EKSPERTIZA SAOBRAAJNE

NEZGODE PRIMJENOM SOFTVERA

STASN I 07

Red.prof.dr Stoimko Zlatkovski,

dipl.in.saobr.

Ass. mr Zoran Joevski,

dipl.in.saobr.

Univerzitet Sv.Kliment Ohridski Bitola

Tehniki fakultet Bitola

Bezbednost saobraaja

Struni rad

ABSTRAKT

Saobraajno tehnika vetaenja

podrazumjevaju struan pregled, t.e analizu i

ispitivanja saobraajnih nezgoda od strane

strunih lica saobraajne oblasti, koja poseduju i

raspolau sa strunim znanjem i instrumente za

reavanje unapred definiranog problema. Ako se

uzme u obzir specifinost dogaanja

saobraajne nezgode, moe se zakljuiti da

saobraajno tehniki vetaenja zauzimaju

veoma bitno mesto u sudskom postupku.

Jedan od naina za podizanje kvaliteta saobraajno

tehnikih vetaenja pretstavlj upotreba kompjuterskih

programa i softvera za tehniku analizu nezgoda. Na

ovaj nain mogu se ukljuiti vie parametara u

proraunu i determinisanja kinematikih veliina, a kao

izlazni rezultat dobile bi se vie varijante od koje veto

lice je u mogunosti da iskljui one nemogue dogaaje

i da izabere jednu realnu varijantu saobraajne

nezgode.

U ovom radu bie prikaana tehnika analiza jedne

konkretne saobraajne nezgode primjenom softvera

STASN I 07.

ABSTRAKT

Softver za tehniku analizu saobraajnih nezgoda

(STASN I 07), pretstavlja kompjuterski program koj na

osnovi ulaznih podataka omoguuje dobijanje izlaznih

rezultata potrebnih kinematskih veliina za vrlo kratko

vreme. Ovaj softver, zbog svoje specifinosti i relacije

koje su instalirane u njega, izraen je u programskom

jeziku Microsoft Visual C ++.

Za odreivanje izlaznih podataka u programu uneti su

vie od 100 matematikih relacija. Takoe, u programu je

instalirana baza podataka dobivena na osnovi

dugotrajnih istraivanja.

UVOD

ZAPISNIK O UVIAJU LICE MESTA NEZGODE

Uesnici u ovoj saobraajnoj nezgodi su:

-Ljubomir Klimoski roen 10.09.1953 g. u s.Trpejca Ohrid. ivi na ul. J.Sandanski br.91 b. U trenutku nezgode upravljao je p.m.v. Daevu Matiz sa reg.br.OH - 310 BL, vlasnitvo T.D. Roleks, osigurano kod ADVardar, i

-Kosteska Leonora od oca Goce, roena 15.12.1989 g. u Ohridu gde i ivi na ulici D.Gruev br.2-13.

ZAPISNIK O UVIAJU LICE MESTA NEZGODE

Saobraajna nezgoda se dogodila na ulici J.Sandanski ispred individualne kue br.64 u neposrednoj blizini raskrsnice ulice V.Pitoeski u Ohridu.

Kolovoz na ovoj ulici je asfaltiran i bez oteenja i ima irina od 9,1 m, isti je gladak i suh, saobraaj se odvija u oba pravca, a raskrsnica je obeleana sa peakih prelaza. Sa obe strane ulice J.Sandanski postoje ureeni trotoari.

U trenutku nezgode vozilo Daevu Matiz kretalo se ulicom J.Sandanski u pravcu od bulevara Turistika prema ulici P.Guli.

Na kolovozu registrirani su dva paralelna izrazito vidljiva traga koenja. Duina traga je 11,8 m i 9,90 m. Na udaljenosti od 6,0 m od p.m.v. i na rastojanju od 1,2 m od trotoara primjeeni su vidljivi tragovi krvi od povrijeenog peaka gde je isti pao.

VETAENJE IZRAENO OD STRANE RADNE GRUPE

PRI TEHNIKOM FAKULTETU U BITOLI

Iz saobraajno-tehnikog vetaenja izraeno od

strane radne grupe pri Tehnikog fakulteta u Bitoli

u ovom radu e biti prezentirani samo neki

parcijalni elementi, tj.delovi gde su odreeni:

- taka naleta,

- brzina kretanja uesnika u nezgodi, i

- vremensko - prostorna analiza nezgode.

