of 27 /27
III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA 1. Menadžment kao funkcija i profesija, nauka i veština, odnosno teorija i praksa u SFR Jugoslaviji menadžment shvaćen kao funkcija poslovođenje, moralno- politička podobnost, a ne kvalifikacija za funkciju, „tehno liberali“, „menadžeri“, „birokrate“, visok nivo ideologizacije i politizacije, dovelo je do neefikasnog društva i privrede, Shvatanja menadžmenta kao profesije je, već više od jednog veka prisutno u razvijenim tržišnim privredama sveta, u SAD je u šezdesetim godinama dvadesetog veka postoji preko 150 fakulteta za biznis, menadžer-majstor za upravljanje organizacionim sistemima, menadžment jedan od najznačajnijih profesija. .1. Menadžment kao funkcija i profesija

III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

  • Author
    thuy

  • View
    56

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

1. Menadžment kao funkcija i profesija, nauka i veština, odnosno teorija i praksa. 1.1. Menadžment kao funkcija i profesija. III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA. u SFR Jugoslaviji menadžment shvaćen kao funkcija poslovođenje, - PowerPoint PPT Presentation

Text of III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

  • III MENADMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VETINA 1. Menadment kao funkcija i profesija, nauka i vetina, odnosno teorija i praksa u SFR Jugoslaviji menadment shvaen kao funkcija poslovoenje,moralno- politika podobnost, a ne kvalifikacija za funkciju,tehno liberali, menaderi, birokrate,visok nivo ideologizacije i politizacije, dovelo je do neefikasnog drutva i privrede, Shvatanja menadmenta kao profesije je, ve vie od jednog veka prisutno u razvijenim trinim privredama sveta,u SAD je u ezdesetim godinama dvadesetog veka postoji preko 150 fakulteta za biznis,menader-majstor za upravljanje organizacionim sistemima,menadment jedan od najznaajnijih profesija. 1.1. Menadment kao funkcija i profesija

  • 1.2. Menadment kao nauka i vetina menadment je u isto vreme, ali pre svega i nauka i vetina,vetina - jer pojedini elementi menadmenta, kao to su operatika i taktika imaju elemente subjektivnosti,nauka - otkrivanje, istraivanje i analiziranje zakonitosti trinih borbi, koristi naune metode: logike metode (indukcija, dedukcija,analiza, sinteza) i kvantitativno-kvalitativne metode (operaciona istraivanja,linearna programiranja, tehnike planiranja,metode optimalizacije),Nauka u menadmentu je: a) univerzalna nauka, b) multidisciplinarna nauka,c) diversifikovana nauka.

  • 1.3. Menadment kao teorija i praksa teorija i praksa menadmenta su meusobno uslovljene,preterano naglaavanje 1ili teorije ili prakse je nepravilno,teorija je nauno utvrivanje, logino uoptavanje i misaono tumaenje injenica,teorija menadmenta ne sme biti u suprotnosti sa iskustvom, tj. praksom, jer je teorija uoptena praksa,praksa je najvaniji kriterijum istinitosti teorije.Najvie teorije ima i top menadmentu, podjednako nauke i vetine u srednjem, a najvie vetine (prakse) u niem

  • 2. KARAKTERISTIKE MENADMENT PROFESIJE da je menadment najstarija profesija potvruju brojni podaci i injenice, iz istorije,Stari Egipani. Keopsova piramida,sea uma u Libanonu,Stari Egipani, Vavilonci, Grci znali su za pojedine elemente, metode i tehnike savremenog menadmenta: priprema izvoenja radova, planiranje, koordinacija, obuavanje specijalnih savetnika, obuka planera, psiholoke metode kao terapija kroz razgovor, pravna naela (Hamurabijev zakonik). 2.1. Najstarija profesija

  • 2.2. Najzanaajnija profesija menadment kao nauka, profesija i vetina prevazilazi po zanaaju brojne druge profesije, zbog:profesija koja je usmerena na upravljanje drugim profesijama,sagledava svet globalno,u neposrednoj je vezi sa politikim menadmentom.- Draker: bogatstvo dananjih najrazvijenijih zemalja poiva na znalakom rukovoenju, pa ak tvrdi da opstanak naeg savremenog sveta zavisi koliko e rukovodei kadar obavljati svoju ulogu.

  • 2.3. Najbrojnija profesija oko 95 vrsta menadmenata razvrstanih po razliitim kriterijumima,procene: Srbiji e u narednom periode trebati oko 200.000 generalnih menadera,svaki organizacioni sistem treba odgovarajue rukovodee strukture, najbrojnijoj profesiji treba posvetiti odgovarajuu panju - stvarati, usavravati, negovati.

