i - 1 Kl.psihologija - Uvodno Predavanje

8/4/2019 i - 1 Kl.psihologija - Uvodno Predavanje

1/27

KLINIKA

PSIHOLOGIJAUVOD


2/27

TA JE KLINIKA PSIHOLOGIJA?

RAZVILA SE U OBLASTI PSIHIJATRIJE U

PRVOJ POLOVINI DVADESETOG VEKA

HIBRID PSIHOLOGIJE I PSIHIJATRIJE(TEMATIKA I PROBLEMI- PSIHIJATRIJA,

METOD- PSIHOLOGIJA)

PATOCENTRINI KONCEPT

PSIHIJATRIJSKI TERMINI

JAVNOST I MEDIJI NE PRAVE RAZLIKU

IZMEU KL.PSIHOLOGA I PSIHIJATRA


3/27

NASTALA JE I OPSTAJE U OKVIRU

KLINIKE INSTITUCIE

KLINIKI PSIHOLOZI I KADA NISU VIEU KL.INSTITUCIJI, GOVORE IPROSUUJU KAO PSIHIJATRI

KL.PSIHOLOGE USLOVNO MOEMOPODELITI NA 3 KATEGORIJE:

ONE KOJI POTPUNO PRIHVATAJU HIBRIDNUULOGU PSIHOLOGA-PSIHIJATRA

ONI KOJI INSISTIRAJU NA IDENTITETU INAGLAAVAJU ODLIKE KOJE IH RAZLIKUJU

ONI KOJI IZBEGAVAJU OBE ULOGE I SEBE

PREDSTAVLJAJU KAO PSIHOTERAPEUTE.


4/27

KL.PSIHOLOGIJA JE

INTERDISCIPLINARNA OBLAST KU KOJOJ

SE PREPLIU 2 TRADICIJE RAZVOJA:MEDICINSKA I PSIHOLOKA.

INTERDISCIPLINARNO UDRUIVANJE

PSIHOLOGIJE I PSIHIJATRIJE OMOGUILO JE IJEDNIMA I DRUGIMA DA NETO VIE NAUE.

BEZ DOBRE DIJAGNOZE NEMA DOBRETERAPIJE

USLOVI SARADNJE SA PSIHIJATRIMA TRAEPOGODNA METODOLOKA REENJA

NAUNA I PRIMENJENA PSIHOLOGIJA SE NE

MOGU IZJEDNAITI.


5/27

PREDMET KLINIKE PSIHOLOGIJE SUPSIHOLOKE POJAVE OSOBA U STANJIMA

PROLAZNE ILI TRAJNE DISFUNKSIONALNOSTI,KOJE SE ISPITUJU SPECIFINIM METODAMA IPROCENJUJU U OKVIRU NJIHOVE

INDIVIDUALNOSTI, SA STANOVITA:

PSIHOLOGIJEPSIHOPATOLOGIJE I

TEORIJA LINOSTI

NJEN PRIMARNI PREDMET NISU OPTE

PSIHOLOKE I PSIHOPATOLOKE POJAVE SIMPTOMI, VE NJIHOVA STRUKTURALNA,FUNKCIONALNA I DINAMIKA INTERAKCIJAU INDIVIDUALNO SPECIFINOM SISTEMU

OSOBE.


6/27

METOD KL.PSIHOLOGIJE JE USMEREN NA

TO DA SE NATURALISTIKI METOD DOPUNII KONTROLIE MANJE PROIZVOLJNIMNAINIMA OCENJIVANJA LINOSTI I

OCENJIVANJA PACIJENTA.

NATURALISTIKI: KONTAKT SAPACIJENTOM, RAZGOVOR, POSMATRANJE

USLOVIMA HOSPITALIZACIJE, ZAPAANJAO REAGOVANJU PACIJENTA NA PROMENE

AMBIJENTA ILI U TRETMANU PSIHOTEHNIKI: INSTRUMENTI KOJI

ZAHVATAJU SPECIFINA SVOJSTVAPREDMETA ISPITIVANJA.


7/27

PREDMET KL.PSIHOLOGIJE U PRAKSI JE SASVIM

ODREEN:ODREENI POJEDINAC

SA KONKRETNIM GENERALIJAMA,TELOM,

IZGLEDOM,

PONAANJEM,BIOGRAFIJOM, OKRUENJEM,

PROLOU ISADANJOU.

