KOGNITIVNI PROCESI JEZIK I MIŠLJENJE

Doc . dr Mirjana Beara

Sadržaj predmeta

• Simbolički procesi - Jezik: percepcija govora,kognitivna obrada pojedinačnih reči, obrada morfologije i sintakse, karakteristike jezičke komunikacije

• Integrativni procesi – Mišljenje: Suđenje, Donošenje odluka, Rešavanje problema, Ekspertsko i kreativno mišljenje

Literatura:

• Kostić, A. (2006). Kognitivna psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

• Materijal sa predavanja i vežbi

Raspodela bodova• Aktivnost na predavanjima: 5 • Aktivnost na vežbama: 5• Kolokvijum: 30• Seminarski rad: 10• Ispit: 50

Konsultacije:

• Utorkom 10:00 – 11:00 ili mejlom: mirjana.beara@gmail.com

Asistentkinja na predmetu:

Anida Fazlagić

Govor i mišljenje

“Glava je sprava za mislenje. Ona nam služi za govor.

Tu se reči pretvaraju u rečenice”.

Šta je govor?

• Strukturalni aspekt: izgovor (fonetika) i gramatika

• Funkcionalni aspekt: semantika (značenje reči) i pragmatika (upotreba jezika)

Gramatika, semantika i pragmatika

• Gramatika: obuhvata morfeme i sintaksu MORFEMA: najmanja grupa glasova koja ima

neko značenje“rez” – morfema“prorez” – dve morfeme: “pro” i “rez”SINTAKSA: red reči u rečenici Npr. Subjekat-predikat-objekat u srpskom jeziku

Gramatika, semantika, pragmatika

Semantika se bavi značenjem reči ili njihovih sklopova – usko povezana sa gramatikom ali i sa kontekstom u kome se nešto izgovara

Baš si tačan! Baš si “tačan”!

Gramatika, semantika, pragmatika

• Uključuje delovanje konteksta na značenje, kao i (nepisana) pravila o tome šta reći u određenim okolnostima kako bi se postigla određena svrha

• Primer: nastavnik pri ulasku u učionicu kaže: “Ovde je zagušljivo, ne može se disati” – učenik ustaje i otvara prozor

• Pragmatika se odnosi na upotrebu jezika – kada, šta i kako reći

Stadijumi učenja govora

• Krajem prve godine života: prva reč• Oko 2 godine: preko 50 reči• Holofraza: izražavanje celih misli jednom rečjuNpr. “Torta” = hoću parče torte

“Vrata” = zatvori vrata

Detetov rečnik - anegdota

Tata: “kaži ‘sok’”Sin: “Dada”Tata: “Sok! Sok!”Sin: “Dada!”Tata: “ne ‘dada’, kaži ‘Soook’”Sin: “Daaa da!”

Razvoj govora/2

• Razvoj rečenica: od “telegrafskih” ka potpunim

• Primer telegrafske rečenice (oko godinu i po): “nema sok” = soka više nema“dati bebu” = daj mi lutku

• Oko treće godine: gramatički oblici (množina, rod, glagolska vremena

Razvoj govora- prve rečenice

• Preterano pridržavanje gramatičkih pravila: “Hoćem”, “Nećem” (kao u “idem”, “ne idem”)

“Uzmesti” umesto “Uzeti” (od “uzmi”)

(oblak – oblaci (množ.))“Čovek” – “čoveci”

Razvoj govora – od 2. do 4. godine• Udvostručuje se vokabular svakih 6 meseci• Uživaju u izmišljanju novih reči“Odgumiti” – skinuti gumicu sa tegle“Kukavac” – kuka za kačenje odeće

• Permutovanje glasova: “pakta” umesto “patka”“ređam” umesto “đeram”“peperalja” umesto “pepeljara”

5-6 godina

• Većina dece savlada osnove maternjeg jezika• Upotreba jezika je uglavnom egocentrična

(govor sami sa sobom) • Vigotski: unutrašnji govor (micanje usnama

dok nešto rade)

Školski uzrast

• Još uvek neka deca imaju teškoća sa izgovorom pojedinih glasova (s, š, z, ž, r)

• Raspolažu sa oko 8000 do 14000 reči (početak škole), dopunjuje se sa još 5000 reči do 11 godine

• Do puberteta: kritični period za usvajanje jezika• Školska deca solidno vladaju pragmatikom (npr. u

razgovoru sa mlađom decom, govore sporije i jednostavnije), takođe koriste nepisana pravila (neupadanje u reč, prilagođavanje jačine glasa...)

Kraj OŠ

• Raspravljanje o nekoj temi = slušaju jedni druge (gubi se egocentričnost)

• Sposobna su iznositi sopstveno mišljenje, držati se teme, argumentovati, izražavati osećanja...

Teorije razvoja govora

• Bihejviorističko tumačenje – izloženost deteta govoru odraslih , koje dete oponaša

• Nativističko shvatanje (Čomski) – “urođena gramatika” – sposobnost govora koji poštuje gramatička pravila je genetski urođena

Glokava kuzdra šteko kudlanuvši bokra, kudarči bokrića – odrediti subjekat, predikat, objekte, prideve, priloge možemo iako nikada pre nismo čuli ovu rečenicu

Govor i mišljenje kod dece

• Pijaže: “jezik je podređen mislima” – govor i jezik sredstvo su za izražavanje misli, a ne proces koji izvor misli ili koji im prehtodi

• Jezički deterministi : jezik određuje način gledanja na svet i razmišljanje o njemu

Govor i mišljenje kod dece/2

• Vigotski: na senzomotornom i ranom predoperacionalnom stadijumu, govor i mišljenje se razvijaju nezavisno (misao predgovorna, govor predmisaoni)

• Dete misli, ali to ne pretače u reči• Misao se temelji na neverbalnim

senzomotoričkim i kognitivnim šemama – zato se slabo sećamo događaja iz ranog detinjstva

Govor i mišljenje, Vigotski/2

• U ranom detinjstvu, jezik je sredstvo za komuniciranje osećaja i potreba

• Na operacionalnom stadijumu, misao i govor se počinju prožimati – sve bolje se misli iskazuju rečima, a reči i govor utiču na razvoj mišljenja

• Povezanost misli i jezika u odraslom dobu omogućava metakognitivne uvide, rešavanje problema, primenu strategija učenja.