27
III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA 1. Menadžment kao funkcija i profesija, nauka i veština, odnosno teorija i praksa u SFR Jugoslaviji menadžment shvaćen kao funkcija poslovođenje, moralno- politička podobnost, a ne kvalifikacija za funkciju, „tehno liberali“, „menadžeri“, „birokrate“, visok nivo ideologizacije i politizacije, dovelo je do neefikasnog društva i privrede, Shvatanja menadžmenta kao profesije je, već više od jednog veka prisutno u razvijenim tržišnim privredama sveta, u SAD je u šezdesetim godinama dvadesetog veka postoji preko 150 fakulteta za biznis, menadžer-majstor za upravljanje organizacionim sistemima, menadžment jedan od najznačajnijih profesija. .1. Menadžment kao funkcija i profesija

III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

  • Upload
    thuy

  • View
    65

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

1. Menadžment kao funkcija i profesija, nauka i veština, odnosno teorija i praksa. 1.1. Menadžment kao funkcija i profesija. III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA. u SFR Jugoslaviji menadžment shvaćen kao funkcija poslovođenje, - PowerPoint PPT Presentation

Citation preview

Page 1: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

1. Menadžment kao funkcija i profesija, nauka i veština, odnosno teorija i praksa

u SFR Jugoslaviji menadžment shvaćen kao funkcija poslovođenje,moralno- politička podobnost, a ne kvalifikacija za funkciju,

„tehno liberali“, „menadžeri“, „birokrate“,visok nivo ideologizacije i politizacije, dovelo je do neefikasnog društva i privrede, Shvatanja menadžmenta kao profesije je, već više od jednog veka prisutno u razvijenim tržišnim privredama sveta,u SAD je u šezdesetim godinama dvadesetog veka postoji preko 150 fakulteta za biznis,menadžer-majstor za upravljanje organizacionim sistemima,menadžment jedan od najznačajnijih profesija.

1.1. Menadžment kao funkcija i profesija

Page 2: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

1.2. Menadžment kao nauka i veština

• menadžment je u isto vreme, ali pre svega i nauka i veština,• veština - jer pojedini elementi menadžmenta, kao što su

operatika i taktika imaju elemente subjektivnosti,• nauka - otkrivanje, istraživanje i analiziranje zakonitosti

tržišnih borbi,• koristi naučne metode: logičke metode (indukcija,

dedukcija,analiza, sinteza) i kvantitativno-kvalitativne metode (operaciona istraživanja,linearna programiranja, tehnike planiranja,metode optimalizacije),

• Nauka u menadžmentu je: a) univerzalna nauka, b) multidisciplinarna nauka,c) diversifikovana nauka.

Page 3: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

1.3. Menadžment kao teorija i praksa

• teorija i praksa menadžmenta su međusobno uslovljene,• preterano naglašavanje 1ili teorije ili prakse je

nepravilno,• teorija je naučno utvrđivanje, logično uopštavanje i

misaono tumačenje činjenica,• teorija menadžmenta ne sme biti u suprotnosti sa

iskustvom, tj. praksom, jer je teorija uopštena praksa,• praksa je najvažniji kriterijum istinitosti teorije.• Najviše teorije ima i top menadžmentu, podjednako

nauke i veštine u srednjem, a najviše veštine (prakse) u nižem

Page 4: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

2. KARAKTERISTIKE MENADŽMENT PROFESIJE

da je menadžment najstarija profesija potvrđuju brojni podaci i činjenice, iz istorije,

Stari Egipćani. Keopsova piramida, seča šuma u Libanonu,Stari Egipćani, Vavilonci, Grci znali su za pojedine

elemente, metode i tehnike savremenog menadžmenta: priprema izvođenja radova, planiranje, koordinacija, obučavanje specijalnih savetnika, obuka planera, psihološke metode kao „terapija kroz razgovor“, pravna načela (Hamurabijev zakonik).

