of 29 /29
I DEO PREDMET BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRA]AJA U današnjoj praksi vlada pogrešno mišljenje da predmet bezbednosti drumskog Proučavanje i razumevanje izvora opasnosti i negativnih pojava u drumskom saobraćaja predstavljaju saobraćajne nezgode!!! Proučavanje i razumevanje izvora opasnosti i negativnih pojava u drumskom saobraćaju u cilju utvrđivanja metodologije za rešavanje pitanja bezbednosti ljudi i imovine u drumskom saobraćaju predstavlja bliže definisanje predmeta BDS. Bezbednost drumskog saobraćaja je naučna disciplina koja primenom naučne Bezbednost drumskog saobraćaja je naučna disciplina, koja primenom naučne metodologije prati, izučava i objašnjava negativne pojave koje ugrožavaju ljude i imovinu u saobraćaju, sa posebnim osvrtom na saobraćajne nezgode, odnosno: 1. pojavne oblike 2. uzroke 3. uslove i druge faktore zbog kojih nastaju 4. strategiju i taktiku sprečavanja saobraćajnih nezgoda i drugih negativnih pojava u saobraćaju.

I DEO - WordPress.com · 2020. 4. 3. · UZROCI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA Na nastanak saobrćajnih nezgoda utiče složeno, isprepletano i istovremeno dejstvo većeg broja uzroka, uslova,

  • Author
    others

  • View
    4

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of I DEO - WordPress.com · 2020. 4. 3. · UZROCI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA Na nastanak saobrćajnih...

  • I DEO

    PREDMET BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRA]AJA

    U današnjoj praksi vlada pogrešno mišljenje da predmet bezbednosti drumskog

    Proučavanje i razumevanje izvora opasnosti i negativnih pojava u drumskom

    j j p p g j j p gsaobraćaja predstavljaju saobraćajne nezgode!!!

    Proučavanje i razumevanje izvora opasnosti i negativnih pojava u drumskomsaobraćaju u cilju utvrđivanja metodologije za rešavanje pitanja bezbednosti ljudi iimovine u drumskom saobraćaju predstavlja bliže definisanje predmeta BDS.

    Bezbednost drumskog saobraćaja je naučna disciplina koja primenom naučneBezbednost drumskog saobraćaja je naučna disciplina, koja primenom naučnemetodologije prati, izučava i objašnjava negativne pojave koje ugrožavaju ljude iimovinu u saobraćaju, sa posebnim osvrtom na saobraćajne nezgode, odnosno:

    1. pojavne oblike2. uzroke3. uslove i druge faktore zbog kojih nastajug g j j4. strategiju i taktiku sprečavanja saobraćajnih nezgoda i drugih negativnih pojava u

    saobraćaju.

  • ODNOS BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAĆAJA I DRUGIH NAUČNIH DISCIPLINA

    Opšte je prihvaćeno stanovište da su negativne pojave u saobraćaju, a posebnosaobraćajne nezgode različite i veoma kompleksne - složene pojave, pa je iz tihrazloga, za njihovu stručnu analizu neophodno angažovanje drugih naučnih disciplinakao što su:Kriminologija

    K i i li tikKriminalistika

    Psihologija

    SociologijaSociologija

    Pravo

    Razne tehničke disciplineRazne tehničke discipline

    Medicina

    Biologija i slBiologija i sl.

  • METODI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRA]AJA

    Metod predstavlja način i postupak na osnovu koga se proučava predmet određenenaučne discipline.

    Postupak proučavanja predmeta (negativnih pojava u saobraćaju) obuhvata opšteprihvaćene konkretne radnje koje se sastoje od šest faza:

    1. određivanje predmeta i cilja istraživanja2. postavljanje polazne pretpostavke

    3. prikupljanje podataka

    4 b d i i d k4. obrada i opis podataka

    5. naučnog objašnjenja

    6 d bij ih lt t6. provere dobijenih rezultata

  • METODE KOJE SE KORISTE U BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAĆAJA

    1. Statistika

    2. Eksperiment

    3. Posmatranje

    4. Testiranje

    5. Anketa i intervju

    6. Upoređivanje

  • II DEO

    FENOMENOLOGIJA (POJAVNI OBLIK-GREŠKA) SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

    Fenomenologija je nauka koja se bavi opisivanjem i izučavanjem pojavnih oblika SN,odnosno načina na koji je došlo do saobraćajne nezgode.

    ETIOLOLOGIJA (UZROCI) SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

    Etiologija je nauka koja se bavi opisivanjem i izučavanjem: uzroka, uslova idrugihfaktora zbog kojih nastaju saobraćajne nezgode.