Iz analize podataka prikazanih u Zapisniku i Skicu o uviaju

lice mesta nezgode, moe se dobiti informacija i pozicija o

duini tragova intenzivnog koenja. Moe se zakljuiti da

posle 2,2 m od poetka desnog traga koenja, u produetku

istog postoji trag slabijeg intenziteta u duini od 1,3 m. Ovaj

prekin traga posmatrano uzduno nalazi se na oko 2,5 m

ispred peakog prelaza, posmatrano u pravcu kretanja

vozila.

Na rastojanju od oko 1,5 m (posmatrano uzduno) ispred

peakog prelaza od strane uvidne grupe bio je registrovan

trag od polomljenog prednjeg vetrobranskog stakla dotinog

vozila.

Kao rezultat naleta vozila, peak je bio nabaen na haubi

vozila kao i na vetrobransko staklo. U ovom trenutku je

dolo do lomljenja i oteenja vetrobranskog stakla.

Odreivanje take naleta

Odreivanje take naleta

Taka primarnog kontakta (u uzdunom smislu) izmeu vozila i peaka nalazi se na oko 2,5 m ispred peakog prelaza tj. 2,3 m nakon poetka desnog traga intenzivnog koenja.

Od analize oteenja vozila moe se zakljuiti da je kontakt sa peakom ostvaren prednjim delom vozila. Napreno gledano, taka kontakta moe se determinirati na osnovi pozicije registrovanog traga intenzivnog koenja i oteenja vozila.

U naprenom smislu, taka kontakta nalazi se na rastojanju od 5,4 m od levog ruba kolovoza (posmatrano u pravcu kretanja vozila).

Skica od uviaja lice mesta nezgode

Voza vozila uzimajui u obzir konkretnu opasnost

(prelaz peaka) reagovao je intenzivnim koenjem. Kao

rezultat ovog koenja na kolovozu su ostavljeni tragovi

koenja u duini od 11,8 m.

Brzina kretanja vozila pre nezgode moe se odrediti na

osnovi registrovanih tragova intenzivnog koenja vozila,

tj.:

Odreivanje brzine kretanja uesnika nezgode

4maxmax30 )sincos(26)sincos(8,1 SgbgbtV V

smhkmV V /4,13/2,480

Odreivanje brzine kretanja uesnika nezgode

Imajui u obzir starost peaka (15 godina) kao i injenica da se je ista kretala rolerima, brzina kretanja se moe usvojiti iz tabele. U ovom konkretnom sluaju, brzina kretanja peaka enskog pola, starosti od 15 god. iznosi 12,0 /h tj. 3,33 /.

Nakon naleta na peaka, do konanog zaustavljanja, vozilo je prelo put od 9,5 m (11,80 - 2,30 = 9,50 ).

Brzina kretanja vozila u trenutku naleta na peaka, moe se odrediti iz sledee relacije:

smhkmV

SgbV

N

pnN

/6,11/6,41

)sincos(26 4max

Vremensko - prostorna analiza nezgode

U trenutku kada je voza reagovao na opasnost, vozilo je od take naleta bilo udaljeno 14,7 m.

Vreme koje je prolo od trenutka kada je voza reagovao na opasnost pa do samog naleta, iznosi 1,2 s.

Kada je voza reagovao na opasnost koenjem, peak je od take kontakta bio udaljen 4,13 m.

Vreme koje je prolo od kada je peak zakoraio na levoj kolovoznoj traci (posmatrano u pravcu kretanja vozila), pa do samog naleta iznosi 1,62 s.

Moe se konstatirati da postoji odreeno zakanjenje u reakciji vozaa, i to u iznosu od 0,42 s (1,62 1,2 = 0,42 ).

Vremensko - prostorna analiza nezgode

U trenutku kada je peak zakoraio na levoj kolovoznoj traci, i time postao objektivna opasnost za vozaa vozila, vozilo je u odnosu na take naleta bilo udaljeno 20,3 m.

Voza je intenzivnim koenjem reagovao u trenutku kada je peak preao put od levog ruba kolovoza, u iznosu od 1,4 m.

Kada je voza reagovao koenjem, od take naleta bio je udaljen 14,7 m. Pri ovakav nain reagovanja vozaa, do saobraajne nezgode ne bi dolo, ukoliko se vozilo kretalo brzinom jednakom ili manjom od 31,77 km/h.

Peak koji je prelazio kolovoz rolerima brzinom od 12 km/h, udaljenost do take naleta u iznosu od 5,4 m, preao je za vreme

od 1,62 s.

ODREIVANJE KINEMATSKIH VELIINA PRIMJENOM

SOFTVERA STASN I 07

Ulazni podaci koji se trebaju unijeti u radni prozorac su analogni sa podacima koji su dati u Zapisniku i Skici o uviaju lice mesta nezgode. Treba se naglasiti da u konkretnom sluaju, u materijalnim dokumentima nije bio dat podatak o iznosu uspona i veliini naklona. Ova informacija je bila dobivena neposrednim merenjem od strane radne grupe koja je bila zaduena za izradu ovog saobraajno-tehnikog vetaenja.