ATRIBUT KLINIKA PODRAZUMEVA: DA JE AKTIVNOST PSIHOLOGA USMERENA NA

POJEDINANU OSOBU

METOD RADA SA TAKVIM OSOBAMA KOJI JE

EKSTENZIVAN I INTENZIVAN


8/27

POSTOJI POSTEPENO ALI KONTINUIRANO

NAPREDOVANJE KLINIKE PSIHOLOGIJE KAOPROFESIJEKOJA UESTVUJE U RAZLIITIM

INSTITUCIJAMA I SPECIJALNOSTIMA I BAVI SE

RAZLIITIM VRSTAMA POREMEAJA I BOLESTI.

UNUTAR NJE POSTOJE RAZLIITESPECIJALIZACIJE, PREMA

VRSTAMA PACIJENATA

VRSTAMA POREMEAJA UZRASTU PACIJENATA

TEORIJSKIM I METODSKIM PREFERENCIJAMA


9/27

ISTORIJAT

KLINIKE PSIHOLOGIJE


10/27

PSIHOMETRIJSKA TRADICIJA

SREDINOM XVIII V. POEO SE RAZVIJATI INTERESNAUNIKA ZA INDIVIDUALNE RAZLIKE(ASTRONOMIJA

FAKTOR LINE GREKE)

ANATOMIJAPOETKOM XIX V. FRANZ GALLOTKRIVA NAUKU FRENOLOGIJU (ZA SVAKU DELATNOST MOGUSE NAI ADEKVATNA PODRUJA U MOZGU)

PRVI NAUNI : SER FRENSIS GALTON PROCEDURASISTEMATSKOG MERENJA(SENTOMOTORNIH SPOSOBNOSTI)

UVOENJE POJMA TESTA

OSNIVANJE CATELLOVE PSIHOLOKE LABORATORIJE(1888) I POJAM MENTALNI TEST U NJEGOVIMRADOVIMA (1890)TEK KASNIJE BINE-SIMONOVA

SKALA (1905)


11/27

PSIHODINAMSKA TRADICIJA

OD POETKA PISANE ISTORIJENAILAZIMO NA PODATKE DA SU

LJUDI SUOENI SA PROBLEMOM

KAKO DA SE OPHODE SA NEUOBIAJENIM,

NEADEKVATNIM,

IRACIONALNIM, UZNEMIRAVAJUIM ILI

BIZARNIM PONAANJEM DRUGIH.


12/27

Duevna bolest je opsednutost demonskim,nerazumljivim i opasnim silama; -ovo miljenjesreemo u praistoriji i u Srednjem veku; leenje se sastojalood niza ritualnih i magijskih obreda (egzorcizam,trepanacija, azili - Sv.Marija od Vitlejema)

Duevna bolest je bolest tela ili, u uem smislu, bolestmozga; - ovakvo shvatanje je preovladalo u Evropi tokom

19.veka. Filip Pinel je uveo znaajne promene u reimu,tzv.moralna terapija (70% ozdravljenja)I REVOLUCIJA U PSIHIJATRIJI!

TEREN SHVATANJA O DUEVNOJ BOLESTINAIZMENINO SU OSVAJALE MEDICINA I

TEOLOGIJA, A OBE U CILJU EKSKOMUNIKACIJEBOLESNIH I OPASNIH LANOVA

ETIKETIRANJE AUTOMATSKI DAJE SMISAO POJAVI A

SMANJUJE POTREBU DA SE ONA PROUI I RAZUME.


13/27

Duevna bolest je bolest psihikog ivota; - ovomiljenje je prvi istakao S.Frojd . To je arolika skupinarazliitih modela, kojima je zajedniko shvatanje da se

etiologija duevnih bolesti ne moe objasniti genetikom ifiziologijom, ve se objanjenja moraju traiti ili unesvesnoj motivaciji, nesvesnim konfliktima, pogrenomuenju ili u nemogunosti da se osoba adaptira na stres.

II REVOLUCIJA U PSIHIJATRIJI Duevna bolest je bolest grupe ili drutva u celini; -

Ovako formulisano tvrenje nastalo je tokom 20.veka.Postojala je tendencija da se teite bolesti pomeri sa

pojedinca na grupu i drutvo. Nove koncepcije nazivaju sePISHOSOCIJALNE (III revolucija u psihijatriji)bolesnik je rezultat poremeenih drutvenih odnosa iliodnosa grupe, rtveni jarac, identifikovani pacijent.