  • 2.4. Najsloenija profesija multidisciplinarna profesija, to zahteva znanje iz brojnih oblasti i disciplina, timski rad,odnosno multidisciplinarni pristup,privremenost organizacija i stalne promene u okruenju, konkurentska borba zahtevaju od menadmenta poznavanje brojnih nauka,nauka i profesija menadmenta nemaju egzaktnih instrumentarija za voenje i upravljanje kompanijom,nema sloenije profesije, jar zahteva da se promene predvide i da se na njih adekvatno reaguje.

  • 2.5.Najnapornija profesija jedna od najnapornijih profesija kojom se ovek moe baviti,rad sa ljudima koji ine organizaciju je sam po sebi naporan,oseaj zadovoljstva zbog vlasti nad ljudima i njihovom sudbinom,reava nje problema, to teko da nekom stvara zadovoljstvo,nemaki menaderi rade po 60 sati nedeljno, a veli broj i preko 60 sati,menadesrka bolest i ukleta profesija koje ele svi ipak da se dokopaju.

  • 2.6.Najriskantnija profesija visok stepen rizika profesije,riskantnost se moe posmatrati na makro, mezo, mikro nivou:a) Rizik po dravu i okruenje, jer se bave proizvodnjom ili pruanjem usluga koji ine osnovu funkcionisanja zemlje,b) Rizik po samu kompaniju, pogrene odluke mogu da upropaste rad i ivot hiljade ljudi,c) Rizik po samog menadera, jugoslovenska iskustva pokazuju da je profesija rizina i za samog menadera i njegovu porodicu.

  • 2.7. Najkontraverznija profesija menaderstvo negira humanost, oseajnost, zadovoljstvo u bogatstvu itd.,u menadmentu nema milosti i sentimentalnosti ni prema kome,kapital je skupa stvar da bi se moga prepustiti emocijama ili nekontrolisanim postupcima,kontraverznost menadment profesije upozorava da menaderi ne smeju da vladaju, odnosno da koriste vlast za odreivanje ljudskih sudbina,

  • 3. ODNOS MENADMENTA I DRUGIH NAUKA - menadment je u tesnoj vezi sa drugim naukama, odnosno koristi saznanja i dostignua drugih nauka,- odnos menadment nauke i drugih nauka se moe posmatrati kao:odnos menadmenat i prirodnih nauka,odnos menadmenat i drutvenih nauka,odnos menadmenta prema optim, posebnim ili pojedinanim naukama.

  • 3.1.Odnos menadmenat i prava - menaderska aktivnost treba da se obalja u skladu sa Ustavom zemlje,- pravnim normama se odreuje: a) lica koja ne mogu biti predsednici kompanija ili ne mogu da obavljaju neku drugu funkciju, b) formalizacija organizacije i status delova organizacije,pravna regulativa omoguava normalno funkcionisanje privrednih subjekata, jer se putem ugovora, sporazuma itd. reguliu poslovni odnosi, poseban odnos prema M. ima tzv. obiajno pravo,dozvoljeno sve to nije zabranjeno i zabranjeno sve to nije dozvoljeno.

  • 3.2.Odnos menadmenta i ekonomije ekonomska nauka bavi se optimizacijom ogranienih resursa,racionalno raspolaganje ogranienim resursima (ljudskim i materijalnim) je osnovni uzrok postojanja menadmenta i ekonomije,ekonomska nauka je u povratnoj sprezi znaajna za nauku o menadmentu iz najmanje dva razloga: a)preduzee kao poslovni sistem je osnovna elija privrednog ivota, b)menadment je vezan za poslovne sistema, a ekonomija odreuje M., Zakljuak je da nema menadmenta bez ekonomije, ali ni ekonomije bez menadmenta

  • 3.3. Odnos menadmenta i politike teorija i praksa je u tesnoj vezi sa politikom i drutveno-politikim sistemom,podsistem drutveno politikog i privrednog sistema,odnos politike i menadmenta je sledei:a) menadment mora da prihvati primarnost politike, insistiranje na stvaranju politikog ambijenta za rast i razvoj profesije menadmenta,b) politika ne sme ulaziti u mezo i mikro probleme M.,Zakljuak: iako se M. vezuje samo za privredne sisteme on je prisutan i u politikim sistemima (politiki menadment).

  • 3.4. Odnos menadmenta i sociologije - svaku organizaciju ine ljudi, udrueni u skupine, radi ostvarivanja odreenih ciljeva,- da bi uspeno vodio kompaniju menader mora da poznaje sociologiju,- socioloka posmatranja, integrativne veze koje povezuju pojedinane i opte interese u grupi,socijalizacija menadmenata i organizacije.Vei stepen socijalizacije poveava uspenost menadmenta,Menadment i sociologija rada.