2.1. Najstarija profesija

Page 5: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

2.2. Najzanačajnija profesija

• menadžment kao nauka, profesija i veština prevazilazi po zanačaju brojne druge profesije, zbog:

a) profesija koja je usmerena na upravljanje drugim profesijama,

b) sagledava svet globalno,c) u neposrednoj je vezi sa političkim menadžmentom.- Draker:“ bogatstvo današnjih najrazvijenijih zemalja

počiva na znalačkom rukovođenju“, pa čak tvrdi da „opstanak našeg savremenog sveta zavisi koliko će rukovodeći kadar obavljati svoju ulogu“.

Page 6: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

2.3. Najbrojnija profesija

• oko 95 vrsta menadžmenata razvrstanih po različitim kriterijumima,

• procene: Srbiji će u narednom periode trebati oko 200.000 generalnih menadžera,

• svaki organizacioni sistem treba odgovarajuće rukovodeće strukture,

• najbrojnijoj profesiji treba posvetiti odgovarajuću pažnju - stvarati, usavršavati, negovati.

Page 7: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

2.4. Najsloženija profesija

• multidisciplinarna profesija, što zahteva znanje iz brojnih oblasti i disciplina, timski rad,odnosno multidisciplinarni pristup,

• privremenost organizacija i stalne promene u okruženju, konkurentska borba zahtevaju od menadžmenta poznavanje brojnih nauka,

• nauka i profesija menadžmenta nemaju egzaktnih instrumentarija za vođenje i upravljanje kompanijom,

• nema složenije profesije, jar zahteva da se promene predvide i da se na njih adekvatno reaguje.

Page 8: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

2.5.Najnapornija profesija

• jedna od najnapornijih profesija kojom se čovek može baviti,

• rad sa ljudima koji čine organizaciju je sam po sebi naporan,

• osećaj zadovoljstva zbog vlasti nad ljudima i njihovom sudbinom,

• rešava nje problema, to teško da nekom stvara zadovoljstvo,

• nemački menadžeri rade po 60 sati nedeljno, a veli broj i preko 60 sati,

• „menadžesrka bolest“ i ukleta profesija koje žele svi ipak da se dokopaju.

Page 9: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

2.6.Najriskantnija profesija

• visok stepen rizika profesije,• riskantnost se može posmatrati na makro,

mezo, mikro nivou:a) Rizik po državu i okruženje, jer se bave

proizvodnjom ili pružanjem usluga koji čine osnovu funkcionisanja zemlje,

b) Rizik po samu kompaniju, pogrešne odluke mogu da upropaste rad i život hiljade ljudi,

c) Rizik po samog menadžera, jugoslovenska iskustva pokazuju da je profesija rizična i za samog menadžera i njegovu porodicu.

Page 10: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

2.7. Najkontraverznija profesija

• menadžerstvo negira humanost, osećajnost, zadovoljstvo u bogatstvu itd.,

• u menadžmentu nema milosti i sentimentalnosti ni prema kome,

• kapital je „skupa stvar“ da bi se moga prepustiti emocijama ili nekontrolisanim postupcima,

• kontraverznost menadžment profesije upozorava da menadžeri ne smeju da vladaju, odnosno da koriste vlast za određivanje ljudskih sudbina,

Page 11: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

3. ODNOS MENADŽMENTA I DRUGIH NAUKA

- menadžment je u tesnoj vezi sa drugim naukama, odnosno koristi saznanja i dostignuća drugih nauka,

- odnos menadžment nauke i drugih nauka se može posmatrati kao:

• odnos menadžmenat i prirodnih nauka,• odnos menadžmenat i društvenih nauka,• odnos menadžmenta prema opštim, posebnim ili

pojedinačnim naukama.

Page 12: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

3.1.Odnos menadžmenat i prava

- menadžerska aktivnost treba da se obalja u skladu sa Ustavom zemlje,

- pravnim normama se određuje: a) lica koja ne mogu biti predsednici kompanija

ili ne mogu da obavljaju neku drugu funkciju, b) formalizacija organizacije i status delova

organizacije,pravna regulativa omogućava normalno

funkcionisanje privrednih subjekata, jer se putem ugovora, sporazuma itd. regulišu poslovni odnosi,

poseban odnos prema M. ima tzv. običajno pravo,„dozvoljeno sve što nije zabranjeno“ i „zabranjeno

sve što nije dozvoljeno“.