14/27

Duevna bolest, u stvari, ne postojiovako radikalanstav se najvie pripisuje antipsihijatriji, pokretu nastalomizmeu 1960. i 1970.godine i koji je u osnovi imao pobunuprotiv klasine institucionalne psihologije.

devijantnost sama po sebi ne postoji, ve je takvomini drutvena reakcija

duevno poremeeno, po Kecmanoviu, uvekoznaava negaciju jednog od osnovnih postulata nakojima poiva drutveni ivot, a to jePREDVIDLJIVOST ponaanja

esto se smatra objanjenjem za strah koji tzv.duevno zdravi oseaju u susretu sa tzv. duevnobolesnim


15/27

PRVI KORACI KLINIKEPSIHOLOGIJE

KAO DATUM NJENOG ROENJA UZIMA SE1896.GODINALIGHTMER WITMER OSNIVAPRVU PSIHOLOKU KLINIKU

PRAVU EKSPANZIJU DOIVLJAVA TEK TOKOM I

SV.RATA KAO REZULTAT PROBOJA U PRAKSU POJAVIO SE

VELIKI BROJ PSIHOLOKIH INSTRUMENATAGOTOVO CELOKUPNI DANANJI ARSENAL:

JUNGOV TEST ASOCIJACIJA (1919) RORCHAH (1921)

GOODENOUGH (1926)

BENDER- GESTALT (1938)

WECHLER- BELLVIE SKALA INTELIGENCIJE (1939)


16/27

UDEO DIJAGNOSTIARA


17/27

NA KOJI NAIN I U ZAVISNOSTI OD KOJIHFAKTORA DIJAGNOSTIAR OBAVLJA OBRADU,

KOMBINACIJU I INTEGRACIJU PODATAKA?

KLINIKO ISKUSTVOZNAAJAN I POZITIVAN FAKTORVALIDNOSTI DIJAGNOSTIKE PROCENE OLPORT LAICI SU ESTO BOLJI POZNAVAOCI LJUDI BEZ SPECIFIKACIJE USLOVA NE MOE SE POTVRDITI NI

ODREDITI UDEO DI UTICAJ ISKUSTVA

UENJE DIJAGNOSTIKOVANJASAMO TRAJANJENEKOG RADA NIJE DOVOLJAN PARAMETAR ZA MERUOSTVARENOG UENJA UENJE MOE DA POBOLJA KLINIKU VALIDNOST

PROCENJIVAA AKO SU PRAVILA INTEREPRETACIJE JASNO FORMULISANA POSTOJI UENJE SPOSOBNOSTI UOAVANJA INDIKATORA POSTOJI UENJE REAVANJA KOMPLEKSNIH PROBLEMA SE ODNOSI NA ODREENO KRITERIJUMSKO PONAANJE NEOPHOSNO JE UENJE UZ FEED BACK KOJI, NAALOST,

ESTO NEMAMO.


18/27

LINOST PSIHODIJAGNOSTIARAON JE IVI UESNIHU INTERAKCIJI SA PACIJENTOM I ISPOLJAVA SEBE VIENEGO TO SHVATA I ELI. OSOBINE PROCENJIVAA:

INTELIGENCIJA PSIHOLOKA SPOSOBNOST

UMETNIKI INTERESI

RIGIDITET (NEODLUNOST U DONOENJU ZAKLJUAKA/PRETERANA SAMOUVERENOST)

AUTOPERCEPCIJA DISTANCIRANOST U ODNOSU NA SEBE ALI I NA POSMATRANIKA

PSIHOTERAPIJA DIJAGNOSTIARANUNOST ILI NE?KLINIAR PSIHOTERAPIJOM MORA DA SE ODUI ODSVOJIH LOIH OSOBINA; MORA UMETI SVE DA UOI

HOMOGENO OPISUJE SLUAJ


19/27

PSIHOLOKA PROCENA

NALAZ I MILJENJE


20/27

FORME PSIHOLOKOG IZVETAJA:- PISMENI

- USMENI

PSIHOLOKI IZVETAJ RAZLIKUJE SE PO FORMI OD NIZAFAKTORA:

