS

> = 1, <

Alternative elastičnosti ponudePotpuno neelastična ponuda ima Es∑ =0, neelastična ponuda

predstavlja odnos 0< Es∑<1, jedinačna ponuda je Es∑=1, elastičnost ponude predstavlja odnos 1< Es∑<oo, Potpuno elastična ponuda ima

Es∑ =oo

76

Odnosno, u zavisnosti od vrednosti ovog koeficijenta razlikujemo sledeće oblike elastičnosti ponude:

1) Savršeno elastična ponuda (Esx = ∞) - cene se ne menja, a ponuda raste ili opada.

2) Elastična ponuda (Esx > 1) - manja promena cene dovodi do većih promena ponude.

3) Jedinična (unitarna) elastičnost (Esx = 1) - promena cene i promena ponude su direktno proporcionalne.

4) Neelastična ponuda (Esx < 1) - sa većim promenama cene dolazi do manjih promena ponude.


PONUDE

Elastična, jedinačna, neelastična i druge vrste elastičnosti ponude pano (a) , kada je ponuda fiksna, elastičnost ponude je 0, kriva (a). Kriva (c) prikazuje veliku reakciju ponuđene količine na promene cene. Kriva (b) ilustruje reakcije promene količine jednake promenama cene, dok pano (b) pokazuje sve ostale modalitete elastičnosti ponude

77

ELASTIČNOST PONUDE

78

cena

(p)

količina (Q)

40 din

50 din

100 200

1. Rast cene za 22 % ...

2. ...Vodi povećanju ponude Q od 67 %.

Elastična ponuda Esx > 1

ELASTIČNOST PONUDE

79

cena

(p)

količina (Q)

40 din

50 din

100 110



Neelastična ponuda Esx < 1

ELASTIČNOST PONUDE

80

cena

(p)

količina (Q)

40 din

50 din

100 125



Jedinična elastičnost ponude

Esx = 1

81

U vremenskoj dimenziji ponude razlikuju se tri vremenska perioda u kojima se može uspostaviti ravnoteža:

1. Trenutni - ako dođe do promene cene, ponuda neće moći da se promeni jer je u trenutnom roku fiksna.

2. Kratki - postoji delimična mogućnost prilagođavanja promeni cene, i to samo u okviru proizvodnih kapaciteta.

3. Dugi - proizvođač može da se u potpunosti prilagodi promeni cene.

HVALA NA PAŽNJI !

Documents

Individualna i tržišna tražnja i ponuda