  • 3.5. Odnos menadmenta i prirodnih nauka povezivanje M sa prirodnim naukama je uslov dase ova profesija to vie objektivizuje i eliminiu subjektivnosti ili proizvoljnost, ideologizacija, politizacija i vulgarizacija,modeli upravljanja-odnos centarle i periferije u tehnikom sistemu, odnos hardvera i softvera,biologija-borba za opstanak, vea riba guta manju ribu,medicina-mozak u oveijem organizmu je generalni menader kompanije,M. je u bliskim odnosim ai sa drugim prirodnim naukama:hemija, astronomija, meteorologija itd. to ukazuje na multidisciplinarnost ove profesije.

  • 3.6.Odnos menadmenta prema matematici i fizici matematika i fizika su nezaobilazne nauke koje su u vezi sa menadmentom,problemi rada, mase, snage, energije, brzine, entropije, vremena, fuzije, fisije, itd.Arhimed-zakon plivanja, M. mora da pliva sa ajkulama, ali ne sme biti njihov plen, a za to mora imati znanje i vetinu,ekonometrijski problemi se ne mogu reavati bez korienja matematike,ekonomsko-matematiko modeliranje najvanijih ekonomsko-finansijskih procesa je bitna odrednica i vaan deo instrumentalistikog uma razvijenog sveta.

  • Rad osnova menadmenta:osnovni sadraj oveka kao ivog bia, njime ostvaruje tri osnovna cilja, i to : opstanak, olakanje opstanka i razvoj, M. ima zadatak da upravlja radom i njegovim rezultatima, rad u fizici izuen sa svih aspekata, i M. je ostvaren tek minimalni pomak,u srpskom M. rad je degradiran, posebno ekonomska efikasnost rada,rad je neefikasan kada su ulaganja vea od rezultata, besmislen kada ulaganja ista kao rezultat, a koristan kada su rezultati vei od ulaganja,kriterijumi vrednovanja rada, manje odgovorni poslovi su vie vrednovani od sloenog i odgovornog rad, to je apsurdi fenomen,Spoznaje Hilfa koje se odnose na rad:a) Nijedan rad nije toliko dobar da se ne bi mogao poboljati,b) U svakom novom radu se u poetku precenjuju njegove tekoe, c) Svaki rad se mora nadzirati, tj. kontrolisati,d) Nikad ne zahtevati mnogo, ve onoliko koliko se stvarno moe izvriti,e) U upravljanju radom najtee je zahtevati odreeni uinak.

  • Masa menadmentamasa je jedna od osnovnih veliina u fizici, teorija relativiteta:poveanjem brzine raste masa,u organizaciji masa je dominirala od davnina, kvalitet organizacije odreivan na osnovu broja (mase) ljudi, odnosno njene veliine,danas su kriterijumi da masa znanja odreuje kvalitet organizacije, pri emu je osnovna jedinica organizacije ovek,poveanje mase moe da uvea vrednost kompanije ( otklanjanje uskih grla), ali moe i da se pretvori u svoju suprotnost,Njutnov zakon, veliine izvedene iz mase su:sila i gustina, akcija i reakcija,M. mora uvaavati zakone fizike i da snage, instrumenti i tehnike koju koriste u odreenoj akciji budu jae od snage reakcije (neformalne grupe, klasine strukture).

  • Brzina menadmentabrzina u fizici je duina puta u preena u jedinici vremena,Njutnov zakon dinamike: promena brzine srazmerna je intenzitetu sile, a obrnuto srazmerna masi,promene u odnosima izmeu pojedinih organizacionih delova imaju razliite brzine,vreme u procesu donoenja odluka,vreme u brzini reagovanja, posebno kada je konkurencija jaka,ne treba brzo reagovati , ali se mora bre reagovati od konkurencije,intenzitet rada zavistan od nekoliko odrednica,plate najbolje mazivo za stimulisanje zaposlenih.

  • Evolucija i entropija u menadmentuEvolucija prirodan tok u kojem se organizmi razvijaju sa niih ka viim nivoima organizovanosti,Entropija suprotan tok od procesa evolucije i znai sklonost sistema ka dezorganizovanou,postojanje entropije je jedan od razloga za postojanje potrebe za regulacijom, u menadmentu entropija je mera nesreenosti jednog sistema,osnovni uslov suprotstavljanja entropiji je raspolaganje pravim i pravovremenim informacijama,informacija je svaka poruka koja otkalanja neizvesnost,sutina menadmenta je, u stvari,borba sa entropijom, a poto je ona uvek prisutna u organizaciji, to e borba sa njom trajati dok postoji organizacija.