  • RAZGRANIČENJE IZMĐU FENOMENOLOGIJE ETIOLOLOGIJE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

  • SLOŽENOST DEJSTVA FAKTORA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

    DEJSTVO FAKTORABDS

    FAKTORI KOJIHRANE UZROKE

    SNUZROCI SN GREŠKE POSLEDICEGREŠAKA

    FAKTORI KOJI POTSTIČU UZROKE SN

    Drustveni uslovi

    Nedovoljna znanja o navedenim pojavama

    Stavovi, shvatanja, predrasude, zablude

    Neefikasan društveni sistem

    Nizak nivo saobraćajne kulturePRIMER ALKOHOLA!!!

    Toletisanje i opravdanje negativnog ponašanja

    Porodica

    SredinaSredina

    Struktura državnih organa zaduženih za saobraćaj

  • UZROCI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

    Na nastanak saobrćajnih nezgoda utiče složeno, isprepletano i istovremeno dejstvovećeg broja uzroka, uslova, povoda, stanja, okolnosti, sposobnosti i drugih faktora.g j j g

    Utvrditi dejstvo i uticaj ovih brojnih faktora je veoma teško iz više razloga, apogoduvu:

    1. različiti su po prirodi2. različiti su po učestalosti pojavljivanja3. različiti su po snazi4 ne deluju na isti način4. ne deluju na isti način5. javljaju se u različito vreme6. Imaju međusobno dejstvo

  • GREŠKE U SAOBRAĆAJU

    UZROK PROIZVODI GREŠKU KOJA JE VIDLJIVA MANIFESTACIJA UZROKA!!!

    GEŠKA POVEZUJE UZROK I POSLEDICU KOJA JE NASTALA!!!

    MEHANIZAM DEJSTVA FAKTORA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

  • POSLEDICE GREŠAKA U SAOBRAĆAJU

    Svaka greška se ne završava saobraćajnom nezgodom, već na neki od navedenihnačina:

    ) A t kt ta) Apstraktna opasnostb) Konkretna opasnostc) Saobraćajna nezgoda.

  • SAOBRAĆAJNE NEZGODEĆDEFINICIJA SAOBRAĆAJNE NEZGODE

    NESREĆA Osećanje (Emocija) način ispoljavanja nekog događaja

    Saobraćajna nezgoda je događaj na putu ili drugom mestu otvorenom za javni

    NESREĆA – Osećanje (Emocija), način ispoljavanja nekog događaja.

    saobraćaj ili koji je započeo na takvom mestu, u kome je učestvovalo najmanjejedno vozilo u pokretu i ukome je jedno ili više lica poginulo ili povređeno ili jenastala materijalna šteta.

    OBELEŽJASAOBRAĆAJNIHSAOBRAĆAJNIH

    NEZGODA

    S O O O OS CMESTO VOZILO POSLEDICA

  • KLASIFIKACIJA - STRUKTURA SAOBRA]AJNIH NEZGODA

    Da bi odre|eno dru{tvo moglo preduzeti adekvatne mere u cilju pove}anjabezbednosti saobra}aja, neophodno je da se prilikom statisti~ke obradenezgode utvrdi njena struktura koji ~ine:

    Posledica (sa mat. {tetom, poginulima, povre|enima

    nezgode utvrdi njena struktura koji ~ine:

    ( , p g , p

    U~esnici (voza~i, pe{aci, biciklisti i sl.)

    Vrsta i tip nezgode (sudari nalet na pe{aka izletanje i prevrtanjei)Vrsta i tip nezgode (sudari, nalet na pe{aka, izletanje i prevrtanjei)

    Broj vozila koja su u~estvovala u nezgodi (jedno ili vi{e)

    Izvr{ilac lice koje je izazvalo nezgodu (pol starost i sl )Izvr{ilac – lice koje je izazvalo nezgodu (pol, starost i sl.)

    Mesto nastanka (naselje, put, raskrsnica, krivina)

    V t k (d b d d i t)Vreme nastanka (doba dana, mesec, dan i sat)

    @rtva (voza~, putnik, pe{ak i sl.)

    Vozila koja su u~estvovala (automobil, autobus, teretno vozilo i sl.

  • POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODAPOSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

    POSLEDICEPOSLEDICESAOBRA]AJNIH

    NEZGODA

    SOCIJALNE MATERIJALNE OSTALE

  • SOCIJALNE POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

    1. Smasnjenje broja radnosposobnog stanovništva i povećanje onih koji padaju na

    teret države

    2. Neophodna rehabilitacija hendikepiranih

    3. Narušavanje zdravstvenog bilansa stanovništva

    4. Narušavanje porodičnog života

    5. Umanjene mogućnosti izbora zanimanja

    6. Promene zanimanja, navika, načina života, odnosa prema sredini

    7. Degradacija ličnog života i života bližnjih

    8. Psihičke traume i sl.

  • MATERIJALNE POSLEDICE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

    1. Štete na vozilima, teretu, putu i putnim objektima

    2. Troškovi sahrane, lečenja, bolovanja, invalidnina, rehabilitacije lica

    3. Porodične penzije i troškovi izdržavanja članova porodice

    4. Naknade za pretrpljenje fizičke i psihičke bolove, estetski izgled

    5. Naknade za pretrpljen psihički bol užih članova porodice

    6. Štete zbog izostank sa posla, umanjene radne sposobnosti, prekvalifikacije

    7. Gubici transportnog učinka vozila

    8. Troškovi procesuiranja SN (MUP, sud, tžilaštvo, veštaci, osiguranja)

    CENA SAOBRAĆAJNE NEZGODE???

  • VRSTEVRSTESAOBRA]AJNIH SAOBRA]AJNIH

    NEZGODANEZGODA

    SUDARI NEZGODEVOZILANEZGODE

    SA IZLETANJE OSTALESUDARII NALETIVOZILA

    VOZILAI

    PE[AKA

    SADVOTO-

    ^KA[IMA

    IZLETANJEI

    PREVRTANJE

    OSTALEVRSTE

  • KLASIFIKACIJA SUDARA I NALETA VOZILA

    nV

    ^ E O N I S U D A R I

    nn V1 V2 V2V1

    nnn

    n

    V2V1

    B O ^ N I S U D A R I

    nn V1

    V2

    nn V1

    V2 V1

    n

    n

    n

    V2

    V1

    B O ^ N I S U D A R I

    V2

    n

    V2

    P A R A L E L N I S U D A R I

    nn

    V1

    V2

    nn

    V1

    V

    P A R A L E L N I S U D A R I

    V2

    nn V1 V2V1

    nV1

    N A L E T I V O Z I L A

    V1

    n

    V2nn

    V2

  • NEZGODEVOZILA IPE[AKAPE[AKA

    ^EONI NALET BO^NO OKRZNU]E [email protected]^EONI NALET BO^NO OKRZNU]E [email protected]

    ^EONI NALET

    POTPUNI DELIMI^NI

    DELIMI^NI

    ULAZNI IZLAZNI U PRAVCUULAZNI IZLAZNI U PRAVCU

  • NEZGODE^ [DVOTO^KA[A

    ^EONI NALET BO^NI NALET OSTALE

    ^EONI NALET

    POTPUNI DELIMI^NI

    U PRAVCU POD UGLOM UPRAVCU BO^NI

  • Tabela 4. Struktura saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima prema kategorijama učesnika u njima za 2001.j

    Država Broj nezgoda % Vozilo Pešak %

    Jedno vozilo %

    Sa više vozila %

    Austrija 43.073 100 4.640 11 9.693 23 28.740 67 B l ij * 49 065 100 3 446 7 11 256 23 34 363 70Belgija 49.065 100 3.446 7 11.256 23 34.363 70 Bugarska 6.709 100 2.206 33 1.779 27 2.724 41 Danska 6.861 100 790 12 1.603 23 4.468 65 Finska 6.451 100 772 12 1946 30 3.733 58 Francuska 116.745 100 16.947 15 24.717 21 75.081 64 Nemačka 375.345 100 34.485 9 101.023 27 239.837 64 Mađarska 18.505 100 3.922 21 4.480 24 10.103 55 It lij 235 142 100 16 427 7 37 577 16 181 138 77Italija 235.142 100 16.427 7 37.577 16 181.138 77 Holandija 35.313 100 2.286 6 7.205 20 25.822 73 Norveška 8.244 100 946 11 2.538 31 4.760 58 Poljska 53.799 100 18.704 35 10.868 20 24.227 45 jRumunija* 7.555 100 4.089 54 1.145 15 2.321 31 Švedska 15.796 100 1.500 9 5.211 33 9.085 58 Španija 100.393 100 11.668 12 25.639 26 63.086 63 Turska* 74 464 100 15 283 21 29 540 40 29 641 40Turska* 74.464 100 15.283 21 29.540 40 29.641 40 Vel. Britanija 229.014 100 39.121 17 33.022 14 156.871 68 USA* 2.107.000 100 79.000 4 521.000 25 1.507.000 72 Vojvodina 4.710 100 884 19 768 16 3.058 65

  • Tabela 5. Struktura nastradalih lica u nezgodama prema svojstvu učešća u 2000. g. UKUPNO č i t ik LiUKUPNO vozač i putnik