Page 13: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

3.2.Odnos menadžmenta i ekonomije

• ekonomska nauka bavi se optimizacijom ograničenih resursa,

• racionalno raspolaganje ograničenim resursima (ljudskim i materijalnim) je osnovni uzrok postojanja menadžmenta i ekonomije,

• ekonomska nauka je u povratnoj sprezi značajna za nauku o menadžmentu iz najmanje dva razloga:

a)preduzeće kao poslovni sistem je osnovna ćelija privrednog života,

b)menadžment je vezan za poslovne sistema, a ekonomija određuje M.,

Zaključak je da nema menadžmenta bez ekonomije, ali ni ekonomije bez menadžmenta

Page 14: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

3.3. Odnos menadžmenta i politike • teorija i praksa je u tesnoj vezi sa politikom i

društveno-političkim sistemom,• podsistem društveno političkog i privrednog sistema,• odnos politike i menadžmenta je sledeći:

a) menadžment mora da prihvati primarnost politike, insistiranje na stvaranju političkog ambijenta za rast i razvoj profesije menadžmenta,b) politika ne sme ulaziti u mezo i mikro probleme M.,

• Zaključak: iako se M. vezuje samo za privredne sisteme on je prisutan i u političkim sistemima (politički menadžment).

Page 15: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

3.4. Odnos menadžmenta i sociologije

• - svaku organizaciju čine ljudi, udruženi u skupine, radi ostvarivanja određenih ciljeva,

• - da bi uspešno vodio kompaniju menadžer mora da poznaje sociologiju,

• - sociološka posmatranja, integrativne veze koje povezuju pojedinačne i opšte interese u grupi,

„socijalizacija menadžmenata i organizacije“.Veći stepen socijalizacije povećava uspešnost menadžmenta,

Menadžment i sociologija rada.

Page 16: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

3.5. Odnos menadžmenta i prirodnih nauka

• povezivanje M sa prirodnim naukama je uslov dase ova profesija što više objektivizuje i eliminišu subjektivnosti ili proizvoljnost, ideologizacija, politizacija i vulgarizacija,

• modeli upravljanja-odnos centarle i periferije u tehničkom sistemu, odnos hardvera i softvera,

• biologija-borba za opstanak, „veća riba guta manju ribu“,• medicina-mozak u čovečijem organizmu je generalni

menadžer kompanije,• M. je u bliskim odnosim ai sa drugim prirodnim

naukama:hemija, astronomija, meteorologija itd. što ukazuje na multidisciplinarnost ove profesije.

Page 17: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

3.6.Odnos menadžmenta prema matematici i fizici

• matematika i fizika su nezaobilazne nauke koje su u vezi sa menadžmentom,

• problemi rada, mase, snage, energije, brzine, entropije, vremena, fuzije, fisije, itd.

• Arhimed-zakon plivanja, M. mora da pliva sa ajkulama, ali ne sme biti njihov plen, a za to mora imati znanje i veštinu,

• ekonometrijski problemi se ne mogu rešavati bez korišćenja matematike,

• ekonomsko-matematičko modeliranje najvažnijih ekonomsko-finansijskih procesa je bitna odrednica i važan deo instrumentalističkog uma razvijenog sveta.