U vezi naina kretanja peaka, bilo je naglaeno da je peak kolovoz prelazio normalnom vonjom na rolerima. Ovaj podatak moe se dobiti analizom povrede peaka, oteenja vozila kao i od iskaze svedoka nezgode. Sve ovo upuuje na to da vetak, na osnovi svog iskustva i poznavanja ove oblasti, potrebno je odrediti neke bitne elemente, koje elemente predstavljaju ulazne varijable u programu.

Prikaz ulaznih parametara

Prikaz izlaznih veliina

u odnosu na vozilo i peaka

Analizirajui dobivenih rezultata mogu se konstatirati vie aspekta koji su znaajni

za izradu saobraajno-tehnikog vetaenja, tj.moe se zakljuiti sledee:

vozilo neposredno pre nezgode tj.pre reagovanja vozaa intenzivnim koenjem

kretalo se brzinom 51,6 km/h,

brzina kretanja vozila u trenutku naleta na peaka iznosila je 44,3 km/h,

ukupan zaustavni put potreban vozilu iznosi 26,1 m,

peak je prelazio kolovoz brzinom 3,94 m/s,

od trenutka kada je peak stupio na kolovoz, pa sve do trenutka kada je bio ostvaren

nalet, peak je preao put od 5,4 m,

put od 5,4 m peak je preao za vreme od 1,37 s,

kada je voza reagovao intenzivnim koenjem, vozilo u odnosu na taku naleta,

nalazilo se na rastojanju od 16,6 m i ovo je rastojanje prelo za vreme od 1,17 s,

u trenutku kada je peak zakoraio na kolovozu, vozilo u odnosu na taku naleta bilo

je udaljeno 19,39 m,

kada je voza reagovao intenzivnim koenjem, peak je ve imao preeni put od 0,76

m, tj.isti je u odnosu na taku naleta bio udaljen 4,64 m,

bezbedna brzina kretanja vozila pri kojoj ne bi dolo do naleta vrz peaka iznosila je

18,45 km/h,

ODREIVANJE KINEMATSKIH VELIINA PRIMJENOM

SOFTVERA STASN I 07

Prikaz izlaznih veliina u odnosu na

vremensko-prostornu analizu nezgode

Veliki broj poginulih lica, tee i lake povreenih kao i ogromna

materijalna teta i sve to kao rezultat saobraajnih nezgoda, trae da

se ukae posebna panja na problemu utvrivanja uzroka za

nastajanja i precizno definisanje odgovornosti uesnika nezgode.

Od pravilnog izbora vetog lica, u velikoj meri ovisi kvalitet

saobraajno-tehnikog vetaenja, a u mnogim sluajevima i sam

ishod sudskog postupka (krivinog ili graanskog).

U ovom pravcu posebno bi izdvojili strunost vetog lica-sa

teorijskog i praktinog iskustva, korienje savremenih znanja i

metoda, utvrivanje i objanjenje utvrenih injenica, neovisnost i

objektivnost, etiki odnos u pristupu pri vetaenju, sistemski i

analitiki pristup u poslu, kritinost i.t.d.

Stog stajalita javlja se potreba od podizanja na vie nauno i struno

nivo pri samom pristupu i izboru metode pri izradu saobraajno-

tehnikog vetaenja. Na ovaj nain osigurala bi se kvalitetnija

vetaenja, a s time i krai i efikasni sudski procesi.

ZAKLJUAK

ZAKLJUAK

Jedan od naina za podizanje kvalitete saobrajno-tehnikih vetaenja

predstavlja primjena kompjuterskih programa i softvera za tehniku

analizu nezgode. Na ovaj nain ukljuilo bi se vie parametara u

proraunu i odreivanje kinematskih veliina, a kao rezultat dobile bi se

vie varijante, od kojih vetak ima mogunost s velikom verojatnou

iskljuiti nemogue stvari i opredeliti se za mogue reenje.

Projektirani kompjuterski program STASN-I-07 vri odreivanje svih

potrebnih kinematskih veliina, kao i vremensko-prostornu analizu

nezgode unoenjem potrebnih podataka za vozila i uesnike saobraajne

nezgode. Treba potencirati da laka manipulacija, brzo vreme dobijanja

traenih podataka, opsena analiza nezgode, su aspekti koji karakteriu

ovaj program za analizu saobraajnih nezgoda.