  • 3.7.Odnos menadmenta i umetnosti menadment i umetnost stoje u interaktivnom odnosu,umetnost je jedan od oblika druvene svesti, a menadment je i sam neka vrsta umetnosti,menadment kao nauka, profesija i vetina tei perfekciji,a zbog toga se smatra da perfekcija menadmenta prelazi u umetnost,na visokim poslovnim kolama zapada se izuavaju brojni predmeti iz oblasti umetnosti,umetnost razvija matu ideje i fantaziju, a ideje su ono to menaderima omoguava da postanu lideri u svom delovanju.

  • Odnos menadmenta i religijereligija je poseban oblik drutvene svesti,menadment i religija su od davnina bili, a i danas su u uzrono-posledinim odnosima,prvi oblici menadmenta bili su u okrilju crkvenih organizacija,budizam,hrianstvo (katolika i pravoslavna vera),islam,poznavanje verskih obiaja i crkvenih datuma je uslov za uspeno poslovanje kompanija.

  • 4. ODNOS MENADMENTA I DRUGIH POJMOVA Odnos menadmenta i rukovoenjapostoje razlike izmeu menadmenta i rukovoenja,menadment je specifian nain rukovoenja, menader specifian rukovodilac,menadment je vezan za vlasnika, jer vlasnik delegira ovlaenje za obavljanje poslova menadmentu,menadment ima ovlaenaj za upravljanje ljudima , procesima i resursima vezanih za sam vrh hijerarhijske piramide (strategijski ili top menadment),rukovoenje je nia hijerarhijska funkcija od menadmenta i ona nije vezana za vlasnika, ve za menadment koji postavlja rukovodioce,rukovoenje je vezano za donoenje operativnih, tekuih i dnevnih odluka, rukovodioci treba da sprovedu zamisli top menadmenta,ukoliko menader donosi interesne, ali i operativne odluke, postavlja ciljeve, ali ih i realizuje, on je i menader i rukovodilac.

  • Odnos menadmenta i organizacijesvaka organizacija predstavlja i predpostavlja povezanost ljudi radi ostavrivanja nekog cilja,organizacija je rezultat menaderskog rada, predvianaj i vizionarstva i zbog toga se ona menja i prilagoava menaderskim ciljevima,u svakoj oragnizaciji se mora planirati, organizovati, voditi, koordininirati i kontrolisati,u smoupravnoj Jugoslaviji , organizacione forme su bile propisane zakonom, tj. organizacija je sistem, a menadment podsistem,vea ekonomska efikasnost se postie u sistemima gde je menadment sistem, a organizacija podsistem.

  • Odnos menadmenta i (poslo)voenjau naunoj i strunoj literaturi se esto koriste termini rukovoenje i voenje,navedena dva termina se meusobno razlikuju, iako imaju neke zajednike karakteristike,razlike:a) M. je vezan za vlasnitvo, P za nevlasniku organizaciju,b) M. je vezan za vlasti oveka nad ovekom, P na naelu istog stusa ljudi organizaciji,c) M. je vladvina nad ljudima, stvarima i tehniko-tehnolokim procesima, P. je vladavina tehniko-tehnolokim procesima, sa daleko manjim stepenom vlasti u odnosu na ljude,d) M. je modalitet rukovoenja, preuzima ulogu upravnih organa (U.O. A.S.) formulie politiku i stvara strategiju za njenu realizaciju.P. je daleko sloenije, jer se zasniva na strunim i ljudskim kvalitetima, a manje na vlasti. - zajedniko a) proizilaze iz vlasnitva sredstava za proizvodnju.M. privatno, dravno, i meovito, a P. za drutvenu i zajedniku svojinu. b) M.i P. imaju zajednike ciljeve.

  • 4.4. Odnos menadmenta i preduzetnitva - postoji razlika izmeu menadmenata i preduzetnitva, menader nije isto to i preduzetnik , svaki preduzetnik u isto vreme moe da bude i menader, a da li svaki menader moe biti i preduzetnik,- odreene slinosti i razlike izmeu M. i preduzetnitva su:preduzetnitvo predhodi M., M sledi preduzetnitvo.preduzetnitvo je izvorna funkcija, kupovinom ili nasledstvom, M. funkcija nastaje delegiranjem,svaki preduzetnik moe da bude M. , ali svaki M ne moe da bude preduzetnik,preduzetnitvo je vezano za vlasnitvo, a M. za upravljanje tuim kapitalom,preduzetnitvo ima svoje zakonitosti, ako i to M ima svoje,razlika je u tome da preduzetnitvo deluje pre nego to razmisli, a profesionlizacija M. mu nalae da neizvesnost svede na najmanju moguu meru,preduzetnitvo se sve vie scijentizira, odnosno preduzetnici dolaze sve vie iz poznatih koleda,preduzetnik je onaj koji trai M.