Page 18: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

Rad osnova menadžmenta:• osnovni sadržaj čoveka kao živog bića, njime ostvaruje tri

osnovna cilja, i to : opstanak, olakšanje opstanka i razvoj,• M. ima zadatak da upravlja radom i njegovim rezultatima,• rad u fizici izučen sa svih aspekata, i M. je ostvaren tek minimalni

pomak,• u srpskom M. rad je degradiran, posebno ekonomska efikasnost

rada,• rad je neefikasan kada su ulaganja veća od rezultata, besmislen

kada ulaganja ista kao rezultat, a koristan kada su rezultati veći od ulaganja,

• kriterijumi vrednovanja rada, manje odgovorni poslovi su više vrednovani od složenog i odgovornog rad, što je apsurdi fenomen,

• Spoznaje Hilfa koje se odnose na rad:a) Nijedan rad nije toliko dobar da se ne bi mogao poboljšati,b) U svakom novom radu se u početku precenjuju njegove teškoće, c) Svaki rad se mora nadzirati, tj. kontrolisati,d) Nikad ne zahtevati mnogo, već onoliko koliko se stvarno može

izvršiti,e) U upravljanju radom najteže je zahtevati određeni učinak.

Page 19: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

Masa menadžmenta• masa je jedna od osnovnih veličina u fizici, teorija

relativiteta:povećanjem brzine raste masa,• u organizaciji masa je dominirala od davnina, kvalitet

organizacije određivan na osnovu broja (mase) ljudi, odnosno njene veličine,

• danas su kriterijumi da masa znanja određuje kvalitet organizacije, pri čemu je osnovna jedinica organizacije čovek,

• povećanje mase može da uveća vrednost kompanije ( otklanjanje uskih grla), ali može i da se pretvori u svoju suprotnost,

• Njutnov zakon, veličine izvedene iz mase su:sila i gustina, akcija i reakcija,

• M. mora uvažavati zakone fizike i da snage, instrumenti i tehnike koju koriste u određenoj akciji budu jače od snage reakcije (neformalne grupe, klasične strukture).

Page 20: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

Brzina menadžmenta• brzina u fizici je dužina puta u pređena u jedinici vremena,• Njutnov zakon dinamike: „promena brzine srazmerna je

intenzitetu sile, a obrnuto srazmerna masi“,• promene u odnosima između pojedinih organizacionih

delova imaju različite brzine,• vreme u procesu donošenja odluka,• vreme u brzini reagovanja, posebno kada je konkurencija

jaka,• ne treba brzo reagovati , ali se mora brže reagovati od

konkurencije,• intenzitet rada zavistan od nekoliko odrednica,• plate najbolje mazivo za stimulisanje zaposlenih.

Page 21: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

Evolucija i entropija u menadžmentuEvolucija – prirodan tok u kojem se organizmi razvijaju sa nižih

ka višim nivoima organizovanosti,Entropija – suprotan tok od procesa evolucije i znači sklonost

sistema ka dezorganizovanošću,• postojanje entropije je jedan od razloga za postojanje potrebe

za regulacijom, • u menadžmentu entropija je mera nesređenosti jednog

sistema,• osnovni uslov suprotstavljanja entropiji je raspolaganje

pravim i pravovremenim informacijama,• informacija je svaka poruka koja otkalanja neizvesnost,• suština menadžmenta je, u stvari,borba sa entropijom, a

pošto je ona uvek prisutna u organizaciji, to će borba sa njom trajati dok postoji organizacija.

Page 22: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

3.7.Odnos menadžmenta i umetnosti

• menadžment i umetnost stoje u interaktivnom odnosu,

• umetnost je jedan od oblika drušvene svesti, a menadžment je i sam neka vrsta umetnosti,

• menadžment kao nauka, profesija i veština teži perfekciji,a zbog toga se smatra da perfekcija menadžmenta prelazi u umetnost,

• na visokim poslovnim školama zapada se izučavaju brojni predmeti iz oblasti umetnosti,

• umetnost razvija maštu ideje i fantaziju, a ideje su ono što menadžerima omogućava da postanu lideri u svom delovanju.

Page 23: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

Odnos menadžmenta i religije• religija je poseban oblik društvene svesti,• menadžment i religija su od davnina bili, a i

danas su u uzročno-posledičnim odnosima,• prvi oblici menadžmenta bili su u okrilju crkvenih

organizacija,• budizam,• hrišćanstvo (katolička i pravoslavna vera),• islam,• poznavanje verskih običaja i crkvenih datuma je

uslov za uspešno poslovanje kompanija.