UZRASTA ISPITANIKA

PRIMENJENIH METODA (OBJEKTIVNE/PROJEKTIVNE)

KOME JE IZVETAJ NAMENJEN ZADATKA KOJI MU SE POSTAVLJA

ODREIVANJE IQ

PROCENA INTELEKTUALNOG OTEENJA DIJAGNOSTIKA KLASIFIKACIJA ILI DIFF.DIJAGNOZA PROCENA ZRELOSTI LINOSTI PROCENA DETERIORACIJE LINOSTI PROCENA NAPREDOVANJA ILI NAZADOVANJA IZMEU

ISPITIVANJA


21/27

OSNOVNE KOMPONENTE

PSIHOLOKOG IZVETAJA:

OSNOVNI PODACI O ISPITANIKU

RAZLOGUPUIVANJA OPTA IMPRESIJA O ISPITANIKU

PONAANJE U TEST-SITUACIJI KOJE SUTEHNIKE PRIMENJENE

PROCENA INTELEKTUALNIH SPOSOBNOSTI IPROCESA MILJENJA

PROCENA LINOSTI (CRTE, TENDENCIJE,KONFLIKTE, MEH.ODBRANE, FIKSACIJE I AFEKTI)

PREDLOZI I PREPORUKE (PREDIKCIJA)

ZAKLJUAK


22/27

NAMENA PSIHOLOKOGIZVETAJA

SVRHA PSIHOLOKOG IZVETAJA JE DAOMOGUI NEKU ZNAAJNU AKCIJUKOJA SE TIE DIREKTNO ISPITANIKA.

IZVETAJ POSTAVLJA PSIHOLOGA UODNOS DVOSTRUKE ODGOVORNOSTI:

PREMA ISPITANIKU

PREMA STRUNJAKU ILI USTANOVI KOJATONOSI ILI SPROVODI ODLUKU(TERAPIJSKU, REHABILITACIONU,

ADMINISTRATIVNU ILI SUDSKU)


23/27

EKSPLICITNI ZAHTEVI SASTAVLJANJA

PSIHOLOKOG IZVETAJA:

DESKRIPCIJAJASAN, KRATAK IFUNKCIONALAN PRIKAZ

ARGUMENTACIJAPROCENA I

GENERALNA INTERPRETACIJA (NEUNOSITI NEOBRAENE PODATKE!)

RAZUMLJIVOST

OPREDELJENOST- TREBA DA OMOGUIDONOENJE NEKE ODLUKE (UZDRATISE OD SUDA KADA ZA TO NEDOSTAJUELEMENTI!)


24/27

NALAZ I POSREDNIKA ULOGADIJAGNOSTIARA

DIJAGNOSTIAR JE POSREDNIK KOJIMOE DA OPERIE NA VIE NIVOA:

NAJNII (LABORANTSKI) PASIVANPOSREDNIK

VII- SPOZNAJE PROBLEM PACIJENTA NAJVII SAMO DIJAGNOSTIAR EKSPERT JE

OPTIMALAN POSREDNIK. OD NJEGA SE

OEKUJE DA INTEGRALNO POZNAJE OBLASTU KOJOJ RADI.

SERIJA NAJVANIJIH PITANJA SADRI:


25/27

SERIJA NAJVANIJIH PITANJA SADRI:

U EMU JE PROBLEM PACIJENTA? KAKO SE PROBLEM ODRAAVA I DO EGA

DOVODI?

TA JE POZADINA? KAKO JE NASTALA SMETNJA?

KAKVE POTENCIJALE IMA ISPITANIK?

KAKVA MU JE POMO POTREBNA?

KO I GDE MOE POMOI PACIJENTU? KAKVI SU IZGLEDI ZA REAVANJEPROBLEMA?

DA LI POSTOJE POSEBNI RIZICI?


26/27

PSIHODIJAGNOSTIAR TREBA DABUDE MORALNO INTEGRISANALINOSTKOJA JE MNOGO VIE

NEGO SAMO TEHNIKO LICE.

ON NAJPRE MORA DA SE RAVNA PO

MORALNOM IMPERATIVNU PREMASLUAJU.


27/27

Documents

i - 1 Kl.psihologija - Uvodno Predavanje