    Država Broj nastr. %

    Pešaci %

    Biciklisti %

    Moped %

    Motor %

    Lica uputničkom autom.%

    Ostali

    % Austrija 55.905 100 8,01 10,67 8,53 6,73 61 4,97 j , , , , ,Belgija 69.431 100 5,27 9,78 11,64 4,92 63 5,47 Bugarska 9.042 100 28,14 4,27 1,64 3,99 53 9,07 Danska 9.590 100 9,85 18,23 10,53 7,04 48 6,27 Finska 8 904 100 10 43 13 10 4 96 4 50 59 8 23Finska 8.904 100 10,43 13,10 4,96 4,50 59 8,23 Francuska 169.760 100 11,30 3,64 12 11,90 58 3,44 Nemačka 511.577 100 7,64 14,35 3,79 8,04 62 4,83 Mađarska 23.898 100 16,56 13,78 6,08 4,32 51 8,32 Italija 307.969 100 5,51 3,55 14,34 8,64 63 5,35 Norveška 12.003 100 8,52 6,73 3,30 6,19 67 8,46 Poljska 77.932 100 28,35 11,19 - 2,48 51 6,84 Rumunija 8 814 100 47 32 6 88 0 45 1 04 38 6 13Rumunija 8.814 100 47,32 6,88 0,45 1,04 38 6,13 Švedska 22.623 100 6,58 10,76 4,04 3,96 69 5,98 Španija 155.557 100 8,68 1,32 19,10 7,23 55 8,53 Turska 142.261 100 13,41 1,63 3,30 3,53 47 31,44 Vel. Britanija 320.283 100 13,12 6,44 1,27 7,53 65 7,06 USA 3.230.821 100 2,56 1,60 0,06 1,82 64 30,01

  • 1. Sudar iz suprotnih smerova 2. Bočni sudar 3. Sudar pri vožnji u istom smeru p j4. Sudar pri uporednoj vožnji 5. Udar vozila u drugo zaustavljeno ili parkirano vozilo 6. Udar vozila u neki objekat na putu 7. Prevrtanje vozila na putu

    8. Sletanje vozila sa puta 9. Sletanje sa kolovoza i udar u objekat pored puta 10. Međusobni sudar drumskog i železničkog vozila 11. Ispadanje – padanje lica iz vozila u pokretu 12 Obaranje ili gaženje pešaka

    VRSTE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

    1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.12. Obaranje ili gaženje pešaka 13. Obaranje ili gaženje stoke ili drugih životinja 14. Ostale vrste nezgoda

    3%

    0%

    0%

    0%

    2%

    14%

    2%

    1%

    6%6%

    0%

    1

    23%15%

    27%1%

  • 1. Sudar iz suprotnih smerova 2. Bočni sudar 3. Sudar pri vožnji u istom smeru p j4. Sudar pri uporednoj vožnji 5. Udar vozila u drugo zaustavljeno ili parkirano vozilo 6. Udar vozila u neki objekat na putu 7. Prevrtanje vozila na putu

    8. Sletanje vozila sa puta 9. Sletanje sa kolovoza i udar u objekat pored puta 10. Međusobni sudar drumskog i železničkog vozila 11. Ispadanje – padanje lica iz vozila u pokretu 12 Obaranje ili gaženje pešaka

    SAOBRAĆAJNE NEZGODE SA POGINULIMA12. Obaranje ili gaženje pešaka 13. Obaranje ili gaženje stoke ili drugih životinja 14. Ostale vrste nezgoda

    1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

    18%30%

    0%

    2%

    1

    8%30% 1

    12%

    0%

    3%13%

    7%1%

    2%

    3%

    1%

    3%

  • VRSTE SUDARA

    16.1%17.6%

    6.2%ČEONI SUDARIBOČNI SUDARIPARALELNI SUDARI

    27.7%

    1.7%30.7%

    PARALELNI SUDARINALETI NA VOZILO U POKRETUUDAR U ZAUSTAVLJENO VOZILONALET NA PREPREKU

    PROCENAT SUDARA SA POGINULIMA

    38%6%

    16%ČEONI SUDARIBOČNI SUDARIPARALELNI SUDARINALETI NA VOZILO U POKRETU

    16%1%

    23%

    NALETI NA VOZILO U POKRETUUDAR U ZAUSTAVLJENO VOZILONALET NA PREPREKU

  • PROSTORNE KARAKTEISTIKE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

  • VREMENSKE KARAKTEISTIKE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

    A) PO MESECIMA U TOKU GODINEA) PO MESECIMA U TOKU GODINE

  • B) PO DANIMA U TOKU NEDELJEB) PO DANIMA U TOKU NEDELJE

  • C) PO SATIMA U TOKU DANA