Page 24: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

4. ODNOS MENADŽMENTA I DRUGIH POJMOVA

Odnos menadžmenta i rukovođenja• postoje razlike između menadžmenta i rukovođenja,• menadžment je specifičan način rukovođenja, menadžer specifičan

rukovodilac,• menadžment je vezan za vlasnika, jer vlasnik delegira ovlašćenje za

obavljanje poslova menadžmentu,• menadžment ima ovlašćenaj za upravljanje ljudima , procesima i

resursima vezanih za sam vrh hijerarhijske piramide (strategijski ili top menadžment),

• rukovođenje je niža hijerarhijska funkcija od menadžmenta i ona nije vezana za vlasnika, već za menadžment koji postavlja rukovodioce,

• rukovođenje je vezano za donošenje operativnih, tekućih i dnevnih odluka, rukovodioci treba da sprovedu zamisli top menadžmenta,

• ukoliko menadžer donosi interesne, ali i operativne odluke, postavlja ciljeve, ali ih i realizuje, on je i menadžer i rukovodilac.

Page 25: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

Odnos menadžmenta i organizacije• svaka organizacija predstavlja i predpostavlja

povezanost ljudi radi ostavrivanja nekog cilja,• organizacija je rezultat menadžerskog rada, predviđanaj

i vizionarstva i zbog toga se ona menja i prilagođava menadžerskim ciljevima,

• u svakoj oragnizaciji se mora planirati, organizovati, voditi, koordininirati i kontrolisati,

• u smoupravnoj Jugoslaviji , organizacione forme su bile propisane zakonom, tj. „organizacija je sistem, a menadžment podsistem“,

• veća ekonomska efikasnost se postiže u sistemima gde je „menadžment sistem, a organizacija podsistem“.

Page 26: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

Odnos menadžmenta i (poslo)vođenja• u naučnoj i stručnoj literaturi se često koriste termini rukovođenje i vođenje,• navedena dva termina se međusobno razlikuju, iako imaju neke zajedničke

karakteristike,• razlike:a) M. je vezan za vlasništvo, P za nevlasničku organizaciju,b) M. je vezan za vlasti čoveka nad čovekom, P na načelu istog stusa ljudi

organizaciji,c) M. je vladvina nad ljudima, stvarima i tehničko-tehnološkim procesima, P. je

vladavina tehničko-tehnološkim procesima, sa daleko manjim stepenom vlasti u odnosu na ljude,

d) M. je modalitet rukovođenja, preuzima ulogu upravnih organa (U.O. A.S.) formuliše politiku i stvara strategiju za njenu realizaciju.P. je daleko složenije, jer se zasniva na stručnim i ljudskim kvalitetima, a manje na vlasti. - zajedničko a) proizilaze iz vlasništva sredstava za proizvodnju.M. privatno,

državno, i mešovito, a P. za društvenu i zajedničku svojinu. b) M.i P. imaju zajedničke ciljeve.

Page 27: III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

4.4. Odnos menadžmenta i preduzetništva

- postoji razlika između menadžmenata i preduzetništva, menadžer nije isto što i preduzetnik , svaki preduzetnik u isto vreme može da bude i menadžer, a da li svaki menadžer može biti i preduzetnik,

- određene sličnosti i razlike između M. i preduzetništva su:• preduzetništvo predhodi M., M sledi preduzetništvo.• preduzetništvo je izvorna funkcija, kupovinom ili nasledstvom, M. funkcija

nastaje delegiranjem,• svaki preduzetnik može da bude M. , ali svaki M ne može da bude

preduzetnik,• preduzetništvo je vezano za vlasništvo, a M. za upravljanje tuđim

kapitalom,• preduzetništvo ima svoje zakonitosti, ako i što M ima svoje,• razlika je u tome da preduzetništvo deluje pre nego što razmisli, a

profesionlizacija M. mu nalaže da neizvesnost svede na najmanju moguću meru,

• preduzetništvo se sve više scijentizira, odnosno preduzetnici dolaze sve više iz poznatih koledža,

• preduzetnik je onaj koji traži M.